ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ МАСТЕР РАД ЗАШТИТА СВЕДОКА

Transcription

1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ СА ПРИВРЕМЕНИМ СЕДИШТЕМ У КОСОВСКОЈ МИТРОВИЦИ МАСТЕР РАД ЗАШТИТА СВЕДОКА Ментор проф. др Петар Станојевић Студент Милан Нововић бр. индекса 19/2015

2 С А Д Р Ж А Ј Увод I Застрашивање сведока II Кривично правна заштита сведока III Процесна заштита сведока Искључење јавности Анонимно сведочење Испитивање сведока или оштећеног помоћу техничких средства за пренос слике и звука Посебно осетљиви сведоци Заштићени сведоци IV Ванпроцесна заштита сведока Критеријуми за улазак у Програм заштите Укључење у Програм заштите Мере заштите Промена и прикривање идентитета Мере физичко-техничке заштите Мере опште заштите у обавези полиције Искуства других земаља у спровођењу Програма заштите Закључак Литература

3 УВОД У борби против организованог криминала и других нарочито тешких кривичних дела, многе државе у свету су успоставиле механизме заштите сведока у виду законског регулисања и успостављања програма заштите сведока а све у циљу обезбеђења квалитетних доказа за успешно вођење кривичног поступка. Прилагођавање физиономије кривичног поступка овим облицима криминалитета, подразумава увођење нових мера и радњи, ради откривања и доказивања кривичних дела, модификације извесних процесних начела, као и модификације неких процесних установа. Да би се спречио утицај учинилаца кривичних дела на сведоке путем застрашивања или путем претњи потребно је да полицијски органи и органи кривичног гоњења развију стратегију за спречавање истих, јер без заштите сведока ни једно друштво не може бити сигурно у свој капацитет да придобије поверење потенцијалних сведока и становништва. То су препознале многе земље, а битан елемент такве спознаје представља успостава стратегије за заштиту сведока. 1 Професионална криминална делатност супсумира организовани криминалитет као један од својих облика, а у социолошком смислу је за такве учиниоце кривичних дела карактеристична велика друштвена мобилност, те се тако у оквиру једне генерације стартује са друштвеног дна, да би се потом доспело до позиције моћи и богатства. 2 1 Миодраг Н. Симовић, Правна држава и стручност процесних субјеката као инструмент супростављања криминалитету, Заштита свjедока у кривичном поступку пред судом Босне и Херцеговине, Зборник радова, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, априла 2015, стр Bloch, H. A Geis, Man. Crime and Society, Rondom House, New York, У: Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, Београд, март 2004, стр. 17, на: доступно

4 Криминалне организације, као хијерархијски организоване структуре, поседују велику економску моћ и богатство, које су стекле својим криминалним активностима и исте предузимају све да очувају своје стечене позиције. Њихова моћ проистиче из корумпирања појединих државних функционера, уз већ традиционалне проблеме, попут,,закона ћутања,, затворене структуре организација, повезаности са неким експонентима државне власти, страха жртава од освете и слично, који представљају основне и на жалост, у савременом друштву скоро нерешиве проблеме за актере правног система који се супростављају том облику криминалитета. 3 Због свега наведеног, веома је битно да се сведоцима пружи неопходна сигурност да ће уколико пристану на сарадњу, њихов живот и њима блиских лица, физички интегритет и имовина бити безбедни од криминалних организација којима се супротстављају. Показује се да је право сведока на заштиту субјективно јавно право које је синтетички израз заштите читавог низа основних људских права. Дакле, основна је поставка: право сведока на заштиту као израз заштите основних људских права. При томе се полази од концепције људских права статуираних у уставним и најважнијим међународним правним документима и општеприхваћеног начела једнакости односно забране дискриминације. Поред овог принципијелног разлога, на увођење заштите сведока у савременим правима утичу и формално-правни разлози - потреба усклађивања домаћег законодавства са међународним правним стандардима. 4 Највећи неуспех органа кривичног поступка је губитак сведока, и то оних сведока за које се претпоставља да ће тачно и истинито сведочити. Исказ сведока има велико значење у пракси кривичног поступка и у великом броју случајева је главни доказ којим суд располаже. Општа обавеза сведочења у кривичним поступцима је предвиђена у законодавствима већине држава света. Без обзира на то што се утврђивање чињеница у кривичним поступцима, у великом броју случајева, заснива и на коришћењу најсавременијих 3 Милан Шкулић, Организовани криминалитет-појам и кривично правни аспекти, Досије, Београд, 2003, стр Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр. 7. 3

5 технологија, исказ сведока до данас прeдставља најчешћи извор доказа и доказну основу на којој се заснива пресуда. У кривичним поступцима који се воде против учинилаца кривичних дела организованог криминала веома је тешко прикупити поуздане материјалне доказе о улози организатора и вођа криминалних група. Стога, најзначајније доказе у овим поступцима могу представљати изјаве сведока до којих је често веома тешко доћи, јер су они као и њима блиска лица, често изложени претњама, застрашивању и насиљу како би одустали од сведочења на суду. 5 То значи, да би се лакше открило кривично дело организованог криминала и казнили учиниоци, неопходно је обезбедитити ефикасну заштиту сведока. Наиме, сведоци којима није омогућена одговарајућа заштита биће склонији да због страха промене садржину свог исказа (већ датог или будућег) на начин који ће бити повољнији за учиниоце кривичног дела све у намери да отклоне могуће зло од себе. Ликвидација сведока имала би психолошки учинак на друге сведоке тако да би се мало који сведок након тога одлучио да сведочи у поступку што би директно отежало доказивање кривице учиниоца кривичног дела. 6 У законској регулативи већине европских земаља, упоредно правно гледано, може да се закључи да заштита сведока представља изузетнo важну и временски ограничену меру коју наређује суд, у случају да се релевантни докази не могу обезбедити на други начин, код постојања кривичног дела организованог криминала или неког другог тешког кривичног дела. Да би се обезбедили релевантни докази сведока, неопходни у борби против организованог криминалитета, истима је потребно пружити сигурност да ће њихов живот као и живот њихове родбине, њихова имовина и физички интегритет бити у потпуности заштићени од криминалних група. 5 Бранко Николић, Значај заштите сведока у борби против организованог криминала и других најтежих облика криминалитета, Ревија за безбедност, бр. 7, Београд 2008, стр Matko Pajčić, Zaštita svjedoka u postupcima za kaznena djela organiziranog kriminaliteta, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 46, br. 4 (94), 2009, стр. 1. и 2. 4

