URLConnection (Харолд, глава 15, првих 6 секција)

Transcription

1 URLConnection (Харолд, глава 15, првих 6 секција) - апстрактна класа која представља активну конекцију са ресурсом задатим помоћу URL-a. - обезбеђује већу контролу над интеракцијом са сервером (посебно HTTP сервером) него класа URL. Могуће је приступити заглављу које је сервер послао. Могуће је поставити поља заглавља у захтеву клијента. Класа се може користити за download бинарних фајлова. Коначно, допушта да се подаци пошаљу web серверу натраг коришћењем метода POST или PUT и користе други HTTP request методи. Даље, класа је део Јавиног protocol handler механизма, заједно са класом URLStreamHandler. Класа java.net.urlconnection је апстрактна, те да би се имплементирао специфични протокол, пише се њена поткласа. Апликације могу учитати поткласе у време извршавања. Ако browser наиђе на URL са непознатом схемом, нпр. compress, уместо да избаци поруку о грешци, може download-овати protocol handler за тај непознати протокол и користити га да комуницира са сервером. У пакету java.net присутне су само апстрактне URLConnection класе. Конкретне поткласе су скривене унутар хијерархије пакета sun.net. Многи од метода и поља, као и једини конструктор класе, су protected. Другим речима, могу им приступати само инстанце класе URLConnection и њених поткласа. Ретко се инстанцира објекат класе URLConnection директно у изворном кôду. Извршно окружење креира ове објекте по потреби, у зависности од протокола који се користи. Класа (која је непозната у време компајлирања) се инстанцира коришћењем метода forname() и newinstance() класе java.lang.class (пример: Učitavanje klasa u vreme izvršavanja у додатним материјалима уз час 10 (RMI)). Класа URLConnection се ослања на Socket, па је мало онога што се може урадити помоћу URLConnection, а не може са Socket. URLConnection је намењена да обезбеди апстракцију вишег нивоа и једноставнију за употребу неголи Socket. У пракси, већина програмера изабере да игнорише URLConnection и користи Socket. Класа URLConnection је превише везана за HTTP протокол. Нпр. она претпоставља да пре сваког фајла иде MIME header или нешто врло слично томе. Међутим, већина стандардних протокола, попут FTP и SMTP, не користи MIME заглавља. Класа је веома лоше документована, што Харолд у 15. поглављу покушава да надомести. Отварање URL конекција Програм који директно користи класу URLConnection прати ову основну секвенцу корака: 1. конструисање URL објекта 2. позив метода openconnection() за URL објекат како би се добио URLConnection објекат 3. конфигурисање URLConnection 4. читање поља заглавља 5. дохватање улазног тока и читање података 6. дохватање излазног тока и писање података 7. затварање конекције Не извршавају се увек сви ови кораци. Нпр. ако је подразумевано подешавање прихватљиво за одређену врсту URL-a, вероватно ће корак 3 бити прескочен. Ако само желимо податке од сервера, а не и метаинформације, или протокол не обезбеђује никакве метаинформације,

2 прескочићемо корак 4. Ако само желимо да примимо податке од сервера, а не и да му их шаљемо, изоставља се корак 6. У зависности од протокола, кораци 5 и 6 могу бити испреплетани. Једини конструктор класе је protected: protected URLConnection(URL url) Зато, осим ако не напишемо поткласу од URLConnection како бисмо руковали новом врстом URL-а (односно, напишемо protocol handler), можемо добити референцу на објекат класе помоћу метода openconnection() класа URL и URLStreamHandler. Нпр. try{ URL u = new URL(" URLConnection uc = u.openconnection(); }catch(malformedurlexception ex){ System.err.println(ex); }catch(ioexception ex){ System.err.println(ex); } Једини апстрактни метод класе је connect(), који креира конекцију са сервером, па зависи од типа сервиса (HTTP, FTP, ): public abstract void connect() throws IOException Након конструисања, URLConnection није connected, тј. локални и удаљени хост не могу слати нити примати податке. Не постоји сокет који повезује два хоста. Конекција између локалног и удаљеног хоста се успоставља методом connect() (уобичајено користећи TCP сокете, али могуће и кроз неке друге механизме) тако да они могу да шаљу и примају податке. Методи getinputstream(), getcontent(), getheaderfield() и други, који захтевају отворену конекцију, зваће connect() ако конекција још није отворена. Према томе, ретко имамо потребу да директно позивамо метод connect(). Читање података од сервера Следи минимални скуп корака за добијање података из URL-a коришћењем објекта URLConnection: 1. Конструисање URL објекта 2. Позив метода openconnection() како би се добио URLConnection објекат за тај URL 3. Позив метода getinputstream() 4. Читање из улазног тока на уобичајени начин Метод getinputstream() враћа InputStream: public InputStream getinputstream() Пример 15-1: користи getinputstream() метод како би download-овао web-страну. Није случајност да је пример готово исти као из поглавља 7.

