ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО

Transcription

1 ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО

2 За издавача Проф. др Љубомир Стајић декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир Стајић Уредник монографских издања Мр Радмила Дабановић Главни и одговорни уредник Проф. др Слободан Орловић Руководилац пројекта Проф. др Гордана Ковачек Станић Менаџер зборника Лука Батуран Компјутерска обрада текста Владимир Ватић, Графит, Петроварадин Штампа Футура, Петроварадин Тираж: 200 примерака ISBN

3 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО ЗБОРНИК САЖЕТАКА СА НАУЧНОГ СКУПА НОВИ САД, 3. НОВЕМБАР НОВИ САД, 2016.

4 Пројекат бр који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

5 САДРЖАЈ Др Родољуб М. Етински, редовни професор Однос међународне заштите животне средине и међународне заштите људских права Др Зоран В. Арсић, редовни професор Пар ти ци паци ја јав но сти као еле мент прав не ре гу ла ти ве заштите живот - не с р е д и не Др Драган Л. Милков, редовни професор За шти та жи вот не сре ди не у све тлу но вог За ко на о ин спек циј ском над зо ру. Др Предраг П. Јовановић, редовни професор Ре г у л и с а но с т п и т а њ а з а ш т и т е з д р а в љ а з а по с ле н и х у р а д ној с р е д и н и... Др Душанка Ј. Ђурђев, редовни професор Од но с ко м у н и т а р н и х п р о п и с а и ме ђу н а р од н и х кон в е н ц и ја у о б л а с т и з а - ш т и т е ж и в о т не с р е д и не од не г а т и в н и х по с ле д и ц а с а о б р а ћ а ја Др Даница Д. Попов, редовни професор Од г о в о р но с т з а з а г а ђи в а њ е ж и в о т не с р е д и не Др Љубомир С. Стајић, редовни професор Б е з б ед но сн и а спе к т и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не у с а о б р а ћ а ју Др Маја Д. Станивуковић, редовни професор Резолуција Института за међународно право о универзалној надлежности у грађанскоправним споровима о накнади штете настале извршењем међународног кривичног дела др Ду шан Ж. Ни ко лић, ре дов ни про фе сор Тампон зоне у органској пољопривреди правни режим Др Иштван И. Фејеш, редовни професор Не до з в о љ е н и до к а зи и Те о ри ја п ло д а о т р ов ног д р в е т а Др Марија М. Салма, редовни професор Еколошке тужбе Др Раденка М. Цветић, редовни професор Моћ правног оквира у заштити животне средине

6 Правни факултет у Новом Саду, 2016 Др Драго Љ. Дивљак, редовни професор Eко-озна ча ва ње про из во да и пра во ме ђуна род не тр го ви не Др Сенад Р. Јашаревић, редовни професор Технолошке и ин фор ма тич ке про ме не, ква ли тет усло ва ра да и рад не сре - ди не Др Сања В. Ђајић, редовни професор Нови ц и љ е ви Ујед ињ ен и х н а ц ија з а пос т из ањ е од рж ив ог р а зв оја (А г енд а за одр жи ви раз вој) и за шти та жи вот не сре ди не Др Магдолна И. Сич, редовни професор Мерe за заштиту животне средине у старом Риму Др Татјана Д. Бугарски, ванредни професор Кри вич но го ње ње учи ни ла ца кри вич них де ла про тив жи вот не сре ди не. Др Слободан П. Орловић, ванредни професор Политички заступници права на здраву животну средину Др Бојан Л. Пајтић, ванредни професор Питања грађанскоправне одговорности у области заштите животне средине Др Гордана М. Дракић, ванредни професор Аграрна реформа у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одабране теме. Др Зоран Ј. Лончар, ванредни професор О р г а н и з а ц и о не п р е т по с т а в ке з а б о љ е фу н к ц и о н и с а њ е у п р а в е у о б л а с т и за шти те жи вот не сре ди не Др Јелена Ђ. Видић Трнинић, ванредни професор Правна заштита животиња (уз посебан осврт на правни третман кућних љубимаца и огледних животиња) у Србији Др Драгана М. Ћорић, доцент Два ми ну та о еко ло шкој ети ци Др Александар Л. Мартиновић, доцент Уставност и законитост одлука јединице локалне самоуправе о накнади за заштиту и унапређење животне средине обавезност одржавања јавне расправе у поступку доношења Др Сања М. Радовановић, доцент Сарадња приватног и јавног сектора у патентираној технологији одрживог развоја Др Петар М. Ђундић, доцент Ме ђу н а р од но п р а в о с т р а н и х у л а г ањ а и з а ш т и т а ж и в о т не с р е д и не: с у ко б раз ли чи тих ин те ре са Др Атила И. Дудаш, доцент На че ла спро во ђе ња за шти те жи вот не сре ди не у пра ву Европ ске уни је.. Др Бојан Н. Тубић, доцент За шти та жи вот не сре ди не у прак си Ме ђу на род ног су да прав де

7 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Марко С. Кнежевић, асистент са докторатом Принудно извршење стварноправног захтева за престанак имисија.... Др Цвјетана М. Цвјетковић, асистент са докторатом Еколошка обележја фискалног система Републике Србије Др Урош Н. Станковић, асистент са докторатом Циљеви законодавства о шумама у Србији Др Милана М. Писарић, асистент Изазови прекограничног еколошког криминалитета Иван Д. Милић, асистент Пр е к р ш а ји ло к а л ног к а р а к т е р а у о б л а с т и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не

8

9 ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО

10

11 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Ро до љуб M. Етин ски, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.Etin 341:342.7]:502/504 ОД НОС М Е ЂУ Н А РОД Н Е ЗА Ш Т И Т Е Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е И М Е ЂУ Н А РОД Н Е ЗА Ш Т И Т Е ЉУД СК И Х П РА ВА Са ж е т а к: Ме ђу на род на за шти та жи вот не сре ди не и ме ђу на род на за - ш т и т а људ с к и х п р а в а ме ђу с о б но с е под у п и ру и о с н а ж у ју. Од но с ов е д в е гра не ме ђу на род ног пра ва је сло жен и об у хва та раз ли чи те еко ло шке, еко - ном ске, п р а в не и по л и т и ч ке а спек т е. У ок ви ру не к и х р е г и о на л н и х ме ђу на - р од н и х з а јед н и ц а по т в р ђ е н а је в а ж но с т т ог од но с а. Та ко ђ е, н а гло б а л ном пла ну, у окви ру Ује ди ње них на ци ја, овај од нос је по стао пред мет ме ђу нар од ног и н т е р е с о в а њ а. К а на да, Мек си ко и Сје д и њ е не А ме ри ч ке Д р ж а в е з а к љу ч и ле с у С е в е р - но а ме ри ч к и спо р а з у м о с а р а д њи у о бл а с т и ж и в о т не с р е д и не г о д и не, к а о и з в е с н у д о п у н у С е в е р но а ме р и ч ког с по р а з у м а о с ло б од ној т р г о в и н и, ко јом је т р е ба ло да с е о т к ло не и з в е сне б о ја зн и да р а з л и ч и т и н и в ои по ш т о - ва ња до ма ћ и х п ро п и са о заш т ит и ж иво тне с ре д и не у т ри д р жа ве у г о вор н и це не ути чу штет но на еко ном ске од но се ме ђу њи ма, та ко што би по спе ши ли с е обу и н д у с т ри јске п р ои зв одњ е у у г ов о р н и ц у у ко јој с у н и ж и с т а н д а р д и пош т ов ањ а дома ћ и х п р о п и са о ж и во т ној с ре д и н и и л и т ако ш т о би се сн изио н и в о пош т ов ањ а ови х п р о п и с а у д ру г и м у г о в ор н и ца ма. Ти м Спораз умом је ус по ста вљен је дан ме ђу на род ни ме ха ни зам за утвр ђи ва ње про пу ста на цио нал них вла сти да обез бе де по што ва ње до ма ћих про пи са о жи вот ној сре - д и н и, ко ји мо г у да по к р е н у по је д и н ц и и не в л а д и не о р г а н и з а ц и је и з д р ж а в а у г о в о р н и ц а. Уп рко с о ск удн и х ов л аш ћењ а ов ог међун ар одног мех ан изм а, ко ји и ма кара кт е р међународне ком исије за у т врђивање ч ињен ица, и бројн и х кри ти ка ко је су му упу ће не, он оп ста је и на ста вља да жи ви. У ок ви ру Еко ном ске ко м и си је У Н з а Ев р о п у с а ч и њ е на је Кон в ен ц и ја о до с т у п но с т и и н ф о р ма ц и ја, у че ш ћу ја в но с т и у до но ше њу од л у к а и п р а ву на прав ну за штиту у Ар ху су го ди не. Овом Кон вен ци јом по ве зу ју се за штит а ж ив о тне с р е д и не, де мо к р а т ско од л у ч и в а њ е, в л а д а ви н а п р а в а и људ ск а п р а в а. Њ ом је о сно в а н ме ђун ар одн и мех а н и з а м, ко ји је по св ом к а р а к т е ру м е х а н и з а м и з м и р е њ а (к о н ц и л и ј а ц и ј е), а к о ј и ј е д о с т у п а н п о ј е д и н ц и м а и ме ђу на р од н и м ор г а н и з а ц ијама. Св рх а т ог ме х а н и зма је да да је м и ш љ е њ а да л и д р ж а в а у г о в о р н и ц а и с п у њ а в а с в о ј е о б а в е з е и з п о м е н у т е К о н в е н ц и ј е. 11