6 У литератури су наведене различите врсте заштите сведока, па се подела истих може извршити с обзиром на то које врсте сведока су њима обухваћене. Поједине врсте заштите односе се на све сведоке, док су извесне врсте заштите резервисане само за поједине категорије сведока. 7 Под заштитом сведока подразумева се заштита свих категорија угрожених сведока нарочито када се ради о њиховом појављивању у суду. У овим случајевима се мере заштите реализују применом специфичних процесних изузетака којима се одступа од општих правила за испитивање сведока, што се пре свега односи на одступање од принципа непосредности и јавности. Међутим, одступање од принципа непосредности и јавности доводи у питање остваривање права окривљених на одбрану, односно њихово право на суочење са сведоцима. Европски суд за људска права је усвојио схватање да мора да постоји јасна и озбиљна претња угрожавањем, пре него што заштита достигне ниво на којем је омогућено ограничавање права оптуженог. Према правном схватању усвојеном од стране Европског суда за људска права природа и степен заштите сведока зависе од одређених околности, па је суд у одређеним ситуацијама прихватио следеће врсте заштите сведока као дозвољене: суђење без публике, читање изјаве сведока без присуства окривљеног, сведочење на суду сведока који је прерушен, деформисање гласа сведока на суђењу, сведочење из друге просторије путем аудио-видео везе и откривање идентитета сведока у последњим фазама процеса. У оквиру повеља донетих у Уједињененим нацијама, правних правила усвојених под окриљем Савета Европе и Савета ЕУ, као и кроз низ конвенција, резолуција и препорука, те кроз статутарне и процесне одредбе усвојених од стране органа Међународног кривичног суда, створен је развијен међународноправни оквир који регулише ову област. Овим међународним инструментима установљени су општи принципи и стандарди и 7 Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр и

7 појединачна правила којима се на детаљан начин регулишу сва важна питања из ове области. Узимајући у обзир чињеницу да је главна карактеристика организованог криминала спремност учинилаца кривичних дела да примене насиље и застрашивање према сведоцима и њиховим ближњима како би сведоци одустали од сведочења у кривичном поступку, као и то да су упркос великом технолошком напретку сведоци остали и даље најчешће доказно средство које се користи у кривичном поступку, наметнуло је потребу за обезбеђењем примене мера посебне заштите сведока. Поред сазревања свести о потреби ефикаснијег сузбијања савремених облика криминалитета, заштити сведока је допринела и растућа брига за посебно осетљиве сведоке и жртве појединих кривичних дела. 8 Под специфичностима кривичног поступка за наведена дела подразумева се на првом месту постојање посебних специјализованих правосудних органа и других специфичности поступка, пре свега оних који се односе на кривичноправну, процесноправну и програмску заштиту сведока. Мере процесне заштите предвиђене су Закоником о кривичном поступку, 9 као и Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, 10 док је кривичноправна заштита регулисана одредбама Кривичног законика. 11 Дакле, из напред реченог, може се закључити да су основни елементи који се морају правно нормирати код примене мера заштите сведока следећи: начела, правни основ коришћења мера заштите, услови примене, време трајања, кривична дела за која се мера одређује, лица према којима се мера одређује, начин спровођења мера, доказна снага прикупљених доказа применом мере и надзор над спровођењем мера. 8 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Службени гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014, у даљем тексту ЗКП. 10 Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, Службени гласник РС, бр 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011, 101/2011, 32/2013, у даљем тексту ЗОНДОСОК. 11 Службени гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005, 107/2005, 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, у даљем тексту КЗ. 6

8 ,,Установа заштите сведока је израз субјективног јавног права на заштиту сведока или других законом одређених лица (активни субјект), у случају повреде или угрожавања његових основних људских права услед застрашивања, у вези са обављањем његове функције у предистражном или кривичном поступку, коме одговара обавеза пружања те заштите од стране надлежног државног органа (пасивни субјект), у циљу несметаног обављања сведочких дужности, а у крајњој линији ради ефикаснијег сузбијања криминалитета. 12 Предузете мере заштите сведока могу бити процесне и ванпроцесне. Процесне мере заштите сведока односе се на мере прикривања идентитета сведока, према општој јавности и понекад према одбрани, и мере спречавања физичког сусрета окривљеног и сведока. Ванпроцесна заштита сведока састоји се у примени одговарајућих мера физичкотехничке заштите које предузима држава ради обезбеђења основних права и слободе свих грађана на својој територији, и које су полицијског карактера, као и у примени мера заштите које су обухваћене Програмом заштите. 13 У првом делу мастер рада биће анализиран појам заштите сведока као и специфичности поступка који се односи на сведоке у поступцима, пре свега за кривична дела организованог криминала и друга тешка кривична дела. У другом делу бавићемо се питањем кривичноправне заштите сведока, која предвиђа примену средстава кривичног материјалног права у функцији заштите сведока. Овај облик заштите се може огледати у прописивању појединих врста кривичних дела, кривичних санкција и у утицају силе или претње на кривичну одговорност даваоца лажног исказа. Кривичноправна заштита сведока подразумева инкриминисање застрашивања и насиља према сведоцима. 12 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Горан П. Илић. et al.: Коментар Законика о кривичном поступку, Службени гласник, Београд, 2013, стр

