Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н е с р е д и н е, А н к а р а, Т у р с к а * Ори ги нал ни на уч ни рад / Ori gi nal sci en ti fic pa per Прилог проучавању вијетнамске куће у низу СА ЖЕТАК: Овај чла нак пред ста вља кри тич ки осврт на са да шњу и бу ду ћу стамбе н у и з г ра д њу у Ви је т на м у. Ре зул т ат је ис т ра ж и в а њ а, к ре а т и в н и х до с т и г н у ћ а м ла д и х ви је т на м ск и х ар х и т е ка т а и л и ч ног ис к у с т ва т о ком мог пе да г о ш ког ра да на у н и ве р зите ту Tон Дуц Тханг и Ван Ланг у Хо Ши Мин Си ти ју, Ви јет на му, у пе ри о ду 2014 2016. Ви је т на м, ка о и к љу ч не зе м ље Ју г о и с т оч не А зи је, због бр зе и н д у с т ри ја л и за ц и је и еко ном ског ра ста у по след ње две де це ни је су о ча ва се са број ним про бле ми ма: ве лико по в е ћ а њ е у р б а не по п у л а ц и је, ог р ом но з а г а ђ е њ е ж и в о т не с р е д и не и ло ш и ус ло ви с т а н о в а њ а. Не м о г у ћ н о с т р е ш а в а њ а о в и х п р о б л е м а н а м е ћ е н о в а и н о в а т и в н а и б р з а ре ше ња, пре све га у обла сти обра зо ва ња, ур ба ни зма, стам бе не ар хи тек ту ре, као и у о бл а с т и п р о јек т о в а њ а, ко ри ш ће њ а од р ж и ви х м а т е ри ја л а у и з г р а д њи и р а ц и о н а л ној у по т р е би ене р г и је. Те жи ште овог истраживања је на ана ли зи дру штве ног кон тек ста ста но ва ња, плане р ског ок ви р а, к а о и п р о с т о р не м а н и ф е с т а ц и је, од но с а и з ме ђу н и в о а г р а д а, ја в ног про сто ра и стам бе ног објек та. Ко ри сте ћи при ме ре не дав них до стиг ну ћа у ви јет намској ар хи тек ту ри, овај рад се фо ку си ра на ку ћу у ни зу, ко ја је нај ка рак те ри стич ни ји вид ур ба ног ста но ва ња у гра до ви ма Ви јет на ма. Ово ис тра жи ва ње се ба ви и би о климатским присту пом про јек това њу, ме то да ма одр жи ве град ње као и па сив ним при ла - г ођ ав а њ е м к л им а тс к и м п р ом ен ам а. Вије тн а мс к и к ућ а у н из у т ако п р едс т ав љ а јед ну од па ра диг ми ин те гри са ног при сту па у про це су одр жи вог ди зај на. КЉУЧНЕ РЕЧИ: вијетнам ска ку ћа у ни зу, одр жи во ста но ва ње, па сив на ар хитек ту ра, Хо Ши Мин Си ти. УВОД Ви је т на м и ма јед н у од најбрж и х с т опа у рбан из ац ије у св ет у, с а п р ед и кц ијом да ће г от ов о половин а с т ановн иш т в а з ем љ е ж и в е т и у г р а до ви м а до 2030. г о д и не ( Da stur 2011). Нај на се ље ни ји гра до ви су Ха ној, Хо Ши Мин Си ти, Да нанг и Ха ип хонг. Глав ни * si n i s a.p r v a n ov @ bi l ke nt.e d u.t r s.p r v a n ov @g m a i l.c o m 281

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * раз лог овог убр за ног ра ста је пре све га ми гра ци ја се о ског ста нов ни штва у гра до ве због мо г ућност и запош љавања до чега је дош ло после ула ска Ви је т на ма у Све т ск у т р го ви н ск у ор га н изац и ју 1 и ње го ве по сле д и ч не и н те г ра ц и је у глоба лн у економ ију. Вије тнам је данас јед на од нај о т в о р е н и ји х св е т ск и х еко но м и ја, з а х в а љу ју ћ и и н т е р на ц и о на л ној т р г о ви н и д и р ек т н и м с т ра н и м ула г а њима. Зем љ а с е т р е н у т но на ла зи ме ђу 35 нај ве ћ и х и з в о зн и к а на све ту (World Tra de Or ga ni za tion, 2016). На чин ур ба ни за ци је и стам бе не град ње су усло вље ни пре све га спе ци фич ним гео - г раф ск и м по ло жа јем и к л и мом. Ви је т нам је ју го и сточ на п ри о ба л на а зиј ска зе м ља т роп ске кли ме, ви со ких днев них тем пе ратура, ше сто ме сеч не ки шне се зо не и од су ства се и змичк и х а к т и в но с т и. Ра злози спе ц и фи ч ног на ч и на из г ра д ње та ко ђе су усло в ље н и к ул т у р ном т ра д и ц и јом, к а о и до г а ђа ји ма и з но ви је ис т о ри је Ви је т на ма: фра н ц у ск и ко ло н и ја л н и пе ри од (1858 1945), п р о гла ше ње не з а ви сно с т и (1945), Ви је т на м ск и рат (1954 1975), у јед