А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а з у м е в а њу и з в о р а с т а љи н и з м а, 1990; Со ц и о л о г и ја ( у џ б е н и к, г р у п а ау т о р а), 19 9 0; Те х н ик а к а о з а је д н и ц а?, 1992; Ма р т и н Х а ј д е г е р је д н о р а д и к а л н о м и ш љ е њ е?, 1996; Еко н о м и ја и п р а кт и чн а ф и л о с о ф и ја, 2000; Пр и л о з и з а у в о д у ф и л о с о ф и ј у, 2003; Увод у по слов ну е т и к у, 2005; Го в о р и м Те б и п о л и т и ч ко - ф и л о з о ф с к и е с е ји, 2007; Ре виз и ја н о в и је и с т о р и је Ев р о п е и с рп с ко п и т а њ е, 2008; Ув о д у ф и л о з о ф и ј у ( у џ б е н и к, коа у т о р А. Чу ч ко ви ћ), 20 0 9; К р ит ика п ол ит и чке е кон ом ије жр тве, 2010; Ет и ка п о с л о в а њ а ( у џ б е н и к, г ру п а ау т о р а), 2011; Св е тс ка ф и н а н с и ј с ка к р и з а т е о р и ј с к и с т а в о в и и п р а к т и ч н а и с к у с т в а Р у с и је и Ср б и је (г руп а ау т о р а), 2013; Не о л и бер а л и з а м р е д у ко в а н а п р а к т и ч н а ф и л о з о ф и ја, 2013. ДРА ГАН БО ШКО ВИЋ, ро ђен 1970. у Бе о гра ду. Пи ше по е зи ју, есеје, к њи жев но на у ч не и к њи жевнок ри т и чке радов е. Ва нр едн и је п р офес ор на Ка те дри за срп ску књи жев ност на Фи ло ло шко -умет ничком факулте ту у Кра гу јев цу. Књи ге пе са ма : Вр то гла ви ца, лаж и Ва ви лон од карт о н а, 1998; У је дн ом т ел у, 2003; Ис аија, 2006; Отац, 2013; The Clash, 2016. К њи г а п ри по в е да к а: Од и се ј ка т а л о ш ка п р и ч а (ко а у т ор С. И л и ћ), 1998. Књи га есе ја и сту ди ја: Ислед ник, сведок, при ча ис тра жни по ступц и у Пе ш ч а н и к у и Г р о б н и ц и з а Б о р и с а Да в и д о в и ч а Дан ил а Киш а, 2004; Те к с т у а л н о (н е)с в е с н о Г р о бн и ц е з а Б о р и с а Да в и д о в и ч а, 2008; З а бл у д е м о д е р н и з м а, 2010; З а бл у д е ч и т а њ а, 2015. СЛАВ КО ГОР ДИЋ, ро ђен 1941. у Да бри ци код Сто ца, БиХ. Пи ше про зу, књи жев ну кри ти ку и есе ји сти ку. Од 1992. до 2004. је био глав ни и од г о в о р н и у р ед н и к Ле т о п и с а, а 2008. до 2012. пот пред сед ник Ма тице срп ске. Књи ге про зе: Вр х о в н и с и л н и к, 1975; Д р у г о л и ц е, 1998; Опит, 2004; Руб, 2010. Књи ге есе ја, кри ти ка и огле да: У в и д и к у с т и х а, 1978; С л а г а њ е в р е м е н а, 1983; Пр и м а р н о и н и ја н с а, 1985; По е з и ја и о к р у ж је, 1988; Обра зац и чин огле ди о ро ма ну, 1995; Пе в ач Бо ш ка Пе т ро в и ћ а, 1998; Ог л е д и о Ве љ к у Пе т р о в и ћ у, 2000; Глав ни по сао, 2002; Пр о ф и л и и с и т у а ц ије, 2004; Ра з ме на да ро ва ог ле д и и за п и с и о са в ре меном српском 906