3 Највеће разлике између класа URL и URLConnection су: - URLConnection обезбеђује приступ HTTP заглављу - URLConnection може конфигурисати параметре захтева који се шаље серверу - URLConnection може писати податке серверу, као и читати податке од сервера. Читање заглавља HTTP сервери обезбеђују извесну количину информација у заглављу, које претходи сваком одговору. Нпр. овако изгледа типично заглавље које враћа Apache web сервер: HTTP/ OK Date: Mon, 18 Oct :06:48 GMT Server: Apache/1.3.4 (Unix) PHP/3.0.6 mod_perl/1.17 Last-Modified: Mon, 18 Oct :58:21 GMT ETag: "1e05f2-89bb-380b196d" Accept-Ranges: bytes Content-Length: Connection: close Content-Type: text/html HTTP заглавље може садржати content type захтеваног документа, дужину документа у бајтовима, карактерски скуп коришћен за кодирање документа, датум и време, датум истицања садржаја, као и датум последње измене садржаја. Међутим, информације зависе од сервера: неки сервери шаљу све ове информације за сваки захтев, други неке информације, а поједини не шаљу ништа. Методи ове секције допуштају да се открије које метаинформације је сервер обезбедио. Осим HTTP, веома мали број протокола користи MIME заглавља (технички говорећи, чак ни HTTP не користи заиста MIME заглавље, већ оно само доста подсећа на њега). Када се пише поткласа од URLConnection, често је потребно предефинисати методе тако да враћају смислене вредности. Најважнија информација која недостаје може бити MIME content type. Класа URLConnection обезбеђује методе који могу погодити content type података на основу имена фајла или првих неколико бајтова самих података. Дохватање специфичних поља заглавља Првих 6 метода захтевају спефицична, уобичајена поља заглавља: content type, дужина садржаја, коришћено кодирање, датум, последња измена, време истека. public String getcontenttype() метод враћа MIME content type података (који шаље web сервер). Не избацује изузетке и враћа null ако тип није доступан. Приликом конектовања на web сервере најчешће се среће text/html. Остали, често коришћени, типови су: text/plain, image/gif, application/xml, image/jpeg. Ако је у питању нека врста текста, заглавље такође може укључивати и карактерски скуп. Нпр. Content-type: text/html; charset=utf-8 или Content-Type: text/xml; charset=iso-2022-jp

