Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b o s k o v ic @ k p a.e d u.r s Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д sla v i sa.v u k o v ic @ k p a.e d u.r s ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1 Саж ет а к: К р им ин а лн е с т у кт ур е ш ир е с ф ер е у т иц аја н а с в а п ољ а друштве ног живо та и по ста ју опа сност по на ци о налну и међународну без - бед ност. Про фит ко ји ге не ри ше ор га ни зо ва ни кри ми нал на иле гал ном тр жишту и ње го ва ин фил тра ци ја у ле гал не еко ном ске то кове наруша ва интегритет фи нан сиј ски х ин ст и т уција. На тај начин основ не по став ке фи нан сиј ског си стема могу бити нарушене, а деловање др жав них ин сти ту ци ја, еко ном - с к и н а п ре д а к и н а ц и о н а л н а бе з бе д н о с т уг р о ж е н и. Са в ре м е н е к р и м и н а л н е ор га н и з а ц и је с у п р о ф и т н о ор и је н т и са не и т р ж и ш н о ус т р о је не, а м е т о д и де ло ва ња ко је ко ри сте ком би на ци ја су кри ми нал них и ме то да ра да са вре - ме них по слов них ор га ни за ци ја, што их чи ни по себ но опа сним по дру штво. Ве л и к а е ко н о м с к а м о ћ о р г ан из ов ан о г к р им и н а л а ко р и с т и с е з а с т и ц а њ е п о л и т ич ке м о ћ и, а он а се п о в ра т н о ко р и с т и з а о с т в а р и в а ње к р и м и н а л н и х циљева. Аутори у ра ду ука зу ју на до ми нант не обла сти и консеквенце инф и л т ра ц и је ор га н и з о в а н ог к р и м и н а л а у л е га л не е ко н ом с ке од н о се, ка о и н а 1 Pа д је н а с т а о у о к в и р у п р о је к т а Ра з в ој и н с т и т у ц и о н а л н и х к а п а ц и т е т а, с т а н д а р д а и про це ду ра за су прот ста вља ње те ро ри зму и ор га ни зо ва ном кри ми на лу у усло ви ма ме ђу народ них ин те гра ци ја, број 179045, ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те и на у ке Ре пу блике Ср би је, а ре а лизу је Кри ми на ли стич ко по ли циј ска ака де ми ја у Београду и пројекта,,крим и н а л и т е т у С рбији и и н с т ру м е н т и д р ж а в н е р е а к ц и је ко ји ф и н а нс ир а К р им ин ал ис т и чко п о л и ц и ј с к а а к а д е м и ја у Б е о г р а д у. 129
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) и мп л икац ије о в и х п р оц еса у ц иљу ш т о боље г ра зум ев ања њихов ог з н ач аја з а де ф и н и са ње м о де л а с у п р о с т а в ља ња ор га н и з о в а н ом к р и м и н а л у. Кључ не ре чи: ор га ни зо ва ни кри ми нал, ле гал но тр жи ште, ути цај, по - с л е д и ц е 1. УВОД Делов а њем ор г а н и зо в а ног к ри м и на ла у г р о ж а в а ју се људ ск а бе з бед но с т и вла да ви на пра ва. У пи та њу је је дан од нај о збиљ ни јих без бед но сних изазо ва, ри зи ка и прет њи мо дер ном чо ве чан ству, па је неопходно пронаћи аде - к в а т а н од г о вор на њ е г а. Ц и љ ор г а н и зо в а н и х к ри м и на л н и х г ру па је у ве ћ а њ е п р о ф и т а и с м а њ е њ е р и з ик а кор иш ћ ењ е м кор у пт и вн и х в ез а и п р ин уд е у о си г у р а в а њу е кс к л у з и в ног у т иц аја н а д а т ом т р ж и ш т у. 2 Д а би омо г у ћ и ле ин те гри са ње кри ми нал ног про фи та у ле гал не еко ном ске од но се ор га ни зо - в а не к ри м и на л не г ру пе т е же ко ри ш ће њу п ри в р ед но фи на н си ј ског с ек т о р а к а к о б и з а м аг л и л е г р а н и ц е и з м е ђ у л е г а л н и х и н е л е г а л н и х а к т и в н о с т и. Ис тра жи ва ње у Белгији показало је да 75 % кри ми нал них ор га ни за ци ја по - зна тих полицији, које делују у тој земљи, у својој активности користе легалне по слов не с т ру кт ур е. У 49,1 % сл учајев а т о су лег а лна п рив р една д руш т в а ко ја су осно ва ле криминалне организације које се баве легалним и нелегалн и м а к т и в н ос т им а. 3 Рез у лт ат и и с т о г и ст р аж ив ањ а п ок аз уј у д а о рг ан из о - в а н и к ри м и на л ко ри с т и ма њ е ри зи ч н и је на ч и не, по з ајм љ е не и з п ри в р едн о ф и н а н с и јс к о г с е к т о р а, д а б и с т е к а о и п о в е ћ а о к р им ин а лн и п р оф и т, л ег ал из ов а о с в ој е д ел ов ањ е и о с т в ар и о у т и ц а ј н а е к о н о м с к е и п о л и т и ч к е т о ко в е. Ве ли ке ко ли чи не не ле гал но сте че них сред ста ва ко је по се ду ју кри мин а л ц и и к р и м и н а л не о р г а н и з а ц и је п р ед с т а в љ а ју по т е н ц и ја л н у оп а сно с т, њи ме с е ко ру м п и р а ју д р ж а в н и о р г а н и, на ру ша в а и н т е г ри т е т фи на н си ј ск и х и нс т ит уц ија и омог ућ ав а у к ључ ив ањ е у лег а лне економске т оков е, а т име и кон т р о л и с а њ е си ви х и ц р н и х т р ж и ш т а. 4 Ко ри ш ће њ ем ле г а л н и х по с лов н и х с т ру к т у ра ор г а н и зо ва н и к ри м и на л п ри х ва т а п ра ви ла понашања у пословном св ет у и п рил аг ођ ав а св оју о рг ан из ац ију но ви м з а х т е ви м а, ш т о у к р ај њ е м мо же до ве с т и до т ог а да к рим ина лне орг а н и з а ц и је по с т а н у сл и ч не ле г а л н и м 2 Тhomas Schel ling, What is the bu si ness of or ga ni zed cri me?, J o u r n a l o f p u b l i c l a w, 1/1971, 74. 3 Pau l Pon s a e r s, W h at is so or ga n i z e d ab o ut f i n a n ci a l e c o no m ic c r i me? T he Bel g ia n ca se, Cri me, law & so cial chan ge, 3/2002, 194. 4 В и д. Д а рк о М ар и нк ов и ћ, С ив а е к он ом иј а и ц р н о т р ж и ш т е у С р б и ји. П а р а л е л н и свет око нас, Еко н о м с к и в и д и ц и, 3/2004, 455 467. 130
