ОБИМ И САДРЖАЈ SCOPE AND CONTENT

Transcription

1 ОБИМ И САДРЖАЈ SCOPE AND CONTENT

2 COMPREHENSION CONTENT The comprehension of an idea is its content, the sum of the characteristics or notes which analysis can find in it.

3 EXTENSION SCOPE The extension of an idea is its range of applicability, the sum of the subjects to which the abstract idea is applied or can be applied, extends or can extend.

4 RELATION BETWEEN SCOPE AND CONTENT These two properties of the idea are in inverse ratio to each other: the greater the comprehension of an idea, the less its extension, and vice versa.

5 Шта већ знамо Како се појам дефинише према формалистичкој теорији? (How do we define a concept according to formalistic theory?) Concept is a set of tags and element of the statement. Statement is a connection of concepts and element of an argument, and argument is a connection of statements. Да ли је ова теорија задовољавајућа? (Is this theory satisfactory?) This theory is correct, but it is not complete. It tells us how concept, statement and argument are related, but it doesn t define them.

6 Шта већ знамо Како се појам дефинише према психологистичкој теорији и шта је њен недостатак? (How do we define concept in psychologistic theory and why it is not sufficient?) Concept is defined as a general representation. Lack of the theory lays in a fact that this general representation is sensual and pictorial, and concept is a non-pictorial notion.

7 Шта већ знамо Како се појам дефинише према номиналистичкој теорији? (How do we define concept in nomnalist theory? Nominalist theory distinguishes between singular and general names and leaves no room for concepts. However, it is not clear how we can use general names unless we already have a concept of the thing we refer to by this general name.

8 Шта већ знамо Да ли је појам исто што и термин? (Is concept the same as a term?) No, concept is a notion, and term is a word that expresses this notion. Шта је појам? (What is a concept?) A notion of an essence of an object.

9 ОБИМ ПОЈМА опсег Опсег појма чини скуп нижих појмова на које се тај појам односи. Виши или родни појам обухвата ниже или врсне појмове. ВИШИ/РОДНИ ПОЈАМ НИЖИ/ВРСНИ ПОЈАМ НИЖИ/ВРСНИ ПОЈАМ Нижи појмови чине опсег вишег појма. НИЖИ/ВРСНИ ПОЈАМ

10 ОБИМ опсег Пример: ТРОУГАО ЈЕДНАКОКРАКИ ЈЕДНАКОСТРАНИЧНИ НЕЈЕДНАКОСТРАНИЧНИ Троугао је родни (генерички) појам у односу на појмове једнакокраки, једнакостранични и неједнакостранични.

11 ОБИМ ПОЈМА досег Досег је број појединачних предмета/објеката/стања која поседују суштинске карактеристике садржаја тог појма. То је скуп предмета на које се тај појам односи. Они чине подручје примене датог појма (и његовог језичког термина). На пример, појам човек обухвата више од осам милијарди људи. Тај скуп може бити и празан, када нема ничега у стварности што је мишљено тим појмом или означено његовим одговарајућим термином: дух из лампе, дрвено гвожђе, округли квадрат.

12 ОБИМ ПОЈМА опсег и досег Опсег појма се односи на релацију између самих појмова, а не између појмова и (ванпојмовне) стварности. Досег се односи на релацију појма и (ванпојмовне) стварности.

13 ОБИМ ПОЈМА Обим појма је све оно на шта се тај појам односи, било да су то: - нижи појмови или - ствари (дрво, кућа...), појаве (грмљавина, светлост, звук...), односи (удаљеност, сличност, блискост, различитост...), стања (мировање, кретање...) итд. SCOPE OF A CONCEPT IS THE SET OF OBJECTS REPRESENTED BY THIS CONCEPT.

14 САДРЖАЈ ПОЈМА Садржај чине битне (суштинске) особине неког појма, односно оно што чини ствар оним што јесте. Тај скуп карактеристика мора поседовати сваки појединачни објекат мишљења на који се појам односи. На пример: кисеоник је гас без боје, укуса и мириса; његова количина у земљиној кори износи 45%; чини 20,8% Земљине атмосфере; атомска тежина 16; молекуларна тежина 32, редни број у периодном систему 8... човек је живо биће са својством умног мишљења, које употребљава симболички језик, гради насеља... CONTENT OF A CONCEPT IS A SET OF ESSENTIAL CHARACTERISTICS OF THE THINGS REPRESENTED BY THE CONCEPT.

