ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп ш т ом к њи же в но ш ћу, где је т р е н у т но н а док т о р ск и м с т у д и ја м а и з к њи жев но с т и. П и ше по е зи ју, е се је, с т у д и је и к њи жев н у к ри т и к у. К њи г е пе с а м а : 24/7 љу ба ви (ко а у т о р к а), 20 07; То пао ка мен, 2014. Сту ди је: Гласо ви, по зи ције и по зив кри тич ки осврт на поему Девичанством заклете, 2009; Оп сед н у т а п р и ч а п о е т и ка ро м а н а Го ра н а Пе т ров ић а, 2013; Жуд ња за ле по том и са вр шен ством те ур гиј ска ди мен зи ја књи жевн о у м е т н и ч ко г с т в а р а л а ш т в а, 2014. А Н ЂЕЛ КО А Н У Ш И Ћ, ро ђен 1953. у Гра д и н и код Ве л и ке К ла д у ше, БиХ. Пи ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Човјек пје ва на рад ном мје сту, 1980; Пре ди катно стање, 1987; Међупад, 1989; Зим зе лен и оло во, 1992; Не к р ш т е н и да н и, 1994; Шт ап од п и с ме на, 1996; Крст од ле да, 2000; Ли т ур ги ја за по ра жене, 2003; Ми слиш у зла т у, чи ниш у сре бр у, 2003; Сре бро и т а мјан (из бор), 2004; Ова ча ша, 2007; Па х у ља / Snowflake, 2007; Сла ва и п о р у га, 2008; Чу д и л и ца п е с ме за ма л у и ве л и к у де ц у, 2011. Књи ге при ча: Христ са Дри не, 1996; Пр и че са ма р г и не, 1997; Одблес ци, 1998; Усп омене и з п ак ла, 1999; Пре ко дрин че в и за п и с и о Ко со в у, 2004; Пре бле ска, а по сле олу је, 2012; Пи с мо Пе т р у Ко ч и ћу и још п о не ко ме, 2015. Ро ма ни: Си ла зак си на у сан, 2001; Ад ре са р и з г у бље н и х д у ш а, 2006; Про зор отво рен на ви си ба бу и ку ку рек, 2010. Књи га пу бли ци стичких и но ви нар ских тек сто ва: Да мр тви и жи ви бу ду на бро ју, 2002. Књига есе ја: Мр ка ље в ла ме н т, 20 02. К њи г а ме мо ар ско -д нев н и ч к и х з а п и са: За гре бач ке ефе ме ри де, 2003. При ре дио ви ше пе снич ких ан то ло ги ја. ИВАН БА ЗР ЂАН, ро ђен 1991. у Ва ље ву. Основ не и ма стер сту дије за вр шио на Од се ку за срп ску књи жев ност и је зик Фи ло зоф ског факул те та у Но вом Са ду. Пи ше филм ску кри ти ку (за сајт Но ви По лис) и т е к с т о в е, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на 1989. у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју и про зу ХХ ве ка, срп ску дра му ХIХ и ХХ ве ка и са вре ме ну књи жевност. Пи ше есе је, кри ти ку, сту ди је и при ка зе, об ја вљу је у пе ри о ди ци. 214

С ЛО Б О Д А Н ВЛ А Д У Ш И Ћ, р о ђ е н 1973. у С у б о т и ц и. П и ше п р о з у, сту ди је, есе је и књи жев ну кри ти ку. Од 2013. го ди не је глав ни и од го ворни уред ник Ле т о п и с а. О б ја в љ е не к њи г е: Де г у с т а ц и ја с т р а с т и, 1998; На п р о м а ји, 2007; По р т р е т х е р м е н е у т и ч а р а у т р а н з и ц и ји, 2007; Ко је убио мр т в у дра г у? ис то ри ја мо т и ва мр т ве дра ге у срп ском пе сни ш т в у, 2009; Fo r w a r d к р и м и ко м е д и ја, ро ман, 2009; Ц р њ а н с к и, Ме г а л о п о л и с, 2011; Ми, из бри са ни ви део-игра, ро ман, 2013. СЛАВ КО ГОР ДИЋ, ро ђен 1941. у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од 1992. до 2004. је био глав ни и од г о в о р н и у р ед н и к Ле т о п и с а, а 2008. до 2012. пот пред сед ник Ма тице срп ске. Књи ге про зе: Вр х о в н и с и л н и к, 1975; Д р у г о л и ц е, 1998; Опит, 2004; Руб, 2010. Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У в и д и к у с т и х а, 1978; С л а г а њ е в р е м е н а, 1983; Пр и м а р н о и н и ја н с а, 1985; По е з и ја и о к р у ж је, 1988; Обра зац и чин огле ди о ро ма ну, 1995; Пе в ач Бо ш ка Пе т ро в и ћ а, 1998; Ог л е д и о Ве љ к у Пе т р о в и ћ у, 2000; Глав ни по сао, 2002; Пр о ф и л и и с и т у а ц ије, 2004; Ра з ме на да ро ва ог ле д и и за п и с и о са в ре меном српском п ес н и ш т в у, 2006; Са в ре м е н о с т и н а с л еђе, 2006; К р ит ичке ра зг л е дн иц е, 2008; Т ра га ња и с в е д о че ња, 2011; Ог л е д и о Ив и Ан д р и ћу, 2013; Срод ства и р а з д а љи н е о г л е д и и д н е в н и ч к и з а п и с и, 2014. При ре дио ви ше књи га с рп ск и х п и с а ц а. Н Е Н А Д Г РУ Ј И Ч И Ћ, р о ђ е н 1954. у П а н че ву. П и ше по е зи ју, п р о з у, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у. К њи г е пе с а м а : Ма т е р њи је з и к, 1978; Ли н и је на дла ну, 1980; Вр веж, 1985; Ца рс ка н ам иг уш а, 1990; Јада ц, 1993; Пу ста сре ћа, 1994; Лог, 1995; Ма т е р њи јез и к и п ес м е п р и р у ц и, 1995; Цваст, 1996; Чи с т а ц, 1997; Сн о в и љ е, 1998; Жи в а д у ш а, 1999; И отац и ма ти (из бор), 2002; Млеч, 2004; С в е т л о с т и з в у ц и (и з а б р а н е и н о в е п е с м е), 2005; Ша ј к аш к и с о н е т и, 2008; Да р о в и (иза бра не и но ве пе сме), 2009; Ви ја д у к т, 2011; Не ко ми узе реч (иза бра не и но ве пе сме), 2014; Свет л иц а, 2015. А л м а н а х с т и хо в а : Аух, што жи вот уши ма стри же, 1989. Књи ге п ри по ве да ка: При че и з п о т а је, 2007; Приче за ро ма не, 2012. Ро ман: Му жа душа, 2009. Есе ји и кри ти ке: Прокру стова по стеља, 1989; Плес у не гвама, 1998; По л ем ике и о д уш ц и, 2004; Р ук у н а с р ц е с е ћ а њ а, п о л е м и ке, есе ји, зап ис и и п ут о п и с и, 2014. Сту ди ја: Бран ко п е сн и к м ла до с т и, 1984. Ст у д и ја и а н т о ло г и ја: Ој ка ча, 1988. Књи га раз го во ра: Жи в и зв у ц и Не на да Г р у ји ч и ћ а (при ре дио М. Јев тић), 2008. При ре дио ви ше књи га. ЈО ВА Н Д Е Л И Ћ, р о ђ е н 19 49. у Б о р ко ви ћ и м а код П л у ж и н а, Ц р н а Го р а. П и ше к њи же в н у к ри т и к у и е с е је. О б ја в љ е не к њи г е: К р и т и ч а ре в и п а ра док с и, 1980; Српск и надреализа м и роман, 1980; Пјесник Пат ет ике ум а (о п је сн иш т в у Пав ла По п ов ића), 1983; Т рад иц ија и Ву к Ст ефанов ић Ка р а џ и ћ, 1990; Ха з а р с ка п р и з м а т у м а ч е њ е п р о з е Ми л о р а д а Па в и ћ а, 215