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 пос лов н и м ор г а н и з а ц и ја. 5 Та к ве но ве к ри м и на л не ор г а н и з а ц и је о си м ш т о ко ри с т е ме т о де ле г а л н и х по с лов н и х о р г а н и з а ц и ја з а д р ж а в а ју и п р е ђа ш њ е ме то де де ло ва ња (ко руп ци ја, на си ље, уце не и др.), а њи хо ве ам би ци је су вр шење ути ца ја на власт, па чак и об ли ко ва ње др жа ве и ре де фи ни са ње ње них функ ци ја за оства ре ње кри ми нал них ци ље ва. Упра во због то га су у овом ра ду п р ед ме т а на л и з е о б л и ц и и по с ле д и це и н фи л т р а ц и је о р г а н и з о в а ног к ри м и- на ла у ле гал не еко ном ске од но се и до ми нант не им пли ка ци је тог про це са. 2. РАЗ МЕ РЕ ИЛЕ ГАЛ НИХ ПРИ ХО ДА СТЕ ЧЕ НИХ ОР ГА Н И ЗО ВА Н И М К РИ М И Н А ЛОМ И МО Г У Ћ НО СТ ЊИ ХО ВОГ П Л А С И РА ЊА У Л Е ГА Л Н Е ЕКО НОМ С К Е ТО КО ВЕ Криминал ни профит је извор економске моћи организованог криминал а, он с е ко ри с т и з а с т и ца њ е по л и т и ч ке мо ћ и (ко ру п ц и јом, фи на н си р а њ ем по л и т и ч к и х с т р а на к а, о ба в љ а њ ем п р љ а ви х по с ло в а з а д р ж а ву и д ру г и м ме то да ма), ко ја се да ље ко ристи за остварива ње кри ми нал них ци ље ва. Гло - ба л не п р о це не п ри хо да с т е че н и х к ри м и на лом у 20 0 9. г о д и н и и з но с е 3,6 % св е тског б рут о д ру ш т в е ног до хо т к а ( БД П ) и л и 210 0 м и л и ја р д и до л а р а. С дру ге стра не, про це не из носа опра ног нов ца ука зу ју на из нос од 1600 ми лијар ди до ла ра или 2,7 % БДП а. 6 Од т р г о ви не љу д и ма у Ев р о п и г о д и ш њ е с е за ра ди из ме ђу се дам и 13 ми ли јар ди до ла ра, од че га око се дам ми ли јар ди по - т и че од п р ос т ит у ц и је ж р т а в а т р г о ви не љу д и ма. На гло ба лном н ивоу, з ара да од с ек с у а л не екс п ло а т а ц и је ж рт ав а т рг ови не људ им а је око 6 0 м ил ија рд и евра го ди шње, што је 400 % ви ше не го пре 10 го ди на и јед на ко тр го ви ни нар ко ти ци ма. Про це на је да се у Ср би ји око 1200 осо ба ода је про сти ту ци ји и да су при хо ди бли зу 40 ми ли о на евра го ди шње. 7 Та ко о р г а н и з о в а н и к рими нал по ста је не фор мал ни цен тар фи нан сиј ске мо ћи. Не ке м е ђу н а р од н е к р им ин а лн е о рг ан и з а ц и је и м а ј у к а п и т а л в е ћ и од н а ц и о н а л н и х б р у т о д о хо д а к а и л и бу џ е т а м н о г и х з е м а љ а. О р г а н и з о в а н и к ри м и на л сп р е ча в а т р а н зи ц и ју к а де мо к р а т и ји, ог р а н и ча в а л и ч на п р а в а и 5 П р е м а н е к и м и з в е ш т а ји м а, и т а л и ја н с к а м а ф и ја је п о с т а л а и т а л и ја н с к а б а н к а б р о ј је д а н, са сред стви ма ко ја пре ла зе вред ност од 65 ми ли јар ди до ла ра, док ви ше од 200.000 п р ед у з е ћ а з а в и с и од њи хо в о г к р е д и т и р а њ а, ч и м е м а ф и ја о с т в а р у је о п с а д у н а д п р и в р е д о м ове зе мље и ути че на еко ном ске и по ли тич ке то ко ве. Ja m e s M a c ke n z ie, Ma fia now Italy s No.1 bank as cri sis bi tes, ht t p:// w w w.re u te rs.c o m /a r t ic le /2012/01/10/u s - italy - m af ia - i du ST R E8 091- YX20120110, 15. но вем бар 2015. 6 Un it e d Na ti ons Of fi ce on Drugs and Cri me, E s t im at i n g i ll ic i t f in a nc i a l f l o w s r es u lt i n g f r o m d r u g t r a f f i c k i n g a n d o t h e r t r a n s n a t i o n a l o r g a n i z e d c r i m e s, Vi en na, 2011, 127. 7 С а ш а М и ја л ко ви ћ, С е кс и н д у с т ри ја к а о ви д о р г а н и з о в а не к ри м ин а лне дел а тнос т и, Ор га ни зо ва ни кри ми на ли тет ста ње и ме ре за шти те, ок то бар 2005, По ли циј ска ака де - ми ја, Бе о град, 675. 131
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) сло бо де, оне мо гу ћу је еко но ми ју отво ре ног тр жи шта и ле гал не стра не ин ве - с т иц ије, ог ра н и ча в а сло б од не и з б о ре, сло б о д у ш т а м пе и п ре т и фи на н си ј ској б е з б ед но с т и з е ма љ а. Ук љу ч и в а њ ем не ле г а л но с т е че н и х п ри хо да у ле г а л не фи на н си ј ске т о ко в е о р г а н и з о в а н и к ри м и на л у г р о ж а в а еко ном ск и си с т ем и т р ж и ш н у кон к у р ен ц и ју и о с т в а ру је у т и цај на еко ном ске, по л и т и ч ке и д руш т в е н е т о ко в е н а н а ц и о н а лн о м и м еђу н ар одн о м п л ан у. П р оц ењује с е д а не ре ги стро ва ње при хо да ор га ни зо ва ног кри ми на ла ин фил три ра ног у ле галне еко ном ске од но се у САД на но си јав ним фон до ви ма гу би так од око шест ми ли јарди долара које други привредни субјекти и грађани морају да попуне до дат н и м опо р е зи в а њ ем. 8 Тран зи ци о не про це се у зе мља ма у раз во ју ор га ни зо ва ни кри ми нал че - с т о з ло у по т р е бљ а в а з а п р а њ е нов ца, у че ш ћем у п ри в а т и з а ц и ји д ру ш т в е ног к а п и т а л а, о сн и в а њ ем п р ед у з е ћ а ч и ја је о снов на де л ат но с т спољ но т р г о ви н- ски про мет и де ви зно по сло ва ње, кон ку ри са њем на тен де ри ма за јав не на - бав ке и про јек те ко ји се фи нан си ра ју из јав не по тро шње (по пут јав них ра - до в а и уоп ш т е в е л и к и х и н в е с т и ц и ја у и н ф р а с т ру к т у ру) и д ру г о. У п р о це с е при ва ти за ци је и зло у по тре бе сте чај них по сту па ка че сто су укљу че ни и ор - г а н и з о в а н и к ри м и на л и т ра н сна ц и о на л н и к ри м и на л у сп р е зи с по л и т и ч к и м фа к т о р ом. 9 Ис к у с т в а д р ж а в а ко је с у п р о ш ле т р а н зи ц и о не п р о це с е по к а з у- ју да је та сфе ра у ве ли кој ме ри оп те ре ће на кри ми нал ним рад ња ма ко је и м а ју з а ц и љ о б е зв р еђ ив ањ е к ап ит ал а, з ат и м њ ег ову н ет ачн у п р оц ен у и п р е т а к а њ е д ру ш т в е ног б о г ат с т в а у п ри в ат не ру ке. 10 Кору п ц и ја омо г у ћ а в а ус по с т а в љ а њ е и од р ж а в а њ е к рим ин а лн и х в ез а из ме ђу др жав них ор га на и кри ми нал них струк ту ра, чи ме се на сто је обезб е д и т и по л и т и ч ке од л у ке ко је по г о д у ју о р г а н и з о в а ном к ри м и на л у и и м у- н и т е т од к а ж њ а в а њ а. Та к в а ко ру п ц и ја п р ед с т а в љ а до бру и н в е с т и ц и ју т е с е сма т р а р е ж и ј ск и м т р о ш ком и с а с т а в н и м де лом к ри м и на л не с т р а т е г и је и т а к т и ке. 11 Ујед но њ о ме с е у ма њу ју спо с о б но с т и к ри ви ч но п р а в ног си с т е ма и с т в а р а не по в е р е њ е г р а ђа на у т ај си с т ем и д р ж а ву. 12 О р г а н и з о в а н и к ри м и- на л те ж и да сп речи доношење закона који омо г у ћа ва ју ње го во су зби ја ње, а ако 8 L a r r y Si e gel, C r i m i n o l o g y, Bel mont, 2009, 380. 