п ес н и ш т в у, 2006; Са в ре м е н о с т и н а с л еђе, 2006; К р ит ичке ра зг л е дн иц е, 2008; Т ра га ња и с в е д о че ња, 2011; Ог л е д и о Ив и Ан д р и ћу, 2013; Срод ства и раз да љи не огле ди и днев нич ки за пи си, 2014; Осма трач ни ца књижев не и оп ште те ме, 2016. При ре дио ви ше књи га срп ских пи са ца. А Н А М А РИ ЈА Г Р БИ Ћ, р о ђ е н а 1987. у Б е о г р а д у. З а в р ш и л а Ф и ло ло ш к и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у, где т р е н у т но по х а ђ а док т о р ске с т у д и је и з к њиже в но с т и. П иш е поез иј у, п р ев од и с е нг л е с ког. К њи г е п е с а м а : Да, а л и н е м ој с е п л аш ит и, 2012; Вен ер ин и и о с т ал и б р ег ов и, поем а, 2014; Зе мља 2.0, 2017. М И Л У ТИ Н Л У ЈО Д А НОЈ Л ИЋ, рођен 1939. у И вановцима код Љига. Д ип ло м и р а о је н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у. П и ше по е з и ју, п ро зу и к њи жев н у к ри т и к у. К њиг е песа ма: Ц рни фењери, 1960; Голи брег, 1972; Ћу п р и ја п р е ко Ка ч е р а, 1988; П л а в а с у н ц а, ц р н и п с и, 1988; Два сон е т н а в е н ц а, 1993; Пла ми чак на све ћи, 1996; Т р и п оем е, 1999; Б л ед е б р е з е, 1999; Од бе ле пе не, 2003; По к л о н и с т р и ц а С т а н и ш е, 2007; Да за Ан у ана гра м ска п ро с и ја ва ња, 2007; Са ш љунка п ре п и са но, 2010; За мр ле искре, 2011. К њи г е п р и по в е д ак а : Ко в ч е г п о м ер и, 1983; Пр ич е з а д ец у, 1983; О п а с н о п у т о в а ње, 2000. Ро ман: С ам оук и љу б а в н и ц и и з Ко л а р ч е в е ул и ц е, 2003. Жи ви у Бе о гра ду. ГОР Д А Н А ЂИ Л АС, р о ђ е н а 1958. у Н а ко ву код К и к и н де. Би б л и о т е к а р, би б л и о г р а ф, п и ше по е зи ју. К њи г е пе с а м а : Пр е д о г л е д а л ом, 1985; Го спо ди не, го спо ди не, 1989; Цар ски врт, 1996; Зве зда ју га, 2002; Ус п у т на с т а н и ц а, 2005; Уч и т е љ се ћа ња, 2009; Се ћа ње ко је се н и је догод ило, 2011; Д р у ге с т в а р и, 2012; Б и л а с а м п о с л у ш н о д р в о, 2012; Се вер, уда љен звук, 2015. Мо но г р а фи је: Ше с т п о с л ен ика Б ибл иот еке Мат иц е с рпс ке, 1998; Ма па све та Петро ва радинске тврђаве (ко а уто ри Б. По пр жан, Н. Маму ла, Ђ. Пи са рев), 2005; Б и бл и о г р а ф и ја И Н Д ИС 1976 20 0 9 (ко а у т о р к а С. Ву ко ви ћ), 2010. При р е д и л а је и о б ја ви л а ви ше к њи г а и с е ле к т и в н и х би б л и о г р а фи ја с а в р е ме н и х с рп ск и х п и с а ц а. ФАТА Е ГА НО ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 91. у Ш а п ц у. Б а ви с е ис т р а ж ив ањ е м д у б р о в ач ке к њи же в но с т и, а н а р о ч и т о је з а н и м а ју спо не и з ме ђу с т а р е и но ве књи жев но сти, тј. од нос из ме ђу тра ди ци је и мо дер но сти и то нај више п р е ко ис т р а ж и в а њ а м и т а. П и ше по е зи ју, е с е је и к њи же вн у к рит ик у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ЉУ П К А КО ВА Ч Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 1959. у П а н че ву. Но ви н а р, ау т о р је б р ој н и х е м и си ја и и н т е р вју а с а у глед н и м л и чно с т им а и з св ет а к у лт ур е, по ли ти ке, на у ке и умет но сти, еми то ва ним на про гра ми ма Ра дио Бе о г р а д а. 907