12 Правни факултет у Новом Саду, 2016 Ме ха ни зам је ак ти ван, при ву као је зна чај ну па жњу еко ло шке јав но сти и служи сво јој свр си. Уна пре ђе на верзија тог механизма успостављена је Протоко - лом о во д и и зд ра в љу, за к љу че н и м у Лон до н у у з Кон вен ц и ју о за ш т и т и и ко ри шће њу пре ко гра нич них во до то ка и је зе ра из О в де т р е б а по ме н у т и и Ев р оп ск у кон в е н ц и ју о људ ск и м п р а ви м а и з 1950., ко ја не са др жи про пи се о жи вот ној сре ди ни, али чи је је про пи се о поје ди ним људ ским пра ви ма, као што су пра во на жи вот или пра во на при ватност и за шти ту до ма, Европ ске суд за људ ска пра ва про те гао на еко ло шке ак ци ден те ко ји ма се вре ђа ју та пра ва. На гло бал ном пла ну Са вет УН за људ ска пра ва ба ви се пи та њем ути цаја п р омене к л и ме на људ ск а п ра в а. Но ви Па ри ск и спо разу м о к л им и, усвојен акла ма ци јом од стра не представника 196 земаља 12. децембра 2015., потврђује по сто ја ње ме ђу соб ног ути ца ја про ме не кли ме, ак тив но сти др жа ва усме ре - них на ус по ро ва ње и убла жавање последица про ме не кли ме и људ ских пра ва. Са об зи ром да ак тив но сти и про пу сти др жа ва у обла сти за шти те живо т не с ре д и не п ро из во де п ре ко г ра н и ч не ефек т е на људ ска п ра ва, т о из и ск у је п р е и сп и т и в а њ е с а мог кон цеп т а људ ск и х п р а в а к а о од но с а и з ме ђу д р ж а в е и по је д и на ца на њ е ној т е ри т о ри ји и т р а ж и п р о ш и р е њ е т ог кон цеп т а на у г р о - жен е и п ов р еђ е н е п о је д и н ц е а к т и м а и л и п р о п у с т и м а д рж ав е и в а н њ ен е т е ри т о ри је. Та ко ђе, у обла с т и за ш т и т е ж и во т не с ре д и не се ме ња кон цеп ц и ја ж р т в е т а ко да с е омо г у ћ а в а и с у бјек т и ма, ко ји н и с у не по с р ед но по г о ђе н и ак том или про пу стом др жа ве, да по кре ћу ме ђу на род не по ступ ке. По чев од две де се тих го ди на прошлог ве ка до га ђа се из ве сна кон ве ргeнц и ја и з ме ђу ме ђу на р од ног п р а в а з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не и ме ђу на р од ног пра ва за шти те људ ских права. Та конвергенција може да допринесе дело - твор но сти про пи са у обла сти људ ских пра ва, са јед не стра не, као и про ме ни не ких ба зич них кон цеп ци ја људ ских пра ва, са дру ге стра не. 12

13 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar p f.u n s.a c.r s :502/504 П А Р Т И Ц И П А Ц И ЈА ЈА В НО СТ И К АО Е Л Е М ЕН Т П РА В Н Е РЕ Г У Л А Т И ВЕ ЗА Ш Т И Т Е Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е Са ж е т а к: Пер ти ци па ци ја јав но сти пред ста вља ва жан еле мент ре гул а т и в е з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не и т о к а ко у по гле д у ме ђу н а р од но п р а в не ре гу ла ти ве, та ко и у по гле ду на ци о нал них про пи са. Када је реч о ме ђу на род ним кон вен ци ја ма ука за ће мо на решења у погле - д у у че ш ћ а ја в но с т и с а д р ж а а на у Кон в ен ц и ји о до с т у п но с т и и н ф о р ма ц и ја, у че ш ћу ја в но с т и у до но ше њу од л у ка и п ра ву на п ра в н у за ш т и т у у п и т а њи ма ж и в о т не с р е д и не (Ар х у ск а Кон в ен ц и ја) и з 1998 г од.и Ев р опској конв енц ији о пре де лу из 2011 год., ко ја се на њу по зи ва у сво јој пре ам бу ли. Ка да је Конв ен ц и ја о п р е де л у у п и т а њу њ о ме с е п р ед ви ђа па р т и ц и па ц и ја ја в но с т и, а л и се не утвр ђу је шта се под јав но шћу под ра зу ме ва. Осим то га спо ран је од нос јав но сти и екс пе ра та. Пер цепци ја јавно сти је субјективна и може бити значајно ра з л и ч и т а. С т и м у ве зи су г е ри ше се да би п ро це н у т ре ба ло п р во вр ш и т и на о сно ву о бјек т и в н и х к ри т е ри ју ма, а з а т и м и з в р ш и т и ком па р а ц и ју с а гле - ди шти ма јав но сти и дру гих за ин те ре со ва них гру па, што се оце њу је као про - бле ма тич но. Ова кав п ри ст у п захтева да јавност изражавајућ и своје субјективно ви ђе њ е бу де од г о в а р а ју ће и н ф о р м и с а на о о бјек т и в ном на л а зи ма екс пе р а т а. На тај на чин, не што што је по зна то екс пер ти ма мо же, кроз ин фор ма ци о не кам па ње, би ти на мет ну то јав но сти пре не го она мо же да из ра зи свој став. С т и м у в е зи Ар х у ск а кон в ен ц и ја у т в р ђу је по ја м ја в но с т и к а о јед но и л и ви ше фи зич ких и прав них ли ца и, у скла ду са на ци о нал ни за ко но дав ством или пракс ом, њи хо в а уд ру же њ а, о рг ан из ац ије и л и г ру пе. У по гле д у и з не т е д и ле ме из Кон вен ц и је о п ре де л у о од но су ја в но с т и и екс пе ра т а, од зна ча ја је од ред ба чл. 6 (4) где се пред ви ђа уче шће јав но сти у ра ној фа зи, ка да су све оп ци је још увек отво ре не и ка да мо же до ћи до ефи ка сног уче шће јав но сти. Тре ба и ма т и у вид у да Ар х у ск а кон вен ц и ја п р ед ви ђа у че ш ће ја в но с т и у до но ше њу од л у к а о по с е б н и м а к т и в но с т и ма, з а т и м у че ш ће ја в но с т и ко је с е од но си на п л а но в е, п р о г р а ме и по л и т и к у у в е зи с а ж и в о т ном с р е д и ном и у че ш ће ја в - но с т и т о ком п ри п ре ме из врш н и х п роп иса и /и л и опш т еп римењиви х законск и о ба в е з у ју ћ и х но р ма т и в н и х и н с т ру ме на т а. 13

