Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs РАЗ ВОЈ М Е ЂУ Н А РОД НОГ П РИ ВАТ НОГ ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА * Са ж е т а к: Ра д да је п ре г л е д н а с т а н ка и ра з в о ја е в р о п е и з о в а н ог м е ђ у - н а р од н ог п р и в а т н ог п ра в а ка о де л а п ра в а у н и је. Са м н а з и в е в р о п е и з о в а н о ме ђу на род но при ват но пра во из ве ден је из на чи на и сте пе на ујед на ча ва ња м а т е р и је ко ја ч и н и п ре д м е т н а ц и о н а л н и х м е ђ у н а р од н и х п р и в а т н и х п ра в а. Сте пен у ко јем је из вр ше но ујед на ча ва ње за ви си од два чи ни о ца: пр ви су циље ви Европ ске уни је као ре ги о нал не ме ђу на род не ор га ни за ци је еко ном ског кара к т е ра а д р у г и л е г и с л а т и в н а п р о ц е д у ра ко ј у ре г у л и ш у о с н и в ач к и уго в о р и ЕУ. Од ци ље ва ЕУ за ви си правни основ стварања европеизованог међународ - ног п ри ва т ног п рава, а лег ис лат ивна п роцеду ра п о ка з у је ши ри ну ов ла шће ња л е г и с л а т и в н и х ор га н а ЕУ д а с т в а ра ј у а к т е ко ји п о тп а д ај у п о д м ат е р иј у м е ђ у н а р од н ог п р и в а т н ог п ра в а. Уз и м а ј у ћ и у о б з и р о в а д в а ч и н и о ц а ра з в ој е в р оп еиз ов ан о г м еђ ун ар о дн о г п р ив а тн о г п р ав а и м а д в а п ер ио д а: п ер ио д м е ђ у д р ж а в не са ра д ње и п е р и од ко м у н и т а р и з а ц и је, од н о с н о е в р о п е и з а ц и је. Ис т ра ж и в а ње о б у хв а т а а н а л и з у о с н и в ач к и х уго в о ра од Ри м с ког уго в о ра о о с н и в а њу Ев р оп с ке е ко н ом с ке з а је д н и ц е и з 1957 д о Ли са бон с к и х уго в о ра и з 20 07. Фок ус је н а ц и ље в и м а ЕУ и н а ле г и с л а т ив ној н ад леж но с т и ор ган а ЕУ, као и на над ле жно сти Су да ЕУ да до но си пре су де по пред ло зи ма за од луч и в а ње о п ре т ход н и м п и т а њи м а. Кључ не ре чи: ме ђу на род но приватно пра во ЕУ, ци ље ви ЕУ, ле ги слатив на надлежност ЕУ, метод међудржав не са рад ње, ме тод за јед ни це / у н и је, и з в о р и е в р о п е и з о в а н ог м е ђ у н а р од н ог п р и в а т н ог п ра в а. * Рад је ре зул тат ис тра жи ва ња на пројекту Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви. 1373
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) 1. УВОД Ли са бон ски Уго вор о Европ ској уни ји из 2007.г. 1 у чл. 1 ис ка зу је да Ви с о ке у г о в ор не с т ра не међу с об ом о сн и в а ју Ев р оп ск у у н и ју ко јој Д р ж а в е ч л а н ице додељују н а длеж нос т и з а пос т и з а њ е з а јед н и ч к и х ц и љ е в а, док у ч л. 3 к а о ц и љ Ун и је од р е ђу је у на п р е ђе њ е м и р а, в р ед но с т и Ун и је 2 и до броби ти на ро да. Уни ја у ст. 2 чл. 3 Уго во ра с в о ји м г ра ђ а н и м а н у д и п о д р у ч је сло бо де, си гур но сти и прав де без уну тра шњих гра ни ца, на ко јем је оси гура н о с л о бод н о к ре т а ње л и ц а..., а у ст. 3 чл. 3 на во ди да Уни ја ус по ста вља у н у т р а ш њ е т рж иш т е. Н ајз а д, п р ема с т. 6 Уг о в ор п р о п и с у је да Ун и ја св о је ц и љ е в е о с т в а ру је од г о в а р ајућ и м с р едс т вима, у ок виру на длеж нос т и које с у јој до де љ е не. Ра з в ој ме ђу на р од ног п ри в ат ног п р а в а к а о по с е б не це л и не у окви ру пра ва Европ ске уни је (у да љем тек сту: пра ва уни је) мо же да се прати узи ма ју ћи у об зир два чи ни о ца: пр ви чи не ци ље ви Европ ске уни је као ор г а н и з а ц и је ре г и о на л не еко ном ске и н т е г ра ц и је 3 и з који х п р ои злази п ра вн и основ те це ли не, а дру ги чи ни са ма над ле жност ле ги сла тив них ор га на ЕУ да с т в а ра ју с е к у н дар не и з в ор е п рав а у н и је који ч ине међунар одно п рив атно пра во. Ци ље ви ЕУ су од зна ча ја јер од ре ђу ју оквир у ко јем ЕУ ства ра пра во у скла ду са на че лом до де ље не над ле жно сти и они су де фи ни са ни у осни вачк и м у г о в о ри ма 4. Уко л и ко је нек а мат е ри ја до де љ е на ЕУ о сн и в ач к и у г о в о ри п р о п и су ју на д ле ж но с т ле г и сла т и в н и х ор г а на и по с т у па к до но ше њ а п ра в н и х а к а т а ЕУ. И ма ју ћ и у ви д у ов а д в а ч и н и о ца р а з в ој ме ђу на р од ног п ри в ат ног п р а в а ЕУ о б у х в а т а д в а пе ри о да у з а ви сно с т и од т о г а ко ји ме т од с е ко ри с т и п ри л и ком с т в а р а њ а с е к у н да р н и х и з в о р а п р а в а у н и је: п р ви о б у х в а т а в р е ме од сту па ња на сна гу Рим ског уо го во ра о осни ва њу Европ ске еко ном ске за једни це 5 (1958) до сту па ња на сна гу Ам стер дам ског уго во ра о осни ва њу Европске з а јед н и це 6 (1999), а дру ги вре ме од сту па ња на сна гу Ам стер дам ског уго во ра о осни ва њу Европ ске за јед ни це до да нас. За пр ви пе ри од ка рак те - 1 Tre aty on the Eu ro pean Union (Con so li da ted ver sion 2012), СЛ Ц 326 (2012). 2 Вид. чл. 2 Уго во ра. 3 Из ра з ор г а н и за ц и ја ре г и о на л не еко ном ске и н т е г ра ц и је ( Re g i o nal Econom ic I nteg r at ion Or ga ni sa rion) упо тре бљен је у Ста ту ту Ха шке кон фе рен ци је за ме ђу на род но при ват но прав о у и зм ен ам а и д о п у н а м а од 1. ј а н у а р а 2 0 0 7. г., ко ји м а ј е т а д а ш њ ој Е в р о п с кој з а ј ед н и ц и (да нас Европ ској уни ји) на осно ву чл. 3 омо гу ће но да по ста не чла ни ца Ха шке кон фе рен ције з а ме ђу н а р од но п ри в а т но п р а в о; вид и в е б с т р ан у https://as sets.hcch.net/docs/d7d051ae-6dd1-4881-a3b5-f7dbcaad02ea.pdf, по след њи пут по се ће не 14. мар та 2016.г. 4 У слу ча ју ЕУ осни вач ки уго во ри су Уго вор о Европ ској уни ји и Уго вор о функ ци о- ни са њу ЕУ (УФЕУ). 5 Tr a it é i n s t i t u a nt l a C o m mu n a u t é É c o n o m i q u e Eu r o p é e n n e, 1957, текст до сту пан на веб а д р е си ht t p://eu r-lex.europ a.eu / lega l- c ont e nt / F R / T X T / PDF /? u r i = C E LE X:11957 E / T X T&f rom=e N. 6 Tre at y e st abl ish i ng t he Eu ro p e a n C ommu n it y (A m st e r d a m c on so l i d a t e d ve r sion), СЛ Ц 34 0 (1997). 1374