9 Бра ни слав Си мо но вић, К р и м и н а л и с т и к а, Кра гу је вац, 2004, 621. 10 Го ра н Б о ш ко ви ћ, Ко ру п ц и ја у п ри в а т и з а ц и ји, Ко р у п ц и ја у ја в ној у п ра в и (ур. Ђор ђе Ђ о р ђ е в и ћ, Го р а н М и л о ш е в и ћ, Би љ а н а С и м е у н о в и ћ Па тић), Бе о град, 2011, 56. 11 В а л е н т и н а Ко р ж, К о р у п ц и јс ке в е з е о р г а н и з о в а н и х к р и м и н а л н и х г р у п а и о р г а н и - з а ц и ја к р и м и н а л и с т и ч к а а н а л и з а, Б е з б е д н о с т, 6/2002, 949. 12 И н с т и т у ц и је ко је с у е р о д и р а н е ко р у п ц и јо м, с л а б а с у п р е п р е к а и н т е р е с и м а р а з г р а - н а т и х к р и м и н а л н и х с т р у к т у р а, ј е р к о р у м п и р а н и е к с п о н е н т и в л а с т и н е м а ј у д о в о љ н о н и ау т о р и т е т а, а л и н и м о р а л а, д а с е е ф и к а с н о с у п р о т с т а в е к р и м и н а л ц и м а, ко ји ко р и с т е а к т у- е л н о с т а њ е з а н е з а ко н и т о б о г а ћ е њ е. Го р а н Б о ш ко в и ћ, С р е т е н Ју г о в и ћ, Ко р у п ц и ја у ја в н ој у п р а в и Ре п у б л и ке С р б и је с п е ц и ф и ч н о с т и и и н с т и т у ц и ја л н и м е х а н и з м и з а с п р е ч а в а њ е, С р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, 3/2015, 143. 132
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 он и по с т о је да с е не п ри ме њу ју до след но и е фи к а сно. Ко ру пц ијом д рж а вн и х и фи нан сиј ских струк ту ра олак ша ва се ула га ње опра ног нов ца у раз не по слов е и омо г у ћ а в а п р ед но с т у од но с у на ле г а л не по с лов не с у бјек т е (и з в о ђе њ е јав них ра до ва, при ва ти за ција предузећа, извозни и увозни по слови и слично). По тен ци ја ли за ула га ње кри ми нал них ор га ни за ци ја у ле гал но по сло - ва ње за ви се од ве л и ч и не к ри м и на л ног п ро фи т а. Ис т ра ж и ва ње у Ср би ји по - ка зу је да је ма те ри јал на ште та на осно ву при ја вље них кри вич них де ла у пе рио д у 20 0 0 20 05. г о д и не би л а 86 м и л и ја р д и д и н ар а (1, 2 1,4 м ил ија р де евра). Ви ше од 80 % од те су ме при пи су је се еко ном ском кри ми на лу, док је са мо у 2005. го ди ни, за ра да од ње га би ла око 230 ми ли о на евра, а ште та нане т а д ру ш т ву у Ре п у бл и ц и Ср би ји и з на д 250 м и л и о на ев р а 13. По сма т р а ју ћ и те по дат ке, пи та ња ко ја при вла че па жњу су ко ли ка је ствар на ште та и обим укуп ног кри ми нал ног про фи та, ка ква је ње го ва кон цен тра ци ја и ди стри буци ја и уплив у ле гал не еко ном ске то ко ве? С об зи ром да је у Ср би ји по та даш њи м по д а ц и м а би ло 258 4891 до м а ћ и н с т в о, а г р е г ат н и г о д и ш њи де фи ц и т за до ма ћин ства про це њу је се на 40814 ми ли о на ди на ра (ви ше од 600 ми лиона евра), од но сно 3,3 % БДП за 2003. го ди ну 14. На ме ће се пи та ње ка ко се по сто је ћи де фи цит фи нан си ра и да ли је он рав но мер но рас по ре ђен или је кон цен три сан (ма ла гру па љу ди ко ја има ве ли ке не ле гал не при хо де)? Из во - ри фи на н си р а њ а мо г у би т и до зна ке и з и но с т р а н с т в а (в е л и к и б р ој љу д и и з Ср би је ко ји ра де у и но с т ра н с т ву), к ре д и т и ра ње, у ш т е ђе ви на, до би ц и, ра д на ц р но, си в а еко но м и ја, з ло упот р ебе у пор еском си с т е м у, к ри м и на л н и п р о фи т и дру го. Ако се ис тра жи ва њем на осно ву на ве де них па ра ме та ра утвр де по сто - ја њ е и концент ра ц и ја к ри м и на л ног п р о фи т а и сп р ем но с т з а њ е г о во ула г а њ е у ле гал но по сло ва ње, то мо же узро ко ва ти мно ге штет не по сле ди це. Напори који се улажу у сузбијање крими нал них ор га ни за ци ја на по је динач ном и и н т е р на ц и о на л ном п л а н у и ма ју ц и љ оне мо г у ћ а в а њ е ко ри ш ће њ а еко ном ске мо ћ и к ри м и на л н и х о р г а н и з а ц и ја з а и н фи л т р а ц и ју у по л и т и ч к и си с т ем фи на н си р а њ ем по л ит и чк и х с т ру кт у р а, а т и ме и с т и ца њ е по л и т и ч ке мо ћ и ко ја с е по в р ат но ко ри с т и з а по в е ћ а њ е еко ном ске мо ћ и к ри м и на л н и х ор г а н и з а ц и ја. 15 За т о т р е ба ра змот рит и ра зло г е з б ог ко ји х к ри м и на л не ор г а- н и з а ц и је, г ру пе и по је д и н ц и ко ји с е ба в е к ри м и на л ном де л ат но ш ћу ул а ж у у ле г а л но по с лов ањ е, је р т о може и мат и ра зл ич ит е пос лед и це. Ра зло зи мог у би ти о б е з б е ђе њ е з а бу д ућ но с т ( у с л учају по в ла че њ а, и з д р ж а в а њ а з а т в ор ске к а зне, см р т и и с л.), сма њ е њ е ри зи к а да д р ж а в н и ор г а н и од у зм у к ри м и на л н и 13 O rg an i s a t io n fo r s e c u r it y a n d c o o p e r a t io n i n Eu r o p e, Re port on mo n e y l a u n d e r i n g a n d pre di ca te cri me in Ser bia 2000 2005, Pa ris, 2006, 10. 14 Ibid. 15 Вид. O r g a n i z e d c r i m e: c u l t u r e, m a r k e t s a n d p o li c i e s (е d s. D i n a Si e ge l a n d, H a n s Ne le n), New York, 2008. 133
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) про фит или да га при сво ји кон ку рент ска кри ми нал на гру па, по др шка крим и на л ној де лат но с т и и с т в арањ е д ир ек тног и зв ора к рим ина лног п р офит а. 16 К ри м и на л не о р г а н и з а ц и је с т а л но т р а г а ју з а но ви м цен т ри ма з а п р а њ е пр ља вог нов ца, а на ро чи то су ра њи ве зе мље у тран зи ци ји с не до вољ но из - г ра ђе н и м и н с т и т у ц и ја ма з а б ор бу п р о т и в ор г а н и зо в а ног к рим инала, којима с у не о п ход не и нв ес т иц ије д а би пок р ен у ле св о ју е ко но м и ју 17. У ту гру пу зе ма ља спа да и Ср би ја, па тре ба пред у зе ти низ ме ра и рад њи на пре вен тив ном и р еп р еси вном п ла н у к а ко би с е оне мо г у ћ и ло и н фи л т рир ањ е к рим ина лн и х о р г а н и з а ц и ја у ф и н а н с и ј с ке и н с т и т у ц и је и ко н т р о л и с а њ е п о л и т и ч к и х и еко ном ских то ко ва ин ве сти ци ја ма иза ко јих сто ји