4 У том случају, getcontenttype() враћа комплетну вредност поља Content-type, укључујући и карактерско кодирање. Пример 15-2: Можемо користити ту чињеницу да побољшамо претходни пример тако што ћемо користити кодирање одређено у HTTP заглављу или ISO (подразумевано за HTTP) ако кодирање није задато. Ако није у питању текст, избацује се изузетак. У пракси, већина сервера не укључује информацију о карактерском кодирању у заглавље. public int getcontentlength() враћа број бајтова садржаја. Многи сервери шаљу овај податак само када шаљу бинарни фајл, не и за текстуални. Ако податак није присутан, метод враћа -1. Метод не избацује изузетке. Користи се када је потребно тачно знати колико бајтова треба да се прочита или када је потребно креирати довољно велики бафер. У глави 7 дискутовано је како користити метод openstream() класе URL за download текстуалних фајлова са HTTP сервера. Иако би, у теорији, требало да је могуће користити исти метод за download бинарног фајла, попут GIF слике или.class фајла, у пракси та процедура представља проблем. HTTP сервери не затварају увек конекцију тачно када се заврше подаци, па не знамо када да престанемо са читањем. Да бисмо преузели бинарни фајл, поузданије је користити метод getcontentlength() како би се открила дужина фајла, а затим прочитати тачно толико бајтова. Та техника се користи у примеру Метод main()итерира преко URL-ова из командне линије, прослеђујући сваки методу savebinaryfile(). Овај метод отвара URLConnection uc ка URL-у. Тип се смешта у променљиву contenttype, а дужина садржаја у променљиву contentlength. Даље, проверава се да ли је тип садржаја text и да ли поље Content-length недостаје или је неисправно (contentlength == -1). Уколико је било шта од овога тачно, избацује се IOException. Уколико ништа од тога није тачно, имамо бинарни фајл познате дужине, а то је оно што желимо. Припремамо се да прочитамо фајл у низ бајтова data. Низ је дужине contentlength. Идеално, желели бисмо да напунимо низ једним позивом метода read(), али вероватно нећемо добити све бајтове одједном, тако да се читање ради у петљи. Текући број прочитаних бајтова акумулира се у променљивој offset, која такође означава локацију у низу на којој ће почети смештање података добијених наредним позивом метода read(). Петља се наставља док offset не постане једанак или не премаши contentlength, тј. док се не прочита очекивани број бајтова. Петља се прекида и ако read() врати -1, што означава неочекивани крај тока. Променљива offset садржи укупан број прочитаних бајтова. Ако он није једнак дужини садржаја, десила се грешка, па метод избацује IOException. То је генерална процедура читања бинарног фајла из HTTP конекција. Сада можемо да упишемо податке у фајл. Метод дохвата име фајла из URL-а, користећи метод getfile() и одстрањује информације о путањи помоћу filename.substring(thefile.lastindexof('/')+1). Отвара се FileOutputStream fout и подаци уписују са fout.write(b).

5 public String getcontentencoding() Метод враћа стринг са информацијом о коришћеном кодирању садржаја. Уколико је садржај послат без кодирања, што је најчешћи случај код HTTP сервера, метод враћа null. Не избацује изузетке. Најчешће коришћено кодирање на web-у је x-gzip, и оно се може праволинијски декодирати коришћењем java.util.zip.gzipinputstream. Кодирање садржаја није исто што и карактерско кодирање. Карактерско кодирање је одређено пољем Content-type заглавља или интерно у документу и одређује како су карактери представљени бајтовима. Кодирање садржаја одређује како су бајтови кодирани другим бајтовима. Када изводимо поткласу од URLConnection, предефинишемо овај метод ако очекујемо да ћемо радити са кодираним подацима (што може бити случај са SMTP protocol handler-ом). public long getdate() враћа long са временом када је документ послат, израженим у милисекундама протеклим од поноћи 1. јануара Овај број се може конвертовати у Date: Date documentsent = new Date(uc.getDate()); То је време када је документ послат, гледано са сервера и може да се не поклапа са временом на нашој локалној машини. Ако HTTP заглавље не укључује овај податак, getdate() враћа 0. public long getexpiration() датум када ће документ бити избрисан из кеша и поново учитан са сервера. Уколико HTTP заглавље не укључује овај податак, метод враћа 0, што значи поноћ 1. јануара Једина разумна интерпретација овог датума је да документ не истиче и остаће у кешу неограничено. public long getlastmodified() када је документ последњи пут измењен. У случају да нема овог податка, метод враћа 0. Пример 15-4: чита URL-ове из командне линије и користи ових 6 метода да одштампа content type, дужину садржаја, кодирање садржаја, датум последње измене, датум истека и текући датум.