14

15 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Дра ган Л. Мил ков, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Mil k p f.u n s.a c.r s :502/504 ЗА ШТИ ТА ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ У СВЕ ТЛУ НО ВОГ ЗА КО НА О И Н СП ЕК Ц И Ј СКОМ Н А Д ЗО РУ Сажетак: У ма те ри ји ин спек циј ског над зо ра на сту пи ле су неке суштинске п ро ме не до но ше њем За кон о и н спек ц иј ском на д зо ру а п ри ла г о д и не ( Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, број 36/2015 од го ди не.). Овај за кон по чи ње да се при ме њу је го ди ну да на од сту па ња на сна гу, што зна чи да ње го ва при ме на по чи ње 29. апри ла го ди не. За раз ли ку од ра ни јих про пи са, За ко ном о ин спек циј ском над зо ру се заш т и т а ж и во тне с ре д и не екс п л и ц и т но с т а в ља ка о ц и љ вршења и нспекц и јског над зо ра у ви ше слу ча је ва. Нај пре, је дан од раз ло га за ван ре дан ин спек циј ски над зор ти че се слу ча ја ка да тре ба да се пре ду зму хит не ме ре ра ди спре ча ва ња или от кла ња ња не по сред не опа сно сти по жи вот ну сре ди ну. По в е ћ а њ е св е о бу х в ат но с т и и де ло т в о р но с т и и н спек ц и ј ског на д з о р а и и з б е г а в а њ а п р ек л ап ањ а и непот р е бног по н а в љ а њ а и н спек ц и ј ског н а д з о р а обезбеђује се к роз међусобн у сара дњу у у т вр ђи ва њу п ро г ра ма ра да и са ра д њу у по с т у п к у в р ше њ а с а мо с т а л ног и л и з а јед н и ч ког и н спе к ц и ј ског н а д з о р а. С а р а д њ а у по с т у п к у в р ше њ а и н спек ц и ј ског на д з о р а о с т в а ру је с е на р о ч и т о ра ди спре ча ва ња или от кла ња ња не по сред не опа сно сти по жи вот ну сре дин у. Ис т о в р е мено је п р едвиђено да с е з аједн и чк и и нспекц и јск и н а дз о р в рш и ра ди спре ча ва ња или от кла ња ња не по сред не опа сно сти по жи вот ну сре дину или биљ ни или жи во тињ ски свет. Но ви ну у овом за ко ну пред ста вља и пре вен тив но де ло ва ње ин спек ција. Том п рил иком и нспекц ија не и зриче н икак ве мере. Међут и м, мере ће и па к из ре ћи ако је уо че ни про пуст та кве при ро де да је нео п ход но да се пре ду зму х и т не ме р е р а д и сп р е ча в а њ а и л и о т к л а њ а њ а не по с р ед не опа сно с т и по ж и- в о т н у с р е д и н у. Пре ма но вом за ко ну, инсп ке циј ски над зор се вр ши на осно ву на ло га, ко ји се из да је за ре до ван, ван ре дан и до пун ски ин спек циј ски над зор. Ме ђутим, ван ре дан и до пун ски ин спек циј ски над зор мо гућ је и без на ло га ка да т о з а х т е в а ју р а з ло зи сп р е ча в а њ а и л и о т к л а њ а њ а не по с р ед не опа сно с т и по ж и в о т н у с р е д и н у. 15

16 Правни факултет у Новом Саду, 2016 Но во за кон ско п ра ви ло п ред ви ђа да ин спек тор по ст у па са мо у г ра ни ца ма п р ед ме т а и нспек ц и ј ског н а д з о р а и з н а ло г а з а и н спекц и јск и н а дз о р. Д руг е про ве ре и рад ње на ко је је овла шћен, ин спек тор мо же да пре ду зме ако то нала ж у ра з ло зи сп ре ча ва ња и л и о т к ла ња ња не по с ред не опа сно с т и по ж и во т н у сре ди ну. Исто та ко, ин спек то ру ни је по тре бан до пун ски налог ако је неопходно да с е п р е д у зм у х и т не ме р е р а д и сп р е ча в а њ а и л и о т к л а њ а њ а не по с р ед не опа сно сти по жи вот ну сре ди ну. Пре са мог ин спек циј ског над зо ра ин спек тор је ду жан да по ша ље о то ме оба ве ште ње над зи ра ном су бјек ту. Из у зет но, над зор мо же да поч не и без обаве шта ва ња ра ди от кла ња ња опа сно сти по жи вот ну сре ди ну. У та квим слу чаје ви ма мо гу ће је вр ши ти над зор и ван рад ног вре ме на над зи ра ног су бјек та. Уви ђај у стам бе ном про со тру се мо же вр ши ти са мо уз при ста нак над зира ног су бјек та. Но, ка да је нео п ход но да се пре ду зму хит не ме ре ра ди спречава ња и л и отк лањања опасност и по ж ивот н у сре д и н у, у ко л и ко по сто ји из вор ш т е т е ко ји по т и че и з с т а м б е ног п р о с т о ра, а в ла сн и к и л и корисн и к, односно д р ж а л а ц с т а м б е ног п р о с т о р а је не по знат, не до с т у па н, д у же од с у т а н и л и је п р е м и н уо, а з а о с т а в ш т и на н и је р а с по де љ е на, мо же с е у ви ђај в р ш и т и и б е з са гла сно сти, али уз на ред бу су да. За о т к ла њ а ње уочен и х незакон ит о с т и и нспект ор ос т ав љ а одређен и рок, али мо же и без оста вља ња ро ка да од мах из рек не ме ру за бра не оба вља ња делат но сти ако је нео п ход но да се пре ду зму хит не ме ре ра ди спре ча ва ња или о т к л а њ а њ а не по с р ед не опа сно с т и по ж и в о т н у с р е д и н у. И н спек т о р по п р а ви л у до но си п и с а но р е ше њ е, а усме но р е ше њ е мо же да до не се ка да оце ни да се на тај на чин от кла ња не по сред на опа сност по живот ну сре ди ну. Жал ба про тив ре ше ња не ма су спен зивно дејство ако је неопход но п ред у зи ма ње х и т н и х мера рад и сп ре ча ва ња и л и о т к ла ња ња опа сно с т и по жи вот ну сре ди ну. Ко нач но, ра ди от кла ња ња опа сно сти по жиб вот ну сре - ди ну, ин спек тор мо же од ре ди ти кра ћи рок за из вр ше ње ре ше ња. 16