пр љав но вац. 134 3. ОБ Л А СТ И У П Л И ВА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А У Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е У Н а ц и о на л ној с т р а т е г и ји з а б о р бу п р о т и в о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а из 2009. го ди не про це њу је се да у Ср би ји де лу је ви ше ор га ни зо ва них крими нал них гру па ко је су ре ги о на ло по ве за не са та квим гру па ма у зе мља ма у окру же њу и ши ре, а нај ви ше са гру па ма из Цр не Го ре, Бо сне и Хе р це го ви не, Р у м у н и је, Ре п у бл и ке Хр в атске, Реп убл ике Македон ије, Реп убл ике Буг арске и Ре пу бли ке Ал ба ни је. Њи хов ути цај је ве о ма ште тан на при вред ни и економ ск и ра з вој Ср би је, а основ н и ме т од њи хо вог де ло вања је улаг ање вел ик и х су ма не ле гал но сте че ног новца у легалне токове, као и корумпирање припадни ка д р жав не ад ми ни ст ра ци је, ка ко би се до ш ло до за шти ће ни х ин фор ма ци ја и оства рио ути цај на ток и ис ход кри вич ног про го на. У ис тој Стра те ги ји се у ка зу је да је не мо г у ће п ре ц изно израч унат и мат ерија лно фина нсијск у ш т ет у ко ју Ср би ји на но си ор г а н из ов ан и к рим ина л, а л и је с а сви м си г у р но да је она ве ли ких раз ме ра. Ме ђу по јав ним об ли ци ма ор га ни зо ва ног кри ми на ла у Ср бији на во де се: т р го ви на нар ко т и ц и ма, из н у де, о т м и це, у цене, т рговина људ има, кријум ча ре ње љу ди, ко руп ци ја, пра ње нов ца, зло у по тре ба слу жбе ног по ло - ж а ја, ф а л с и ф и ко в а њ е н о в ц а и д р у г и х с р ед с т а в а п л аћ ањ а, п р ос т ит уц ија, т р г о ви на о ру ж јем и екс п ло зи в н и м ма т е ри ја ма, ме ђу н а р од но к ри ју м ча р е њ е 16 П р е м а и з в е ш т а ј у С а в е т а Е в р о п е, у п о т р е б а л е г а л н и х ко м е р ц и ја л н и х с т р у к т у р а од с т р а н е о р г а н и з о в а н и х к р и м и н а лн и х г р уп а може д а с л уж и у р а зл ич ит е с в рхе к а о п ок р ић е и л и з а ш т и т а з а њ и хо в е и л е г а л н е а к т и в н о с т и ; д а о б е з б е д и л о г ис т и чк у п од рш к у и о с т ал е ус л у г е к р и м и н а лн и м а кт и внос т им а ; д а о л а кш а п р а њ е нов ц а ; д а по с л у ж и к а о в е з а с а ја в н и м в л ас т им а и о с т ал и м л ег а лн и м с т р у кт ур ам а д р у ш т в а ; д а о м о г у ћ и у ч е с т в о в а њ е у ј а в н и м н а б а в к а м а ; д а с е п р о ш и р и а с о р т и м а н п о с л ов н и х и н т е р е с а ; д а с е ко н т р о л и ш е и л и м о н о п о - л и ш е т р ж и ш т е, и тд. C o u n c i l of Eu r o p e, O r g a n i z e d c r i m e s i t u a t i o n r e p o r t 20 04 Fo cus on the thre at of cyber cri me, Stras bo urg, 2004, 43. 17 Mat thi as Bor gers, Johannes Mo ors, Tar ge ting the pro ce eds of cri me: bot tle necks in in tern a t i o n a l c o o p e r a t io n, Eu ro pean jo ur nal of cri me, cri mi nal law and c r i m i n a l j u s t i c e, 1/2007, 12.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 в о зи ла, к ри ју мчар ењ е а кц изне р об е и вис око т ех но ло ш к и к ри м и на л. Уо че не т е нде нц ије у к аз ују д а с е нов а ц с т ече н в ршењ е м п р е д и к а т н и х к риви ч н и х дел а у л а же у к у по ви н у непок р е тнос т и и л у кс узн и х доб ар а н а т ерит орији Ре пу бли ке Ср би је, да се тран сфе ри ше ван гра ни ца Ср би је на при ват не ра - чу не фи зич ких ли ца и ра чу не оф шор (off sho re) фир ми ко је се осни ва ју за ту на ме ну. За пра ње та квог нов ца ко ри сте се и спе ци ја ли зо ва на ли ца из обла сти фи нан си ја и са вре ме на сред ства ко му ни ка ци је. Део нов ца сте че ног на не ле га лан на чин у ино стран ству уно си се и у зе мљу, фи зич ки или пу тем бан кар ских тран сфе ра и ула же у не крет ни не, че му по го ду је не по сто ја ње или не за до во - љ а в а ју ћ а п ри ме на п р о п и с а о по р е к л у и мо ви не. Пр о це с п ри в а т и з а ц и је у в е - л и кој ме ри је омог ућавао улагање п рљавог новца у к у пови н у п ра в н и х л ица ко ја с е п ри в а т и з у ју. Про це њу је се да је на под руч ју Европ ске уни је (ЕУ) ак тив но 3600 ме ђуна родних организованих криминалних група које врше различите кри ми налне а к т и в но с т и, ме ђу ко ји ма су нај ви ше ра с п ро с т ра ње на и лег а лна т рг ови на дрогом (нај важнији типови дрога су кокаин и ка на бис) и пре ва ре (нај ва жнији ти по ви пре ва ра су пре ва ре у ве зи са ак ци за ма и ПДВ ом). Те две обла сти к ри м и на ла п р ед с т а в љ а ју више од половине сви х а к т и в но с т и ор г а н и зо в а н и х кри ми нал них гру па, а ви ше од 30 % гру па ак тив них у ЕУ су по ли кри ми налне, од но сно укљу че не су у ви ше од јед не кри ми нал не обла сти. 18 С о ц и ја л н и и еко ном ск и т р о ш ко ви од о р г а н и з о в а ног к ри м и н а л а у Вел икој Брит ан ији и з но с е нај ма њ е 24 м и л и ја р де фу н т и г о д и ш њ е, док с е т р о ш ко ви од п р е в а р а к а о о б л и к а о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а п р о це њу ју на нај ма њ е 8,9 м и л и ја р д и фун ти го ди шње, а тро шко ви од пре ва ра уоп ште на чак 50 ми ли јар ди фун ти г о д и ш њ е. 19 У т ој з е м љи је и ден т и фи ко в а но ско р о 14 0 0 о р г а н и з о в а н и х к рими нал них гру па ко је се ба ве еко ном ским кри ми на лом, од ко јих су мно ге у к љу че не и у д ру г е о б л и ке т е ш ког и о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а. О р г а н и з о - ва ни кри ми нал ци вр ше пре ва ре у ве зи са оси гу ра њем и хи по те ка ма, као и пре ва ре про тив глобалног банкарског систе ма, учествују у криминалу про - т и в и нт ел е кт уа лне и мов ине, у к ључ ујућ и и с н а б де в а њ е ф а л с и ф и ко в а н и м ле кови ма и електрон ским уре ђа ји ма. У Стра те ги ји против тешког и организо ва ног кри ми на ла у Бри та ни ји из ра же но је уве ре ње да је ма ли број ор ган и зо ван и х к рим и на л н и х г ру па у к љу чен у з ло у по т ре бу т р ж иш т а у т ој зем љи. Пр е в а р е с е св е ви ше в р ше п у т ем с а в р е ме н и х и н ф о р ма ц и о но ко м у н и- ка ци о них мре жа (чак 40 % пре ва ра у Бри та ни ји у 2012. го ди ни из вр ше но је и с ко р и ш ћ а в а њ е м с л а б о с т и ус л у г а п у т е м т и х м р е ж а и с л а б о с т и л и ц а ко ја 18 Eur op e a n Po l i c e O f f i c e, S O C TA 2013 EU S e r i o u s a n d о r ga n i s e d c r i m e t h r e a t a s s e s s m e n t, The Ha gue, 2013, 33. 19 T h e St a t i o n e r y O f f i c e, H M G o v e r n m e n t: S e r i o u s a n d o r g a n i s e d c r i m e s t r a t e g y, Lon don, 2013, 14. 135