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ри с т ича н је међу д р ж а в н и ме т од, а з а д ру г и ме т од За јед н и це, од но сно Ун и је. Ун у т а р ов а д в а пе ри о д а р а з в ој ме ђу н а р од ног п ри в а т ног п р а в а но си св о је к а р а к т е ри с т и ке ко је оп р е де љу ју и з ме не и до п у не Р и м ског у г о в о р а и з 1957. го ди не. Та ко у пр вом пе ри о ду Ма стрихстки уго вор о Европ ској уни ји и Уговор о осни ва њу Европ ске за јед ни це из 1992.г. 7 п р едс т ав љ а ју зн ач ајне а кт е з а р а з в ој ме ђун ар одног п рив а тног п р ав а з б ог ц и љ е в а Ев р оп ске з а јед н и це, иа ко ме тод ства ра ња пра ва оста је у су шти ни не про ме њен, тј. он је ме ђу др жавн и. У д руг ом период у к ар а кт ерис т ике з ави с е од и з ме н а ко је с у усв о је не у А м с т е р да м у (1997 ), п р е ко Н и це 8 (20 01) до Л и с а б о на 9 (2007), а ме тод је ком у н и т а р н и, т ј. ме т од З а јед н и це / Ун и је. О в ај р а д је по св е ћен п ри к а з у на с т а н к а и р а з в о ја ев р о пе и з о в а ног ме ђуна р од ног п ри ват ног п ра ва од о сн ивањ а Евр опске економске з аједн ице 1957.г. до с т а њ а ко је је с т в о р е но усв а ја њ ем Л и с а б он ског у г о в о р а о Ев р о сп кој у н и- ји и Уг о в о р а о фу н к ц и о н и с а њу Ев р оп ске у н и је, а ко је п р ед с т а в љ а да на ш њ е ста ње ме ђу на род ног при ват ног пра ва у ЕУ. Док је у вре ме ва же ња Ам стерда м ског у г о в ор а о о сн и в а њу Ев р оп ске з а јед н и це био уобичајено у у пот р еби н а з и в ком ун и т а рно међун ар одно п р ив а тно п р а в о д а би с е о з н а ч и ло д а је ма т е ри ја п р е ш ла у п у н у лег ис лат и вн у на длеж но с т Е З, нази в ев р опеиз ов ано ука зу је на измене осни вач ких уго во ра о ко ји ма су се др жа ве чла ни це са гласи ле у Ли са бо ну ко је из ра жа ва ју да љи ко рак у ства ра њу еко ном ске и мо не тар - не уни је и обла сти сло бо де, си гур но сти и прав де као ци ља. 2.РАЗ ВОЈ М Е ЂУ Н А РОД НОГ П РИ ВАТ НОГ П РА ВА ЕУ 2.1. Пр ви пе ри од ства ра ње ме ђу на род ног при ват ног пра ва п у т ем ме ђу д р ж а в не с а ра д њ е 2.1.1. Рим ски уго вор о осни ва њу Европ ске еко ном ске за јед ни це из 1957 Го д и не 1957. ше с т д р ж а в а 10 о снов ало је Ев р оп ск у еко ном ск у з а јед н и ц у са ц и љем да п у тем ус по ста вља ња за јед н и ч ког т р ж и ш та и п утем п рог реси вног при бли жавања економских политика држа ва чланица унапређује у Заједн и ц и х а р мо н и чн и р а зв ој економск и х а кт и в но с т и, с т а л н у и у р а в но т е же н у екс пан зи ју, раст ста бил но сти, убрзано повећа ње жи вот ног стан дар да и ближе од н о с е и з м е ђу д р ж а в а ко је п р и п а д а ј у З а јед н и ц и. 11 Да би се на ве де ни 7 Tre aty on Eu ro pean Union (Ma a stricht), СЛ Ц 191 (1992); Tre aty esta blis hing the Eu ro pean Com mu nity (Con so li da ted ver sion 1992), СЛ Ц 224 (1992). 8 Tre aty of Ni ce, 2001, СЛ Ц 80 (2001). 9 Tre aty on the Fun cti o ning of the Eu ro pean Union (Con so li da ted ver sion 2012), СЛ Ц 326 (2012). 10 Б е л г и ја, Ф р а н с у с к а, Не м ач к а, Хо л а н д и ја, Ит а л и ја, Лу ке с е м бу р г. 11 Вид. чл. 1-2 Рим ског уго во ра. 1375
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) ци ље ви оства ри ли ак тив но сти За јед ни це укљу чу ју, из ме ђу оста лих, уки дање ца ри на, ко ли чин ских огра ни че ња и дру гих ме ра јед на ког деј ства на увоз и из воз ро ба, ус по ста вља ње за јед нич ке ца рин ске та ри фе и за јед нич ке тр го винске по л и т и ке п р е ма т р е ћ и м з ем љ ама, у к ида њ е, међу д рж ав ама ч лан ицама, п р е п р е к а с ло б о д и к р е т а њ а л и ца, ус л у г а и к а п и т а ла 12 и п ри бл и ж а в а њ е п рав а д р ж а в а ч л а н и ц а у ме ри ко ја је по т р е б н а з а п р а ви л но фу н к ц и о н и с а њ е з аједн и ч ког т рж иш т а 13. Ово по след ње, пре ма ст. 1 чл. 100 Рим ског уго во ра под р аз умев а н а длеж но с т С ав ет а д а усв аја д ир ект ив е р ад и п рибл иж ав ањ а т а к в и х одр ед б и ко је с у с а д р ж а н е у з а ко н и м а, п од з а ко н с к и м а к т и м а и л и управ ној прак си у др жа ва ма чла ни ца ма ко је не по сред но ути чу на ус по ста вљањ е и л и фу н к ц и о н и с а њ е з аједн и ч ког т рж и ш т а. 14 Од р ед б е о п ри бл и ж а в а њу пра ва на ла зе се у Ше стом де лу уго во ра ко ји но си на слов Оп ште и за вр шне од ред бе ш то зна чи да об у х ва та ју све ак т ив но ст и ЕЕЗ, а и само п риближавање п рав а је на в еде но к а о а к т и в но с т ко ја с л у ж и о с т в а ри в а њу ц и љ е в а За јед н и це. Уко л ико се у зм у у об зи р це л и не ко је ч и не п ред ме т ре г ул исања међународног при ват ног пра ва (ме ђу на род на над ле жност су до ва, ме ро дав но пра во и призна њ е и и з в ршењ е и нос т ран и х одл у к а) н и и з ц иљ ев а ЕЕ З, н и и з а кт и внос т и р а д и по с т и з а њ а ц и љ е в а, н и и з од р ед би о п ри бл и ж а в а њу п р а в а д р ж а в а ч л а - н и ц а п ут ем ле г и с л а т и в не де л а т но с т и ЕЕ З не п р о и з л ази д а у ов ој о бл ас т и по с т о ји до де љ е на на д ле ж но с т. Ме ђу тим, од ред ба чл. 220 про пи су је да ће др жа ве чла нице ступити у прего во ре да би у ко рист сво јих др жа вља на оси гу ра ле, из ме ђу оста лог, по једно с т а в љ е њ е ф о р ма л но с т и ко је с е од но с е на у з а ја м но п ри зна њ е и и з в р ше њ е с уд ск и х п р е с у да и а р би т р аж н и х одл ук а 15. О в а одр едба нес у мњив о пок аз ује да ЕЕЗ у пи та њи ма ме ђу на род ног при ват ног пра ва не ма ле ги сла тив ну надле жност, већ је она оста ла код др жа ва чла ни ца, али да ре гу ли са ње од ре ђе них пи та ња има зна ча ја за оства ри ва ње ње них ци ље ва. Под во ђе ње пи та ња уза јамног п ри зна њ а и и з в р ше њ а и но с т р а н и х с уд ск и х од л у к а под ц и љ е в е Р и м ског у г о в о р а по ја ш њ е но је у но т и Ко м и си је ЕЕ З у п у ће ној д р ж а в а ма ч л а н и ца ма 22. ок то бра 1959. г. 16 да за поч н у п ре го во ре о ре ша ва њу п ро бле ма п ри зна ва ња и 12 Тач. (ц) чл. 3 Рим ског уго во ра. 13 Ibid., тач. (х). 14 Ibid., чл. 100-102. 15 Оста ла пи та ња ко ја чл. 220 на во ди су за шти та ли ца и ужи ва ње и за шти та пра ва под истим усло ви ма под ко ји ма их сва ка др жа ва при зна је сво јим др жа вља ни ма, уки да ње дво - с т р уко г о п о р е з и в а њ а, у з а ј а м н о п р и з н а њ е т р г о в ач к и х д р у ш т а в а и л и ф и р м и, з а д р ж а в а њ е п р а в ног с у бјек т и ви т е т а у с л у ч а ју п р е ме ш т а њ а с е д и ш т а и з јед не у д руг у д рж аву и мог ућно с т спа ја ња тр го вач ких дру шта ва или фир ми ко је пот па да ју под пра ва раз ли чи тих др жа ва. 16 Вид. Co un cil Re port on the Con ven tion on ju ris dic tion and the en for ce ment of jud gments in ci vil and com mer cial mat ters by Mr. P. Je nard (Же на ров из ве штај), Сл. лист Европ ских зајед ни ца Ц 59 (1979), 3. 1376