ињење (1976), еко ном ска ре фор ма (1986) (Taylor 2012). Нај мно го људ ни ји град Ви јет на ма је ње го ва пре сто ни ца Хо Ши Мин Си ти, где до - ла зи до нај в е ће у р ба н и з а ц и је а л и и не г а т и в ног и м па к т а на ж и в о т н у с р е д и н у. Гра д с е на ла зи на ју г у Ви је т на ма и део је ве л и ког п ро с т о ра дел т е ре ке Ме кон г (сл. 1). Пр во би т но име гра да је би ло Саи Гон. У гра ду је пре ма по да ци ма из 2007. жи ве ло око 6,35 ми лио на с т а нов н и к а, ма да с е п р о це њу је да у њ е м у т р е н у т но ж и ви 8, 2 м и л и о на с т а нов н и к а (Vi et nam 2013). 2 Ра з л и ка из ме ђу ови х по да та ка је ре зул тат ви со ког н и воа не ре г и с т ро ва не ру р а л но -у р ба не м и г р а ц ије и ш ир ењ е н ас ељ а, с т анов ањ а и и нд ус т рије које зв ан и чн а ста ти сти ка ни је у ста њу да пра ти и ре ги стру је. А Б В Сл.1.а. План Хо Ши Мин Си ти ја (1947) и фо то гра фи је гра да из ва зду ха (1955) На по љу с т а м б е не а р х и т ек т у р е Хо Ш и М и н Си т и по с лед њи х г о д и на до ж и в љ а в а к р и з у и д е н т и т е т а д ок г р а д с ке в л а с т и н е н а л а з е кон с т р у к т и в н а и е с т е т с к а р е ш е њ а з а 1 Ви јет нам је по стао пу но прав ни члан Свет ске тр го вин ске ор га ни за ци је ја ну а ра 2007. 2 К ра јем 2012. г о д и не, по п у ла ц и ја г ра да је и з но си ла 7.750.9 0 0 с т а нов н и к а и у в е ћ а в а с е на г о д и ш њ ој с т о п и од 3,1% (Ми ни стар ство ур ба ни зма Ви јет на ма 1998). 282

* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ уна пре ђе ње жи во та ста нов ни штва. Ур ба но си ро ма штво је у по ра сту, а ве ћи на си ро маш т ва је концен т ри са на у ру ра л н и м под ру ч ји ма г ра да Д ис т ри к т 1, Д ис т ри к т 3 и Д ис т ри к т Bình Thạnh, ко ји су упра во и пред мет ово га при ло га. Жи вот ни усло ви су се по гор ша ли и све већ и бр ој не ре г и с т р о в а н и х до се ље н и к а и з ру ра л н и х обла с т и на се љ а в а у п ра во ове де ло ве гра да. Уну тра шње је згро је по себ но гу сто, са ви ше од 40.000 ста нов ни ка по квад р а т н ом к и л о м е т р у. У н е х у м а н и м ус л о в и м а ж и в и 30 0.0 0 0 љу д и, а ц е н е г р а ђ е в и н с ко г зе мљи шта по ра сле су за ви ше од 500% у од но су на 1990. го ди ну (Kirk 2009), што отеж а в а на по р е ви је т на м ске в ла де и п ри в ат ног с ек т о ра да о т к ло не не до с т ат ке с т а но в а њ а. Бу дућ ност овог еко си сте ма из гле да да је не из ве сна. На ц и о на л на с т ра т е г и ја у р ба ног ра з в о ја Ви је т на ма ф о к у си ра на је на ови м п р о бле - м и ма и о б у х в а т а а к т и в но с т и ко је и ма ју з а ц и љ: сма њ е њ е г у с т и не у у р ба н и м је зг ри ма вел ик и х г ра до ва и у ве ћ и м пе ри у р ба н и м под ру ч ји ма; сма ње ње г у би т ка по љо п ри вред ног зе мљи шта; пре ме шта ње фа бри ка из уну тра шњих де ло ва гра до ва у дру ге обла сти; ра се - љ а в а њ е д и в љи х на с е љ а и сп р о в о ђе њ е ме ра з а по в е ћ а њ е по н у де у р ба ног с т а но в а њ а ; и по бољ ша ње п ру жа ња усл у га г ра д ског п ре во за, во до во да и ка на л и за ц и је. Пре ма од л у ц и Оде љења за г ра ђе ви нар ство и у р ба ни зам Хо Ши Мин Ситија (2010), п рог рам за у рбанизам из ме ђу 2011. и 2025. би тре ба ло да обез бе ди чак сто до сто два де сет ми ли о на ква драт них ме та ра но вог стам бе ног про сто ра за ста нов ни ке Хо Ши Мин Си ти ја (Le 2011). Т И ПО ВИ СТА М БЕ Н И Х Ј Е Д И Н И Ц А И ЊИ ХО ВЕ К А РА К Т Е РИ СТ И К Е Најз ас т уп љ ен ији т ипови с т анов а њ а у у р ба н и м и ру ра л н и м под ру ч ји ма Ви је т на ма су: ур ба на ку ћа у ни зу, ин ди ви ду ал на ку ћа, двој на ку ћа и апарт ма ни (сл. 2). Тре ба на поме н у т и да је у п ра во ова к ва т и по ло г и ја усло в ље на п ре све га мор фо ло г и јом т е ре на као и ути ца јем град ске ма три це. Tрадиционалне куће у руралним подручјима су једнопородичн и објек т и п ри зем ног ка ра к т е ра, и из г ра ђе не су од т ра д и ц и о на л н и х ма т е ри ја ла, као ш т о су опе ка, др во и бам бус. Урбанe ку ће су направљенe oд ко мер ци јал них ма те ри ја ла: бе тона, че л и к а и с т а к ла. Од су с т во сеи зм и ч к и х а к т и в но с т и омо г у ћ а ва г ра д њу ве о ма ви со к и х о бје к а т а. А Б В Сл. 2. Ур ба на ку ћа у ни зу (А), ин ди ви ду ал на ку ћа (Б) и апарт ма ни (В) 283