9 У трећем делу мастер рада, бавићемо се питањима процесне заштите сведока. У том погледу предмет истраживања биће одређене доказне могућности које се односе на олакшано прикупљање доказа, употребом одређених техничких средстава, као и посебним правилима која се односе на заштиту сведока. У четвртом делу рада предмет истраживања биће заштита и помоћ сведоцима и њима блиским лицима која су изложена озбиљној опасности по живот, здравље, слободу или имовину због сведочења у кривичним поступцима, а која се штите одговарајућим ванпроцесним мерама заштите. 8

10 I ЗАСТРАШИВАЊЕ СВЕДОКА Застрашивање сведока као облик којим се организоване криминалне структуре користе у ометању истражних органа у кривичном поступку представља озбиљну претњу не само за личну безбедност појединца као сарадника правде, већ исто тако може озбиљно угрозити и функционисање самог правосудног система. Наиме, друштво се не може ослањати на своју способност да ефикасно одржава друштвени поредак на снази и задржи поверење грађана у исти, ако није способно да тај поредак заштити од негативних појава. Због наведеног све земље чланице Европске уније, као и већина развијених земаља су у оквиру националног законодавства путем посебних прописа или у оквиру кривичног поступка уредиле питање заштите сведока, жртава и њима блиских лица. 14 Застрашивање сведока представља упућивање претњи сведоку с циљем да се исти застраши како би одустао од давања исказа на суду, односно како би исти променио саму садржину исказа датог пред судом, на начин који одговара интересима особе која врши застрашивање. Појавни облици застрашивања се могу поделити у две темељне групе: активна и имплицитна застрашивања. Активно застрашивање је упућивање претњи или примена насиља према сведоку или потенцијалном сведоку усмерено на застрашивање сведока ради спречавања исказивања или мењања садржаја исказа на начин који одговара интересима особе која врши застрашивање. Имплицитно застрашивање је таква врста застрашивања која се не састоји у предузимању радњи усмерених ка застрашвању одређеног сведока већ која произлази из репутације одређене особе или злочиначке организације у вези са употребом насиља у прошлости. Код индиректног застрашивања извор страха сведока се базира на ранијем понашању појединца или злочиначке организације, а претња иако није директно речена или показана је стварна Бранко Николић, Значај заштите сведока у борби против организованог криминала и других најтежих облика криминалитета, Ревија за безбедност, бр. 7, Београд, 2008, стр Matko Pajčić, Zaštita svjedoka u postupcima za kaznena djela organiziranog kriminaliteta, Zbornik radova Pravnog fakulteta u Splitu, god. 46, br. 4 (94), Split, 2009, стр. 1. и 2. 9

11 Сведочење је још увек једно од најбитнијих доказних средстава без којег је скоро немогуће очекивати ефикасно спровођење кривичног поступка против самих учинилаца кривичних дела, односно доказивање истих, тако да застрашивање сведока може имати изузетно негативан утицај на делотворност кривичног правосуђа. Спречавање доказивања, односно појава застрашивање сведока присутна је у свим земљама света, па тако и у нашој где су забележени случајеви у којима су трагично настрадали сведоци који су се одазвали позиву суда да сведоче у поступку против учиниоца кривичних дела организованог криминала и других тешких кривичних дела у којима су они на индиректан или директан начин били инволвирани. Неодазивање судском позиву најчешће бива проузроковано страхом од освете. У нашој судској пракси су забележени многи случајеви лажног исказивања сведока услед његовог застрашивања. Страх је не само мотив свесног лажног сведочења, већ и чест узрок ненамерног погрешног исказа добронамерног сведока. 16 Спречавање доказивања се може негативно одразити на сам ток кривичног поступка па самим тим и на друштво у целини јер се на тај начин смањује поверење становништва у способност државних органа да исте заштити, да смањи или сузбију криминалитет и казне учиниоце кривичних дела. С обзиром на чињеницу да организовани криминалитет карактерише примена или спремност на примену насиља или застрашивања, и да су упркос научно-техничком прогресу, сведоци и даље незаменљиво доказно средство, ефикасније откривање, гоњење и суђење таквих кривичних дела наметнуло је потребу за посебном заштитом сведока Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Ibidem, стр

12 II КРИВИЧНОПРАВНА ЗАШТИТА СВЕДОКА Кривичноправна заштита сведока подразумева адекватну примену средстава кривичног материјалног права у циљу остваривања функције заштите сведока. Овај облик заштите се може огледати у прописивању појединих врста кривичних дела, у прописивању појединих врста кривичних санкција и у утицају силе или претње на кривичну одговорност даваоца лажног исказа. 18 Под кривичноправном заштитом сведока подразумева се прописивање и примена казнених мера према учиниоцима кривичних дела, који врше застрашивање и насиље према сведоцима. Док у неким законодавствима застрашивање и насиље према сведоцима представља посебно кривично дело, у другим се кривична одговорност за радње застрашивања и насиља према сведоцима подводи под нека друга кривична дела као што су: кривично дело принуде, кривично дело угрожавања сигурности и друга. 19 У кривичном законодавству многих земаља прописују се казнене мере у зависности од тежине облика претњи, насиља, пружања мита или ако се на неки други начин утиче на сведока, да не сведочи или да лажно сведочи. У кривичном законодавству Кине се прописује казна затвора до три године за основни облик, док се за тежи облик прописује казна од три до седам година затвора, за било које лице које користи претњу, насиље, мито или друге методе да би спречио сведока да сведочи или наговара друге на лажно сведочење. У Руском законодавству прописана је примена кривично правних мера према учиниоцима кривичних дела који врше принуду према сведоку, оштећеном, вештаку или преводиоцу, ради давања лажног исказа или избегавања давања исказа, мишљења односно превода, уколико је кривично дело извршено заједно са уценом, претњом убиством и ако је услед радње извршења кривичног дела проузроковано оштећење здравља, уништење или оштећење имовине тих лица или њима блиских лица. За најтежи облик овог 18 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр и