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) их ко ри сте), а је дан фи шинг (phis hing) имејл у ко јем по ши ља оц твр ди да је по у зда но ли це за пру жа ње фи нан сиј ских и дру гих по да та ка, мо же би ти ко - ри шћен за на пад на ве ли ки број љу ди, че сто од стра не кри ми на ла ца ко ји се н а л а з е у и но с т р а н с т ву и л и ко ри с т е с т р а н у I T и н ф р ас т ру кт уру 20. Пр ев ар е п р о т и в ја вног с ек т о ра ко ш т а ју Бри т а н и ју око 20 м и л и јард и фу нт и г од иш њ е од ко јих пред ња че оне про тив по ре ског си сте ма где је из нос ута је ног по ре за к а о по с ле д и ца о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а око пе т м и л и ја р д и фу н т и, док с у пре ва ре у ве зи са по ре зом на до да ту вред ност по ве за не са ду ва ном и ал ко холом по с т а ле ви ше со фи с т и ц и ра не, м ул т и на ц и о на л не и че с т о под ра зу ме ва ју ко ри ш ће њ е и н ф о р ма ц и о но ко м у н и к а ц и о н и х м р е ж а. 21 M ногобројн и м к ри м и на л н и м а к т и вно с т и ма а к у м у л и ра ју сe ве л и ке су ме г о т о в ог нов ца ко је с е ко ри с т е з а р а з ви ја њ е к ри м и на л н и х а к т и в но с т и, к а о и за по к ре т а ње ле г а л ног би зн и са. 22 Пре ма Про це н и п ре т ње од т е ш ког ор г а н и- зо ва ног кри ми на ла ко ју је об ја вио Евро пол 2013. го ди не пра ње нов ца је означе но као гло бал ни би знис ко ји је при су тан у сва кој зе мљи ко ја вр ши опе рац и је са ве л и к и м су ма ма нов ца. У п и т а њу је са мо с т а л но к риви чно дело које је бл и ско по ве за но са ос т а л и м фор ма ма т е ш ког и ор г а н и зо ва ног к ри м и на ла, а т а ко ђе по с т о је и п ро фе си о на л н и пе ра ч и нов ца ко ји вр ше усл у г е п ра ња нов ца за дру ге као сво ју основ ну де лат ност. У истом до ку мен ту ука зу је се да је обим пра ња нов ца те шко про це ни ти, да је он зна ча јан и упу ћу је на про це ну Канце ла ри је за дро ге и кри ми нал Ује ди ње них на ци ја по ко јој је су ма гло бал но опра ног нов ца из ме ђу два и пет про це на та гло бал ног БДП или из ме ђу 615 м и л и ја р д и и 154 0 м и л и ја р д и е у р а г о д и ш њ е. 23 О р г а н и з о в а не к ри м и на л не г ру пе на с т а в љ а ју да ко ри с т е т р а д и ц и о на л- не ме то де пра ња нов ца као што је ко ри шће ње ком па ни ја шкољ ки и ра чу на у о фшо р ју р и сд и кц ијам а. З а п р ањ е нов ц а с в е в и ш е с е ко р и с т е и н т е р н е т, п ри пејд к а р т и це и е лек т р онск и нов а ц, а орг ан из ов ане к рим ина лне г рупе с у ве ште и у екс пло а та ци ји сла бо сти као што су пред у зе ћа за нов ча не услу ге (mo ney ser vi ce bu si nes ses), не фор мал ни си сте ми за тран сфер вред но сти и зе мље с а р е л а т и в но с л а би м г р а н и ч н и м кон т р о л а ма и р е г у л а т и в ом п р о т и в п р а њ а нов ц а. Пр о в ај де ри и ле г а л н и х фи н а н си ј ск и х ус л у г а појав љују с е у ф о рм и плат фо р ми и ба на ка за пла ћа ње без над зо ра. 24 Не фор ма л н и си с т е м и з а т ра н- сфер вред но сти, као што је ха ва ла (ha wa la), за сно ва н и су на глоба лној м ре ж и че с т о не р е г и с т р о в а н и х и не ф о р ма л н и х ба н к а р а ко ја о би ч но п ру ж а ус л у г е е т н и чк и м и л и ем иг ра н тск и м з аједн ицама и њихови м фи рмама. А г енц ија з а 20 Ibid., 18. 21 Ibid., 18-19. 22 Вид. Ми лан Шку лић, О р г а н и з о в а н и к р и м и н а л и т е т п о ја м и к р ив и чн оп р оц ес н и аспек ти, Бе о град, 2003, 203-204. 23 Eu r o p e a n Po l i c e O f f i c e, 27. 136 24 Ibid.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 т еш к и ор г а н и зо в а н и к ри м и на л у Ве л и кој Бри т а н и ји п р о це н и ла је да с е са мо кроз институције за новчане услуге и нефор мал не си сте ме тран сфе ра вредн о с т и г о д и ш њ е о п е р е п р е ко јед н е м и л и ја р д е фу н т и, д о к с е и л е г а л н и п р о - фит че сто пе ре кроз рад ње ко је ра де са ве ли ким ко ли чи на ма го то вог нов ца ко је в е о ма че с т о по с л у ју на п р о ме т н и м ло к а ц и ја ма, к а о ш т о с у п р о да в н и це бр зе хра не, ком па ни је ко је пру жа ју услу ге за шти те, так си фир ме и ау то пе - ри о н и це. 25 По себ н у па ж њу т ре ба обра ти ти на мо г ућ но сти сп ре ча ва ња у п ли ва ор ган изов аног к рим и на ла на ле г а л но т р ж и ш т е у о бла с т и ја в н и х наба вк и, ја вн и х л и ц и т а ц и ја, ја в н и х п ро да ја и из да ва ња ра зн и х вр с т а су б вен ц и ја и до зво ла од с т ра не д р жа в н и х ор г а на за ко ме р ц и ја л н у де лат нос т. И н д у с т риј ска т р ж и ш т а с а л и ц и т а ц и ја ма ко ји ма у п р а в љ а ју д р ж а в н и о р г а н и (н п р. од л а г а њ е о т па да, из град ња пу те ва, гра ђе ви нарство) често су високо конкурентна због ре лативно н и ског н и в оа спе ц и фи ч н и х ул а г а њ а, а к а р т е л спо р а з у м и с у не с т а би л н и з б ог т еш ког о тк рив ањ а и с а н кц ион ис ањ а од у с т а ја њ а. У т ој о бл а с т и у ло г а ор га ни зо ва ног кри ми на ла је да по ве ћа ња ста бил ност таквих спо разума прет - њом кажњавања фир ми ко је од у ста ју, као и да пру жи за шти ту ле гал ним фир - ма ма од ула ска но ви х т а к м и ча ра, је р н и је у и н т е ре су а к т у ел н и х фи р м и н и т и о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а да до зв о л и ул а з а к но ви х т а к м и ча р а, по ш т о би т о зна ч и ло сма њи