ВЛ А Д И М И Р КО Н Е Ч Н И, р о ђ е н 19 4 4. у Б е о г р а д у. З а в р ш ио је Ф и ло зоф ски фа кул тет у Бе о гра ду, а док то ри рао екс пе ри мен тал ну пси холо ги ју на Уни вер зи те ту у То рон ту (1973). Био је ре дов ни про фе сор експе ри мен т а л не пси хо ло г и је (1973 20 08) на Кал ифорн ијском у н иве рзит ет у у Сан Ди је гу, а од 2008. је та мо про фе сор еме ри тус. До бит ник је Гу генх ајм ов е н аг р ад е з а и ст р аж ив ачк и р а д у о б л ас т им а п с и хо ф и з и о л о г и јe емо ци ја, психологијe пра ва и ем пи риј ске есте ти ке. Пи ше по е зи ју, припо в е т ке и д р а ме н а с рп ском и е н гле ском. О б ја в љ е не к њи г е н а с рп ском: О не бу и бла ту две дра ме, 2010; Ау т о би о гра фи ја књи жевни и ликовни експ ери мент и 1986 2011, 2011; Ви ди м п е де се т ода бра ни х п е са ма, 2013; Ат иф ода бра не и но ве п ри поветке, 2014; Не знам пе сме 2013 2015, 2016. ДА ЈА НА ЛА ЗА РЕ ВИЋ, ро ђе на 1993. у Шап цу. За вр ши ла Фи ло лош к и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у, где је т р е н у т но н а м а с т е р с т у д и ја м а. П и ше п о е з и ј у и п р о з у, б а в и с е п р ев о ђ ењ е м. К њиг е п ес ам а : Кроз про стор и в р е м е, 2011; С т а з е з в е з д а н о г б е с к р а ја, 2012; Стра нац, 2014; Отац Арсе н и је се ћа ња на д у хов ног о ц а, 2016. Ро ман: Ма г ло в и т и п у т т а ле на т а. Део 1 Та тја на, 2015. Ј Е Л Е Н А М А РИ Ћ Е ВИ Ћ, р о ђ е н а 1988. г о д и не у К л а до ву. Ф и ло лог ср би ста, про у ча ва срп ску књи жев ност XVII и XVI II ве ка, као и аван гардну и нео а ван гард ну књи жев ност. Док то ранд је на Фи ло зоф ском фа култ е т у у Но вом Са д у. П и ше по е зи ју, п р о зу, с т у д и је, е се је и к ри т и к у. Об јавље на књи га: Ле ги ти ма ци ја за сигна лизам пул си ра ње сиг на ли зма, 2016. С Л А ВО ЉУ Б М А Р КО ВИ Ћ, р о ђ е н 1952. у Ја ко в љу код А ле к си н ц а. П и ше по е зи ју и п р о з у, ж и ви у Б е о г р а д у. О б ја в љ е не к њи г е: Ис т о ри ј ск и ци клус П л о в н о с т а њ е и с т о р и је, 1982; Ки ш а и з је з и к а, 1994; Д рв о у д в о р и ш т у, 1997; Па р а л е л н а Б и бл иот ека, 2000; Про бу ди ме да се играм, 2009; П л о в н о с т а њ е и с т о р и је, 2012; По б у н и о с а м с е ж и в от о м, 2015. Је зич ки ци клус З н а ч е њ а и п р от ез е, 1998; Г р ад ив о, 1993; До са да усвоје них реч ни ка, 1995. На да у тор ски циклус Зидине Рапијане, 2009; Проје кат (ко а у тор Р. Ру пља нац), 1994. Циклус прича Би знис, рат, пор ног р а ф и ја, 2007; Ф и л м и о с т а л и р и м е ј ко в и, 2008; Ис т и с н у т о и з ж ив от а, 2012; Ут и с н у т о, 2016. Ж А Р КО М И Л ЕН КО ВИ Ћ, р о ђ ен 1988. у При ш т и н и. П и ше поезију, про зу, есе је и књи жев ну кри ти ку. Књи га пе са ма: Ке н о т а ф, 2011. Д А ЈА Н А М И ЛО ВА НОВ, р о ђ е н а 19 93. у Б е че ју. Тр е н у т но по х а ђ а док т ор ске с т у д и је на Од с е к у з а ком па ра т и в н у к њи жев но с т Ф илоз офског фак улт ет а у Новом Сад у. П ише к њи жевн у к њит ик у, п ревод и с енглеског, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. 908