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 извршења п ресуда. По ст и за ње п ра вог у н у т ра шњег т р ж и ш та Ко мисија везује за осигурање прав не за шти те; ис ти че да би еко ном ски жи вот За јед ни це мо - гао да бу де из ло жен по ре ме ћа ји ма и те шко ћа ма уко ли ко не би би ло мо гу ће да се обез бе ди при зна ње из вр ше ње раз ли чи тих пра ва ко ја на ста ју из мно - ш т в а п р а вн и х одн ос а ; и з ч ињ ен иц е д а н а д л е ж н о с т с у д о в а п р о и з л а з и и з с у в е р ен ит ет а д р ж а в а ч ла н и ца и да је деј с т в о с уд ск и х одл ук а ог ран иче но на н а ц и о н а л н у т е ри т о ри ју појед ин и х д рж ав а Ком исија и зв л ач и з ак ључ а к д а п р а вн а з аш т ит а и п р а вн а сиг у рно с т н а з аједн и чком т р ж и ш т у у с уш т ин и з а виси од усв ајањ а з адовољ ав ајућег решењ а п р о бле ма п ри зна њ а и и з вр ше њ а пре су да од стра не др жа ва чла ни ца 17. На ве де н и м с т а вом Ко м и си је ко ји з а јед н и ч ко т р ж и ш т е к а о ц и љ Р и мског у г о в о р а сп а ја с а јед ном це л и ном ко ја по т п а д а под п р ед ме т ме ђу н а р од ног при ват ног права започет је пут стварања евро пе и зо ва ног ме ђу на род ног приватног п рава, иако самој ЕЕЗ н ије додељена лег ислат и вна на дле ж нос т. Према Же на р о в ом и з в е ш т а ју, д р ж а в е ч ла н и це су с е п у т ем од р ед б е ч л. 220 Р и м ског у г о в о р а с а г л ас и л е д а с т у пе у п р е г о в о р е у ц и љу ск л ап ањ а ме ђуд рж а вн и х спо ра зу ма, и са ма чи ње ни ца да Рим ски уго вор з а х т е в а од др жа ва чла ни ца да р е ше на в е де не п р о бле ме по к а з у је њи хо ву в а ж но с т з а ЕЕ З. 18 Д р ж а в е ч л а - н и це, да к ле, с т ва ра ју ме ђу д ржа вне конвенц и је ко је на с т а ју и з ва н ок ви ра ЕЕ З али има ју по ло жај по моћ ног извора права ЕЕЗ јер уна пре ђу ју ци ље ве За једни це. 19 Бри с е лск а кон в ен ц и ја о н а д ле ж но с т и и о и з в р ше њу п р е с у д а у г р а - ђ а н ск и м и т р г о в ач к и м с т в а ри м а 20 је п р ви и з в о р ме ђу н а р од ног п ри в а тног пра ва ко ји је за кљу чен 1968.г. на осно ву спро во ђе ња од ред бе чл. 220 Рим ског уго во ра о осни ва њу Европ ске еко ном ске за јед ни це а ко ји је и сту пио на снаг у. Тај ме ђу д ржа в н и ме тод с т ва ра ња из во ра п ра ва за једн ице (ком ун итарног пра ва) имао је за по сле ди цу да је за сту па ње Кон вен ци је на сна гу би ло потреб но ско ро 5 го ди на (1. фе бру ар 1973.г.) због спро во ђе ња по сту па ка ра тифик а ц и је у д р ж а в а м а ч л а н иц ам а. 21 Д аљ а по с ле д и ц а ме ђу д р ж а в ног ме т о д а би л а је и ч и њ е н и ца да т у ма че њ е Кон в ен ц и је р а д и њ е не у н и ф о рм не п ри ме - не ни је ау то мат ски пот па да ло под над ле жност Су да ЕЕЗ пре ма чл. 177 Рим- 17 Ibid. 18 Ibid. 19 Вид. Da vid A. O. Ed ward, Ro bert C. La ne, E u r o p e a n C o m m u n i t y L a w, A n In t r o d u c t i o n, Edin burgh 1995, 52; вид. та ко ђе веб адре су http://www.eu ro parl.eu ro pa.eu /facts_2004/1_2_1_ en.htm, по се ће ну по след њи пут 10.11.2016. 20 Brus sels Con ven tion on ju ris dic tion and the en for ce ment of jud gments in ci vil and commer cial mat ters, СЛ Л 299, 1972 (пре чи шће ни текст). 21 Ч л. 63 ове Кон вен ц и је п р о п и су је да д р ж а ве у г о вор н и це по т в р ђују да је св ак а д рж ав а ко ја по ста не члан Европ ске еко ном ске за јед ни це оба ве зна да при хва ти ову Кон вен ци ју као основ за пре го во ре из ме ђу др жа ва уго вор ни ца и те др жа ве ко ји су нео п ход ни да би се осиг у р а л о с п р о в о ђ ењ е п ос л едњ е г с т ав а ч л ан а 2 2 0 Уг ов ор а о о с н ив а њу Е в р о пс к е е кон о мс к е з а јед н и ц е. 1377
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) ског Уго во ра, већ су др жа ве уго вор ни це у том ци љу мо ра ле да за кљу че по се бан про то кол, ко ји је та ко ђе мо рао да про ђе по сту пак ра ти фи ка ци је. 22 Д ру г и и з в о р ко ји је на с т а о п ри ме ном ме т о да ме ђу д р ж а в не с а р а д њ е је Рим ска кон вен ци ја о ме ро дав ном пра ву за уго вор не оба ве зе из 1980. г. (у даљ ем т ек с т у: Р и м ск а кон в ен ц и ја 1980) ко ју п р а т е д в а п р о т о ко л а о т у ма че њу Кон вен ц и је из 1980.г. од с т ране Суда Европ ск и х за јед н и ца. 23 Ова Кон вен ц и ја, ме ђу тим, ни је на ста ла по зи вом на чл. 220 Рим ског уго во ра, јер он не проп и су је п ра в н и основ за у н и фи ка ц и ју п ра ви ла о су ко бу за ко на 24, већ се у Преам бу л и ис т и че же ља Ви со к и х у го вор н и х ст ра на Уго во ра о осн и ва њу Европ ске еко ном ске за јед ни це да утвр де уни форм на пра ви ла о ме ро дав ном пра ву за у г о в о р не о ба в е з е у ск ло п у на с т а в љ а њ а а к т и в но с т и на у н и фи к а ц и ји п р а в а на по љу ме ђу на род ног приватног права ко је су већ оба вље не уну тар За јед нице, на ро ч и т о на по љу на д ле ж но с т и и из вр ше ња п ре су да. 25 Пре ма Из ве ш т а ју о Кон в ен ц и ји о ме р oда вном п р а ву з а у г о в о р не о ба в е з е ( И з в е ш т ај Ђу л и ја но Л аг а рд) 26 Ком ис ија Е Е З је, п ов од о м и н и ц и ја т и в е з е м а љ а Б е н е л у к с а и з 1967.г. о уни фи ка ци ји пра вила међународ ног при ват ног пра ва уну тар За једни це, за кљу чи ла да је у скла ду са сло вом и ду хом Уго во ра о осни ва њу ЕЕЗ пре по знато да хар мо ни за ци ја у еко ном ској сфе ри оства ру је функ ци ју до зво - ља ва ња или олак ша ва ња прав них усло ва ко ји су слич ни они ма ко ји вла да ју на у н ут раш њем т р ж и ш т у... по с т о је обла с т и п ра ва у ко ји ма су ра з л и ке из ме ђу на ци о нал них прав них си сте ма и не до ста так уни фи ко ваних правила о суко - бу з а ко н а не д в о см и с ле но оме т а ју с ло б од но к р е т а њ е л иц а, р об а, ус л уг а и к а п и т а л а и з ме ђу д р ж а в а ч л а н и ца. 27 Та ко је Ко ми си ја на осно ву ста ва да је у не ким обла сти ма од ве ли ког еко ном ског зна ча ја нео пходно повећање прав - не си г у р но с т и 28 по зв а ла 1969.