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * Ур б а н а к у ћ а у н и з у (Sh o p Ho u s e) 3 је в и ше с п р а т н а с т ру к т у р а о би ч но и з г р а ђ е н а н а п ра в о у г а о ној па р це л и ко ја и ма ш и ри н у м но г о к ра ћy од д у ж и не. Уо би ча је не д и мен зи је су 4 x 20 m (TPHCM 2010) (сл. 3а, 3б). Овај стил град ње да ти ра још из пе ри о да ди на сти је Ле (1428 1788) 4, ка да је био веома по пу ла ран као на чин по родич ног ста но ва ња и тр го ви не, шта ви ше по стао је уо би чаје ни обра зац у бу ди стич ком дру штву тог вре ме на. Ку ћа као стам бе ни ком плекс, али главна ће л и ја г ра да, з а т в о р е на је је д и н и ца ко ја с е ра з ви ја у с оп с т в е ном к ру г у, т ај но ви т а и окре ну та се би. Она пред ста вља од нос дру штва и тр го ви не као основ не по ро дич не де - лат но с т и у г ра д у. Ти п и ч но, п р о да в н и ца с е на ла зи ла у п р ед њ ем де л у п ри з е м љ а, док с у с е спо р ед н и п р о с т о ри ко ри с т и л и з а с т а м б е не фу н к ц ије. Куће у н из у з аједно ф орм ирају кон ти ну и ра ни стам бе ни блок и де ле за јед нич ку ин фра струк ту ру (сл. 3в, 3г). То ме шо ви т о ко ри ш ће њ е п р о с т о ра з а п ри в р е д у и б о ра в а к п ра к т и к у је с е и да на с, иа ко су згра де по ста ле зна чај но раз ви је ни је. Огра ни че ни ма лом по вр ши ном те ре на, власни ци су би ли при мо ра ни да гра де пре ма го ре, ства ра ју ћи три, че ти ри или пет ета жа згра де (Wa i bel 2007). У перио д у ко ји т ра је го то во 40 0 го д и на, ар х и т ек т е и в ласн иц и су експеримент исал и са ма те ри ја ли ма, фор мом, бо јом, тек сту ром у окви ру стан дард на че ти ри ме тра ли мит и ра не ш и ри не зе м љи ш т а. Ре зул т ат је с о фи с т и ц и ра на ево л у ц и ја с т а м бе не ар х и т ек т у ре ко ја од г о ва ра т роп ској ви је т на м ској к л и м и. Ова ра зно вр снос т екс пе ри мен т и са ња на глаша в а и нт ензит е т у рбаног ж иво т а д у ж ул и це, и п р ед с т а в љ а нај в а ж н и ју к а ра к т е ри с т и к у ве ћи не гра до ва у Ви јет на му (сл. 3в, 3г). Ме ђу т и м, з а х в а љу ју ћ и но в ом ма с т е р п ла н у до 2020. г о д и не п р о јек т о в а н је ра з в ој но вих град ских под руч ја, као што су Ди стрикт 2 и Ди стрикт 7. Тху Тхи ем 5 (Ди стрикт 2) је зо на по вр ши не 657 ha ко ја се на ла зи на до мак ужег цен тра гра да на ју жној оба ли ре ке Сај гон (сл. 4а, 4б). Гра д ске ар х и тек те су одо бри ле ма стер п лан 1998. го д и не и п ред ви де ле но ви тип ста но ва за 130.000 ста нов ни ка. Оче ку је се да ће се про јект сук це сив но раз вијат и у пе ри од у од нар едн и х 15 г од и на. Тх у Тх и ем је а м би ц и о зно д и з ај н и ра но на с е љ е при ла го ђе но пре све га спе ци фич ним кли мат ским по тре ба ма, али и до вољ но сна жан по - тез ко ји мо же до не ти про ме не у при вред ној струк ту ри Хо Ши Мин Си ти ја. Тху Тхи ем п р о је к ат т ако ђе и ма по зи т и в а н у т и цај на ра з вој ју г о и с т оч н и х обла с т и г ра да по п у т но ве ур ба не обла сти Пху Хунг, у Ди стрик ту 7 (Harms 2012). 3 Тер мин ку ћа-про дав ни ца се од но си на ва ри ја ци је из град ње ку ћа у ни зу на ши рем под руч ју Ју го источне Ази је: ку ћа у ни зу на пар це ли око 3 4 m ши ри не и 12 20 m ду би не. У за ви сно сти од ло ка ци је, овај тип слу жи п р е т е ж но з а ко ме р ц и ја л н у у по т р е бу (на п ри ме р хо т е л у цен т ру г ра да) и л и с т а но в а њ е (на пе ри фе ри ји). Тра д и- ц и о на л но и да на с п ри з е м љ е с е ко рис т и з а п риходе по р о д и це (п р о да в н и ца, ра д и о н и ца) а г ор њи де о к а о ж и в о т н и про стор (Mar tin 2001: 32f.). 