13 кривичног дела предвиђена је казна лишења слободе од три до седам година а постоји кад је учињен од стране организоване групе или уз примену насиља које је опасно по живот или здравље наведених лица. Кривичним закоником Бугарске за навођење на давање лажног исказа предвиђена је казна лишења слободе до једне године или поправни рад, а уколико је на лажни исказ навођено два или више лица то представља тежи облик овог дела за који је предвиђена казна лишења слободе до три године. У Кривичном законику Новог Зеланда, казном затвора од седам година кажњава се свако ко одврати или покуша да одврати неко лице претњама, подмићивањем или другим средствима корупције, од давања доказа у грађанском или кривичном предмету. 20 У нашем Кривичном законику је регулисано да ко сведоку или вештаку или другом учеснику у току поступка пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или неку другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка, казниће се затвором од 6 месеци до 5 година и новчаном казном. 21 Застрашивање сведока може проузроковати давање лажног исказа, па се сходно томе поставља питање да ли примена силе и претње према сведоку, и у којој мери, може имати утицаја на његову кривичну одговорност. С обзиром на природу кривичног дела давања лажног исказа, искључена је могућност његовог извршења под дејством апсолутне силе. Оно се, међутим, може извршити под дејством компулзивне силе и претње. Компулзивна сила представља употребу физичке, механичке или друге снаге да би се изнудило одређено понашање неког лица које је супротно његовој вољи. Претњом се једном лицу ставља у изглед зло које ће снаћи њега или њему блиско лице уколико оно не донесе одговарајућу одлуку. Да би претња могла утицати на вољу неког лица, она треба да буде озбиљна и могућа. Дакле, компулзивном силом се остварује зло, а претњом се оно само ставља у изглед. Опште прихваћено је мишљење да примена компулзивне силе или 20 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр и Члан 336. став 1. КЗ. 12

14 претње према сведоку искључују постојање кривичног дела давања лажног исказа преко установе крајње нужде, ако су испуњени сви услови за њу сматра се да у свим осталим случајевима ту чињеницу треба ценити као олакшавајућу или ублажавајућу околност при одмеравању казне, а према некима и као факултативну околност за ослобађање од казне. 22 У случају јавног сведочења када постоји озбиљна и стварна опасност за живот, тело, здравље, слободу или имовину већег обима сведока или њему блиских лица, исти може затражити пружање заштите од стране државних органа уз обавезно подношење неопходних чињеница и доказа, што је законом и прописано. Те чињенице и докази у пракси у случајевима у којима су сведоци добијали једну или више мера заштите нису били на одговарајући начин образложени, посебно нема података да ли су такви наводи испитивани и проверавани, на који начин и ко је то проверавао. Често, чак у великом броју случајева, као разлог за тражење мера заштите наведени су осећај страха и угрожености које сведок жртва има због сведочења, али без икакве конкретне чињенице, претње упућене лично, телефоном или неких других чињеница или догађаја који могу да представљају претњу сведоку или другим лицима. 23 За разлику од застрашивања сведока које је инкриминисано као посебно кривично дело, одавање података, спречавање и ометање доказивања и повреда тајности поступка се могу подвести под појавне облике других кривичних дела (спречавање и ометање доказивања - члан 336. став 1. КЗ, повреда тајности поступка из члана 337. став 1, 3. и 4. КЗ и одавање службене тајне из члана 369. став 1. и 2. КЗ). То значи да службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу казниће се затвором од 6 месеци до 5 22 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр и Горан Илић, Божидар Бановић, Биљана Симеуновић Патић, Кривично правни систем и судска пракса у области борбе против трговине људима у Србији, Заједнички програм UNHCR, UNODC и IOM, Београд, 2011, стр

15 година (члан 369. став 1. и 2. КЗ). У овом случају најчешће се ради о откривању података о заштићеном сведоку који су проглашени за службену тајну. Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или други законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна казниће се новчаном казном или затвором до једне године ( члан 337. став 1 КЗ). Овде се ради о откривању података који су од стране органа проглашени за тајну. Као квалификовани облик кривичног дела повреде тајности поступка из члана 337. став 3. у вези става 1. КЗ предиђено је да ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са Програмом заштите казниће се казном затвора од шест месеци до пет година. Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан, казниће се затвором о једне до осам година. Према Кривичном законику Републике Српске предвиђено је постојање посебног кривичног дела одавање идентитета заштићеног сведока према коме учинилац кривичног дела може бити судија или друго службено лице које је учествовало у саслушању заштићеног сведока у кривичном поступку. Радња се огледа у чињењу доступним неовлашћеној особи података о идентитету заштићеног сведока. Предвиђена је казна од шест месеци до пет година. 24 Према учиниоцима кривичног дела који су открили идентитет лица које је пружило или треба пружити доказе, који су на основу одлука судова БиХ или других надлежних државних органа, по тамошњим законским прописима проглашени као тајни или се не смеју објавити пред Институцијама Босне и Херцеговине, запрећена је казна затвора од три месеца до три године. Санкције су предвиђене и за судије Суда БиХ и друга службена 24 Члан 368. Кривични закон Републике Српске, Службени гласник Републике Српске, бр. 49/03, од