г. д р ж а в е ч ла н и це на с а с т а на к о мо г у ћем ра д у на у н и фи к а ц ији међунар одног п рив атног п рав а. Ту је з ак ључено да почет а к р а да т р е ба да бу де у ма т е ри ји ко ја с е нај у же т и че п р а ви л ног фу н к ц и о н и с а - њ а з а јед н и ч ког т р ж и ш т а (ме р о да в но п р а в о з а т е ле сне и б е с т е ле сне с т в а ри; 22 Pro to col of 3 Ju ne 1971 on the in ter pre ta tion by the Co urt of Ju sti ce of the Con ven tion of 27 Sep tem ber 1968 on ju ris dic tion and the en for ce ment of jud gments in ci vil and com mer cial mat ters (пре чи шће ни текст), СЛ Ц 97 (1983). Про то кол је сту пио на сна гу 1. сеп тем бра 1975.г. 23 Ro m e C o n ve n t io n o n t h e l aw a p pl i c a ble t o c o n t r a c t u a l obl i g a t i o n s (п р е ч и ш ћ е н и т е кс т), СЛ Ц 27 (1998); First Pro to col on the in ter pre ta tion by the Co u rt of Ju sti ce of the Eu ro pean Commu n i t i e s of t h e C o n ve n t io n o n t h e l aw a p pl i c a ble t o c o n t r a c t u a l obl i g a t i o n s, o p e n e d fo r sig n a t u r e in Ro me on 19 Ju ne 1980 (пре чи шће ни текст), СЛ Ц 27 (1998); Se cond Pro to col con fer ring on the Co u rt of Ju sti ce po wers to in ter pret the 1980 Con ven tion (пре чи шће ни текст), Ц 27 (1998). 24 Вид. фн. 15. 25 Вид. Пре ам бу лу Рим ске кон вен ци је 1980. 26 Re port on the Con ven tion on the law ap pli ca ble to con trac tual obli ga ti ons by Ma rio Gi u- li a no and Paul La gar de, СЛ Ц 282 (1980). 27 Ibid., 4. 28 Ibid., 5. 1378
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 меро дав но пра во за уго вор не и вануговорне оба ве зе; ме ро дав но пра во за фор - м у п ра в н и х по с ло в а и до к азе; опш т а п ит ањ а у вези са на ве де н и м п ит ањи ма, т ј. р а нв о а, к в ал иф ик ац ија, п р им ен а с т р ан о г п р а в а, с т е ч е н а п р а в а, ја в н и по ре дак, за сту па ње). У фе бру а ру 1970.г. фор ми ра на је гру па са за дат ком х а р мо н и з а ц и је ме ђу на р од ног п рив атног п рав а, 1979.г. био је сп р ема н Нац р т кон вен ц и је, а у ју н у 1980.г. је усво је на Р и м ск а кон вен ц ија 1980. 29 За с т у пањ е на сна г у Кон в ен ц и је би ло је не о п ход но 7 р а т и фи к а ц и ја. Р и м ск а кон в ен ц и ја 1980 сту пи ла је на сна гу 1.04.1991. г. 30 2.1.2. Је дин стве ни европ ски акт из 1986 Је дин стве ни европ ски акт из 1986.г. 31 пред ста вља пр ву ре визију оснивачких уго во ра европ ских за јед ни ца Европ ска за јед ни ца за угаљ и че лик, Еу ра том и Европ ска еко ном ска за јед ни ца и у ње м у д р жа ве ч ла ни це из ра жа ва ју во љу да своје међусобне односе у оквиру Европских заједница трансформишу у Европск у у н и ју. 32 Овај Акт уво ди у Уго вор о осни ва њу ЕЕЗ п о ја м у н у т р а ш ње г тржи шта ко ји де фи ни ше као област без уну тра шњих гра ни ца у ко јој се обезбе ђу је сло бод но к ре та ње ро бе, л и ца, усл у га и ка п и та ла. 33 Ус по ста в ља ње у н у- тра шњег тр жи шта до 31. де цем бра 1992. г. од ре ђе но је као глав ни циљ Ак та, а у н у т ра ш ње т р ж и ш те 34 и сло бод но к ре та ње л и ца ће у ра з во ју евро пе и зо ва ног међу на род ног при ват ног права постати кључни елемент за одређи вање прав - ног осно ва ле ги сла тив не над ле жно сти ор га на За јед ни це, од но сно Уни је. 2.1.3. Ма стрихтски Уго вор о Европ ској уни ји и Уго вор о осни ва њу Европ ске за јед ни це из 1992 По ла зе ћи од Је дин стве ног европ ског ак та Ма стрихтски уго вор о Европској уни ји из 1992. г. 35 до вео је три европ ске за јед ни це под исти кров и инс т ит уц ион ал из о в а о с а р а д њу д р ж а в а ч л а н и ц а у о бл а с т и спољ не пол и т и ке, од б р а не, по л иц ије и п р ав ос уђ а. Тај јед и нс т в ен и к р ов је пос т ав љ ен н а т ри 29 Ibid., 6-8. 30 Н а т ај д а н д р ж а в е у г о в о р н и це с у би ле Б е л г и ја, Д а н ск а, Ф р а н ц у ск а, Не м ач к а, Ир ск а, Ит а л и ја, Лу к с е м бу р г, Хо л а н д и ја и Ује д и њ е н о К р а љ е в с т в о. 31 Sin gle Eu ro pean Act, СЛ 169 (1987). 32 Вид. ст. 1 Пре ам бу ле и чл. 1 ст.1 Је дин стве ног европ ског ак та, фн. 31. 33 Вид. Чл. 8а Уго во ра о ЕЕЗ, чл. 13 ст. 2 Је дин стве ног европ ског ак та. 34 У с л у ч а ј у 15/81 G a s t o n S chu l D o u a n e E x p e d i t e u r BV v I n s p e c t e u r d e r I n vo e r r e c ht e n e n Acc ij n z e n, Ro s e n d a a l С уд Е Е З у с т а ву 33 и с т и че д а по ја м з а јед н и ч ког т р ж и ш т а... о б у х в а т а от кла њање свих препрека трговини унутар Заједнице да би се на ци о нал на тр жи шта сто пи - л а у је д и н с т в е н о т р ж и ш т е с т в а р а ј у ћ и ус л о в е ко ји б и ко л и ко г од је т о м о г у ћ е б и л и б л и ж и они ма на пра вом уну тра шњем тр жи шту. 35 Вид. Tre aty on Eu ro pean Union, СЛ Ц 191, 29.07.1992. 1379
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) с т у ба: п р ви с т у б о б у х в а т а т ри ев р оп ске з а јед н и це у ко јем д р ж а в е ч л а н и це на осно ву на че ла до де ле над ле жно сти по ве ра ва ју сво ју над ле жност ин сти туци ја ма За јед ни це у овом сту бу се ци ље ви ЕУ оства ру ју при ме ном ме то да з а јед н и це; д ру г и с т у б о б у х в а т а з а јед н и ч к у спољ н у по л и т и к у и б е з б ед но с т у ко јем др жа ве чла ни це методом међудр жавне сарадње могу да предузима - ју з а јед н и ч ке а к ц и је у о бл ас т и спољне пол ит ике; т р ећ и с т у б с е односи н а са ра д њу у обла с т и п ра во су ђа и у н у т ра ш њи х по сло ва у којем д ржаве ч лан ице при ме њујући ме тод ме ђу др жав не са рад ње пред у зимају заједничке акције да би се гра ђа ни ма ЕУ по ну дио ви сок сте пен за шти те у обла сти сло бо де, с и г у р но с т и и п р а в де 36. Ц и љ е в и Ун и је од р е ђ е н и с у у ч л. Б и о б у х в а т а ју, и з ме ђу о с т а л и х, у н а п р е ђ е њ е еко ном ског и с о ц и ја л ног н а п р е т к а н а р о ч и т о п у т ем с т в а р а њ а о бл а с т и б е з