1991; К њи ж е в н и п о г л е д и Да н и л а Ки ш а, 1995; К р о з п р о з у Да н и л а Ки ш а, 1997; О п о е з и ји и п о е т и ц и с рп с ке м о д е р н е, 2008; Иво Ан дрић мост и жр тва, 2011; Иван В. Ла лић и ње мачка ли ри ка јед но ин тер тек сту алн о и с т р а ж и в а њ е, 2011. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. РА Д Е Ђ О К А НО ВИ Ћ, р о ђ е н 1955. у Бје лов ц у код Бр а т у н ц а, Би Х. П и ш е п о е з и ј у. К њ и г е п е с а м а : Су ва уста, 1980; З в о н о, 1994; О р ах ов а љу ска, 1995; Ла к а р у к а, 1997; Шкри пац, 2005; С л у ж б е н а б е л е ж н и ц а, 2011; Ве о м а м а л о ж и в о т а, 2015. АЛЕК САН ДРА ЂУ РИ ЧИЋ, ро ђе на 1963. у Бе о гра ду. За вр ши ла је 1984. пр ви сте пен Ака де ми је за му зи ку и при ме ње ну умет ност Мо царте ум у Салц бур гу, а 1988. је ди пло ми ра ла на Фа кул те ту драм ских уметн о с т и у Б е о г р а д у. П и ш е п о е з и ј у, п р о з у, е с е је, с т у д и је и п о з о р и ш н у и му зич ку кри ти ку. Об ја вље не сту ди је: Исто ри ја игре, 1998; Ин декс оперс к и х и б а л е т с к и х л и б р е т а, 1999, 2006; Срп с ко п о з о р и ш т е у а к т у е л н и м усло ви ма дру штве не тран зи ци је, 2010; Гра ци је пе ра и дру ги есе ји, 2013. И ВА Н А И Г ЊА ТОВ ПО ПО ВИ Ћ, р о ђ е н а 1974. у Но в ом С а д у. Б а ви с е ис т ра ж и в а њ ем мо г ућ но с т и сцен ске у ме т но с т и у о бра зо в а њу. Де о овог ис тра жи ва ња пре тво рен је у про је кат По зо ри ште сен ки у вас пит но - обра зов ном про це су. Док то ри ра ла је ( Драм ско ства ра ла штво и крит и ч к а м и с а о о д р а м и и по з о ри ш т у Ра н к а М л а де но ви ћ а ) 20 0 9. г о д и не н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у. О б ја в љ е не к њи г е: Ли ко в и у срп ској екс пресионистичкој драми, 2009; Ин ту и тив ни свет Ран ка Младе но в ић а, 2011. При ре ди ла и на пи са ла пред го вор (стр. 5 83): Ран ко Младе но ви ћ, Д р а м е, 2013. Д РА ГА Н ЈО ВА НО ВИ Ћ Д А Н И ЛОВ, р о ђ е н 196 0. у По же г и. П и ше по е зи ју, про зу, есе је, књи жев ну и ли ков ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Еу хар и с т и ја, 1990; Ен и г м е н о ћ и, 1991; Пе н т а г ра м с р ц а, 1992; Ку ћ а Ба хо в е м у з и ке, 1993; Жив и п е ргам е н т, 1994; Ев р о п а п од с н е гом, 1995; Д у бо ка ти ши на, 1996; Пан то кр(е)атор, 1997; Гла ва хар фе (ко а у тор Д. Вук са новић), 1998; А л ко хо л и с ју га, 1999; У р у ж и ном ог ле да л у, 2001; Кон це р т за н и ког, 2001; Нај леп ше п е с ме Д ра га на Јо ва но в и ћа Да н и ло ва, 2002; Хо ме р пред гра ђа, 2003; Г не здо над п о но ром, 2005; Ме мо а р и п е ска, 2008; Ва т ра ис под сне га, 2010; Мо ја т ач на п р и в и ђе ња, 2010; Кад не в и не д у ше од ла зе, 2011; Ви но с в ул ка на, 2012; Си ме т р и ја в р т ло га, 2014. Ро ма ни: Ал ма нах пе шча них ди на, 1996; Ико но стас на кра ју све та, 1998; Отац ле де них брда, 2009; Та ла си бе о град ског мо ра, 2013. Књи га есе ја: Ср це оке а на, 1999. Д И М И Т РИ Ј Е М. К А Л Е ЗИ Ћ, ро ђен 1937. у К л и ко ва ча ма код Сп у жа, Цр на Го ра. Пра во слав ни те о лог, фи ло зоф и лин гви ста, про то је реј-став р о ф о р С рп ске п р а в о с л а в не ц р к в е, п р о ф е с о р Ун и в е р зи т е т а у пе н зи ји и 216