П Е ТА Р М И ЛО РА ДО ВИ Ћ, р о ђен 1970. у Гор њ ем М и ла нов ц у. П ише пое зи ју. К њи г е пе с а м а: Сре д оз ем ља, 1997; Порт о, 2000; Слај до ви, 2004; Ко ло нија, 2007; Последња вечера, 2010; О зе леном камиону и другом, 2014. МИ ЛУ НИ КА МИ ТРО ВИЋ, ро ђе на 1950. у Се чој Ре ци код Ко сјери ћ а. Д и п ло м и р а л а је н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у (г ру п а з а ју г ословенск у к њижевнос т и с рпскохр ватск и јези к). П ише поезију, п розу и књи жев ну кри ти ку. Књи ге пе са ма: Би о гра фи ја ду ше, 1996; Ста ро хриш ћ а н к и н а љу б а в, 1997; Дод и р т а јн е, 1999; Нес а в л а д а н о, 2004; Пољ ско цвеће у белом бока лу, дра ма о жи во ту и сли кар ству Ли зе Марић Крижанић, 2004; О т п и с, 2007; Ли с т о п а д н е и д р у г е, 2010; З а п и с и н а в е т р у, при че, 2012; Ус п у т н и ц е, сен тен це и ха и ку, 2015; З и м с ко п и с м о, 2015. М И Х А Ј ЛО П А Н Т И Ћ, р о ђ е н 1957. у Б е о г р а д у. П и ше п ри по в е т ке, к њи же в н у к р и т и к у, е с е је и с т у д и је. К њи г е п р и ч а : Хро н и ка со бе, 1984; Вон де р у Бе р л и н у, 1987; Пе сн и ц и, п и с ц и & ос т а ла ме на же р и ја, 1992; Не мо гу да се се т и м јед не ре че ни це, 1993; Но во бе о град ске п ри че, 1994; Сед ми д а н кош ав е, 1999; Ј у т р о п о с л е, 2001; Ако је то љу бав, 2003; На јл е пш е п р и че Ми хај ла Пан т и ћа, 2004; Же на у му шким ци пе ла ма the best of (избор), 2006; Пр в и х де се т го д и на, 2006; Овога п ут а о бо л у, 2007; Све п р и че Ми хај ла Пан т и ћа I I V, 2007; Пр и че на п у т у, 2010; Хо да ње п о о бла ц и ма, 2013; Ка да ме угле да оно што тра жим, 2017. Ст у д и је, к ри т и ке, огле д и, к ри т и чка п роза, п ут оп иси: Иск ушења сажет ос т и, 1984; А лександријск и син дром 1 4, 1987, 1994, 1999, 2003; Против систе ма тич но сти, 1988; Шум Ва в и л о н а (ко аут ор В. П а вкови ћ), 1988; Де се т п есам а, десе т ра згов ора (ко а у т ор С. Зу ба но ви ћ), 1992; Но в и п р и ло з и за са в ре ме н у срп ск у п о е з и ју, 1994; Puz zle, 1995; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник писа ца), 1998; Киш, 1998; Мо дер ни стич ко при по ве да ње, 1999; Тортура текста (puz zle II), 2000; Ог лед и о свакодне в иц и (puz zle III), 2001; Свет иза све та, 2002; Ка п е т ан со б не п ло в ид бе ( p u z zle I V ), 2003; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 2, Сва ко днев ник чи та ња, 2004; Живот је упра