у н у т р а ш њи х г р а н и ца, ја ча њ е з а ш т и т е п р а в а и и н т е ре са д р ж ав љ ана своји х д рж ав а ч лан ица п ут ем ус т анов љењ а г рађа нс т в а Ун и је и ра звијање бл иске сара дње у п раво суд н и м и у н у т ра ш њи м по сло ви ма. 37 Уг о в о р о о сн и в а њу Ев р оп ске з а јед н и це до п у њ ен је од р ед ба ма о г р а ђа н с т ву Уни је (чл. 8) а у чл. 8а од ре ђе но је да сва ки гра ђа нин Уни је има пра во на сло бод но кре та ње и бо ра вак уну тар те ри то ри ја др жа ва чла ни ца. 38 На слов VI Уго во ра о ЕУ са др жи од ред бе о са рад њи у обла сти пра во су ђа и уну тра шњих по сло ва (чл. К.1 К.9) ра ди оства ри ва ња ци ље ва из чл. Б. У ч л. К.1 н а б р а ја с е м а т е ри ја од з а јед н и ч ког и н т е р е с а д р ж а в а ч л а н и ц а р а д и по с т и з а њ а ц и љ е в а Ун и је, а н ар оч ит о с л о бо де к ре т а ња л и ц а. Та м а т е ри ја об у хва та по ли ти ку ази ла, пра ви ла о пре ла ску спољ них гра ни ца др жа ва члани ца, ими гра ци о ну по ли ти ку и по ли ти ку у од но су на др жа вља не тре ћих зема ља, пра во суд ну са рад њу у гра ђан ским ства ри ма (тач. 6 чл. К.1), п ра во судн у с а р а д њу у к ри ви ч н и м с т в а ри ма, ца ри н ск у с а р а д њу, по л и ц и ј ск у с а р а д њу р а д и б о р б е п р о т и в т е р о ри зм а, т р г о ви не н а р ко т и ц и м а и д ру г и х о з би љ н и х о б л и к а ме ђу н а р од ног к ри м и н а л и т е т а. И з ч л. К.3 п р о и з л а зи д а с е ц и љ е ви Уни је у овој обла сти оства ру ју пу тем ме ђу др жав не са радње у ко јој: (1) др жав е ч л а н и це јед на д ру г у о ба в е ш т а в а ју и кон с ул т у ју у н у т а р С а в е т а ЕУ р а д и ко о р д и н а ц и је њи хо ви х а кц ија, и (2) С ав е т може н а и н иц ијат иву било које др жа ве чла ни це или Ко ми сије да усвоји за јед нич ке ста во ве, за јед нич ке ак ције, да из ра ди кон вен ци је ко је ће пре по ру чи ти др жа ва ма чланицама на усва - ја ње у с к л а д у с а њи х о в и м ус т а в н и м п р о ц е д у р а м а; т а к в е кон в е н ц и је мо г у п р о п и с а т и на д ле ж но с т С у да Е З з а т у ма че њ е и з а од л у ч и в а њ е о спо р о ви ма ко ји се од но се на п ри ме н у кон вен ц и ја. Ма с т ри хт ск и у г о вор т а ко ђе за д р жа ва 36 Вид. Tre aty of Ma a stricht on Eu ro pean Union, до сту пан на веб адре си http://eur-lex. e u r o p a.e u / le g a l - c o n t e n t / E N/ T X T /? u r i = U R I SE RV % 3A x y 0 0 2 6 п о с е ћ е н ој п о с л ед њ и п у т 10.11. 2016. 37 Вид. али не је 1, 3 и 4 чл. Б Уго во ра о Европ ској уни ји. 38 Вид. На слов II чл. Г Уго во ра о Европ ској уни ји. 1380
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 чл. 220 Уго во ра о осни ва њу Европ ске за јед ни це као основ за усва ја ње конвен ци ја из обла сти ме ђу на род ног при ват ног пра ва. 39, 40 У пе ри о ду ва же ња Ма стрихтског уговора припремљене су три конвенци је: Кон вен ци ја о сте чај ном по ступ ку из 1995.г. свој прав ни основ има ла је у чл. 220 Уго во ра о осни ва њу ЕЗ 41 ; на ве де ни прав ни основ из На сло ва VI чл. К.1 и про це ду ра из чл. К.3 ис ко ри шће ни су ра ди оства ри ва ња ци ље ва Уни је у мате ри ји пра во суд не са рад ње у гра ђан ским ства ри ма у две кон вен ци је: Кон венције о до ста вља њу суд ских и ван суд ских до ку ме на та у гра ђан ским и тр го вачким ства ри ма из 1997 42 и Конвенц ије о на длеж но ст и и о п ри зна њу и из вр ше њу пре су да у брач ним ства ри ма из 1998 43. По во дом обе кон вен ц и је на гла ше но је да Европ ска уни ја у обла сти пра во суд не са рад ње у гра ђан ским ства ри ма има за ц и љ ус по ста в ља ње за јед н и ч ке п ра во суд не обла ст и у ко јој би ст ран ке п рил и ком ост ва ри ва ња сво ји х за х те ва у д ру г и м д р жа ва ма ч ла н и ца ма и ма ле ист у за ш т и т у као у соп ст ве н и м д р жа ва ма; у усло ви ма ра ст у ћег бро ја т ран сак ц и ја ра сте број суд ских пар ни ца у ко ји ма су бр зи на про це ду ре и прав на си гур ност од су штинског значаја. 44 Ун ут рашње т рж иште и уста но вље ње г ра ђан ства Уније ко је до но си са со бом сло бо д у к ре та ња и бо ра в ка на т е ри т о ри ја ма д р жа ва чла ни ца уво ди по ро дич но п рав ну ма те ри ју у ме ђу на род но п ри ват но п ра во EЗ. Ка ко то ау тор Об ја ш ње ња у з Конвенц ију о на длеж ност и и о п ри знању и извр - ше њу пре су да у брач ним ства ри ма ис ти че по ро дич но пра во се ја вља као део европ ске и н те г ра ц и је ко ја н ије више ч исто еко ном ска, те се мо ра ју от к ла ња т и те шко ће с ко ји ма се гра ђа нин уни је су о ча ва у обла сти по ро дич ног пра ва. 45 Ни јед на од три на ве де не кон вен ци је ни је сту пи ла на сна гу због те шкоћа око њи хо ве ра ти фи ка ци је у др жа ва ма чла ни ца ма. 39 Вид. тач. ц ст. 2 чл. К.3. Уго во ра о Европ ској уни ји. 40 Ви д. д е т а љ н о код Au d e Fi o r i n i, T h e Evo lu t io n of Eu r o p e a n P r i v a t e I n t e r n a t i o n a l L aw T h e In t e r n a t i o n a l a n d C o m p r a t i v e L a w Q u a r t e r l y, 3/2008, 969 41 Вид. СЛ No. L; текст до сту пан на веб стра ни http://globalinsolvency.com /sites /all /files / i n s ol ve n c y _ r e p o r t.p d f, по се ће ној по след њи пут 8.11.2016. 42 Вид. СЛ Ц 261 од 27.8.1997. 43 Вид. СЛ Ц 221 од 16.7.1998. 44 Вид. Ex pla na tory Re port on the con ven tion, drawn up on the ba sis of Ar tic le K. 3 of the Tre aty on Eu ro pean Union, on the ser vi ce in the Mem ber Sta tes of the Eu ro pean Union of ju di cial a nd ex t r ajud ic ia l d oc u m e nt s i n c i v i l a nd c om m e r c ia l m a t t e r s, С Л Ц 261, 19 9 7; E x pl an at o r y Rep o r t on the con ven tion, drawn up on the ba sis of Ar tic le K. 3 of the Tre aty on Eu ro pean Union, on Juris dic tion and the Re cog ni tion and En for ce ment of Jud gments in Mаtrimonial Mat ters, СЛ Ц 221/1998. 45 Вид. Ale gria Bor ras, Ex pla na tory Re port on the con ven tion, drawn up on the ba sis of Ar tic le K. 3 of the Tre aty on Eu ro pean Union, on Ju ris dic tion and the Re cog ni tion and En for cement of Jud gments in Mаtrimonial Mat ters, СЛ Ц 221/1998; вид. та ко ђе Бер на дет Бор даш С п е ц и ф и ч н о с т и х а р м о н и з а ц и је у о б л а с т и м е ђу н а р од н о г п о р о д и ч н о г п р а в а у Е З, З б о р н и к ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 1-2/2008, 433. 1381