в а њ е р ен т и ко је ови д ру г и де лом п ри св а ја ју. 26 О р г а н и з о в а не к ри м и н а л не а кт и внос т и н а лег а лн и м т рж иш т им а ш ир е с е и н а д ир е к тно ин ве сти ра ње и упра вља ње ле гал ним пред у зе ћи ма. При пад ни ци ма ор га низо ва ног кри ми на ла по тре бан је ле га лан при ход да би при кри ли свој пра ви поса о, а у снаб де ва њу и ле г а л н и х до ба ра и усл у г а по с т о ји по т ре ба за ме с т и ма за тр го ви ну та ко да се ко ри сте ма ле рад ње, ба ро ви и ре сто ра ни за по кри ће ак тив но сти по ве за них са пра њем нов ца или не за ко ни то кла ђе ње. На тај на - чин, кроз по слов ну ак тив ност под кон тро лом ор га ни зо ва ног кри ми на ла смању ју се ри зи ци по ве за ни са пра њем нов ца. 27 У ск ла д у са до п у ње н и м и измењен и м п ре по ру ка ма Гру пе за фи нан сиј ске ак ци је у ве зи с пра њем нов ца (Fi nan cial Ac tion Task For ce on Mo ney La un de ring) ко је с у усв о јене у ф еб руару 2012. г од ине, п рип р ем а Н ац и он а лне п р оцене ри зи к а од п рањ а нов ца и фи на н си ра њ а т е р о ри зма п р едс т ав љ а међунар од н и с т а н да рд, од но сно д р ж а в е с у по зв а не да и ден т и фи к у ју, п р о це не и р а з у ме ју ризике з а п рањ е нов ца и фи на н си ра њ е т е р о ри зма с а ко ји ма с е с у о ча в а ју. 28 У 25 T h e St a t i o n e r y O f f i c e, 19. 26 G i a n l u c a Fi o r e n t i n i, O r g a n i z e d c r i m e a n d i l l e g a l m a r ke t s, E n c y c l o p e d i a o f law and e c o n o m i c s, v o l u m e v. T h e e c o n o m i c s o f c r im e a n d lit ig at i o n (e d s. B o u d ew ijn B o u c k a e r t, G e rr it De Ge est), Chel ten ham, Ed ward El gar, 2000, 448. 27 Ibid. 28 Je le n a Pa n t e l ić, Na t i o n a l r i s k a s s e s s m e n t o f m o n e y l a u n d e r i n g i n t h e Re p u b li c o f S e r b i a, Bel gra de, 2013, 12. 137
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) скла ду са ти ме, вла де др жа ва тре ба да фор ми ра ју ор ган или ме ха ни зам ко ји ће ко ор д и н и рат и кораке у п роцењивању ризика. Ц и љ т ако сач ињене п роцене ри зи ка је сте да се до ђе до за кљу ча ка ко ји сек то ри и ак тив но сти у на ци о налном си с т е м у и м а ју по т е н ц и ја л но в и ш и р и з и к з а п р а њ е нов ц а, ко ји и м а ју ни жи ри зик, ка ко би вла сти мо гле аде кват но да од го во ре на њих. У Пр о це н и ри зи к а ко ја је с а ч и њ е на з а Ср би ју к а о ри зи ц и на в е де н и с у: 1) к ри ви ч на де ла и з бе г а в ање порез а, и лег а лна п р ои зводњ а и п р оме т опојн и х д р о г а, з ло у по т р е ба д у ж но с т и; 2) ви с ок у т и цај на р а њи в о с т си с т е ма: н и з а к б р ој п р е с у д а з а п р ањ е новц а и некоо рд и н и р а не а к ц и је в л а д и н и х т е л а ; 3) глав ни не до ста ци си сте ма: статистика ни је ин те гри са на или се не во ди, не - до ста так елек трон ског уно ше ња по да та ка и не до ста так умре жа ва ња ин фор мац и о н и х си с т е ма и ба з а по да т а к а в л а д и н и х т е л а ; 4) ви с о к а р а њи в о с т ба на к а у фи нан сиј ском сек то ру; и 5) у не фи нан сиј ском сек то ру као ра њи ва ак т и в ност озна че на је тр го ви на не крет ни на ма. 29 У зах те ви ма за до ста ву по да та ка ко је су дру ги др жав ни ор га ни упу тил и Уп р а ви з а сп р е ча в а њ е п р ањ а новца М ин ис т а рс т в а фина нсија Реп убл ике Ср би је то ком 2014. го ди не нај за сту пље ни ја су би ла кривична дела злоупотре - ба овла шће ња у при вре ди, зло у по тре ба од го вор ног ли ца, не до зво љен пре - ла з а к п р е ко д р ж а в не г ра н и це и к ри ју м ча р е њ е љу д и, т рг овина наркот иц има, те ро ри зам и фи нан си ра ње те ро ри зма, тр го ви на љу ди ма и раз не вр сте пре - в а ра. 30 Код нај ве ћег бро ја пред ме та сум ња се у еко ном ску оправ да ност транс а к ц и ја, од носно н акон а н ал из е с р едс т а в а по р а ч у н и м а н и је би ло мо г у ће у т вр д и т и из во ре с ред с та ва у нет и х у фина н сиј ск и си с тем. Нај че ш ће се ра д и ло о значајн и м г о т о ви н ск и м у п ла т а ма ко је с е н и су мо гле оп ра в да т и по с лов н и м а к т и внос т им а и д руг и м и зв орим а п риход а. А н ал из е с у мњиви х с л уч ајев а од но си ле су се и на ко руп тив не ак тив но сти ли ца ко ја су би ла на ру ко во дећим по зи ци ја ма у прав ним ли ци ма (ди рек тор, овла шће но ли це, осни вач) и м а н и п у л а ц и ју п ри л и ком с т и ц а њ а в л а сн и ш т в а у од р е ђ е н и м ком п а н и ја м а, за кљу чи ва ње фик тив них уго во ра или по моћ ли ци ма ко ја су по ве за на са лици ма из кри ми нал ног ми љеа. Ве ли ки број пред ме та је ана ли зи ран и због с у м њ е да с е п р е ко фи к т и в не п ри в р ед не а к т и в но с т и п р о ме т а р о ба, но в а ц п р е но си и з ме ђу по в е з а н и х п р а в н и х л и ца, а з а т и м с е г о т о ви н ск и по д и же с а ра чу на. По сто ји сум ња да је ствар ни вла сник оф шор ком па ни је и до ма ћег правног ли ца исто ли це и да се на овај на чин но вац из не ле гал них ак тив но сти вра ћа у зе мљу. 31 29 Ibid., 14. 30 Уп р а в а з а с п р е ч а в а њ е п р а њ а н ов ц а, Из в е ш т а ј о р а д у Уп р а в е з а с п р е ч а в а њ е п р а њ а нов ца за пе ри од 1.1 31.12.2014. го ди не, Бе о град, 2015, 7. 31 Ibid. 138