4 Д и на с т и ја Ле, на ви је т на м ском је зи к у N h à Hậu L ê (1428 1788), п р ед с т а в љ а нај д у ж и пе ри од д и на с т и ч ке вла да ви не у исто ри ји Ви јет на ма. Осни вач ди на сти је је био Ле Лои, во ђа по кре та от по ра про тив ки не ске окуп а ц и о н е в ој с ке. Го д и н е 1428. је о с л о б о д и о з е м љу, ч и м е је з а п о ч е о п р о ц е с о п о р а в к а ј у ж н о г д е л а и н д о к и н е с ко г п о л у о с т р в а и к р а љ е в с т в а Ч а м п а ( E n c yclo p æ d i a Br i t a n n i c a ht t p s: // w w w.b r i t a n n i c a.c o m / t o pic / L a t e r- L e - d y n a s t y). 5 Пре одо бре ња овог про јек та, Тху Тхи ем, на ви јет нам ском је зи ку Thủ Thiêm, би ла је јед на од нај гу шће н а с е љ е н и х о б л ас т и Хо Ш и М и н С ит ија и ц е нт р а л н а п и ја ц а о с но в а н а 1751. И з г р а д њ а н а с е љ а је з а по ч е т а 2 0 0 2. г о д и н е п р е с е љ а в а њ е м с ко р о 14 15.0 0 0 д о м а ћ и н с т а в а. И з г р а д њ а је п ов ер ен а јап а нс кој ко мп ан ији С ас ак и и пред ви ђа из град њу два мо ста и ме тро ту не ла (Harms, Erik. Evic tion Ti me in the New Sa i gon: Tem po ra li ti es of Dis pla ce ment in the Rub ble of De ve lop ment. C u l t u r a l A n t h r o p o l o g y 28 (2): 344 368. Re tri e ved 24 April 2015). 284

* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ А Б В Г Сл. 3а, б, в, г. При мер про јек та ку ће у ни зу у Ха но ју. Ар хи тек та Xi eng Nguyen. Sa i gon Nguyen Long Con struc tion Ar chi tec tu re. HCMC (2015), и по глед на ули це Хо Ши Мин Си ти ја (1982) Сл.4.а, б. По сто је ће ста ње и про јек то ва ни из глед на се ља Тху Тхи ем НО ВИ МЕ ТО ДИ И ПРИ СТУ ПИ ПРО ЈЕК ТО ВА ЊУ КУ ЋА У НИ ЗУ По след њи х г о д и на до ла зи до зна чај ног по ма ка у од р ж и вом д и зај н у к у ћа у н и зу, п ре свег а з а х ва љујућ и новој п лејад и т алент ован и х арх ит ек ат а ок уп љен и х око Нац иона лног по ли тех нич ког уни вер зи те та у Ха но ју и Хо Ши Мин Си ти ју. Ин си сти ра се на ино ваци ја ма и то пре све га на би о кли мат ском при сту пу про јек то ва њу. 285

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * Од ли чан при мер ино ва тив ног ди зај на је Kућа Тонг (Thong Ho u se) саграђенa у но в ом с т а м б е ном под ру ч ју Д и с т ри к т а 7 у Хо Ш и М и н Си т и ју. Де ло је ја па н ског а р х и- т ект е Шу ри Н иш из аве (Shu nr i Nish i z a wa), 6 з ав ршено 2014. г од ине (сл. 5а). О в ај п р ојек ат с е мо же сма т ра т и успе ш н и м по к у ша јем да с е п р о на ђе на ч и н т ра н сф ор ма ц и је т и п и ч не ку ће у ни зу. Са сте пе ни штем у цен тру, као кич мом објек та (сл. 5б, 5в), и ко ри до ром за при ступ про сто ри ја ма, изо лу је ко ри сни ке у ори ги нал ном про сто ру. Ку ћа је ди зај ни рана у фор ми коц ке, док су про сто ри фор ми ра ни као јав не по вр ши не за по ро ди цу. А Б В Г Сл. 5а, б, в, г. Из глед екс те ри је ра и ен те ри је ра Kућe Tонг. Фо то гра фи ја: Хи ро у ки Оки (2016) План омо гу ћа ва ко ла те ри зо ва ну цир ку ла ци ју и при ват ност. Глав ни улаз, уски по - к ри ве н и п р о ла з, у во д и у 5 m ви сок д нев н и б о ра ва к са сис т емом р от ирајућ и х врат а. О вај си с т ем с т в а ра п ра к т и ч но т у не л ко ји омо г у ћ а в а п ри р од н у в ен т и ла ц и ју. Гла в на спа в а ћ а со ба се на лази на че т вр том сп ра т у, док су д руге фу н кц ије лоц иране на последњем сп рат у (De signbo om 2017). Ар х и т ек т а је успе ш но ко ри с т ио п р ед но с т и д в а ф р он т а, ис т оч ној и ју ж ног. Пр ви омо г у ћа ва п ри ла з су н че ве светло с т и а д руг и ком ун икац ију са јавн и м парком. Наглашена ви си на објек та ја сно ука зу је на кон цепт ге о ме