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) 2.2. Дру ги пе ри од ства ра ње ме ђу на род ног при ват ног пра ва к о м у н и т ар н и м ме т о дом од но сно ме т о дом у н и је 2.2.1. Ам стер дам ски уго вор о осни ва њу Европ ске за јед ни це из 1997 и Ни чан ски Уго вор о осни ва њу Европ ске за јед ни це из 2002 Са аспек та раз во ја евро пе и зо ва ног ме ђу на род ног при ват ног пра ва најве ћи зна чај има ју из ме не Уго во ра о Европ ској уни ји и Уго во ра о осни ва њу Европ ске за јед ни це усво је не 1997. го ди не у Ам стер да му. 46 Уг о в о р о Е в р оп ској у н и ји по т в рђу је оп р едељ ењ е д рж ав а ч л ан иц а з а осни вањем еко ном ске и мо не тар не уни је, уна пре ђе њем еко ном ског и дру штве - ног напретка у кон тек сту оства ри ва ња уну тра шњег тр жи шта, за уста но вље - њ ем г ра ђа н с т в а Ун и је, з а и м п ле мен т а ц и ју з а јед н и ч ке спољ не и б е з б ед но сне по л и т и ке, за олак ша ва ње м слободног кретања лица заједно са обе збеђивање м си гур но сти сво јих на ро да пу тем ус по ста вља ња области слободе, сигурно - сти и прав де у скла ду са од ред ба ма Уго во ра 47. Ун и ја з а д р ж а в а св о ју с т ру к- ту ру од три сту ба: за сни ва се на Европ ским за јед ни ца ма (пр ви стуб) уз по т пору коју ч ин и з аједн и ч к а спољна и б е з б ед но сна по л и т и к а (д ру г и с т у б ) и п р а в о с уд на с а р а д њ а у к ри ви ч н и м с т в а ри ма (т р е ћ и с т у б ). Пр а в о с уд на с а - р а дњ а у г р ађ а нс к и м с т в ар и м а која је по тпор а з аш т ит и п р ав а и и нт ер ес а д р ж а в љ а на д р ж а в а ч л а н и ца у н у т а р Ун и је к а о о бл а с т и с ло б о де, си г у р но с т и и прав де у којој се обезбеђује слобода к ретања л ица заједно са одговарајућ и м ме ра ма ко је се од но се на кон тро лу спољ них гра ни ца, на азил, ими гра ци ју и пре вен ци ју и бор бу про тив кри ми на ла 48 под ве де на је под ци ље ве Уни је ко ји се оства ру ју у пр вом сту бу. На овај на чин је пра во суд на са рад ња у грађа н ск и м с т в а ри м а по с т а л а до дељ ен а н а д ле ж но с т Е З, од но сно и з в р ше н а је ко м у н и т а ри з а ц и ја ма т е ри је з а јед но с а ма т е ри јом ме ђу на р од ног п ри в ат ног пра ва ко ја има за по сле дицу примену ко му ни тар ног ме то да (ме то да за једни це, ка сни је ме то да уни је) у оства ри ва њу ци ље ва Уни је и ЕЗ и у вр ше њу ле г и с л а т и в не на д ле ж но с т и Е З. Уг о вор о осн ивању Европске зајед н и це и з 1997 49 (А м с т е р да м ск и у г о вор) ра ди оства ре ња ци ље ва из чл. 2 50 п р о п и с у је а к т и в но с т и З а јед н и це ко је, и з - 46 Ви д. C o n s o l i d a t e d ve r sio n of T he Tr e at y o n Eu r o p e a n Un io n, C o n s o l i d a t e d ve r sio n of T he Tre aty Esta blis hing the Eu ro pean Com mu nity, СЛ Ц 340/1997. 47 Вид. Пре ам бу лу Уго во ра о Европ ској уни ји и чл.2 Уго во ра о осни ва њу Европ ске за јед ни це, фн. 47. 48 Вид. чл. 2 Уго во ра о Европ ској уни ји. 49 Вид. фн. 47. 50 Пре ма чл. 2 Уго во ра о осни ва њу ЕЗ З а јед н и ц а и м а з а ц и љ д а ус п о с т а в љ а њ е м з а - јед нич ког тр жи шта и еко ном ске и мо не тар не уни је као и и м п л е м е н т а ц и јо м з а је д н и ч к и х п о л и т и к а и л и а к т и в н о с т и и з ч л а н о в а 3 и 4 (н а г л а с а к ау т о р а) у н а п р е ђу је у н у т а р З а јед н и ц е хар мо ни чан, урав но те жен и одржив раз вој економске активности, висок степен запослено - с т и и с оц ија лне з аш т ит е, једн ако с т и з међу м уш к а р а ц а и же н а, од р ж и в и не и н ф л а т о р н и р а с т, в и с о к с т е п е н ко н к у р е н т н о с т и и ко н в е р г е н ц и ј у е ко н о м с к и х п е р ф о р м а н с и, в и с о к с т е п е н з а - 1382
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 ме ђу осталих, обухватају унутрашње тржиште пу тем уки да ња пре пре ка сло - бо ди кре та ња ро бе, ли ца, услу га и ка пи та ла и ме ре ко је се од но се на ула зак и кре та ње у скла ду са од ред ба ма На сло ва IV (тач. д и е чл. 3). Овај на слов с а д р ж и од р ед б е ко је с е од но с е на ви з е, а зи л, и м и г р а ц и ју и д р у ге п о л и т и ке ко је се од но се на сло бод но кре та ње ли ца (чл. 61-68). Чл. 61 про пи су је надл е ж н о с т и С а в е т а Е З з а п р ед у зи ма њ е ме р а р а д и по с т е пе ног ус по с т а в љ а њ а обла сти сло бо де, си гур но сти и прав де. Те ме ре су нео п ход не ра ди обез бе - ђи ва ња сло бод ног кре та ња ли ца у скла ду са чл. 14 Уго во ра о осни ва њу ЕЗ 51, об у хва та ју ћи ме ре ко је се од но се на кон тро лу спољ них гра ни ца, азил и имиг ра ци ју, ме ре у обла сти п ра восудне сарадње у г ра ђан ск им ства ри ма од ре ђе ним у чл. 65, ме ре ко је се од но се на управ ну са рад њу и ме ре на по љу по ли циј ске и п равосудне сара дње у к риви чн и м с т в арима. 52 На овај на чин у ше ми оствари в ањ а ц иљ ев а Е З н а ч и јем је в р х у з а јед н и ч ко т р ж и ш т е ко је с е о с т в а ру је п у т ем ус по с т а в љ а њ а у н у т р а ш њ ег т р ж и ш т а к а о о бл ас т и б е з у н у т р а ш њи х г р а н и ца у ко јој с е о б е з б е ђу је с ло б од но к р е т а њ е л и ца у п р в ом р е д у г р а ђа - на Уни је сти же до п о с те п е ног ус п о с т а в ља ња обла с т и с лободе, с и г урнос т и и п рав де чи ји је е ле мен т п ра во с уд на са рад ња у гра ђан ск и м с т ва ри ма. Чл. 65 А м с т е р да м ског у г о в о р а 53 по пр ви пут из ри чи то од ре ђу је прав ни основ лег и сла т и в не на д ле ж но с т и Е З у ма т е ри ји ко ја, по п ри р о д и од носа и појед и н и х пи та ња ко је об у хва та, пот па да под ме ђу на род но при ват но пра во: Ме ре на пољу правосудне сарадње у гра ђанским стварима које имају преко гра нич на деј ства, а ко је се усва ја ју у скла ду са од ред ба ма чл. 67 и уко ли ко су неопходне за правилно функционисање уну тра шњег тр жи шта, об у хва та ју: (а) по б ољ ша њ е и по јед но с т а в љ е њ е: си сте ма пре ко гра нич ног достављања судских и вансудских докумената; са рад ње у из во ђе њу до ка за; п ри з н ањ а и и зв ршењ а одл ук а у г р ађ а н ск и м и т р г о в ач к и м с т в