17 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P. Jo va n o v p f.u n s.a c.r s :502/504 РЕ Г У Л И СА НОСТ П И ТА ЊА ЗА Ш Т И Т Е ЗД РА ВЉА ЗА ПО СЛ Е Н И Х У РА Д НОЈ СРЕ Д И Н И Са ж е т а к: Уз р оч но -по с ле д и ч на по в е з а но с т ж и в о т не и р а д не с р е д и не је тра ди ци о нал но при сут на. Као што жи вот на сре ди на ути че на рад ну, та ко и рад на сре ди на ути че на жи вот ну. Пи та ње за шти те здра вља и без бед них усло ва ра да за по сле них је сте једно од најприсутнијих питања у међународној, европској и домаћој радно -правној ре г улативи. У најваж нијим док уметима Оерганизације уједињени х нација, Ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је рада, Св е тске зд ра в с т в е не ор г а н и з а ц и је, С а в е т а Ев р о пе и Ев р оп ске у н и је п и т а њ е з а ш т и т е зд р а в љ а и б е з б ед н и х ус ло в а р а да је по ста вље но као еле мен тар но људ ско и со ци јал но-еко ном ско пра во. У Србији се посвећује велика пажња безбедности на раду и заштити здравља запослених. Полазећи од значаја тог питања, као и од потребе даље хармонизације нашег права са међународним и европским правом, у Србији је, у овој области, године утврђена посебна национална политика. Формиран је Национални савет за заштиту на раду при Министарству за рад, запошљавање и социјалну политику. Национална политика о безбедности и заштити здравља на раду је утврђена на трипартитној основи тј. преко Националног савета учешће су имали и представници репрезентативних удружења запослених и послодаваца. Принцип трипартизма при утврђивању и остваривању националне политике и законодавства у области заштите на раду, примењен је и у оквиру социјално-економских савета у Србији. Према Закону о социјално-економском савету, социјално-економске савете (Социјално-економски савет Републике Србије и савети за територију аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе (општине и градове), чине представници државе, представници репрезентативних удружења послодаваца и запослених. Ови савети, између осталог, разматрају питања и заузимају ставове о заштити радне и животне средине (уз сагласност свих чланова). Своје ставове достављају Влади и другим надлежним државним органима. Сем реченог, у Србији је област безбедности на раду и заштите здравља запослених предмет научно-истраживачког и васпитно-образовног рада на највишем нивоу. Постоје три специјализована института за заштиту на раду 17

18 Правни факултет у Новом Саду, 2016 у Београду, Новом Саду и Нишу. У Нишу, већ неколико деценија, постоји и Факултет заштите на раду, на коме се стиче високо стручно образовање у звању инжењера заштите на раду. Према Уставу Србије, запослени имају право на безбедне и здраве услове рада. У духу овог уставног права и утврђене националне политике у овој области, у Србији је материја безбедности и заштите живота и здравља на раду регулисана системским законом Законом о раду и посебним законом -Законом о безбедности и здрављу на раду. Постоји и мноштво подзаконских и аутономних аката. 18

19 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Ду шан ка Ј. Ђур ђев, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Djur 061.1ЕU:502/504: ОД НОС КО М У Н И ТА Р Н И Х П РО П И СА И М Е ЂУ Н А РОД Н И Х КОН ВЕН ЦИ ЈА У ОБЛА СТИ ЗА ШТИ ТЕ ЖИ ВОТ НЕ СРЕ ДИ НЕ ОД Н Е ГА Т И В Н И Х ПО СЛ Е Д И Ц А СА О БРА Ћ А ЈА Са ж е т а к: По зн а в а њ е п р о п и с а којим а с е ш т ит и ж ив о тн а с р ед ин а од не га тив них ути ца ја са о бра ћа ја у ЕУ, зна чај но је за од го ва ра ју ће прав но ре - гу ли са ње ове обла сти у Ср би ји, пре све га за то што су у ЕУ по ста вље ни ви с о к и с т а н да р д и з а ш т и т е ж и в о т не с р е д и не. Ка да се ра ди о ре гу ли са њу од но са у са о бра ћа ју у ЕУ ко ји је је дан од кључ них загађи ва ча жи вот не сре ди не, мо гу ће је да дође до примене нацио - н а лн и х п р о п ис а д р ж а в а ч л а н и ц а, ко м у н и т а р н и х с а о б р а ћ ај н и х п р о п и с а и ме ђу на род них кон вен ци ја ко је ре гу ли шу не ко од пи тања из области саобраћ а ја. Мо г у ћ но с т п риме не р а зл ич ит и х п р о п и с а по с т а в љ а п и т а њ е њи хо в ог у з а ја м ног од но с и х и је р а х и је. Сту па њем на сна гу Ли са бон ског уго во ра из ЕУ је до би ла св ој с т в о п р а в ног л и ца и мо г ућ но с т да с а мо с т а л но з а к љу ч у је ме ђу на р од не уго во ре. По што је по ста ла су бјект ме ђу на род ног пра ва,спо соб на је да за кључ у је ме ђу на род не у г о во ре у сво је и ме. Ме ђу на род н и у г о во ри ко је за к љу ч у је ЕУ оба ве зу ју и нс т ит уц ије ЕУ и д рж аве ч ла н и це и по с т а ју де о ко м у н и т ар ног пра ва. Ови ме ђу на род ни уго во ри мо ра ју би ти у скла ду са осни вач ким угово ри ма ЕУ. Чи ње ни ца да ЕУ мо же да за кљу чу је ме ђу на род не уго во ре ство ри ла је сложен у сит уац и ју ве з а н у з а ре до след у п риме н и и з во ра саобраћ ајног п рав а. Сад је мо гу ћа приме на на ционалних прописа, ме ђу на род них уго во ра (кон венц и ја) ко је су за к љу ч и ле са мо д р жа ве ч ла н и це ЕУ, се к у ндарн и х ком ун ит арн и х п р о п и с а (на р о ч и т о у р ед би и у п у т с т а в а), з а т и м ме ђу на р од н и х у г о в о р а ко је је з а к љу ч и л а с а мо ЕУ с а т р е ћ и м д р ж а в а ма и л и ме ђу на р од н и м о р г а н и з а ц и- јам а и међун ар од н и х у г о в о р а ко је с у з а к љу ч и л и Е У з а јед но с а д р ж а в а м а ч л а н и ца ма с јед не с т р а не и т р е ће д р ж а в е и л и ме ђу на р од не о р г а н и з а ц и је с д ру г е с т р а не ( ме шо ви т и у г о в о ри). Не спор но је да ме ђу на род ни уго во ри ко је за кључ ци ЕУ мо ра ју би ти у скла ду са Осни вач ким уго во ром. 19

20 Правни факултет у Новом Саду, 2016 Oпш те ста но ви ште у прав ној те о ри ји је да се кун дар но пра во тре ба да бу де у скла ду са ме ђу на род ним уго во ри ма. и да ме ђу на род ни уго во ри има ју пред ност у при ме ни пред се кун дар ним из во ри ма. То зна ци да кад ЕУ за кључц и ме ђу на р од н и у г о в о р о ба в е зна је да уск л а д и и н т е р но ко м у н и т а р но з а ко - но да в с т в о с а ме ђу на р од ном кон в ен ц и јом Не ш т о с ло же н и ја с и т у а ц и ја је к а д с е р а д и о ме шо в и т и м у г о в о р и м а, ко је с јед не стра не за кљу чу је ЕУ и др жа ве чла ни це, а с дру ге стра не тре ћа д р ж а в а и л и ме ђу н а р од н а о р г а н и з а ц и ја. У ме шо ви т и м у г о в о ри м а че с т а је по т р е ба з а з а к љу ч и в а њ ем ис к љу ч у ју ће к л а у з у ле (d i s c on ne c t ion cla u se). 20