три је, док је фа са да тре ти ра на де ко ра тив - н и м ша ло н и ма ко ји омо г у ћ а в а ју а п с орп ц и ју с у н че в е т о п ло т е п р е ула ск а у к у ћу (с л. 6 ). По с е ба н к в а л и т е т ов ог о бјек т а с у де л и к ат но с т у н у т р а ш њ ег п р о с т о р а и п ри ме на си с т е ма де ко ра ц и је. Нај з а с т у п љ е н и ји је т ра д и ц и о на л н и мо т и в л и с т а, ко ји т а ко ђе и ма и уло гу функ ци о нал ног еле мен та. Мо ти ви су пра вил но рас по ре ђе ни на др ве ним пло - ча ма, ко је су спо љ а ра с по р е ђе не у ви д у ша хов ск и х пољ а и наглашав ају гла вн и концеп т х ар мо н и је и ра в но т е же. По до ви ен т е ри је ра су т а ко ђе де ко ри с а н и и ден т и ч н и м мо т и в ом у те ра цо об ра ди, ко ји ства ра сво је вр стан те пих, што по твр ђу је и да ље јак ки не ски утицај на при ме ње ну умет ност Ви јет на ма (Nop pe 2003). 6 Шу н р и Н и ш и з а в а је ја п а н с к и а р х и т е к т а р о ђ е н у То к и ј у 198 0. г о д и н е. С т у д и р а о је а р х и т е к т у р у у с в о м род ном гра ду, а за тим је ра дио у сту ди ју Та дао Ан доа од 2005. до 2009. го ди не. У Хо Ши Мин Си ти ју је 2015. г о д и н е о с н о в а о с в о ј у ф и р м у Ni s h i z a v a a r ch i t e c t s ( Ya t z e r l a n d. LT D. 0 2.01. 2 016 ). 286

* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ Ар х и т ек та Н и ш и за ва је успе ш но ре ш ио све фу н к ц и о на л не п ро бле ме, за д р жа ва ју ћ и ви је т на мск и и ден т и т е т и ис т о вре ме но по к а зу ју ћ и но во т у ма че ње мо де р ног и п ри род ног на ч и на ж и в о т а ко ји мо г у би т и с а в р ше но уск ла ђе н и. Сл. 6. Цр теж ка рак те ри стич ног по преч ног пре се ка Ку ће Тонг (De sig nbo om 2016) Још је да н п ри ме р успе ш ног с т а м б е ног д и з ај на и по к у ша ја да с е оч у в а ви је т на м ск и иден ти тет је тзв. Зе ле но сложивa кућa, из гра ђе на 2011. у Ди стрик ту 2 Хо Ши Мин Сит ија. О в ај о бјек т је д из ајн ир а о позн ат и м л а д и ви је т н а м ск и а р х и т ек т а Во Тр он г Ги ја 7 (ArchDaily 2012). О в а к у ћ а је ори г и на л на т р о сп рат на с т ру к т у ра и з г ра ђе на на т и п и ч ној пар це ли ши ри не 4 m и 20 m ду жи не (сл. 7б). Зе ле но сло жи ву ку ћу мо же мо сма тра ти успе шним по ку ша јем да се зе ле ни ло пре - по зна као иден ти тет Хо Ши Мин Си ти ја. 7 В о Тр о н г Ги ја ( Vo Tr o n g Ng h i a) је је д а н од н ај п о з н а т и ји х м л а ђ и х а р х и т е к а т а Ви је т н а м а. Д и п л о м и р а о је и м а г и с т р и р а о н а Те х н о л о ш ко м и н с т и т у т у Ун и в е р з и т е т а Н а г о ја у То к и ј у. По п о в р а т к у у Ви је т н а м 2 0 0 6. год. основао је компанију Во Тронг Ги ја ар хитек ту ра. Ги ја је раз вио ка рак те ри сти чан стил одр жи вог ди зај - н а ко р и с т е ћ и т р а д и ц и о н а л н е л о к а л н е м а т е р и ја л е и т е х н и ке. Н ај п о з н а т и ји и з в е д е н и п р о је к т и с у : в и је т н а м с к и Па ви љон на Екс по из ло жби у Ми ла ну 2015. го ди не, об да ни ште Фар ма у Донг На и ју и Ку ћа за др ве ће у Хо Ши Мин Си ти ју (Vo Trong Nghia Ar chi tects. Vo Trong Nghia Ar chi tects. Re tri e ved 14 Ju ne 2015). 287

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * В Сл. 7а, б, в. Цр теж па сив них функ ци ја ку ће, ло ка ци је и осно ве ен те ри је ра ку ће (De signbo om 2016) Зе ле н и ло сма њу је бу к у с а ул и це, ш т и т и од д и р ек т ног с у н ца и сма њу је з а г а ђе њ е. Сун че ви зра ци ко ји про ла зе кроз ли шће ства ра ју ин те ре сан тан ам би јент уну тар про сто - ри је, зелен и к р ов сп р е ча в а п р е г р е в а њ е, а вен т и ла ц и ја с е о с т в а ру је п р е ко д в а не з а ви сна о т во ра на к ро ву. По с т и г н у та ко м у н и ка ц и ја и ви зу ра са ма ло п ре г ра д н и х зи до ва п ри каза не су на сл. 8а, б, в. То ком да на осве тље ње се ме ња: ују тру и уве че фил три ра на светло с т ула зи к р оз л и ш ће о б е ју фа с а да, док о т в о ри на к р о ву т о ком по д не в а о св е тљ а в а ју ку ћу кроз атри јум у сре ди ни ду гу ља стог трак та овог објек та. Ске лет ку ће је из гра ђен ар ми ра но бе тон ским РЦ си сте мом (Ly 2010), ко ји је у ши рокој упо тре би у Ви јет на му. 288

* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ А Б В Сл. 8а, б, в. Фрон тал ни из глед и уну тра шњост Зе ле но сло жи ве ку ће (Ф о т о г р а фи ја : Х и р о у к и О к и) ЗА К ЉУ Ч А К Буд ућ но с т ра з в о ја од р ж и в е с т а м б е не и з г ра д њ е у Ви је т на м у би св а к а ко сма њи ла оп те ре ће ње жи вот не сре ди не, по ве ћа ла ква ли тет жи во та и здра вља ста нов ни ка и еко систе ма ге не рално. Прелазак на одрживо ста но ва ње зах те ва ће прин ци пе ди зај на ко ји од го - в а ра ју ви је т на м ској к л и м и и к ул т у ри. Сме р н и це ко је би и н т е г ри с а ле бри г у о зд ра в љу и б е з б ед но с т и м и н и м и зи ра ле би по т р е б не р е с у р с е и сма њи ле по т р о ш њу ене р г и је (Carew-Reid 2010). Ва ж н и бу д у ћ и ц и љ е ви би т р е ба ло да бу д у: сп р о в о ђе њ е од г о в о ра ју ћег о бра з о в а њ а ар х и т е к а т а и д из ајнера ент ерије ра, са в ре ме не на с т а в не ме т о де з а па си в но п р о јек т о в а ње и стам бе ни ди зајн за гру пе са ни ским при ма њи ма. То би би ли но ви стан дар ди одр жи ве и з г ра д њ е ко ји би од г о в а ра л и ло к а л ној т р оп ској к л и м и и с т в а ра њу би о к л и ме у ен т е ријеру. Такође је в еома в аж на пот р еба, и л и ча к не опходно с т ф ок усирањ а на о бнов љив е и з в о р е ене р г и је С у н ца и в е т р о в а з а о б е з б е ђи в а њ е п ри р од не в ен т и ла ц и је и о св е тљ е њ а. Пр а к т и ко в а њ ем п а си в ног д и з ај н а, по т р о ш њ а ене рг ије с е може д р ам ат и чно см ањит и на р ед н и х де це н и ја. Нај в а ж н и ји е ле мен т и па си вног д из ајна су: в аж но с т лок ац ије и оријент ац ије које с е од но се на по ло жај у ко јем је мо гу ће про јек то ва ти обје кат и оп ти мал но ис ко ри сти ти карак те ри сти ка кли ме, као што су по ло жај и пу та ња сун ца, као и пра вац и вр сте ве тро ва. Кроз ко ри шће ње на стре шни ца, тен ди, пер го ла и би ља ка мо же се бло ки ра ти до 90% сунче ве т о п ло т е. Пра ви л на и м п ла н та ц и ја ве г е та ц и је и ори јен та ц и ја ра в н и х к ро во ва та ко ђе би т но до п ри но с е п ри р од ном х ла ђе њу ен т е ри је ра. 289

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * Ор га низација ентеријера, распо ред со ба и отво ре них про сто ра тре ба да бу де уса глаше на са стра на ма све та. То зна чи да глав не сва ко днев не де лат но сти (као што су днев не а к т и в но с т и, о б е до в а њ е, у че њ е) т р е ба да бу д у по зи ц и о н и ра не на с е в е р ној с т ра н и. О ви п р о с т ори мог у з а хт ев ат и и хориз онт а лно с енчењ е да би с е сп р еч ило п р ег р ев ањ е т оком ле та, али то оси гу ра ва и до бар со лар ни им пакт то ком зи ме. За ку хи ње и скла ди шне просто ри је, ис точ на ори јен та ци ја је го то во иде ал на. Ово ре ше ње ну ди до бру ју тар њу светло с т и н и же т е м п е р а т у р е т о ком п р и п р е м е о б р о к а. С о б е з а од мо р би т р е б а ло д а бу д у ло ц и ра не к а ис т о к у. Топ ло т на ма с а је спо с о б но с т ма т е ри ја ла да а п с ор бу је и п р едаје т оп ло тн у ене рг ију. Ма те ри ја ли ви со ке гу сти не, као што су бе тон, ци гла и цреп, има ју ве ли ку то плот ну ма су. Ла га н и ма т е ри ја л и по п у т д р ве та и ма ју н и ск у т е р ма лн у масу. Добра у пот реба т ерма лн и х м а т е ри ја л а је н а р о ч и т о ко ри сн а к а д а по с т о ји в е л ик а р а зл ик а и змеђу д не вне и ноћне спољ не т ем пе ра т у р е. При родна вентилација треба да ко ри сти при род не си ле ве тра и по ти ска, и да омо - г ућ и слобода н п рис т у п свежег ва зд уха. Вен т