а р и м а, у к љу ч у ју ћ и од л у ке у в а н с уд ск и м п р ед ме т и ма ; ш т и т е к в а л и т е т а око л и не, р а с т ж ив о тног с т а нд а рд а и к в а л и т е т а ж и в љ е њ а, к а о и е ко ном ск у и с о ц и ја л н у ко хе з и ј у и с о л и д а р н о с т и з м е ђу д р ж а в а ч л а н и ц а. 51 Чл. 14 од но си се на по сте пе но ус по ста вља ње уну тра шњег тр жи шта ко је је де фи ни - са но као област без уну тра шњих гра ни ца у ко јој је у скла ду са од ред ба ма овог Уго во ра обез бе ђе но сло бод но кре та ње ро бе, ли ца, услу га и ка пи та ла. 52 Вид. чл. 61 Уго во ра о осни ва њу ЕЗ. 53 О ту ма че њу чл. 65 вид. нарочито Ju rgen Basedow The Com mu ni ta ri za tion of the Conflict of Laws Un der the Tre aty of Am ster dam, C o m m o n Ma r k e t L a w Re v i e w 2000, 4/687; Oli ver Re m ie n Eu r o p e a n P r i v a t e I n t e r n a t i o n a l L aw, T h e Eu r o p e a n C o m mu n it y a n d it s E m e r g i n g A r e a of Fr e e d o m, S e c u r it y a n d Ju s t i c e, C o m m o n Ma r k e t L a w Re v i e w 1/2001, 53; An sgar Sta u din ger, St e fa n L e i ble, Art. 65 EC im System der EG-Kom pe ten zen, E u ro p e a n L e gal Fo r u m 4/2000-2001, 225; He len Eli za beth Hart nell EU sti tia: In sti tu ti o na li zing Ju sti ce in the Eu ro pean Union, Nor th - we s t e r n Jo u r n a l of I n t e r n a t i o n a l L a w & B u s i n e s s 1/ 2 0 0 2, 65; в и д. т ак ођ е Б е рн а д е т Б о р д а ш Међународно п риват но п ра во Европ ске за јед н и це по сле ко м у н и т а ризац ије: с т ање и и з гле д и, Збо р ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду 3/2007, 213. 1383
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) (б) у н а п ре ђе ње ус к л а ђе н о с т и п ра в и л а д р ж а в а ч л а н и ц а ко ја се од н о се на су коб за ко на и над ле жно сти; (ц ) у к л ањање п реп река д обр ом фу н к ц и о н и са њу г ра ђа н с к и х п о с т у п а ка, уко ли ко је нео п ход но пу тем про мо ви са ња ком па ти бил но сти пра ви ла гра - ђа н с к и х п о с т у п а ка д р ж а в а ч л а н и ц а. На ве де на од ред ба је са мо јед на од три ко је за јед но ука зу ју на то да је мат ери ја међуна р од ног п ри в ат ног п ра в а по с т а ла де о п рав а з аједн ице, односно ко м у н и т а р ног п р а в а, до д у ше у ме ри у ко јој је т а ма т е ри ја не о п ход на з а ц и- ље ве ЕЗ. Ле ги сла тив ни ак ти ЕЗ из ове обла сти усва ја ју се пре ма чл. 67 Ам стерд а м ског у г о в ор а који с е р а зл ик ује од уо би ч а је не ле г и с л а т и в не п р о це д у р е п р оп и с а не у ч л. 251. Од р ед б е ч л. 67 од р е ђу ју д в е фа з е у п р о це д у ри усв а ја њ а лег ис л а т и в н и х а к ат а: п рв а ф аз а је ок ар а к т е ри с а н а к а о п р е л а зн и пе ри од у тра ја њу од пет го ди на од да на сту па ња на сна гу Ам стер дам ског уго во ра (1. мај 1999. г.) у ко јој Са вет ЕЗ усва ја ак те јед но гла сно на пред лог Ко ми си је или на ини ци ја ти ву не ке од др жа ва чланица и после консултовања Европског пар - ла мен та; у дру гој фа зи, на кон ис те ка ро ка од пет го ди на, Са вет де лу је на о сно ву п р ед ло г а ко је под но си Ко м и си ја, а Ко м и си ја ис п и т у је св а к и з а х т ев не ке од др жа ва чла ни ца да под не се пред лог Са ве ту; Са вет та да, на кон што кон с ул т у је Ев р оп ск и па р ламен т, једногла сно до но си од л у к у о т о ме да л и ће це ло куп на ма те ри ја из На сло ва IV или са мо је дан њен део под па сти под п р о це д у ру и з ч л. 251. 54 Уг о в о р о о сн и в а њу Ев р оп ске з а јед н и це с а и з ме на ма ко је су усво је не у Ни ци 2002.г. 55 у но си јед н у п р о ме н у у ле г и с л а т и в н у п р о - це д у ру и з ч л. 67 ко ја с е од но си на ма т е ри ју ме ђу на р од ног п ри в ат ног п р а в а: под во ђе ње ма те ри је из чл. 65 под чл. 251 56 тр пи је дан из у зе так она се не при ме њу је на аспек те ко ји се од но се на по ро дич но пра во. 57 Члан 68 под во ди ме ре чи ји је прав ни основ у овом на сло ву под чл. 234 58 о над ле жно сти Су да ЕЗ да до но си пре су де о пред ло зи ма за од лу чи ва ње о 54 Вид. ст. 1 и 2 чл. 67 Ам стер дам ског уго во ра. 55 Вид. Tre aty Esta blis hing the Eu ro pean Com mu nity, СЛ Ц 325 из 2002.г. 56 Ч л. 2 51 Уг о в о р а о о с н и в а њу Е З п р о п и с у ј е у о б и ч а ј е н у л е г и с л а т и в н у п р о ц е д у р у : 1. Ка да се у тек сту овог Уго во ра по ми ње овај члан као основ за усва ја ње не ког ак та, при мењу је с е с л е д е ћ а п р о ц е д у р а : 2. Ко м и с и ја п од н о с и п р ед л о г Е в р о п с ко м п а р л а м е н т у и С а в е т у. Са вет, од лу чу ју ћи ква ли фи ко ва ном ве ћи ном, по сле до би ја ња ми шље ња Европ ског пар лам е н т а, у ко л и ко п р и х в а т и с в е а м а н д м а н е ко ји с у с а д р ж а н и у м и ш љ е њу Е П, м о же ус в о ји т и п р ед л о же н и а к т к а ко је о н и з м е њ е н ; у ко л и ко Е П н е п р ед л о ж и н и к а к в е и з м е н е, м о же ус в о - ји т и п р ед л о же н и а к т.... 57 Вид. де таљ но код Б. Бор даш, Спе ци фич но сти, 433. 58 Пре ма чл. 234 Уго во ра о осни ва њу ЕЗ: Суд ЕЗ је над ле жан да до но си од лу ке о п р е т ход н и м п и т а њи м а у в е з и: а) т у м а ч е њ а о в о г Уг о в о р а, б ) в а љ ан ос т и и т ум ач ењ а а к ат а ко је с у д о н е л и о р г а н и З а јед н и ц е и Е Ц Б, ц) т у м а ч е њ а с т а т у т а т ел а која с у о с н ов ан а а кт о м Са ве та ако то ови ста ту ти про пи су ју. Кад се та кво пи та ње по ста ви пред с уд о м н еке д рж ав е ч л а н и це тај суд мо же, ако сма тра да је од лу ка о то ме по треб на за до но ше ње ње го ве пре су де, да за тра жи од Су да ЕЗ да од лу чи о том пи та њу. Ка да се та кво пи та ње по ста ви пред на ци о- 1384