21 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Po pf.uns.ac.rs :502/504 ОД ГО ВОР НОСТ ЗА ЗА ГА ЂИ ВА ЊЕ Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е Са ж е т а к: Пр е ма З а ко н у о з а ш т и т и ж и в о т не с р е д и не и з г о д и не, з а г а ђи в ач ко ји п р о у з р о к у је з а г а ђе њ е ж и в о т не с р е д и не од г о в а р а з а на с т а л у ш т е т у по на че л у о бјек т и в не од г о в ор но с т и. О бјек т и в на одг ов орно с т је т ак а в вид гра ђан ско прав не од го ворности за штету ко ја на ста је без об зи ра на криви ц у, нег о к а о пос лед иц а пов ећ аног ризи к а која пот иче од одр еђ ене в рс т е с т в а ри и л и де л ат но с т и. У ус ло ви ма по в е ћ а њ а б р о ја по т ен ц и ја л н и х ри зи к а, и по ред нај ве ће па жње мо же да на ста не ште та, па се ја ви ла по тре ба да се п о т е нц ија лн о у г р ожен и од н ас т уп ањ а е ко л о ш к и х ш т е т а з а ш т и т е п у т е м с т р о ж и х п р а ви л а о од г о в о р но с т и. С т о г а, о бјек т и в на од г о в о р но с т о ба в е з у је с у бјек т а да у о ба в љ а њу ри зи ч не де л ат но с т и по ж и в о т н у с р е д и н у од г о в а р а и у слу ча ју ка да је пред у зео све уо би ча је не ме ре ра ди спре ча ва ња на стан ка ште те. За од го вор ност за га ђи ва ча ни је ну жно на сту па ње ште те, чи ме се афир - ми ше прин цип пре вен ци је да до еко ло шких уде са уоп ште не до ђе. Пре ма За ко ну о обли га ци о ним од но си ма, чл ст.1 сва ко мо же зах те ва ти од друго га да укло ни из вор опа сно сти од ко га пре ти зна чај ни ја ште та ње му или нео д ре ђе ном бро ју ли ца, као и да се уз др жи од де лат но сти од ко је про из и ла зи уз не ми ра ва ње или опа сност ште те. Суд ска за шти та за от кла ња ње опа сно - с т и од еко лош к и х ш т е та, ос т ва ру је се под но ше њем т у жбе ac t i o po pu la r is (ко ју мо же да под не с е св а ко л и це б е з до к а зи в а њ а п р а в ног и н т е р е с а), и л и к а ко с е уо би ча је но на зи в а еко ло ш к а т у ж ба. С у бјек т ко ји мо же би т и од г о в о р а н з а загађи вање живот не сре ди не је и оно ли це ко је је не за ко ни тим или не пра вилн и м де ло в а њ ем омо г у ћ и ло и л и доп ус т ило з аг ађив ањ е ж ив о тне с р ед ине. На о сно ву З а ко на о з а ш т и т и ж и в о т не с р е д и не, з а г а ђи в ач ч и је по с т р о је њ е и л и акт и в нос т п редс тав ља висок с тепен опасно с т и по зд рав ље људ и и л и ж иво тн у сре ди ну мо ра да се оси гу ра од од го вор но сти за слу чај ште те ко ја на ста не тре ћим ли ци ма услед уде са. Сва ко ко пре тр пи ште ту има пра во на ње ну накна ду. По сту пак пред су дом је хи тан. По кре та ње по ступ ка за на кна ду штете за ста ре ва за три го ди не од ка да је оште ће ни са знао за ште ту и учи ни о ца ште те. У сва ком слу ча ју ово по тра жи ва ње за ста ре ва за 20 го ди на од ка да је ште та на ста ла. Ови ро ко ви се раз ли ку ју од оних из За ко на о обли га цо ним од но си ма, а л и п ри о ри т е т у п ри ме н и и ма ју он и из За ко на о за ш т и т и ж и во т не 21

22 Правни факултет у Новом Саду, 2016 сре ди не, јер пре ма том За ко ну (чл. 108), на пи та ња о од го вор но сти за ште те на не те жи вот ној сре ди ни ко ја ни су по себ но уре ђе на овим За ко ном при ме - њу ју се оп шта пра ви ла За ко на о обли га ци о ним од но си ма. 22

23 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Љу бо мир С. Ста јић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Lj. S t a p f.u n s.a c.r s 656.1/.7:502/504 БЕ З БЕД НО СН И АСП ЕК Т И ЗА Ш Т И Т Е Ж И ВОТ Н Е СРЕ Д И Н Е У СА О БРА Ћ А Ј У С а ж е т а к: Ж и в о т н а с р е д и н а је д а н а с у г р о же н а в е л иком кол ич ином ене р г и ја ко је п р о ис т и ч у и з п р љ а ви х т ех но ло г и ја, т р ке у наоруж ању, ратн и х деј с т а в а и д ру г ог. Не кон т р о л и с а но по в е ћ а њ е сви х ви до в а с а о б р а ћ а ја је да н је од би тн и х фа кт ор а у г р ож ав ањ а ж ив о тне с р ед ине нарушав ањ а р а внот еже ко ја вла да у при ро ди. Са о бра ћај се по ја вљу је као фак тор угро жа ва ња жи вот - не с р е д и не не с а мо к а о и з в о р з а г а ђе њ а не г о и к а о к а т а л и з а т о р у г р о ж а в а њ а про ис те као из ра зних об лика техничко - тех но ло шких ак ци де на та при транспо р т у. Ти ме с а о б р а ћ ај н и т р а н спо р т по бу ђу је па ж њу на у ч не ја в но с т и и т о на ро чи то онај део ко ји се од но си на на ци о нал не и ме ђу на род не стан дар де тог тран спор та. Из на ве де ног се ја сно ви ди и уло га пра ва у уре ђи ва њу и наро чи то санк ционисању непридржавања нор ми и стан дар да без бед ног транспор т а. Ско ро све вр с т а т ра н спор т а и д ру м ск и, же ле зн и чк и, речн и, поморск и и ва зду шни има ју у слу ча ју ак ци де на та и ло кал ну и ре ги о нал ну али и међунар од н у пос лед иц у. Пр ема т оме, п ит ањ е б е зб едног т ра нспорт а опасн и х и ш т е тн и х м ат ери ја по љу де и ж и в о т н у с р е д и н у би т но је п ит ањ е з а ч ит аву ме ђу на род ну за јед ни цу али и сва ког чо ве ка као ње го во при род но, лич но и не о т у ђи в о п р а в о. У том сми слу про це на ри зи ка је основ свих ак тив но сти на том пла ну. Про цена ризика по ла зи од по је дин ца, не ке по пу ла ци је па до глобалних раз - ме ра при че му је про ток вре ме на зна чај на ком по нен та за да ва ње оце не о в рс т и и с т еп ен у р и з и к а. Ре з у л т а т п р о ц е н е р и з и к а т р еб а д а буд е а н ал из а вр сте и сте пе на не га тив них по сле ди ца и њи хо вих ути ца ја по чо ве ка и живот ну сре ди ну са по себ ним освр том на по сле ди це у бу дућ но сти. Без бед но сна ана ли за и про це на угро же но сти жи вот не средине обухвата: 1) По дат ке о мо г у ћој у г р о же ној по п у л а ц и ји, р е г и о н у п ри т р а н спо р т у по - је д ин и х м ат ер ија ( р а зл ич ит е м ат ер ије и р а зл ич ит и т р а нс по рт и д ају раз ли чи те по дат ке о об у хва ту ште те по жи вот ну сре ди ну); 2) Ана ли зу по је ди них сте пе на из ло же но сти у за ви сно сти од кон цен тра ције ш т е т не ма т е ри је, п р о цен т а п р о л и ф е р а ц и је и ме т е о и д ру г и х ус ло в а за њи хо во ши ре ње у ва зду ху, во ди и зе мљи шту; 23