6 Дохватање произвољних поља заглавља Не постоји теоретско ограничење на број поља у заглављу. Наредни методи се користе за произвољна поља заглавља. Ако се тражено заглавље нађе, бива враћено. Иначе, методи враћају null. public String getheaderfield(string name) враћа вредност именованог поља заглавља. name није case-sensitive и не укључује завршну двотачку. Нпр. за дохватање поља Content-type и Content-encoding URLConnection објекта uc: String contenttype = uc.getheaderfield("content-type"); String contentencoding = uc.getheaderfield("content-encoding")); За дохватање Date, Content-length и Expires, исто: String data = uc.getheaderfield("date"); String expires = uc.getheaderfield("expires"); String contentlength = uc.getheaderfield("content-length"); Овај метод враћа String, не int или long као getcontentlength(), getexpirationdate(), getlastmodified() и getdate(). Не претпостављати да је вредност враћена методом getheaderfield() валидна. Неопходна је провера да није null. public String getheaderfieldkey(int n) враћа кључ (име поља, нпр. Content-length или Server) n-тог поља заглавља. Метод захтева (request method) је нулто поље и има кључ null. public String getheaderfield(int n) враћа вредност n-тог поља. Пример 15-5: користи претходна два метода да одштампа читаво HTTP заглавље. public long getheaderfielddate(string name, long default) враћа поље заглавља одређено аргументом name и покушава да конвертује стринг у long који одређује број милисекунди од поноћи, 1. јануара За конвертовање користи метод parsedate()класе java.util.date. Ако овај метод не разуме садржај који треба да конвертује или getheaderfielddate() не може да нађе тражено поље, враћа се аргумент default. Нпр. Date expires = new Date(uc.getHeaderFieldDate("expires", 0)); long lastmodified = uc.getheaderfielddate("last-modified", 0); Date now = new Date(uc.getHeaderFieldDate("date", 0));

7 public int getheaderfieldint(string name, int default) дохвата вредност поља name заглавља и покушава да га конвертује у int. Ако не успе, било због тога што не може да нађе тражено поље или зато што поље не садржи цео број, метод враћа аргумент default. Овај метод се често користи за дохватање поља Content-length. Нпр. int contentlength = uc.getheaderfieldint("content-length", -1); Конфигурисање конекције Класа URLConnection има неколико protected атрибута који тачно дефинишу како клијент креира захтев ка серверу. То су: protected URL url; protected boolean doinput = true; protected boolean dooutput = false; protected boolean allowuserinteraction = defaultallowuserinteraction; protected boolean usecaches = defaultusecaches; protected long ifmodifiedsince = 0; protected boolean connected = false; Нпр. ако је dooutput true, моћи ћемо да пишемо серверу, као и да читамо податке од њега. Ако је usecaches false, конекција не користи локално кеширање и преузима фајл директно са сервера. Како су сва ова поља protected, њиховим вредностима се приступа и модификују се одговарајућим get*() и set*() методима: public URL geturl() public void setdoinput(boolean doinput) public boolean getdoinput() public void setdooutput(boolean dooutput) public boolean getdooutput() public void setallowuserinteraction(boolean allowuserinteraction) public boolean getallowuserinteraction() public void setusecaches(boolean usecaches) public boolean getusecaches() public void setifmodifiedsince(long ifmodifiedsince) public long getifmodifiedsince() Ова поља се могу модификовати само пре него што се проба читање садржаја или заглавља из конекције. Већина метода који мењају поља избацује IllegalStateException ако се позову за отворену конекцију. Постоје и get*() и set*() методи који дефинишу подразумевано понашање свих инстанци URLConnection. То су: public boolean getdefaultusecaches( ) public void setdefaultusecaches(boolean defaultusecaches) public static void setdefaultallowuserinteraction(boolean defaultallowuserinteraction) public static boolean getdefaultallowuserinteraction( ) public static FileNameMap getfilenamemap( ) public static void setfilenamemap(filenamemap map)

8 За разлику од инстанцних метода, ови се могу позивати било када. Нове вредности биће примењиване само на објекте конструисане након њиховог постављања. protected URL url Поље url одређује URL на који се URLConnection повезује. Конструктор га поставља приликом креирања објекта и након тога не би требало да се мења. Његову вредност могуће је добити позивом метода geturl(). Пример 15-6 отвара URLConnection за дохвата URL те конекције и штампа га. protected boolean connected Конекција није отворена приликом креирања објекта, па је иницијална вредност false. Не постоје методи који директно читају или мењају ову вредност. Методи connect(), getinputstream(), getoutputstream() је постављају на true. Ако изводимо поткласу од URLConnection да бисмо писали protocol handler, ми смо одговорни да поставимо connected на true када се конекција отвори, а на false када се затвори. Многи методи класе URLConnection читају ту вредност како би утврдили шта могу да раде. Ако вредност није исправно постављена, програм ће се понашати необично и тешко је установити у чему је проблем. protected boolean allowuserinteraction да ли је допуштена интеракција са корисником. Подразумевано је false. public void setallowuserinteraction(boolean allowuserinteraction) public boolean getallowuserinteraction() Вредност може бити прочитана било када, али може бити промењена само пре него што се конекција отвори. Статички методи getdefaultallowuserinteraction() и setdefaultallowuserinteraction() утврђују подразумевано понашање URLConnection објеката који нису експлицитно поставили allowuserinteraction. Како је поље defaultallowuserinteraction статичко, његово постављање мења подразумевано понашање свих инстанци класе креираних након позива метода setdefaultallowuserinteraction(). protected boolean doinput Већина URLConnection објеката обезбеђује улаз у клијентски програм. Нпр. конекција са web сервером помоћу метода GET производи улаз за клијента. Међутим, конекција са web сервером помоћу метода POST можда не производи. URLConnection може бити коришћен за улаз у програм, излаз из програма, или обоје. Поље doinput је true ако се URLConnection може користити за улаз, а false иначе. Подразумевано је true.