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016 прет ход ним пи та њи ма. Ту ма че ње од ре да ба На сло ва IV или пи та ње пу но - в а ж но с т и и л и т у ма че њ а а к а т а и н с т и т у ц и ја З а јед н и це ко ји с у з а сно в а н и на од ред ба ма овог на сло ва мо же да за тра жи са мо суд по след ње ин стан це др жаве чла ни це, од но сно онај суд про тив чи је од лу ке не ма прав ног ле ка пре ма на ци о нал ном пра ву, али са мо уко ли ко сма тра да је та ква од лу ка нео п ход на да би се до не ла пре су да. 59 С ав е т, Ком исија и л и д рж ав а ч лан ица мог у т ако ђе за т ра ж и т и од Су да Е З т у ма че ње од ре да ба На сло ва I V и л и по с т а ви т и п и т а ње п у но в а ж но с т и и л и т у ма че њ а а к а т а и н с т и т у ц и ја За јед н и це који су з а снов а н и на од ред ба ма овог на сло ва. 60 У пе ри о ду од сту па ња на сна гу Ам стер дам ског уго во ра (1. мај 1999) до с т у па њ а на сна г у Л и с а б он ског у г о в о р а о фу н к ц и о н и с а њу ЕУ (1. де цем ба р 2009) чл. 65 Ам стер дам ског уго во ра по слу жио је као основ усва ја ња ни за а к а т а п р а в а з а јед н и це (ком ун ит арног п р ав а) ко ји с у у р а н г у с е к у н д а р н и х из во ра ко му ни тар ног пра ва. Сви из во ри ство ре ни на осно ву чл. 65 На сло ва IV и да нас су из во ри евро пе и зо ва ног ме ђу на род ног при ват ног пра ва. То су: Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 1346/2000 о сте чај ном по ступ ку 61 ; Уред ба Сва е та ЕЗ бр. 1347/2000 о над ле жно сти и о при зна њу и из вр ше њу пре су да у брач ним ства ри ма и ства ри ма ро ди тељске одговорности за за јед нич ку де цу оба брачна парт не ра 62 ; Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 1348/2000 о до ста вља њу у др жа ва ма ч л а н и ц а м а с уд ск и х и в а н с уд ск и х до к у ме н а т а у г р а ђ а н ск и м и т р г о в ач к и м с т в а ри ма 63 ; Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 44/2001 о над ле жно сти и о при зна њу и и з в р ше њу п ресуда у г рађа нск и м и т рг ов ачк и м с т в а ри ма ( Уред ба Бри се л I ) 64 ; Ур едб а С а в ет а ( Е З) б р. 120 6/20 01 о с а р а д њи и з ме ђу с у дов а у п риб ав љ а њу до ка за у г ра ђан ск им и т р го вач к им ства ри ма 65 ; Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 2201/2003 о над ле жно сти и о при зна њу и из вр ше њу пре су да у брач ним ства ри ма и ствари ма р о д и т е љ ске од г о в о р но с т и, ко јом с е у к и да Ре г у л а т и в а С а в е т а ( Е З) б р. 1347/2000 (Уред ба Бри сел II bis) 66 ; Уредба Европског парламента и Саве та ( ЕЗ) бр. 805/20 0 4 о с т ва ра њу Европ ског из вр ш ног на ло г а за нео спо ре не за х т е ве 67 ; Ур ед б а Ев р оп ског п а р л а мент а и С ав ет а ( Е З) б р. 1896/20 0 6 о ус т а но в љ е њу по ступ ка ко ји се од но си на Европ ски плат ни на лог 68 ; Уред ба Европ ског парнал ним с уд ом ч ије о дл уке н е п о дл еж у п р а вн ом л ек у у н у т р а ш њ е г п р а в а, овај суд је о б а в е з а н да за тра жи прет ход но ми шље ње Су да ЕЗ. 59 Вид. ст. 1 чл. 68 Ам стер дам ског уго во ра у кон тек су чл. 234. 60 Вид. ст. 2 чл. 68 Ам стер дам ског уго во ра; cf. Б. Бор даш, Спе ци фич но сти, 433. 61 Вид. СЛ Л 160/2000. 62 Вид. СЛ Л 160/2000. 63 Вид. СЛ Л 160/2000. 64 Вид. СЛ Л 12/2001. 65 Вид. СЛ Л 174/2001. 66 Вид. СЛ Л 338/2003. 67 Вид. СЛ Л 143/2004. 68 Вид. СЛ Л 399/2006. 1385
Др Бер на дет И. Бор даш, Развој међународног приватног права Уније... (стр. 1373 1391) ла мен та и Са ве та (ЕЗ) бр. 864/2007 о ме ро дав ном пра ву за ва ну го вор не обаве зе (Уред ба Рим II) 69 ; Ур едб а Е в р о пс ко г п а р л а м е н т а и С а в е т а ( Е З) б р. 861/20 07 о ус т а но в љ е њу Ев р опског пос т у п к а у спо р о ви ма ма ле в р ед но с т и 70 ; Уред ба Европ ског пар ла мен та и Са ве та (ЕЗ) бр. 1397/2007 о до ста вља њу у држава ма чланицама судских и вансудских до ку ме на та у гра ђан ским и тр го - вач ким ства ри ма и о уки да њу Уред бе бр. 1348/2000 71 ; Уред ба Европ ског парла мен та и Са ве та (ЕЗ) бр. 593/2008 о ме ро дав ном пра ву за уго вор не оба ве зе (Уред ба Рим I) 72 ; Уред ба Са ве та (ЕЗ) бр. 4/2009 о над ле жно сти, ме ро дав ном п р аву, п ризнању и и зв ршењу п р ес уда и о с а р а д њи у ма т е ри ји ко ја с е од но си на о ба в е з е и з д р ж а в а њ а 73. 2.2.2. Ли са бон с к и Уго в ор о Ев р оп с кој у н и ји и Уго в ор о фу н к ц и о н и са њу Европ ске уни је из 2007 Ли са бон ски уго вор о из ме на ма Уго во ра о Европ ској уни ји и Уго во ра о осни ва њу ЕЗ пот пи сан је 13. де цем бра 2007.г. а сту пио на сна гу 1. де цем бра 2009. г. 74 Пре ма чл. 1 Уни ја се за сни ва на Уго во ру о Европ ској уни ји и Угов о ру о фу н к ц и о н и с а њу Ев р оп ске у н и је ко ји ч и не о сн и в ач ке у г о в о р е. Ц и љ Ун и је је п р о мо ви с а њ е м и р а, њ е н и х в р ед но с т и и до б р о би т и њ е н и х на р о да. По пр ви пут се на во ди као циљ да Уни ја сво јим гра ђа ни ма ну ди област слоб оде, сиг у рно с т и и п р а в де б е з у н у т р а ш њи х г р а н и ц а у ко јој с е о б е з б е ђу је с ло б о да к р е т а њ а л и ца з а јед но с а од г о в а р а ју ћ и м ме р а ма у по гле д у кон т р о л а спо них г ра ни ца, а зи ла, ими г ра ци је и сп ре ча ва ња и бор бе п ро тив к ри ми на ла. 75 Ун и ја као свој ц и љ на во д и и успос тав ља ње у н ут ра ш њег т рж иш та, економске и мо не тар не уни је. Уго вор о функ ци о ни са њу ЕУ сту па на ме сто Уго во ра о о сн и в а њу Е З и он од р е ђу је о бл а с т и, р а з г р а н и че њ а и н а ч и не о с т в а ри в а њ а над ле жно сти Уни је (ст.1 чл. 1 УФЕУ). У скла ду са на че лом до де ле над ле жности Уни ја има по де ље ну над ле жност са др жа ва ма чла ни ца ма у обла сти унутра шњег тр жи шта као и обла сти сло бо де, си гур но сти и прав де (тач. а и ј ст. 2 ч л. 4). У На сло ву V Тре ћег де ла УФЕУ са д р жа не су од ред бе о фу нк ци о ни са њу Уни је у обла сти сло бо де, си гур но сти и прав де у чл. 67 де кла ри ше се да Уни ја чи ни област сло бо де, си гур но сти и прав де у ко јој се по шту ју основ на пра ва и раз ли чи ти прав ни си сте ми и тра ди ци је др жа ва чла ни ца. Ус по ста - в љ а ју ћ и у н у т р а ш њ е т р ж и ш т е к а о п р о с т о р б е з у н у т р а ш њи х г р а н и ца Ун и ја о си г у р а в а од с у с т в о кон т р о ле на у н у т р а ш њи м г р а н и ц а ма з а л и ца и од р е ђује по л и т и к у а зи л а, и м и г р а ц и је и кон т р о л у спољ н и х г р а н и ца ; Ун и ја де л у је у п р а в ц у о б е з б е ђе њ а ви с о ког с т епена сиг у р но с т и п у т ем ме р а сп р е ча в а њ а и 1386 69 Вид. СЛ Л 199/2007. 70 Вид. СЛ Л 199/2007. 71 Вид. СЛ Л 324/2007. 72 Вид. СЛ Л 177/2008. 73 Вид. СЛ Л 7/2009. 74 Вид. СЛ Ц 306/2007. 75 Вид. чл. 3 Уго во ра о ЕУ.