и ла ц и ја у ве л и кој ме ри за ви си од па ж љи вог ди зај на уну тра шњих про сто ра, као и од ве ли чи не и по ста вља ња отво ра у згра ди. Пр авила н д из ајн в р ат а и п р оз о р а омо г у ћ а в а ју п ри с т у п св е тло с т и, п р о т ок св е жег в а зд у х а, а л и мо г у би т и и гла в н и и з в ор не же љ е не т о п ло т е у т р оп ској к л и м и. Пр о з о ри мо гу би ти од го во р ни за греј ну до бит и до 87%. По бољ ша ње те р мал не пе р фор ман се про - зо ра и обез бе ђи ва ње па сивног д изај на, може смањит и т рош кове енерг ије и ем исије гасова ста кле не ба ште (Tuan Nguyen Anh 2014). Од с у ш т и н ског зна ча ја з а па си в н у и з г ра д њу је и п ра ви л на п ри ме на и з о ла ц и је ко ја де лу је као ба ри је ра за за гре ва ње и про ток то пло те то ком ле та. Ко ли чи на и вр ста изо - ла ц и је з а ви си ће од к л и мат ск и х ус ло в а и же љ е н и х ц и љ е в а, у з а ви сно с т и од г о д и ш њи х до ба и в а ри ја ц и је д нев не т ем пе ра т у р е. Нај б о љи р е з ул т а т и с е по с т и ж у у по т р е б ом п рирод них ма те ри ја ла као што су тр ска и бам бус. Б В Г 290 Сл. 9а, б, в, г. Мра ви њак ку ћа, Да Нанг, Ви јет нам; ар хи тек тон ски тим: Нгу и ен Хаи Лонг, Тран Тхи Нгу Нгон. Го ди на: 2014; Фо то гра фи ја: Хи ри ју ки Оки (Ar chdaily 3. фе бру ар, 2015)

* ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ Кров ни отво ри (Sky Light) мо гу би ти од ли чан из вор при род ног све тла и мо гу прои з в е с т и т ри п у т а ви ше св е тло с т и од в е р т и к а л н и х о т в о ра ис т е в е л и ч и не. Та ко ђе в е о ма е фи к асно поб ољшав ају п рир одн у в ент илац ију. О н и т акође мог у пон уд ит и јед и нс т в ено арх ит ектон ско ре ше ње. За м ла де ви је т на м ске ар х и т ек т е, Н г у јен Ха и Лон га и П ха н Ку а н г Вин ха, кров ни отво ри су већ по ста ли са став ни део ди зај на. Ве о ма кре а тив но су их приме н и л и на п ри ме ру Мрави њ а к к у ће ( Mol li ard 2015) ко ја је из гра ђе на у гра ду Да Нанг. Инспирисани структуром мра ви њака, за реновирање ове куће користили су традицио - на л н у опек у и к ровне от во ре д у ж цент ра л ног п ро сто ра, омо г у ћ и в ш и ве о ма и н те ре сан т не све тло сне ефек те и по глед на не бо (сл. 9а, б, в, г). Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ar chdaily. (2012, 06 20). Re tri e ved 01 07, 2017, from Ar chdaily: https://www.go o gle.co m /ur l?q=http://www. a r c h d a i ly.c om /19 9 755/s t a c k i n g- g r e e n -vo - t r o n g- n g h i a & s a = U& ve d = 0 a hu K Ew jr t 8C Sw bdr A hu L 0 xok- H TO8CH I 4Ch AW CBowBw&cl i ent = i n te r nal-ud s- cs e&u s g =A FQ jc N FqF V D5f Z bf k soswzg4oa Fv w j7 F Uw World Tra de Or ga ni za tion. (2016, 04 15). Re tri e ved from World Tra de Or ga ni za tion: https://www.wto.org/ en glish/news_e/spra_e/spra120_e.htm Designboom. (2017, 06 06). Re tri e ved from Designboom: http: //www.de sig nbo om.co m /ar chi tec tu re /nis hi za wa - a r ch i t e c t s - t h o ng- h o u s e - s a i go n - h o - ch i - m i n h - c it y-v i e t n a m - 0 4-0 7-2016/ Ca rew-reid, J. (2010). Ho Chi Minh City Adap ta tion to Cli ma te Chan ge. A si a n D evelo pm e nt B a n k. M an il a : Asian De ve lop ment Bank. Da stur, A. (2011). Vi e t n a m Ur b a n i z a t i o n Re v i e w. Ha noi, Vi et nam: The World Bank in Vi et nam. Harms, E. (2012, 11). Be a uty as con trol in the new Sa i gon: Evic tion, new ur ban zo nes, and ato mi zed dis sent in a So ut he ast Asian city. A m e r i c a n E t h n o lo g i s t (39): 735 750. K. W. Taylor. (2012). A Hi story of the Vi et na me se. New York, USA: Cam brid ge Uni ver sity Press. Le, B. D. (2011). So cial pro tec tion for ru ral-ur ban mi grants in Vi et nam: cur rent si tu a tion, chal len ges and op port u ni t i e s. In sti tu te for So cia lde ve lop ment Stu di es. Ha noi, Vi et nam: In sti tu te for So cial De ve lop ment Stu