9 public void setdoinput(boolean doinput) public boolean getdoinput( ) protected boolean dooutput Програми могу користити URLConnection како би послали излаз натраг серверу. Нпр. програм који треба да пошаље податке серверу користећи метод POST може то учинити дохватањем output stream-а за URLConnection. Поље dooutput је true ако се URLConnection може користити за излаз, а false иначе. Подразумевано је false. public void setdooutput(boolean dooutput) public boolean getdooutput( ) Када се dooutput постави на true за http URL, request metod се промени из GET у POST. Са GET се ради праволинијски (глава 7), али он је ограничен на сигурне операције: операције које не раде commit или имају очигледне бочне ефекте. Нпр. не треба користити GET за плаћање или додавање ставке у корпу, али може се користити приликом претраживања ставки пре њиховог смештања у корпу. Операције које нису сигурне, које не треба да се bookmark-ују нити кеширају, треба да користе POST (повремено PUT или DELETE). За веома дуге URL-ове треба користити POST уместо GET (реда величине 1000 поља у форми, односно преко 10К по сваком захтеву) и онда када је операција сигурна. protected boolean ifmodifiedsince Многи клијенти, посебно web клијенти, чувају у кешу претходно дохваћене документе. Ако корисник поново тражи исти документ, он се може дохватити из кеша. Међутим, могуће је да је он промењен на серверу откако је последњи пут преузет. Једини начин да се сазна јесте питати сервер. Клијенти могу укључити If-Modified-Since у HTTP заглавље захтева. Ту се укључују датум и време. Ако је документ промењен од тог времена, сервер треба да га пошаље. Иначе, не треба. Типично, време је оно када је документ последњи пут преузет. Нпр. овај захтев клијента каже да документ треба да се врати једино ако је промењен од 7:22:07 P.M., October 31, 2004, Greenwich Mean Time: GET / HTTP/1.1 User-Agent: Java/1.4.2_05 Host: login.metalab.unc.edu:56452 Accept: text/html, image/gif, image/jpeg, *; q=.2, */*; q=.2 Connection: close If-Modified-Since: Sun, 31 Oct :22:07 GMT Ако је документ промењен од тада, сервер га шаље уобичајено. Иначе, одговара поруком 304 Not Modified: HTTP/ Not Modified Server: WN/ Date: Tue, 02 Nov :26:16 GMT Last-modified: Fri, 29 Oct :40:06 GMT

10 Клијент затим учитава документ из свог кеша. Не узимају сви web сервери ово поље у обзир. Неки ће послати документ без обзира да ли је промењен или не. Поље ifmodifiedsince класе URLConnection одређује датум (у милисекундама након поноћи 1. јануара 1970.), који ће бити смештен у поље If-Modified-Since заглавља. public long getifmodifiedsince() public void setifmodifiedsince(long ifmodifiedsince) Пример 15-7 штампа подразумевану вредност за ifmodifiedsince, поставља вредност на 24 сата пре текућег времена и штампа нову вредност. Затим преузима и приказује документ - али само ако је измењен у последња 24 часа. protected boolean usecaches Поједини клијенти, посебно web browser-и, могу преузети документ из локалног кеша, пре него са сервера. Аплети могу имати приступ кешу browser-a. Апликације могу користити класу java.net.responsecache. Променљива usecaches одређује да ли ће кеш бити коришћен уколико је доступан. Подразумевана вредност је true. public void setusecaches(boolean usecaches) public boolean getusecaches() Наредни фрагмент кôда онемогућује кеширање како би осигурао да се приступа најтазијој верзији документа: try{ URL u = new URL(" URLConnection uc = u.openconnection(); if (uc.getusecaches()) uc.setusecaches(false); }catch(ioexception ex){ System.err.println(ex); } Два метода дефинишу иницијалну вредност поља usecaches: public void setdefaultusecaches(boolean usecaches) public boolean getdefaultusecaches() Иако нестатички, ови методи постављају и читају статичко поље које утврђује подразумевано понашање за све инстанце класе URLConnection креиране након промене. Следећи фрагмент кôда онемогућује кеширање - након овог кôда, инстанце класе URLConnection које желе кеширање морају га омогућити експлицитно користећи setusecaches(true): if (uc.getdefaultusecaches()) { uc.setdefaultusecaches(false); }