24 Правни факултет у Новом Саду, ) К вант итат и вн у и к вал итат и вн у анал изу ток си ч но с т и по љу де и ж и во т н у с р е д и н у; 4) Од р е ђи в а њ е с т е пе на ри зи ч но с т и и в е р о в ат но ће до г а ђа њ а ; 5) По с т о ја њ е, сп р ем но с т и о бучено с т с т ру чн и х ек ипа да у дат ом в р емен у у п р а в љ а ју ри зи ком и и з в р ше њ е г о ву с а на ц и ју. 24

25 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Ма ја Д. Ста ни ву ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду M. S t a ni v u k o v p f.u n s.a c.r s :341 РЕ ЗО Л У Ц И ЈА И Н СТ И Т У ТА ЗА М Е ЂУ Н А РОД НО П РА ВО О У Н И ВЕР ЗА Л НОЈ Н А Д Л Е Ж НО СТ И У Г РА ЂА Н СКО П РА В Н И М СПО РО ВИ МА О НА КНА ДИ ШТЕ ТЕ НА СТА ЛЕ И З ВР Ш Е ЊЕМ М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ Д Е Л А Са же т а к: На свом за се да њу у Та ли ну, 30. ав гу ста године, Инстит у т за међународ но п ра во је усво јио Ре зо л у ц и ју о у н и ве р за л ној на д ле ж но с т и у гра ђан ско прав ним спо ро ви ма за на кна ду ште те на стале извршењем међународног кривичног дела [видети француски текст: o r g / i d i F/ r e s o l u t i o n s F/ _Ta ll i n n _ 01_ f r. p d f ; ен гле ски текст: ju st i t i a et p a c e.or g /id i E /r e so lu t i on se /2015_Ta l l i n n _ 01_ e n.p d f ] Из ве сти лац је био про фе сор Ан дре ас Бу хер ко ји је о овој те ми одр жао и п р е д а в а њ е н а Х а ш к о ј а к а д е м и ј и з а м е ђ у н а р од н о п р а в о. [A. B u c h e r, L a compéten ce u n i ve r sel le ci v i le, Re cu eil des co urs, to me 372, 2015] Тр е ба п р в о ис т а ћ и да не по с т о ји п р а ви ло Ме ђу на р од ног ја в ног п р а в а ко је би зах те ва ло да ту же ни или спор мо ра ју би ти у би ло ка квој ве зи са једном др жа вом, да би њен суд био овла шћен да по сту па и од лу чу је у гра ђанско п р а в ном спо ру. У од л уц и Међун ар одног с у д а п р а в де у п р ед ме т у Lotus [C.P.J.I. Re cu eil A/10 (1927), стр. 19] по твр ђе но је да др жа ве, осим у из у зет ним с л у ча је ви ма, с ло б од но у р е ђу ју на д ле ж но с т св о ји х с у до в а и п ри ме н у св о г а пра ва. Ова сло бо да про те же се у на че лу и на при хва та ње уни вер зал не надл еж н ос т и и т о к ако к р ив и чн оп р а вн е, т ако и г р ађ а нс коп р а вн е. Међут и м, к а ко с е не би с у ви ше че с т о ја в љ а л и по зи т и в н и с у ко би ме ђу на р од не с уд ске на д ле ж но с т и, ко ји би мо гл и у г р о зи т и од но с е и з ме ђу д р ж а в а, ме ђу на р од но пра во тре ба ло би да са др жи и пра ви ла ко ја би да ла смер ни це др жа ва ма о т оме к ада је оп ра в да но да п р о п и ш у у н и ве р з а л н у на д ле ж но с т св о ји х су до в а. Упра во то је је дан од ци ље ва ове Ре зо лу ци је: да се по ста ве те ме љи бу ду ћим међунар одн и м п равил има о у н иве рз а лној на длеж нос т и у г рађа нскоп ра вн и м спо р о ви ма ко ја ће п ру ж и т и п у т о к а з д р ж а в а ма и омо г у ћ и т и ош т е ће н и м л и- ци ма да оства ре на кна ду ште те пре тр пље не од по себ но те шких кри вич них де ла, к а о ш т о су де ла г е но ц ида, рат н и з лоч ин и, з лоч ин и п р от и в чов ечнос т и итд. У та ква те шка де ла мо гло би у пер спек ти ви да се свр ста и си сте мат ско на ру ша в а њ е зд ра в љ а с т а нов н и ш т в а и ж и в о т не с р е д и не. [ Ви де т и на п ри ме р 25

26 Правни факултет у Новом Саду, 2016 п р ед ме т Sa rei c. Rio Tin to, ht t p:// w w w.i n t e r n a t i o n a l c r im e sd at ab as e.o rg /C as e / 1137/S a r e i-v- R i o -Ti n t o /; Agu in da et al. c. Te xa co, U.S: Co urt of Ap pe als, 2nd Cir cu it, 303 F.3d 480, d 16. ав гу ста го ди не. E. Black, Li ti ga tion As A Tool For De ve lop ment: The En vi ron ment, Hu man Rights, And The Ca se Of Te xa co In E c u a dor, Jo ur nal of Pu blic and In ter na ti o nal Af fa irs, Vo lu me 15/Spring 2004.] Пр е ма ч ла н у 1 Ре з о л у ц и је, ж рт в е ме ђу на р од н и х к ри ви ч н и х де ла и ма ју п р а в о н а од г о в а р а ју ћу и делот в о рн у н ак н а д у ш т е т е ( р е п а р а ц и ју) од л и ц а ко ја су од го вор на за та де ла. Оне има ју пра во на де ло тво ран при ступ пра восу ђу да би о с т в а ри ле на к над у и т о п рав о н ије ус лов љ ено к риви чном о судом по ч и н и о ца к ри ви ч ног де л а. Ус лов ко ји с е по с т а в љ а з а п ри х в а т а њ е у н и в е р з а л не г р а ђ а н ско п р а в не на д ле ж но с т и за ова к ве од ш т е т не за х т е ве је с т е да н и јед на д ру г а д р жа ва н и је ја че по ве за на са ту жбе ним зах те вом, има ју ћи у ви ду ве зе са оште ће ни ма и са ту же ни ма, као и све дру ге чи ње ни це и окол но сти (члан 2, став 1а). По сто ји ипак мо гућ ност да др жа ва при хва ти уни вер зал ну гра ђан ско прав ну над ле - жност и ка да су јед на или ви ше др жа ва ја че по ве за не са ту жбе ним зах те вом. То је мо гу ће уко ли ко оште ће ни не ма на рас по ла га њу прав но сред ство пред су до ви ма тих др жа ва (члан 2, став 1б). Уни вер зал на над ле жност је упра во за ми шље на као сред ство ко је тре ба да обез бе ди да оште ће ни не бу де ли штен пра ва на на кна де за ште ту ко ју је пре тр пео услед то га што му су до ви ко ји би ина че би ли над ле жни, не пру жа ју од го ва ра ју ће прав но сред ство. Суд пред ко јим је оште ће ни под нео зах тев за на кна ду ште те тре ба да од би је над ле жност или, пре ма окол но сти ма, да пре ки не по сту пак, ако је ош т е ће н и ис т о в р е ме но подне о з а хт ев п р ед међунар одн и м с удом, к а о ш т о је Ме ђу на род ни кри вич ни суд, или пред ор га ном над ле жним за ми ре ње и обеште ће ње ко ји је осно ван у скла ду са ме ђу на род ним пра вом, или пред су дом дру ге др жа ве ко ја је ја че по ве за на са спо ром и ко ја пружа од го вара јућа прав - на сред ства у сми слу Ре зо лу ци је (члан 2, став 3). Др жа ва ма се пре по ру чу је да ус т а но в е по с т у п ке ко ји ће омо г у ћ и т и г ру па ма ош т е ће н и х да з а јед н и ч к и под но се зах те ве за обе ште ће ње (члан 4). Та ко ђе оне тре ба да се по ста ра ју да прав не и фи нан сиј ске пре пре ке у по ступ ку за оства ри ва ње зах те ва за на кнаду бу ду све де не на ми ни мум (члан 3). Иму ни тет др жа ве не би смео да бу де пре пре ка да оште ће ни до би је пра во на на кна ду. 26