бив ши де кан Бо го слов ског фа кул те та у Бе о гра ду. Ре дов ни је члан Српске к р а љ е в ске а с о ц и ја ц и је а к а де м и к а и но в а т о р а и н а у ч н и к а. Гл. де л а : Ети ка Горског вијен ца, 1969; Дог мат ски сми сао бо го слу жбе ног пе сниш т в а в ел ике и с в е т л е с е д м и ц е, 1971; А р х и е п и с коп Да н и л о I I и њ ег ов и н а с т а в љ а ч и, 1975; Ан т р о п о л о г и ја ф и л о с о ф и је с в е је д и н с т в а и Б и бл и ја, 1983; Ис т о р и ја а н т и ч ке ф и л о з о ф и је, 1985; Св е т и Ва с и л и је Ос т р о ш к и (Јовано в ић) у своме в ремен у (ко а у тор Ду шан П. Бе рић), 1987; Крсна с лава у Ср ба, 1989; Све ти Са ва, 1996; Све ти Пе тар Са ра јев ски као књи жевни мо тив, 2001. и др. Об ја вље на су му Из а б р а н а д е л а у три ко ла од по шест књи га. I ко ло (Уп оз н а јм о ре л иг иј у; Ис т ор ија а нт ичке ф ил оз оф ије; К р с н а с л а в а у Ср ба; Ет и ка Горс ког в и је н ц а; Св ет и Ва с и л и је Ос т р о ш к и; Ф и л о з о ф и ја с в е је д и н с т в а), 2005; II ко ло (Из ц р кв е н е к ул т у р е и п р о бл е м ат ике; У с в јет л ос т и д о гм е; Из с оц и јол ог ије и р ел иг ије; Из цр кве ног ш кол с т в а; О Св е т ом С а в и; Из ети ке), 2006; III ко ло (Из ф и л о с о ф и је I; Из фи ло со фи је II; Из ру ске фи ло со фи је; Из књи жев но сти и је зи ка; Њег о ш е в е т е м е; Сп и с и и б и бл и о г р а ф и ја), 2009. Д А ВИ Д К Е Ц М А Н Д А КО, р о ђ е н 19 47. у Рај нов ц и м а код Би х а ћ а, Би Х. П и ше по е зи ју, п р о з у, е с е је, к њи же в н у, л и ков н у и по з о ри ш н у к рит и к у. К њи г е п р о з е: Леђ, 1982; Кал е м, 1992; Ка д д у ња з а м и р и ш е ( р о м а н), 1995; Оза р је, 1999; Та м н и н а, 2008; Ре ка за је дан дан, 2014. К њи г е пе с а ма: Реч на ле ду, 1976; Пре т п о н оћ н и в оз, 1980; Ноћ н и р и бо л о в, 1980; Треп тај (х а и к у), 1988; Ра с п а д м о з а и ка, 1989; З ида р и с в ет и л и ш т а, 1991; Не бе с к и г ласник, 1994; Сања м, сања м чароли је (пе сме и при че за де цу), 1994; Хоћ ко и Не ћ ко (за де цу), 1997; Mennyei hírnök (х а и к у н а м а ђа р ском), 19 97; Стол е т н а в о д а, 2001; Да љи н а м а п р е ко с в е т а (за де цу), 2003; Сам као су за (из бор), 2003; Не ко са мо те бе тра жи (за де цу), 2007; Хор сен ки, 2010. С ВЕ ТО ЗА Р КО ЉЕ ВИ Ћ, р о ђ е н 1930. у Б а њ а л у ц и, Би Х. А н гл и с т а, пи ше сту ди је, есе је, кри ти ку и огле де из књи жев но сти, пре во ди с ен глеског, а к а де м и к. О б ја в љ е не к њи г е: Т р и ј ум ф и н т е л и ге н ц и је, 1963; Ху м о р и мит, 1968; Наш ју нач ки еп, 1974; П ут ев и р е ч и, 1978; The Epic in the Making, 1980; Пр и п о в е т ке Ив е Ан д р и ћ а, 1983; Ен г л е с ка к њи ж е в н о с т 3 (г ру п а ау т о р а), 198 4; Виђ ењ а и с н ов иђ ењ а, 1986; Хи р о в и р о м а н а, 1988; Пр и п о в е т ка 1945 198 0, 1991; По бе лом