di es. Ly, P. B. (2010). To wards su sta i na ble ho u sing for Vi et nam. T h e P r o c e e d i n g s o f 4 th In t e r n a t i o n a l C o n fe r e n c e o n S us t ain a b i li t y E ng in eer i n g a n d S c ie nc e, N Z S S E S, Fa c u l t y o f E n g i n e e r i n g, t h e Un i v e r s i t y o f Au c k l a n d, Ne w Z e a l a n d. 00213J, pp. 6 11. Auc kland, New Ze a land: QUT eprints. Mic hael Kirk, N. D. (2009, 11). Land-te nu re po licy re forms: De col lec ti vi za tion and the Doi Moi system in Vi et nam. It e r n a t i o n a l Fo o d Po li c y Re s e a r c h In s t i t u t e, pp. 19-20. Mic hael Wa i bel, R. E. (2007). Ho u sing for Low-in co me Gro ups in Ho Chi Minh. (F. Kra as, Ed.) Asien, 14 16. Mol li ard, M. (2015, 07 02). Te r mi tary Ho u se in Da Nang by Tro pi cal Spa ce. Re tri e ved 2015, from The Ar chi tect u r a l Rev iew: ht t p s://w w w.a rch it e ct ur a l-r ev iew.c om /t od ay/t e rm it a r y-house -i n- d a-n a ng- by-t ropica l- s pac e/ 8685 437. a r t ic le Nop pe, C. a.-f. (2003). Art of Vi et nam. New York: Pa rk sto ne. TPHCM, D. o. (2010, 06). De part ment of Con struc tion. (2010). TPHCM. Re t r i e ve d f r o m ht t p: // w w w.c o n s t r u c - t i o n d p t. h o c h i m i n h c it y.gov.v n /?I D1= 9 9&C H A N N E L _ I D =37&N Tuan Nguyen Anh, S. R. (2014, 01 02). Pas si ve de signs and stra te gi es for low-cost ho u sing using si mu la tion-ba sed o p t i m i z a t io n a n d. Jo u r n a l o f B u il d i n g Pe r fo r m a n c e S i m u l a t i o n, 68-81. Vi et nam, G. S. (2013, 04 22). The po pu la tion of Ho Chi Minh City. Ho Chi Minh City, Vi et nam. 291

СИ НИ ША С. ПР ВА НОВ * Si n i š a S. P r va nov CON TRI BU TION TO THE STUDY OF VI ET NA ME SE ROW HO U SE Su m m a r y T h i s a r t ic le p r e s e nt s a c r i t i c a l r e f le c t io n o n t he p r e s e nt a nd f u t u r e s u s t a i n a ble ho u si ng c o n s t r u c t io n in Vi et nam at the be gin ning of the XXI cen tury. This work is the re sult of an in ter na ti o nal re se arch, cre a ti ve a c h i e ve me nt s of t he you ng Vi e t n a me s e a r ch i t e c t s, a nd t he a ut ho r s ex p e r i e n c e d u r i ng h i s le c t u r i ng wo r k at Tôn Đức Thắng and Văn Lang Uni ver sity in Hồ Chí Minh City, Vi et nam, in the pe riod 2014-2016. Vi et nam, as well as key co un tri es in So ut he ast Asia, due to ra pid in du stri a li za tion and eco no mic growth, for the last two de ca des ha ve been fa ced with many pro blems such as: a lar ge in cre a se in ur ban po pu la tion, enor mo us e n v i ron me n t al pol lu t ion, a nd po or ho u si ng con d i t i on s. T he i m pos si bi l it y of sol v i ng t he se pro ble m s i m po se s new i nnovat ive a nd fa s t s o lu t i on s p r i m a r i ly i n t he f i eld of e d u c a t ion, u r b a n pl a n n i ng, ho u si ng a r ch i t e c t u r e, as well as in the fi eld of de sign, use of su sta i na ble ma te ri als in con struc tion, and ra ti o nal use of energy. The cen tral po int of this re se arch is the analysis of the so cial con text of ho u sing, the plan ning fra mework, as well as the spa tial ma ni fe sta tion and re la ti ons bet we en the le vel of the city, pu blic spa ce, and ho u sing fa ci lity. Using exam ples of re cent ac hi e ve ments of the Vi et na me se ar chi tec tu re, this work fo cu ses on the row ho u se which is the most cha rac te ri stic form of ur ban ho u sing in Asia. This re se arch al so ad dres ses the bi oc li ma tic ap pro ach to de sign, sustainable construction methods and passive adapting to climate change. Vi et na me se row ho u se thus be co mes the pa ra digm of an in te gra ted ap pro ach to the pro cess of s u s t a i n a ble d e sig n. Keywords: su sta i na ble ho u sing, Vi et na me se row ho u se, pas si ve ar chi tec tu re, Ho Chi Minh City. 292 Уредништво је примило рад 17. X 2016. и одобрило га за штампу 5. V 2017.