16 лица која учине доступним наведене информације или учествују у објављивању ових података, посредовању или омогућавању објављивања. 25 III ПРОЦЕСНА ЗАШТИТА СВЕДОКА Усклађивање кривичног поступка према разним облицима организованог криминалитета, представља увођење потпуно нових мера и радњи у циљу откривања и доказивања кривичних дела, као и обликовање неких процесних начела и установа. Све те новине представљају посебности кривичног поступка за кривична дела организованог криминала и других тешких кривичних дела. Свеобухватна и ефикасна заштита сведока, жртава и њима блиских лица регулисана је Римским статутом Међународног кривичног суда, који је усвојен 17. јула 1998, године, Конвенцијом Уједињених нација против транснационалног организованог криминала, усвојеноj у Палерму од 12. до 15. децембра године и Кривично правном конвенцијом о корупцији, која је усвојена 27 јануара године у Стразбуру. С обзиром да су наведени ратификовани међународни документи, сагласно члану 16. став 2. Устава Републике Србије, саставни део унутрашњег правног поретка, наша земља је била у обавези да донесе одговарајуће законске прописе из ове области којима се конкретизују прокламована начела и препоруке из наведених међународних докумената. 26 Тако, према члан 24. став 2. Конвенцији УН против транснационалног организованог криминала предвиђено је да су све државе-потписнице дужне да унесу у своје правне системе правила о доказном поступку која омогућавају да сведочење буде дато на начин којим се обезбеђује сигурност сведока, као и могућност да се исказ саопшти коришћењем 25 Миодраг Н.Симовић, Правна држава и стручност процесних субјеката као инструмент супростављања криминалитету, Заштита свjедока у кривичном поступку пред судом Босне и Херцеговине, Зборник радова, Правни факултет Универзитета у Крагујевцу, Крагујевац, априла 2015, стр Бранко Николић, Значај заштите сведока у борби против организованог криминала и других најтежих облика криминалитета, Ревија за безбедност, бр. 7, Београд, 2008, стр

17 средстава аудио-визуелне технологије као што су видео линкови или друга погодна средства. Исто тако, у члану 25. став 3. поменуте Конвенције присутна је тежња да се заштита интереса жртве и сведока не доведе у колизију са правима одбране окривљеног. Извесне противречности ће увек бити присутне с тим што оне не смеју негирати право на одбрану у његовим најбитним елементима, нити могу да негирају потребу да се прикладним решењима која су предвиђена у кривично процесном праву заштите права и интереси жртава и сведока. 27 Заштита сведока у кривичном поступку регулисана је посебним доказним правилима којим се олакшава испитивање сведока са циљем да се спречи откривање његовог идентитета тј. одавање његових личних података, а којима се не сме ићи на штету права окривљеног на одбрану и на правично суђење, и спречавање физичког сусрета окривљеног и сведока. 28 Процесне мере заштите сведока у кривичном поступку примењују се као мере основне заштите, мере заштите посебно осетљивих сведока и мере заштите које се односе на заштићеног сведока. Поступајући суд би требало да приликом избора заштитних мера узме у обзир пет основних принципа: принцип законитости, комбинације, индивидуализације, сразмерности и компензације. Принцип законитости се огледа у томе што суд може применити само оне мере које су законом прописане. Према принципу комбинације суд може издати налог за коришћење више мера истовремено. Принцип индивидуализације се огледа у потреби прилагођавања мера заштите појединостима сваког случаја конкретно. Принцип сразмерности у примени заштитних мера значи да исте морају бити делотворне у сузбијању или отклањању опасности по сведока и његову блиску родбину. Принцип компензације подразумева дужност суда да приликом избора одговарајуће заштитне мере рачуна на обавезу предузимања компензаторних мера са циљем заштите интереса одбране. Не може се апстрактно и априори одлучивати за поједине мере заштите. Врста 27 Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр Ibidem. 16

18 мера за заштиту сведока зависи од врсте кривичног дела, категорије сведока, облика и степена угрожавања, као и правних и фактичких могућности за примену појединих мера Искључење јавности Под начелом јавности подразумева се право трећих, и за исход поступка незаинтересованих лица да директно присуствују предузимању радњи у току кривичног поступка, као и да о предузетим радњама буду благовремено обавештени путем средстава јавног информисања, а у ширем контексту и да разматрају и преписују судске списе. 30 Но, и поред предности овог начела које се огледа у давању доприноса и побољшања квалитета израде самих судских одлука, као и стварању потпуног поверења у јавност и стварању изразито повољне климе за пријављивање кривичних дела, јавност судског поступка може бити контрапродуктивна и може да угрози истраживање самог кривичног дела. Она може изазвати притисак јавног мњења, који доводи у питање судску независност. Против ње могу говорити и интереси окривљеног и оштећеног, уколико нису довољно заштићени од мешања у њихов интимни живот. Јавност поступка је некад неспојива и са заштитом сведока. 31 Искључење јавности са главног претреса представља меру посебне заштите сведока, којом се омогућава, да се у току истог јавности не открије идентитет заштићеног сведока, на начин којим се искључује јавност и забрањује јавно објављивање података о истоветности сведока. Јавност је у многим земљама постављена на ранг уставног начела. Према чл.17. става 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, саме судске одлуке се изричу јавно, док су и судски поступци јавни, осим у случајевима одређених законом. Сходно члану 97. Устава РС који прокламује јавност расправљања пред судом, а ради чувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштите других општих 29 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Ibidem. 17