све ту за пи си и се ћа ња, 1997; По с т а њ е е п а, 1998; Ен г л е с ко - с рп с к и р е ч н и к (ко а у т о р И. Ђу ри ћ П а у но вић), 1999; Ен г л е с к и п е с н и ц и д в а д е с е т о г в е ка (1914 198 0) о д Ви л фр е д а О в е н а д о Ф и л и п а Ла р к и н а, 2002; Ен г л е с к и р о м а н с и је р и д в а д е с е т о г в е ка (1914 196 0) о д Џе ј м с а Џој с а д о Ви л и ја м а Гол д и н г а, 2003; Вје ч н а з у бљ а о д је ц и ус м е н е у п и с а н ој к њи ж е в н о с т и, 2005; Ва ви лон ски изаз о в и о с у с р е т и м а р а з л и ч и т и х к ул т у р а у к њи ж е в н о с т и, 2007; Од је ц и р е ч и, 2009; Из м е ђ у з а в и ч а ја и т у ђ и н е с у с р е т и р а з л и ч и т и х к ул т у р а у с рп с кој к њи ж е в н о с т и, 2015. 217

ЗЛА ТА КО ЦИЋ, ро ђе на 1950. у Же ље ву код Свр љи га. Пи ше по ези ју, есе је и огле де, пре во ди с ру ског. Књи га огле да: Р т а њ с ка с в е т и л а о п о е з и ји Ми о д р а г а Па в л о в и ћ а, 1996. Књи ге пе са ма: Клоп ка за сен ку, 1982; Оро око гро тла, 1990; Ре б р о, 1993; Г н е з д о и к у п о л а, 1995; По л о г, 1999; Ва з д у ш н е ф р е с ке, 1999; Ла з а р е в е л е с т в е, 2003; Ме л о д н а в о д и, 2008; Бе л о п у л е, 2014; Б и б е р ч е, 2014; Le piéton au lar ge / Пе шак на пу чини (ф р а н ц у с ко - с р п с ко и з д а њ е), 2 014; С ир и н о в а с к а л а / С к а л а С и р и н а (срп ско-ру ско из да ње), 2014. При ре ди ла ви ше књи га. Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 1988. г о д и не у К л а до ву. Ф и ло лог с р б и с т а, б а в и с е с р п с ко м к њи же в н о ш ћу, п и ш е п о е з и ј у, п р о з у, е с е је и к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. Ж А Р КО М И Л ЕН КО ВИ Ћ, р о ђ ен 1988. у При ш т и н и. П и ше по е зи ју, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи га пе са ма: Ке н о т а ф, 2011. ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ, р о ђ е н а 1989. у Но в о м С а д у. О с н о в н е и ма стер сту ди је срп ске књи жев но сти за вр ши ла на Фи ло зоф ском фа култ е т у у Но в ом С а д у. П и ше с т у д и је, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у, п р е в о д и с е н гле ског, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. РА Н КО М Л А Д Е НО ВИ Ћ ( К л и су ра, 28. ју н 1892 Бе о г ра д, 6. ја н у ар 1943), исто ри чар по стру ци, био је пе сник, есе ји ста, драм ски пи сац, теор е т и ч а р д р а ме, у р ед н и к ч а с о п и с а Ми сао и XX век, по з о ри ш н и и к њиже в н и к ри т и ч а р, а л и и г е не р а л н и с е к р е т а р и д и р ек т о р Д р а ме Н а р од ног по зо ри шта у Бе о гра ду, а за тим и управ ник Хр ват ског на род ног ка за лиш т а у О си је к у. С в о ју по з о ри ш н у а к т и в но с т н а с т а вио је и у Н и р н б е р г у, у не мач ком за ро бље ни штву, где је био је дан од осни ва ча и пр ви управник Ло гор ског на род ног по зо ри шта (1941 1942). Мла де но ви ће вим уредн и ч к и м а н г а ж м а ном у ч а с о