27 Зборник сажетака Заштита животне средине и право др Ду шан Ж. Ни ко лић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Ni k o p f.u n s.a c.r s :502/504 ТАМ ПОН ЗО НЕ У ОР ГАН СКОЈ ПО ЉО ПРИ ВРЕ ДИ ПРАВ НИ РЕ ЖИМ Тр а д и ц и о на л на, о р г а н ск а по љ о п ри в р е да п р ед с т а в љ а и з у з е т а к и на њу с е п ри ме њу ју спе ц и ја л на и р е с т ри к т и в на п р а ви л а. Кон в ен ц и о на л на п р о и з - вод ња је фа во ри зо ва на у од но су на ор ган ску та ко што се, из ме ђу оста лог, од п р о и з в о ђ а ч а о р г а н ск и х п р о и з в о д а з а х т е в а п ри ме н а од г о в а р а ју ћ и х ме р а у ц и љу сп р е ч ав ањ а конт ам ин ац ије з ем љиш т а које о бр ађују и к у лт ур а које у з г а ја ју од с у п с т а н ц и ко је пот ич у с а с ус ед ног з е м љи ш т а ко је с е о б р а ђу је на кон в ен ц и о на л а н на ч и н. У не ким зе мља ма је про пи са но да из ме ђу зе мљи шних пар це ла ко је се на ла з е у ра зл ич ит и м р еж им има у пот р еб е морају да пос т оје пос е бне т а мпон з он е, п р и ч ем у је п р ои зв ођ ач о рг а нс к и х п р ои зв од а д уж а н д а у зг аја с в оје усе ве на од ре ђе ној уда ље но сти од су сед не пар це ле, а не обр ну то. Исти проблем с е с р е ће и у с л у ч а ју коегзис т енц ије о р г а н ске и Г МО п р о и з в од њ е ( у зе мља ма у ко ји ма је та ква про из вод ња до зво ље на). С т а н д а р д и м а о р г а н с ке п р о и з в од њ е Уд р у же њ а з а з е м љ и ш т е В е л и ке Бри та н и је (с т а во в и ) п ро п и са но је: Ка да се орга нск и усеви у згајају по р ед не о р г а н ск и х ус е в а, и з ме ђу њи х мо р а по с т о ја т и е ф ек т и в на в а зд у ш на бра на уко ли ко по сто ји ри зик од кон та ми на ци је зе мљи шта у ре жи му ор ганске п р о и з в одњ е с у пс т а нц ам а које с е мог у п р енет и в аз д ухом. О в а т а мпон зо на мо ра би ти ши ро ка 10 ме та ра, или чак 20 ме та ра уко ли ко су ор ган ски усеви за са ђе н и поред п рсканог воћњака. У су п ро т ном, мо ра по с то ја т и там пон з о на од г о в а р а ју ће ш и ри не, с а ко је с е у з г а ја н и п р о и з в о д и не мо г у п р о да в а т и као ор ган ски. Зб ог в е л и ког зна ча ја ле ко ви т ог би љ а, р е ле в а н т но је ме с т о њи хо в ог у з - га ја ња. Нај ма ња уда ље ност од пу та тре ба да из но си 50 ме та ра, док уда ље ност од пољ ских пу те ва тре ба да из но си 5 ме та ра уко ли ко ни је за са ђен од го ва - ра ју ћи за штит ни сад ни ма те ри јал. (Стан дард не мач ког удру же ња за ор ганску про из вод њу Bi o land оде љак: Ло ка ци ја). У Сје ди њеним Аме рич ким Државама про пи са но је да Би ло ко ја зе мљиш на па р це л а на ко јој с е у з г а ја ју ус е ви ко ји с у на ме њ е н и п р одаји, о б ележен и и л и п р ед с т а в љ е н и к а о о рг а нс к и, м о р ajу и м а т и в и д љи в е и д е ф и н и с а н е 27

28 Правни факултет у Новом Саду, 2016 гра ни це и там пон зо не по пут ра зних пре пре ка ко је тре ба да спре че не на ме - р а в а н и кон т а к т с а з а б р а њ е н и м с у п с т а н ца ма ко је с е п ри ме њу ју на с у с ед ном зе м љи шт у ко је ни је у ре ж и м у ор ган ске п ро из вод ње. (На ци о на л ни про гра м за ор ган ск у прои звод њу Сје ди ње ни х А ме рич ки х Др жа ва (US NOP) Усло ви ко ји се од но се на зе мљи ште). У Ср би ји кон в ен ц и о на л на по љ о п ри в р е да т а ко ђе п р ед с т а в љ а т и п и ч н и на чин упо тре бе по љо при вред ног зе мљи шта. Ре гу ли сана је правилима садр - жа ним у не ко ли ко за ко на. У исто вре ме, др жа ва на раз ли чи те на чи не подс т иче ра звој орг а н ске по љ о п ри вре де. Ме ђу т и м, по с т о је одређен и п ра кт и чн и про бле ми. Први се односи на просечну по вршину пољопривредног газдинс т в а ко је и з н о с и 3 хе кт ар а (с д р уг е с т р ан е, н ајв ећ а з ем љ иш н а п а рц ел а у п ри ват ном вла сни штву у Ср би ји за у зи ма по вр ши н у од хек та ра). Д ру г и про блем ле жи у ди мен зи ја ма кла сич них пар це ла на слеђених из аустро -угар - ских зе мљи шних ре ги ста ра (14m x 400m). Вла сни ци ма њих има ња, ко ји су пре те жно за ин те ре со ва ни за ор ган ску про из вод њу, не ма ју сред ства за фор - м ира њ е од г ов ара ју ћ и х т а м пон з о на на св о ји м пар це лама. О ч игледно је да с е п равила морају и змен ит и. Пр е свег а, пот р е б но је да с е ор г а н ск а п р о и з вод њ а при хва ти као уо би ча је на и при мар на, сход но че му тре ба оба ве за ти про изв о ђа че кон в ен ц и о на л не п р о и з в од њ е на ф о р м и р а њ е т а м пон з о на к а ко би с е за шти ти ла сус де на зе мљи шта на ко јој се оба вља ор ган ска про из вод ња и живот на сре ди на (ре ке, је зе ра, шу ме и др.). 28