11 Timeouts 4 метода за испитивање и измену timeout вредности конекција, тј. колико дуго сокет чека на одговор пре избацивања SocketTimeoutException: public void setconnecttimeout(int timeout) public int getconnecttimeout() public void setreadtimeout(int timeout) public int getreadtimeout() Прва два метода контролишу колико дуго сокет чека на иницијалну конекцију, а последња два колико input stream чека на податке да пристигну. Сва четири метода мере време у милисекундама. Оба set*() метода избацују IllegalArgumentException ако је timeout негативно Configuring the Client Request HTTP Header Клијент не шаље серверу само линију са захтевом, већ и заглавље. Web сервер може користити информације из заглавља како би различите клијенте услужио различитим страницама, како би дохватио и поставио сокете, извршио аутентификацију користећи шифре, итд. Свака конкретна поткласа од URLConnection подразумевано поставља известан број различитих име-вредност парова у заглављу. Заправо, само HttpURLConnection то ради, пошто је HTTP једини битан протокол који користи заглавља на овај начин. Могуће је додавати поља HTTP заглављу коришћењем метода: public void setrequestproperty(string name, String value) Метод се може користити само пре отварања конекције, иначе избацује IllegalStateException. HTTP допушта да једно својство има већи број вредности. У том случају вредности се раздвајају запетама. Ови методи имају смисла само када је у питању http URL, јер једино HTTP протокол користи заглавља на овај начин. Нпр. web сервери и клијенти чувају неке информације користећи cookies. Cookie је просто пар име-вредност. Сервер шаље cookie клијенту користећи response HTTP header. Од тада па надаље, кад год клијент захтева URL од тог сервера, он укључује поље Cookie у HTTP request header, које изгледа овако: Cookie: username=elharo; password=acd0x9f23jjjn6g; session= Ово cookie поље укључује 3 име-вредност пара. Не постоји ограничење на број име-вредност парова који могу чинити један cookie. За дати URLConnection објекат uc, можемо додати овај cookie конекцији на следећи начин:

12 uc.setrequestproperty("cookie", "username=elharo; password=acd0x9f23jjjn6g; session= "); Постављањем истог својства на нову вредност, стара вредност ће бити промењена. Да би се додала нова вредност својства, користи се метод: public void addrequestproperty(string name, String value) Не постоји фиксирана листа легалних поља заглавља. Сервери обично игноришу све што не препознају. HTTP задаје нека ограничења на имена и вредности. Нпр. имена не смеју садржати белине, а вредности прекиде линија. Уколико поље садржи крај линије, setrequestproperty() и addrequestproperty() избацују IllegalArgumentException. То је једино што они проверавају, тако да је прилично лако направити URLConnection са лошим заглављем, те треба бити пажљив. Неки сервери рукују лоше форматираним заглављима. Неки игноришу лоше заглавље и шаљу документ, али неки одговарају са HTTP 400, Bad Request error. public String getrequestproperty(string name) public Map<String,List<String>> getrequestproperties() (кључеви су имена поља заглавља, вредности су листе вредности својстава. Имена и вредности се чувају као стрингови) 15.6 Writing Data to a Server Понекад је потребно писати у URLConnection, нпр. када се шаље форма web серверу користећи метод POST или за upload фајла користећи PUT. Метод getoutputstream() враћа OutputStream у који можемо писати податке који се шаљу серверу. public OutputStream getoutputstream() Како URLConnection подразумевано не допушта излаз, неопходно је позвати setdooutput(true) пре дохватања излазног тока. Када се dooutput постави на true за http URL, request метод се промени из GET у POST. GET треба користити за безбедне операције, попут претрага или сурфовања, а не за операције које креирају или мењају ресурс, попут остављања коментара на web стани или наручивања пице. Безбедне операције могу бити bookmark-оване, кеширане, итд. Оне које нису безбедне, не би требало. Након што добијемо OutputStream, баферишемо га оланчавањем на BufferedOutputStream или BufferedWriter. Генерално, требало би га оланчати на DataOutputStream, OutputStreamWriter или неку другу класу погоднију од сировог OutputStream.