п и с у Ми с а о по ч и њ е и пе р и од о б л и ко в а њ а и н т у и ц и о н и зм а (с а гле д а в а њ е п у т е м д у хов ног до ж и в љ а ја, ис к а з а т и оно н ај д у бљ е, с у ш т и н ско и по к р е т ач ко, а не п р о с т у р е а л но с т) спе ц и фи ч ног у м е т н и ч ко г п р о г р а м а ко ји с у з а г о в а р а л и к њи же в н и ц и о к у п љ е н и о ко л и т е р а р не з а јед н и це А л ф а (С. С т е ф а но ви ћ, С. Ви н а в е р, Р. Пе т р о ви ћ, Т. Ма ној ло вић, М. Цр њан ски, Т. Ује вић, С. Ми ли чић, Ј. Ко сор, С. Краков, М. Де ди нац, Б. То кин). Об ја вио је збир ку пе са ма Зв у ч не е л ип се, 1928. Ау тор је и де сет дра ма три су му штам па не за жи во та: Син џи ри, Даћ а, Грив на (Д ра м ске га т ке). У ру ко пи су су оста ле: Страх од вер но сти, Човек п о но сан ш то не ма сре ће, Тес т амен т за две же не, а у за ро бље н и ш т ву у Нир нбер гу (1941 1942) на ста ле су: Ка д д о г о р и д о н о ка т а, Си ла зак с п р е с т о л а, И з и д о в и и м а ј у у ш и (оста ла је без за вр шног 3. чи на) и Љу д и у ту ђем џе пу (са чу ван је са мо 1. чин). (И. И. П.) 218

НА ТА ША ПО ЛО ВИ НА, ро ђе на 1980. у Но вом Са ду. Ба ви се средњ о в е ков ном к њи же в но ш ћу, п и ше с т у д и је, е с е је и к њи же в н у к р и т и к у, док то ри ра ла ( Ау то би о г раф ск и фра г мен т и у с рп ск и м сп и си ма X I V ве ка ) 2014. на Ф и ло з оф ском фа к ул т е т у у Но вом Са д у. Об ја в љ е не к њи г е: То п ос п ут о в а њ а у с рп с к и м б и о г р а ф и ја м а X I I I в е ка До м е н т и ја н и Те о д о с и је, 2010; Без очи ју ка но и с очи ма на род не пе сме сле пих же на (г ру па ау т о ра), 2014. Ж И ВО Ј И Н РА КО Ч Е ВИ Ћ, р о ђ е н 1973. у С е л и м а у Мо р а ч и, Ц р н а Го ра. П и ше по е зи ју, с т у д и је и к њи жев н у к ри т и к у, ба ви с е но ви нар с т вом. Књи ге пе са ма : Бо гу ду шу, 1993; Жи ти је ка ме на, 1995; Че ка ју ћи ме тастазу, 1996; Повратак у катакомбе, 1998; Глад, 2010. Мо но г ра фи ја: Прон а ђ ен о п оз ор иш т е, 2010. При ре дио: Ум е тн о с т ж и в о т а р а з г о в о р и н а Ко со ву и Ме то хи ји с по чет ка 21. ве ка, 2014. БО ЖИ ЦА СА ВИЋ УЗЕ ЛАЦ, ро ђе на 1976. у Но вом Са ду. Ди плом и р а л а с рп ск у к њи же в но с т и је зи к н а Ф и ло з о ф ском ф а к ул т е т у у Но в ом С а д у. П и ше к њи же в н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ОЛИ ВЕР СУ БО ТИЋ, ро ђен 1977. у Но вој Ва ро ши. За вр шио Фа култет ор га ни за ци о них на у ка од сек за ин фор ма ци о не тех но ло ги је (дип ло м и ра о 20 0 4) и Пра во сла в н и б о г о слов ск и фа к ул т е т (д и п ло м и ра о 20 05, ма ги стри рао 2008). Док то ри рао на ка те дри за со ци о ло ги ју на Фи ло зофском ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у (2011). У ч и н ђ а ко н а је ру ко по ло же н 20 0 8. го ди не, у Па три јар ши ји у Бе о гра ду и по ста вљен на слу жбу у храм Вазн е с е њ а Го с п од њ е г у Ж а р ко ву. У ч и н п р е з в и т е р а р у ко п о