29 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe je si st va p f.u n s.a c.r s Н Е ДО ЗВО ЉЕ Н И ДО К А ЗИ И Т Е О РИ ЈА П ЛО Д А ОТ РОВ НОГ Д Р ВЕ ТА Са же т а к: У то ку ра да на про јек ту уо че не су три,углав ном про тив речн е г л а вн е т е нд е нц ије у к р ив и чн о м п ос т у п к у з а д њи х н е ко л и ко д е с е т и н а г о д и на. Је д н а т ен ден ц и ја је св е в е ће у в а ж а в а њ е људ ск и х п р а в а к ри ви ч ног по - с т у пк а, т ј. св е в е ћ а х у ма н и з а ц и ја к ри ви ч ног по с т у п к а.то с е огле да у ја ча њу по зи ци ја од бра не у по ступку, ширење знача ја кон сен зу ал них еле ме на та ( разни об ли ци на год бе са окри вље ним ко ји до во де до опра шта ња или знат ног сма ње ња са н к ц и је), по ја ва ра зн и х об л и ка д и ве р зи је и сл. Д ру га т ен ден ц и ја је ба ш су п р о т на. Ја ча ре п ре си в но с т и ог ра н и ча в а ње људ ск и х п ра в а. Ис т ра ж н и ор г а н и до би ја ју п р ва на у по т ре бу све ве ћег бро ја по себ н и х (т ај н и х) с ред с т а ва и ра дњи (п рисл у ш к и в а ње, е лек т р он ско п ра ћење,п ри к ривен и иследн и к и сл.) и у по гле ду све ши рег кру га кри вич них де ла. Т ре ћ а тен ден ци ја је све ве ће наглашавање економ и чнос т и пос т у пк а. Ра с т е у т и цај це не ко ш т а њ а п ра в де на струк ту ру кри вич ног по ступ ка. Оп шта је тен ден ци ја за растерећење право - суд н и х ор г а на п р оп исив ањ ем разн и х у п р ош ћен и х о бл ик а пос т у пк а, разн и м о б л и ц и ма д и в е р зи је и с л. О в е ме ђу с о б но че с т о с у п р о т с т а в љ е не т ен ден ц и је до би ја ју по с е б н у а к т у е л но с т и ош т ри н у по п и т а њу р е г у л и с а њ а не до зв о љ е - них до ка за.те о рет ски и мо рал но нај чи сти је ре ше ње је ис кљу че ње не до зво ље - них до ка за из кри вич ног по ступ ка и по ред њи хо ве мо жда зна чај не ин форма ц и оне с ад рж ине. Иск ључењ е је нем инов но, је р п ри њи хо в ом п ри ба в љ а њу и д р ж а в а по с т у п а п р о т и в но п р а ву, н а не к и н а ч и н с е и зједн ач ав а с а л ицем про тив ко га она са ма во ди по сту пак због по вре де прав них нор ми. Да ни је ис к љу че њ а, д р ж а в а би и з г у би л а мо р а л но п р а в о да к а ж њ а в а д ру г е, т ј. св о је грађане због по вре да прав них нор ми.ова кав при ступ међутим, у свим савре - ме н и м д р ж а в а ма т р п и све ш и ра ог ра н и че њ а.не о п ход но с т з аш т ит е д руш т в а од к ри м и н а л и т е т а и по т е н ц и р а њ е е фи к а сно с т и, б р зине и е ко ном и чно с т и по сту па ња, на ме ћу по тре бу да се све више огра ни ча ва ис кљу че ње не до зво - ље них до ка за и на ла же ње на чи на да се они ипак ле га ли зу ју и ко ри сте као п у но ва ж н и до ка зи. Су ш т и н ско п и та ње је за п ра во, не да ли, већ у ко јој ме ри је то це лис ход но и оправ да но. Од го вор на ово пи та ње има зна чај не и да ле ко се жне 29

30 Правни факултет у Новом Саду, 2016 по сле ди це на чи тав си стем до ка зног пра ва а ти ме и на кри вич ни по сту пак у це ли ни. Због то га је пи та ње не до зво ље них до ка за, а на ро чи то пи та ње до - зв о љ е но с т и до к а з а п ри ба в љ е н и х н а о с н о в у не з а ко н и т и х до к а з а ( п о с ре д н и до кази ), једно од најосетљивијих, најконтроверзнијих насуптилнији пробле - ма са вре ме ног кри вич ног по ступ ка. Про бле мом по сред них до ка за се најра није и најтемељније бавила америчк а суд ск а п ра к са. За р е ше њ е п р о бле ма по с р ед н и х до к а з а А ме ри ч к и в р хов н и суд је раз ра дио Те о р и ј у п л ода о т р о вн ог дрв ет а. К рут о с т, нес елект и вно с т и не п ри х в а тљи ви е ф ек т и њ е не п р а к т и ч не п ри ме не с у под с т а к л и а ме ри ч к у п р а к с у д а н а ђ е и мо г у ћ но с т и з а о би л а же њ а ов е т е о р ије. Конс т руис ан и с у број ни из у зе ци од ове те о ри је,ко ји у сво јој укуп но сти до во де до то га да се Те о р и ја п л о д а о т р о в н о г д р в е т а у аме рич кој суд ској прак си да нас са мо и з у з е т но п ри ме њу је.о ву ч и њ е н и ц у т р е ба и ма т и у ви д у п ри р е ша в а њу п р о - бле ма по сред них до ка за у европ ској и на шој те о ри ји и прак си. 30

31 Зборник сажетака Заштита животне средине и право Др Ма ри ја М. Сал ма, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду М. S al m p f.u n s.a c.r s :502/504 ЕКО ЛО Ш К Е Т У Ж БЕ Са ж е т а к: Еко ло шке ту жбе су у на шем пра ву уста но вље не ма те ри јалним пра вом и то чла ном 156. За ко на о обли га ци о ним од но си ма и чла ном 5. З а ко на о о сно в а ма св о ји н ско п р а в н и х од но с а. Пр ва еко лошк ка ту жба, ко ја је обли га ционоправна, се односи на отклањ а њ е и з в о р а оп ас нос т и од ш т ет е и н а н ак н ад у ш т ет е н акон р еал из ац ије еко ло ш ког ри зи ка. Ова т у жба се у на у ч ној л и т е ра т у ри к ва л и фи к у је ка о ac t io po pu la r is за т о ш т о је може поднет и не само л ице које је непос редно у г рожено е кол о ш ком оп а с н о ш ћу н е г о и с в а ко д р у г о з а и н т е р е с о в а но л и ц е у ко л и ко п ре т и опаснос т нас т упања ш т ет е која у г рожава ш ири, неодређен и к ру г л ица. Пе тит ове ту жбе мо же би ти дво јак: (1) Зах тев се мо же од но си ти на от кла ња ње из во ра опа сно сти од ште те на те рет ими тен та, од но сно, ту же ног; (2) дру ги зах тев се мо же од но си ти на на кна ду ште те ако је прет ња ште том ре а ли зова на, тј. ако је ште та на ста ла. Д ру г а т у ж ба гле да но с а с т р а не ма т е ри ја л ног п р а в а је ус т а но в љ е на р а - д и з а ш т и т е од с у с ед ск и х и м иси ја. О на је у с у ш т и н и с т в а р но п р а не п ри р о де. Про це сно прав но гле да но овај по сту пак је на лик на по сту пак због сме та ња др жа ви не. Том ту жбом ли це чи ја је не по крет ност или чи је је здра вље угроже но суседском ими си јом од свог су се да са чи је не по кретности потиче имиси о н а а к т и в но с т (н п р. по т р е си, бу к а, д и м, с ен к а) и т име омет а несмет ано ко ри ш ће њ е не по к р е т но с т и од с т ране њ еног в ла сн и к а, т ра ж и и л и п р е с т а на к и м и си о не а кт и в но с т и, и л и о т к л а њ а њ е и з в о р а и м и си је и л и н ак н ад у ш т ет е од су сед ског ими тен та. Ту жба мо же да бу де пре вен ти ва на, ако пре ти опа сност од ште те и по сле дич на ако је до ште те одн. по вре де до шло. И з ов ог п р о ис т и че, д а е ко ло ш ке т у ж б е мо г и би т и п р е в е н т и в не, к а д а има ју за циљ спре ча ва ње на сту па ња ште те и по сле дич не ако је услед ре а лиза ци је еко ло шког ри зи ка до шло до ште те. 31