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 4. Н Е ГА Т И В Н Е КОН СЕ К ВЕН Ц Е П РО ДО РА ОР ГА Н И ЗО ВА НОГ К РИ М И Н А Л А У Л Е ГА Л Н Е ЕКО НОМ С К Е ТО КО ВЕ О р г а н и з о в а н и к ри м и на л не г а т и в но де л у је у сви м д ру ш т ви ма у ко ји ма по с т о ји, а по с е б но зна чај не еко ном ске и с о ц и ја л не конс е к в ен це може и ма т и у з е м љ а м а у т р а н зи ц и ји, је р у њим а не по с т о је а де к в а т не и н с т и т у ц и је з а њег ово сузбијање, њихов а т рж иш т а су чес т о ма ла и под ло ж на по р е ме ћ а ји ма ус лед к ри м и на л н и х а к т и в но с т и 32. Н а и ме, не г а т и в н и е ф ек т и и н фи л т р а ц и је ор г а н и зо ва ног к ри м и на ла у лег а лн у економ и ју нај че ш ће се ис по љ а ва ју к р оз: пове ћа ње сте пе на кри ми на ла (по себ но ко руп ци је); не поштену кон куренцију ле г а лн и м п рив р ед н и м су бјек т и ма; сма ње ње по р е ск и х п рихода; нарушен у ре пу та ци ју зе мље у ме ђу на род ним окви ри ма ; сла бље ње фи нан сиј ских инсти ту ци ја и њи хо вог кре ди би ли те та ; ком про ми то ва ње економи је и при ват - ног сек то ра; угро же не на по ре ве за не за при ва ти за ци ју и дру го. Де ло в а њ е о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а по в е ћ а в а ко ру п ц ију н а к љу чн и м ка пи ја ма си сте ма, као што су: фи нан сиј ске институцијe, за ко но дав ни орга ни, агенције за спро во ђе ње за ко на, над зор не ин сти ту ци је, по ли ци ја, туж ил а ш т в о и с уд о в и. И н ф и л т р а ц и ја о р г а н и з о в а н о г к р им ин ал а у л ег а лн е еко ном ске т о ко в е не г а т и в но у т и че на с т а би л но с т ба н к а р ског и д ру г и х с ект о р а е кон о мс ке а кт и вн ос т и (т рж иш т е х а рт и ја од в р ед н о с т и, о с и г у р а њ е, ин ве сти ци о ни по сло ви и др.) и мо же про у зро ко ва ти проблеме са ликвидно - ш ћу због по в ла че ња фи на н сиј ск и х с ред с т а ва услед п ре к ида кореспонден тн и х ба н к а р ск и х од но с а, од у зи ма њ а не ле г а л н и х с р ед с т а в а, г у би т ке код з ај мо в а и смањ ењ е в р едно с т и а к ц и ја фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц ија. К л ијент и п р ес т ају д а по с л у ју с а и н с т и т у ц и јом ч и ја је р е п у т а ц и ја н а рушен а з б ог с у м њи и л и н а в о д а в е з а н и х з а у че ш ће у о р г а н и з о в а н и м к ри м и н а лн и м а кт и внос т им а. Та ко се на сред ства ко ја су пе ра чи нов ца ста ви ли на де по зит у бан ци, не мо же ра ч у на т и к а о на с т а би ла н и з вор фи на н си ра њ а. Ве л и к и и з но си оп ра ног нов ца че сто су под ло жни нео че ки ва ним по вла че њи ма из фи нан сиј ске инсти ту ци је пре ко елек трон ских тран сфе ра или дру гих тран сфе ра, што иза - зи ва про бле ме с ли квид но шћу ба на ка. 33 У случајевима умешаности легалних пословних структура у кримин а л не а к т и в но с т и мо же доћ и до пок р ет ањ а с уд ск и х по с т у п а к а, по с т о ја њ а не спро во ди вих уго во ра, из ри ца ња ка зни и при нуд них на пла та ко је узро куј у г у б и т ке, п о в е ћ а њ е т р ош ков а з а и нс т ит у ц и ј у и л и ч а к з а т в а р а њ е т а к в е и нс т и т у ц и је. Не до с т а т а к и нф о рм ац ија о конк р е тном к л ијент у, пос лов ању к л и јен т а и л и од но с у к л и јен т а и д ру г и х по з ајм љи в а ча, мо же да и з ло ж и фи- 32 Brent Ba r t le t t, Ne ga t i v e е f fe c t s o f м o n e y l a u n d e r i ng o n e c o n o m i c d ev elo pm e n t, New York City, 2002, 19. 33 Вид. Mic hael Le vi, Pe ter Re u ter, Money laundering, Cri me and ju sti ce, 1/2006, 289 375. 139
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) нан сиј ску ин сти ту ци ју ве ли ком ри зи ку. То је по себ но за бри ња ва ју ће у случајевима у ко ји ма по сто је по ве за ни су бјек ти с дру ге стране, повезани по - зајм љи ва чи, као и за јед нич ки из вор при хо да или сред ста ва за вра ћа ње кре - д и т а. Гу би ц и код з ај мо в а р е з ул т ат с у, на р а в но, и не сп р о в о д и ви х у г о в о р а и уго во ра скло пље них с фик тив ним ли ци ма или фир ма ма иза ко јих сто је к ри м и на л не о р г а н и з а ц и је. И ден т и фи к а ц и ја с т в а р н и х ко ри сн и к а р а ч у на од к љу ч не је в а ж но с т и з а ефи ка сност си стема су протстављања орга ни зо ва ном кри ми на лу у при вредно фи нан сијском пословању. Идентифи ка ци о не про це ду ре шти те од по - с лов н и х од но с а с фи к т и в н и м о с о ба ма и л и ко р по р а ц и ј ск и м с у бјек т и ма б е з до в ољ н и х с р ед с т а в а, к а о ш т о с у ко р по р а ц и је ко је по с т о је с а мо и ме ном и з а ко ји х с е н а л а з е к р и м и н а л ц и и к р и м и н а л не о р г а н и з ац и је. 34 По зна то је да о р г а н и з о в а н и к ри м и на л ко ри с т и ш кољ к а по с лов не с у бјек т е ко ји с е на и з - глед ба в е ле г а л н и м по с ло в а њ ем а ус т в а ри с у под кон т р о лом к ри м и на л а ца. Та кви по слов ни су бјек ти нај че шће се ко ри сте за ме шање незаконитих средс т а ва са ле г а л н и м с ред с т ви ма ка ко би се ма ск и ра л и п ри хо д и п ри ба в ље н и на не з а ко н и т на ч и н. При с т у п не ле г а л н и м с р ед с т ви ма ко је и ма ју т и по с лов н и су бјек т и омо г у ћа ва и м да су б вен ц и о н и ра ју сво је п ро из во де и усл у г е, ча к и по це на ма ни жим од тр жи шних. Услед то га, ле гал на пред у зе ћа те шко мо гу да бу ду кон ку рентна таквим пословним субјек ти ма, чи ји је је ди ни циљ да очува ју и за шти те не ле гал но сте че на сред ства, а не да про из во де са про фи том. Уко ли ко не ка зе мља има ре пу та ци ју уто чи шта за ор ганизовани криминал и пра ње нов ца са мо за се бе, мо же да до ве де до знат них не га тив них после ди ца по њен раз вој. 35 С т р а не фи на н си ј ске и н с т и т у ц и је мо г у да ог р а н и- че св о је т р а н с а к ц и је с а и нс т ит уц ијам а з ем аљ а које с у у т оч иш т а з а п р ањ е нов ца, мо гу да под врг ну те тран сак ци је до дат ном опре зу, што ће их учи нит и ск у п љи м и л и мо г у да п р е к и н у ко р е спон ден т не и л и з ај мо да в ач ке од но с е у пот пу но сти. Чак и ле гал на пред у зе ћа из тих зе ма ља мо гу да тр пе због сма ње не до с т у п но с т и све т ск и м т р ж и ш т и ма и л и до с т у п но с т и по ви шој це н и због до дат ног с т е пе на оп ре за у од но су на њи хо во в ла сн и ш т во, ор г а н и за ц и ју или си сте ме кон тро ле. Сва ка зе мља ко ја не пред у зи ма ме ре за су зби ја ње ор ган изованог к ри м и на ла те же ће п ри ву ћ и с т ра не и н ве с т и то ре и до би т и по д р ш к у стра них вла да. Због то га је Гру па за фи нан сиј ске ак ци је у ве зи с пра њем новца са чи ни ла ли сту не ко о перативних земаља и територија, које не испуњава ју ми ни мал не стан дар де и ко је су ри зич не за ула га ња ин ве сти то ра. 34 Ви д. С л ав иш а В у ко в и ћ, С а ш а М ија лков и ћ, Гор а н Б ош ков и ћ, П р ев е нц ија п р ањ а нов ца и фи нан си ра ња те ро ри зма основ не ме то де и мо гућ но сти, НБП Жур нал за кри мин а л и с т и к у и п р а в о, 2/2011, 119 129. 35 Ne stor C o u r a k i s, Fi n a n c i a l c r i m e t o d ay : G r e e c e a s a Eu r o p e a n c a s e s t u d y, E u r o p e a n jo ur nal on cri mi nal po licy and re se arch, 2/2001, 212. 140