л о же н 2 011. у Б е о г р а д у и по с т а в љ е н з а пе т ог п а р о х а ж а р ко в ач ког. По р ед п а р о х и ј ске слу жбе, уже по ље ин те ре со ва ња и де лат но сти му је ми си ја цр кве у сав р е ме ном св е т у. О б ја в љ е не к њи г е: 3D Stu dio MAX3 Teh ni ke modelingа, п р и р у ч н и к з а т р о д и м е н з и о н а л н о м о д е л о в а њ е и в и з у е л и з а ц и ј у, 2 0 0 0; Чо в е к и и н ф о р м а ц и о н е т е х н о л о г и је: п о г л е д и з п р а в о с л а в н е п е р с п е к т и ве, 2006; Б и о м е т р и ј с к и с и с т е м и и д е н т и ф и ка ц и је: к р и т и чка с т уд ија, 2007; Ц р кв а и г л о б а л и з а ц и ја: с т р у к т у р а, о д н о с и п о с л е д и ц е, 2009; Инф о р м а ц и о н о ко н т р о л и с а н о д р у ш т в о, 2011; Ди г и т а л н и и з а з о в: п у т е в и х р и ш ћ а н с т в а у ц ив ил из ац иј и б ин а рн о г к од а, 2012; Не д е љ н е б е с е д е, 2014; Пр а з н и ч н е б е с е д е, 2014; Ми с и о н а р с ке ц р т и ц е, 2015. МАР КО ТО ШО ВИЋ, ро ђен 1989. у Са ра је ву, БиХ. Ба ви се мо дерном, ме ђу рат ном и са в ре ме ном с рп ском к њи жев но ш ћу, по се б но Пе к и ћем и А н д р и ћ е м, п и ш е к р и т и ч ке п р и к а з е, е с е је и х у м о р и с т и ч н у п р о з у и по е зи ју, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. 219

НИ КО ЛИ НА ТУ ТУШ, ро ђе на 1991. у Ру ми. Тре нут но је на док торским сту ди ја ма срп ске књи жев но сти и је зи ка на Фи ло зоф ском фа култ е т у у Но в о м С а д у. П и ш е с т у д и ј е и к њ и ж е в н у к р и т и к у, о б ј а в љу ј е у пе ри о д и ц и. ПРЕ ДРАГ ЧИ ЧО ВАЧ КИ, ро ђен 1960. у Бе о гра ду. Фи ло зоф, фи лоз о ф ск и п и с а ц, п р о ф е с о р фи ло з о фи је. Д и п ло м и р а о фи ло з о фи ју 198 4. н а Фи ло зоф ском фа к ул т е т у у Бе о г ра д у, од 1986. с т у д и ра о (по се б но К а н т о ву фи ло з о фи ју) н а Ун и в е р зи т е т у у Ро че с т е ру, где је 19 91. док т о ри р а о. Од т а да п р е да је фи ло з о фи ју на ко ле џ у Хо л и К р о с у Ву с т е ру у М а с а ч у с е т с у, САД (Col le ge of the Holy Cross, Wor ce ster, Mass., USA), на ком је 2000 2003. био д и р ек т о р С т у д и ја з а м и р и у р ед н и к фи ло з о ф ског ч а с о п и с а D i o t i m a. Об ја вље не књи ге: Anamorpho sis: Kant on Know led ge and Ig no ran ce (српски пре вод Ана мор фо за: Кант о зна њу и не зна њу, 2005), 1997; Свет у ком з а је д н о ж и в и м о: Ф и л о з о ф с ка у к р ш т е н и ц а, 2002; Bet we en Truth and Il lu sion: Kant and the Cros sro ads of Mo der nity (с р п с к и п р е в од Из м е ђ у и с т и н е и и л у з и је: Ка н т н а р а ск рс н иц и м о д е р н е, 2010), 2002; З в е з д а н о небо и мо ра л ни за кон: Есе ји о Кан т о вој фи ло зо фи ји, 2005; D o sto e vsk y and the Af fir ma tion of Li fe (с рп ск и п р е в од До с т о је в с к и и с в е т о с т ж и в о т а, 2014), 2012. При ре дио ви ше књи га. При р е д ио Б ра н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 220