13 Нпр. try{ URL u = new URL(" // open the connection and prepare it to POST URLConnection uc = u.openconnection(); uc.setdooutput(true); OutputStream raw = uc.getoutputstream(); OutputStream buffered = new BufferedOutputStream(raw); OutputStreamWriter out = new OutputStreamWriter(buffered, "8859_1"); out.write("first=julie&middle=&last=harting&work=string+quartet\r\n"); out.flush(); out.close(); }catch(ioexception ex){ System.err.println(ex); } Слање података користећи POST је скоро подједнако просто као и помоћу GET. Позове се setdooutput(true) и користи метод getoutputstream() како би се query string послао, уместо да се надовеже на URL. Јава баферише све податке уписане на излазни ток док се тôк не затвори. То је неопходно како би могло да се одреди поље Content-length. Query string у претходном примеру садржи два име-вредност пара раздвојена амперсендима. Пример 15-8 је програм FormPoster који користи класе URLConnection и QueryString да пошаље податке форме. Конструктор поставља URL. Query string се гради коришћењем метода add(). Метод post() заправо шаље податке серверу тако што отвара URLConnection ка задатом URL-у, поставља поље dooutput на true и пише query string на излазни ток. Затим враћа улазни ток који садржи одговор сервера. Метод main() је једноставан тест који шаље име Elliotte Rusty Harold и emal адресу elharo@metalab.unc.edu ресурсу Овај ресурс је једноставан тестер који прихвата произвољан улаз користећи било POST било GET метод и враћа HTML страну која приказује имена и вредности које су послате. Враћени подаци су HTML - овај пример просто приказује HTML не покушавајући да га парсира. Било би једноставно проширити програм додавањем корисничког интерфејса који допушта да се унесу име и адреса које треба послати, али како то утростручује величину програма, а не приказује ништа ново од мрежног програмирања, оставља се за вежбу. Након што се разуме овај пример, требало би да је једноставно писати Јава програме који комуницирају са другим server-side скриптовима. Метод main() покушава да чита први аргумент командне линије. Аргумент је опциони, ако га има, претпоставља се да је то URL за који може да се уради POST. Уколико нема аргумената, main() иницијализује url подразумеваном вредношћу Затим се конструише објекат типа FormPoster. Два пара име-вредност додају се овом FormPoster објекту. Потом се позива метод post(), чита одговор и штампа на System.out.

14 Срце класе представља метод post(). Он најпре отвара конекцију до URL-a смештеног у пољу url. Поставља поље dooutput ове конекције на true пошто URLConnection треба да шаље и оланчава OutputStream за овај URL на ASCII OutputStreamWriter који шаље податке, затим ради flush и затвара ток. НЕ ЗАБОРАВИТИ ЗАТВАРАЊЕ ТОКА! Ако се stream не затвори, подаци неће бити послати. Коначно, враћа се InputStream за URLConnection. Да резимирамо, post-овање података форме захтева следеће кораке: 1. Одлучивање који парови име-вредност ће бити послати server-side програму. 2. Писање server-side програма који ће прихватити и процесирати захтев. Уколико он не користи нестандардно кодирање, могуће је тестирати овај програм користећи регуларну HTML форму и web browser. 3. Креирање query string-a у нашем Јава програму. Стринг треба да изгледа овако: name1=value1&name2=value2&name3=value3 Проследити свако име и вредност методу URLEncoder.encode() пре додавања у query string. 4. Отварање URLConnection ка URL-у програма који прихвата податке. 5. Постављање dooutput на true позивом setdooutput(true). 6. Писање query string-а на OutputStream од URLConnection. 7. Затварање OutputStream-а. 8. Читање одговора сервера из InputStream од URLConnection.