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 5. ЗА К ЉУ Ч А К О р г а н и з о в а н и к ри м и н а л у с а в р е ме н и м ус ло ви м а н ас т оји д а корис т и ле г а л не еко ном ске т о ко в е да би п ри к рио с оп с т в е н у к ри м и на л н у де л ат но с т, по ре кло и по сто ја ње не ле гал но сте че не имо ви не. Ве ли ке ко ли чи не кри минал ног про фи та у ру ка ма кри ми нал них струк ту ра пред ста вља ју по тен ција л н у опа сно с т з а ко ру м п и р а њ е у р а д у д р ж а в н и х о р г а на, на ру ша в а ју и н т е - г р и т е т ф ин а нс и јс к и х и нс т ит уц ија и о м ог у ћ а в а ј у у к љу ч и в а њ е у л е г а л н е економске т оков е. А к у м у л и ра на еко ном ск а моћ к ри м и на л н и х ор г а н и з а ц и ја за сно ва на на кри ми нал ном про фи ту ко ји је про шао про цес пра ња, ко ри сти се као моћ на по лу га за ши ре ње ути ца ја ко руп тив ним ак тив но сти ма у свим с ф е р ам а д руш т в е ног ж и в о т а и а н г а жо в а њ е у о с т в а р ив ању к р им ин а лн и х ц и љ е в а и н фи л т р а ц и јом у ле г а л не еко ном ске т о ко в е. О па сно с т од о р г а н и з о в а ног к ри м и на л а н и је ог р а н и че на на по с ле д и це по је ди нач них кри ми нал них рад њи, већ знат но ви ше на мо гућ но сти да утиче н а до но шењ е д р ж а в н и х од л у к а у с ф е ри по л и т и ке и еко но м и је. Ве л и к и и н т е р е с о р г а н и з о в а ног к р и м и н а л а з а у т и ц ај н а д р ж аву и њ ен е фу н кц и је п р о ис т и че и з ч ињ ен ице да ће у з помоћ д рж аве нај ла к ше о б е з б е д и т и п р о фи т и и м у н и т е т од к ри ви ч ног г оњ ењ а. Е фик асн и мех ан изм и с у п р о тс т ав љ а њ а ор га ни зо ва ном криминалу утичу на смањење крими нала (посебно корупц и је), п о ја ч ан у с т аб и лн о с т ф ин а нс и јс к и х и нс т ит уц ија и т рж иш т а, и м ај у по зи т и в а н у т иц ај н а е ко ном ск и р а з в ој и р е п у т а ц и ју у св е тској з а једн иц и. Њи хов нео дво јив део је и борба против корупције, јер организовани кри минал нај лак ше бу ја у окру же њу под ло жном ко руп ци ји. К р е и р а њ е е фи к а сног си с т е ма с у п р о т с т а в љ а њ а о р г а н и з о в а ном к ри м и- на лу, ко руп ци ји и пра њу нов ца зах те ва ства ра ње за кон ских окви ра за приме ну ме ра од у зи ма ња при хо да сте че них кри ми на лом уз по што ва ње ме ђуна род них стан дар да за ту област. С дру ге стра не, не е фи ка сност си сте ма за суп ротстављање орган изованом к рим инал у, ко ру п ц и ји и п ра њу нов ца у јед ној земљи омогућава ју кри ми нал ци ма и кри ми нал ним ор га ни за ци ја ма да успе - ш но фу н кц ион и ш у, т ј. д а корис т е св оје нез а ко н и т е п ри хо де и ш и р е св о је к ри м и на л не а к т и в но с т и ко је у г р о ж а в а ју св е с ф е р е д ру ш т в е ног ж и в о т а. 141
Др Го ран Н. Бо шко вић; Др Сла ви ша Љ. Ву ко вић, Области и последице... (стр. 129 142) Go ran N. Boš ko vić, Ph.D., As so ci a te Pro fes sor Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Be l g ra d e go ra n.b o s k o v ic @ k p a.e d u.r s S la v i ša Lj.Vu k o v ić, Ph. D., A s so c i a te P ro fe s sor Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es Be l g ra d e sla v i sa.v u k o v ic @ k p a.e d u.r s 142 Areas and Consequences of Organized Crime Influence on the Le gal Mar ket Abstract: Cri mi nal struc tu re spread sphe re of in flu en ce in all fi elds of so cial li fe a n d b e c o me a th re a t t o n a t i o n al a n d in te r n a t i o n al se c u r it y. Na me ly, c r i mi n al pro fits ge ne ra ted by or ga ni zed cri me in the cri mi nal mar ket and its in fil tra tion in to the le gal eco no mic flows re pre sent a po ten tial dan ger for cor rup ting in le gal eco no mic re la ti ons and un der mi ne the in te grity of fi nan cial in sti tu ti ons. In this way, in the end the ba sic fun da men tals of the fi nan cial system may be dis rup ted, and in dan ge ro us are the fun cti o ning of sta te in sti tu ti ons, eco no mic pro spe rity a n d n a t i o n al se c u r it y. Mo dern cri mi nal or ga ni za ti ons are pro fi t o ri en ted and mar ket ba sed and ope ra ting met hods that use are com bi na tion of cri mi nal and met hods of mo dern bu si ness or ga ni za ti ons, which ma kes them par ti cu larly dan ge ro us to so ci ety. The gre at eco no mic po wer of or ga ni zed cri me used to ac qu i re po li ti cal po wer, and it is in turn used to pur sue cri mi nal ob jec ti ves. Thus, the thre at of or ga ni zed cri me is not li mi ted to the ef fects of in di vi dual cri mi nal ac ti ons, but much mo re on the abi lity to in flu en ce the de ci sion ma king pro ces ses in the sphe re of po li tics and e c o n o mic s. The gre at in te rest of or ga ni zed cri me to in flu en ce on sta te and its fun cti ons stems from the fact that with the help of the sta te aut ho rity can pro vi de the ea si est way for pro vi ding cri mi nal pro fit and im mu nity from pro se cu tion. The aut hors in pa per po int to are as and do mi nant ne ga ti ve con se qu en ces of the in fil tra tion of or ga ni zed cri me in to le gi ti ma te eco no mic re la ti ons, as well as the im pli ca ti ons of the se pro ces ses in or der to gain a bet ter un der stan ding of the ir im por tan ce for de fi ning the mo del on fig hting of or ga ni zed cri me. Key words: or ga ni zed cri me, le gal mar ket, im pact, con se qu en ces Да тум при је ма ра да: 05.05.2016.