15 ОДНОС ОБИМА И САДРЖАЈА ПОЈМА Обим и садржај појма су обрнуто пропорционални када се ради о појмовима исте врсте или рода. Ако је обим широк, садржај је узак и обрнуто. Пример: ЧОВЕК УМЕТНИК КЊИЖЕВНИК ПЕСНИК Појам уметник има већи садржај, а мањи обим него појам човек ; појам књижевник има већи садржај, а мањи обим него појам уметник ; појам песник има већи садржај, а мањи обим од појма књижевник. Додавање нових обележја, чиме се повећава садржај, а смањује обим зове се детерминација. Обрнути поступак, одузимања обележја, чиме се смањује садржај, а повећава обим, зове се апстракција.

16 ABSTRACTION AND DETERMINATION Determination is a process of adding new qualities to the definition of a concept. The content of a concept is richer, but its scope is narrower. In that way, we move to the new, more specific, but less general concept. Abstraction is a process of reducing the number of qualities of a concept. The content carries less information, but the scope is larger. In the process of abstraction we move to the new, less specific, but more general concept.

17 SCOPE AND CONTENT OF A CONCEPT SCOPE OF A CONCEPT IS THE SET OF OBJECTS REPRESENTED BY THIS CONCEPT. CONTENT OF A CONCEPT IS A SET OF ESSENTIAL CHARACTERISTICS OF THE THINGS REPRESENTED BY THE CONCEPT. SCOPE AND CONTENT ARE INVERSELY PROPORTIONAL WITHIN THE SAME GENUS OR SPECIES.

18 ДЕНОТАЦИЈА И КОНОТАЦИЈА Обиму и садржају појма одговарају денотација и конотација језичког термина. Обиму појма одговара денотација, а садржају конотација. ПОЈАМ = ТЕРМИН ОБИМ САДРЖАЈ ДЕНОТАЦИЈА КОНОТАЦИЈА

19 Шта сада још знамо 1. Шта је обим, а шта садржај појма? 2. Шта су опсег и досег појма? 3. У каквом односу стоје обим и садржај појма? 4. Шта је детерминација, а шта апстракција?

20 ПИТАЊА И ВЕЖБЕ 1. Одредите садржај следећих појмова: школа, кућа, фудбалски стадион, кисеоник, патика, природан број, квадрат. 2. За сваку групу појмова одредите најближи виши појам: а) троугао, квадрат, правоугаоник, ромб б) кисеоник, водоник, азот в) паран број, непаран број, прост број г) воз, аутомобил, авион, брод д) гмизавци, водоземци, рибе, птице, сисари ђ) рис, леопард, тигар, лав е) гвожђе, алуминијум, бакар ж) физика, хемија, биологија, географија з) кућа, мост, аутопут и) во, коњ, овца, коза

21 ПИТАЊА И ВЕЖБЕ 3. За појмове дате у табели наведите неке предмете који су у њиховом досегу и неке који нису у њиховом досегу: Појам У досегу Није у досегу човек Европљанин, Африканац шкољка, медуза кућа природан број троугао

22 4. ПИТАЊА И ВЕЖБЕ а) Шта се мења применом апстракције и детерминације у сваком од појмова датих у табели? б) У каквом су односу опсег и садржај појма троугао с обзиром на поступак детерминације? в) У каквом су односу опсег и садржај појма троугао с обзиром на поступак апстракције? 5. Ако је неки предмет само именован, да ли то значи да је тиме одређен појам тога предмета?

23 ПИТАЊА И ВЕЖБЕ 6. Да ли неки предмет који смо назвали оловком увек морамо звати оловком? 7. У ком случају можемо рећи да човек има појам о предмету који се зове фотоапарат? 8. Ако неко дође код лекара са главобољом, високом температуром и боловима у грлу, а лекар не посумња на грип, да ли то значи да су за лекара ови симптоми у досегу појма грипа? 9. Да ли крушка, јабука, шљива, трешња улазе у садржај или опсег појма воће? 10. Да ли руке, ноге, уши, уста итд, улазе у опсег појма човек?

24 ПИТАЊА И ВЕЖБЕ 11.Послажите низове појмова од највећег ка најмањем обиму: а) књижевно дело, трагедија, драма, уметничко дело б) биће, бескичмењак, комарац, животиња, двокрилац, живо биће, зглавкар в) музичар, човек, виолиниста, живо биће, уметник, гудач, биће г) листопадно дрво, биљка, биће, кестен, дрво, живо биће, дивљи кестен