19 интереса, Закоником о кривичном поступку РС се одређује у којим случајевима се на расправи може искључити јавност. 32 У Законику о кривичном поступку Јапана у току главног претреса у циљу заштите сведока, да би се обезбедио ред у судници или када судија оцени да сведок неће бити способан да у потпуности да свој исказ пред судом у присуству оптуженог лица или публике, суд може у том случају да нареди да се оптужени или публика удаље из суднице током испитивања сведока, нарочито када је реч о организованом криминалу или о неком другом тешком кривичном делу. 33 У области заштите сведока постоје две групе основа за искључење јавности. С једне стране, заштита сведока представља начин спречавања откривања идентитета сведока широј јавности, иза чега се увек крије потреба његове заштите као и заштите његове личне сигурности од учиниоца кривичног дела. Са друге стране, легитимни основ за искључење јавности судског расправљања је заштита приватног живота. 34 Од отварања заседања, па до закључења главног претреса, веће може, по службеној дужности или на уредан предлог странке или њеног браниоца, али увек након њиховог изјашњења, искључити јавност за цео главни претрес или за један његов део, ако је то у интересу заштите националне безбедности, јавног реда и морала, интереса малолетника, приватности учесника у поступку и других оправданих интереса у једном демократском друштву. 35 Посебне мере заштите којима се обезбеђује да се идентитет заштићеног сведока не открије јавности представљају искључење јавности са главног претреса и забрана објављивања података о истоветности сведока. Меру посебне заштите којом се окривљеном и његовом браниоцу ускраћују подаци о истоветности заштићеног сведока суд може изузетно одредити ако након узимања изјава од сведока и јавног тужиоца утврди 32 Ibidem, стр Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр Ibidem, стр Члан 363. ЗКП. 18

20 да је живот, здравље или слобода сведока или њему блиског лица у тој мери угрожена да то оправдава ограничење права на одбрану и да је сведок веродостојан. 36 Председник већа ће упозорити лица која присуствују главном претресу на коме је јавност искључена, да су дужна да као тајну чувају све оно што су на претресу сазнала и указаће им да одавање тајне представља кривично дело. 37 Решење већа којим се искључује јавност са главног претреса мора бити образложено и јавно објављено. Јавни тужилац може предложити суду да се јавност искључи са главног претреса приликом испитивања окривљеног, сарадника или осуђеног сарадника. Пре доношења одлуке о предлогу јавног тужиоца, председник већа ће затражити од оптуженог и његовог браниоца да се изјасне о предлогу за искључење јавности. 38 Искључење јавности не односи се на странке, браниоца, оштећеног и његовог заступника и пуномоћника тужиоца. Повреда тајности података је битан елемент очувања кривичног процеса, и у нашем законодавству је регулисана чланом 337. КЗ у коме је прецизирано да,,ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. 39 Законска едиција члана 105. став 1. ЗКП непосредно упућује на закључак да би постојање опасности по живот, здравље, слободу или имовину већег обима сведока или њему блиског лица требало да постоји пре него што сведок да исказ у току кривичног поступка или одговори на поједина питања. И сама природа мера посебне заштите које се могу одредити говори томе у прилог. Оне се у основи своде на посебне начине 36 Станко Бејатовић, Тероризам и друга кривична дела насилничког карактера и кривично правни инструменти супростављања, Кривичноправни инструменти супротстављања тероризму и другим кривичним дјелима насилничког карактера, Зборник радова, Теслић, 22. и 23. април 2016, стр. 14. и Члан 364. став 3. ЗКП. 38 Члан 365. и 366. ЗКП. 39 Члан 337. став 1. КЗ. 19

21 испитивања сведока којима се спречава обелодањивање података о његовој истоветности. Ако се има у виду круг лица којима истоветност заштићеног сведока остаје ускраћена, могуће је разликовати мере посебне заштите које се односе на општу јавност, и мере које обухватају страначку јавност, тачније, окривљеног и његовог браниоца Анонимно сведочење Анонимност се у најопштијем смислу односи на знање идентитета који представља псеудоним, па исти не може бити искоришћен као синоним за лично име. Анонимност може постојати у различитим степенима. Анонимност која се конкретно односи на неко лице опада како расте број облика знања идентитета. Постоје одређени облици анонимности који су савршени у том смислу да идентитет анонимног појединца никако не може бити откривен од других, док се под анонимним сведоцима сматрају лица чији идентитет остаје у току кривичног поступка, а и после потпуно непознат окривљеном. Анонимност не може бити увек апсолутно обезбеђена. Ако угрожени сведок није довољно заштитио свој идентитет према трећим лицима пре увођења заштите, апсолутна анонимност не може бити обезбеђена. Једино се може обезбедити да идентитет сведока може бити чуван у тајности за време кривичног поступка. 41 Узимајући у обзир да сведоку најчешће долази опасност од стране самог окривљеног и његове уже околине могућност прикривања идентитета сведока од окривљеног и од његовог браниоца, може бити јако пожељна иако се ова мера може користити под рестриктивним условима и у одређеним случајевима, јер би потпуна и трајна анонимност онемогућила окривљеном право на адекватну одбрану. 42 Прикривање идентитета сведока може бити оправдано и када постоји опасност по сведока који долази од јавности. 40 Члан 105. став 2. ЗКП. 41 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр

22 Обавеза суда је да утврди идентитет сведока и анонимност се у том случају не односи на њега. Скривање идентитета само по себи носи проблеме процесне природе који су врло деликатни. Пре свега тиме се окривљени елиминише свога права на суочавање са сведоцима оптужбе. Поред тога, идентитет сведока је у великој мери битан са становишта одбране и за процену, односно аргументацију прихваћеног или негираног степена доказног кредибилитета таквог исказа и томе слично. 43 Право окривљеног на суочење са сведоцима је предвиђено и чланом 6. ставом 3. тачка d Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, сходно којој окривљени има право да испитује или тражи испитивање сведока оптужбе, уз осигурање присутности, као и испитивање сведока одбране под истим условима, а уз то и сведока оптужбе. 44 У САД је на снази, уз нека законом предвиђена ограничења, апсолутна забрана саслушања сведока чији индентитет није познат, што представља и основни мотив за разраду програма заштите сведока уз промену личног идентитета истог. У Енглеској је могуће коришћење сведока чији се идентитет скрива, али под следећим условима: 1) сведок је значајан и налази се у опасности; 2) та опасност произлази из делатности окривљеног, односно повезана је са окривљеним; 3) опасност се може елиминисати или смањити уколико се прикрије идентитет сведока; 4) суд мора да буде уверен да таквим сведочењем одбрани неће бити проузрокована непримерена штета Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, март 2004, стр. 22, на: доступно Mirjan Damaška, Dokazno pravo u kaznenom postupku, opis novih tendencija, Pravni fakultet u Zagrebu, Zagreb, 2001, стр. 73. и 74. У: Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, Београд, март 2004, стр. 22, на: доступно C. Wilson, Justice and the Law the Law our Safeguard, London, 1, У: Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр

23 Суд може одредити меру прикривања личних података о сведоку уколико сматра да је исказ сведока уверљив и ако окривљеном као учиниоцу кривичног дела у току кривичног поступка није ни на који начин онемогућено да оспори оправданост мере. Иако је мера пре свега привременог карактера, наш законодавац се водио општим условима за одобравање анонимности сведока предвиђеним у Препоруци Р(97)13. Наиме, траже се четири додатна услова: а) озбиљна угроженост живота или слободе, али не и других вредности које се иначе штите; б) посебно оправдани случајеви; с) претходна процена кредибилитета сведока од стране суда и д) посебна процедура унутар процедуре која омогућава окривљеном оспоравање оправданости мере. При томе се стало на становиште да оваквом ускраћивању личних података има места само у претходном поступку. Другим речима, ти подаци морају бити обелодањени најкасније до заказивања главног претреса. 46 Како у међународној тако је и у домаћој судској пракси актуелна дилема око откривања идентитета сведока у кривичном поступку, па се овај проблем сагледава у светлу права на правично суђење, као и могућности странака да испитују сведоке и оспоравају њихов кредибилитет. Опет, решење које налаже откривање идентитета жртве пре почетка главног претреса се представља као проблематично са аспекта стварне и делотворне заштите жртве. Ово налаже да тешкоће у припреми одбране буду у довољној мери надомештене поступком који судске власти проводе. 47 Према Европској конвенцији за заштиту људских права и основних слобода прописано је и право окривљеног на суочење са сведоцима, док на глобалном нивоу то право представља и део VI амандмана Устава САД, па сходно томе у експлицитном и имплицитном смислу начелна примена овог права уједно представља и један од најважнијих делова бројних других и уставноправних аката. Према пракси Европског суда за људска права произилази да се у Конвенцији мисли на изворни доказ који терети окривљеног, а не на деривирани, тако да не долази у обзир примена тзв. сведока по 46 Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр Горан П. Илић, Божидар Бановић, Биљана Симеуновић Патић, Кривично правни систем и судска пракса у области борбе против трговине људима у Србији, Заједнички програм UNHCR, UNODC и IOM, Београд 2011, стр

24 чувењу, док се пресуда не може у целини или у одлучујућем делу заснивати на исказу анонимног сведока. 48 Постоје правне недоумице које се односе на валидност исказа сведока у случајевима, када анонимни сведок не може да се суочи са окривљеним и онда такав исказ сведока не може бити валидан, и у случајевима када се сведок на главном претресу суочава са окривљеним, има право да га испита а да притом сведоци изјављују да се ничега не сећају. У оба ова случаја решења нису адекватна. У САД се право окривљеног које се тиче суочавања лицем у лице окривљеног са сведоком у току самог кривичног поступка, сматра веома важним делом одбране ако се користи уз могућност његовог унакрсног испитивања, које је и уставно-правног карактера, а не само кривичноправног. Дакле у САД постоји апсолутна забрана испитивања сведока чији идентитет није познат. 49 У прошлости се често дешавало да је анонимност подстицала слободу изражавања јер је омогућавала да се идеје јавно изражавају, док је истовремено штитила говорника од реакције оних који су идеолошки били угрожени промовисањем тих идеја. Ако је неко изложен ризику да буде повређен због онога што говори, вероватно је да ће се пре одлучити да ћути, дакле, тамо где је опасно или непопуларно изражавање појединих гледишта, анонимност охрабрује такво изражавање. 50 Могућност анонимног сведочења предвиђена је у великом броју европских земаља као нпр. у Чешкој, Немачкој, Грчкој, Мађарској, Португалији, Шкотској и Шпанији. У већини земаља анонимно сведочење одобрава суд, али и јавни тужилац, у појединим фазама 48 Mirjan Damaška, Dokazno pravo u kaznenom postupku, oris novih tendencija, Pravni fakultet u Zagrebu, Zagreb, 2001, стр. 73. и 74. У: Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, Београд, март 2004, стр. 22, на: доступно Acker, J. R. Brody. D. C, Criminal Procedure - a Conteporary Perpspektive, Gaithersburg, Maryland: An Aspen Publicacion, 1999, стр У: Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, Београд, март 2004, стр. 22, на: доступно Снежана Бркић, С, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр

25 поступка, као и полиција, али само у припремном стадијуму кривичног поступка. Анонимно сведочење у већини земаља се не може свести на одређени круг лица или врсте кривичних дела, док су у другим земљама предвиђена поједина ограничења. Откривање идентитета сведока у најкаснијој могућој фази поступка или откривање само одређених података који се односе на идентитет сведока није предвиђена у Финској, Португалији, Холандији, а предвиђена је у Чешкој, Немачкој, Грчкој, Мађарској. 51 Могућност анонимног сведочења за кривична дела организованог криминала у Србији предвиђена је Закоником о кривичном поступку, само у случају сведочења прикривеног иследника. Прикривени иследник као сведок испитује се тако да се не открије његов идентитет. Подаци о идентитету прикривеног иследника који се испитује као сведок представљају службену тајну. Овом законском одредбом у наш кривични поступак је уведена могућност анонимног сведочења, уз нужно ограничење које се састоји у томе да се судска одлука не може заснивати само на исказу прикривеног иследника испитаног као сведока Испитивање сведока или оштећеног помоћу техничких средстава за пренос слике и звука У настојању да се превазиђу тешкоће настале деловањем организованог криминалитета, законодавци многих држава су се определили за стварање посебних кривично процесних норми које би олакшале доказивање организованих криминалних активности. У том су погледу карактеристичне одређене доказне могућности које се односе на олакшано прикупљање доказа, употребом одређених техничких средстава, као и посебна правила која се односе на заштиту сведока. Испитивање сведока или оштећеног помоћу техничких средстава за пренос слике и звука се најчешће користи због потребе процесне заштите интереса сведока и оштећених, ако они спадају у категорију посебно осетљивих, односно нарочито рањивих лица (нпр. деца, малолетници, стара лица, душевно заостали и др.) ради елиминисања негативних 51 Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр Члан 187. став 1 3. ЗКП. 24

26 последица форензичке атмосфере, која би могла изазвати додатну трауматизацију жртава, те се испољити као облик њихове секундарне виктимизације у самој кривичној процедури. 53 Тако настала секундарна виктимизација у кривичној процедури може бити исто тако трауматична и фрустрирајућа за жртву као и примарна, па је у том случају заштити жртава од секундарне виктимизације потребно посветити исто онолико пажње колико и заштити од самог криминалитета. 54 У питању је начин испитивања који до недавно није постојао у нашем кривично процесном праву и који по свом садржају одговара начину испитивања коришћењем одговарајућих техничких средстава, односно видео линкова, какав постоји у многим компаративним кривичним поступцима. Испитивања сведока овим путем подразумева да се сведок испитује у засебној просторији која је одвојена од просторије у којој се држи главни претрес, на начин што се између њих обезбеђује директан телевизијски пренос. Неки закони омогућавају да то буде не само просторија одвојена од просторије у којој се држи главни претрес, већ и место различито од седишта суда, па чак и друга земља. Овај начин сведочења омогућава да сведок приликом давања исказа остане у окружењу које му улива поверење. То је, истовремено, начин да се превазиђе одступање од начела непосредности читањем записника са ранијим исказима сведока чији је долазак пред суд немогућ или знатно отежан због старости, болести или других важних узрока. 55 Заштита појединих категорија сведока и оштећених путем примене испитивања коришћењем видео линка, је веома значајна из разлога што се овим начином испитивања у једној мери спречава или смањује секундарна виктимизација оштећеног, пружа 53 Милан Шкулић, Један поглед на положај оштећеног у кривичном поступку за кривична дела организованог криминала, Београд, март 2004, стр. 19, на: доступно Сања Ћопић, Жртве криминалитета у систему државне (кривичноправне) реакције, Заштита жртава и сведока, Виктимолошко друштво Србије, Београд, март 2003, стр Снежана Бркић, Заштита сведока у кривичном поступку, Аутор, Нови Сад, 2005, стр

27 максимална заштита психичком интегритету појединих категорија сведока, а са друге стране овим начином сведочења у многим случајевима се обезбеђује и већи степен веродостојности доказа. Веома је проблематично да ли се овим начином испитивања заиста одступа од начела непосредности јер иако је лице физички одсутно из просторије где се одржава главни претрес, сви учесници поступка који имају право, могу да остваре исту врсту процесне комуникације са сведоком или оштећеним која је и иначе остварива када та лица дају исказ док су физички присутна у судници. Сведок и оштећени који се испитују посредством видео конференцијске везе, такође остварују сва права и дужности која обично имају у кривичном поступку. Због тога се не може говорити о одступању од начела непосредности. 56 Одређене могућности за заштиту сведока су уведене у законодавствима многих држава у којима се између осталог предвиђа могућност да се исказ сведока обезбеди коришћењем видео-технологије, тако да се у каснијим фазама поступка као доказ користи само видео снимак. Законодавства појединих држава користе овај начин процесне заштите сведока мада није ближе одређен начин прикривања њиховог лика и гласа, па се они, по правилу, препуштају судској пракси. Иновација у кривичном поступку Јапана огледа се у увођењу видео линка помоћу којег сведок иако није физички присутан у судници одговара на питања јавног тужиоца или браниоца који су у судници. У Италији је дозвољена могућност употребе аудио-визуелне опреме с циљем да се прикрије исказ под заклетвом сведока сарадника чији је живот у опасности, као резултат извршеног кривичног дела или је у вези са случајем организованог криминалитета. У Републици Српској, Законом о заштити сведока у кривичном поступку предвиђена је могућност аудио-визуелног снимања радње испитивања сведока у кривичном поступку. Овакав начин испитивања сведока је у неким случајевима 56 Татјана Лукић, Посебности кривичног поступка за организовани криминал, тероризам и корупцију, Правни факултет у Новом Саду, Нови Сад, 2008, стр