во у то ку (puz zle V), 2005; Пи с ц и го во ре, 2007; Дру ги свет иза све т а, 2009; Неи зг убљено в ре ме, 2009; Слан ка мен (puz zle VI), 2009; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 3, Дневн и к једног уж и ва о ца чи т а ња, 2009; A short hi story of Ser bian li te ra tu re (г ру па ау то ра), 2011; Би т и ро ке н рол (ко а у т ор П. По по ви ћ), 2011; Стан без адре се (puz zle VII), 2014; Од сти ха до сти ха свет иза све та 3, 2014; При че од во де све рибе Ср би је (ко а у тор М. Ту цо ви ћ), 2014; Основи срп ског при по ве да ња, 2015; Шта чи там и шта ми се до га ђа (лич ни азбуч ник пи са ца) 4, Чи та ти, шта дру го, 2016. При ре дио ви ше књи га, ан то ло ги ја и збор ни ка. К А ТА РИ Н А П А Н ТО ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 9 4. у Б е о г р а д у. С т у де н т к и њ а је н а Од с е к у з а ком п а р а т и в н у к њи же в н о с т Ф и л о з о ф с ко г ф а к у л т е т а у 909
Но вом Са ду. Пи ше и об ја вљу је у пе ри о ди ци по е зи ју и књи жев ну крит и к у. Пр е в о д и с ен гле ског је зик а, а бави с е и с л и к а р с т в ом и у ме т н и ч ком ф о т о г р а фи јом. М И Л Е ТА П Р О Д А НО ВИ Ћ, р о ђ е н 1959. у Б е о г р а д у. П и ше по е зи ју, п р о з у, п у т о п и с е, е с е је и л и ко в н у к р и т и к у, а к а д е м с к и с л ик а р. К њ иг а пе с а м а: Ми ја з м а, 1994. Ро ма ни: Веч ера ко д Св ет е Ап ол он ије, 1983; Нов и Клини, 1989; Пас пре би је не кич ме, 1993; Пле ши, чу до ви ште, на моју неж н у м у з и к у, 1996; Ц р в е н а м а р а м а, с в а о д с в и л е, 1999; Ово би мо гао би ти Ваш сре ћан дан, 2000; Вр т у Ве нец и ји, 2002; Е л и ш а у зе м љи све т и х ш а р а н а, 2003; Ко л е к ц и ја, 2006; Ул т р а м а р и н, 2010; Ар ка д и ја, 2013; Вит и л и г о, 2014. Књи ге при ча: Пу т о п и с и п о с л и ка м а и е т и ке т а м а, 1993; Не бе ска оп е ра, 1995; Аг не ц, 2007; Хе рме лин и забране и нове п риче, 2009. К њи г а п у т о п и с а: Око на пу ту, 2000; По в ор ка ч у де с а, 2008. Књи ге есе ја: Ста ри ји и леп ши Бе о град, 2001; Tр а н з и ц и о н а г а л а н т е р и ја, 2011. НО Е Л П У Т Н И К, р о ђ ен 1974. у Б е о г р а д у. Д и п ло м и р а о је к л аси чне на у ке на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Бе о гра ду. Ма стер сту ди је ме ди је вис т и ке з а в р ш ио је на Ср ед њ о е в р опском у н и в е р зи т е т у у Бу д и м пе ш т и, где при во ди кра ју док то рат из обла сти фи ло зо фи је ре не сан сног нео пла тон и зм а. О б ја в љу је м а хом н а у ч не р а до в е и п р е в о де у н а у ч ној пе ри о д и ц и, а у ма њој ме ри и при че, струч не есе је, те књи жев ну и ли ков ну кри ти ку у к њиже вној п е р и о д и ц и, з б о р н и ц и м а и д ру г и м в р с т а м а п уб л ик ац ија. Пре во ди са ста ро грч ког, ла тин ског и ен гле ског је зи ка. До битник је књиже вн и х н аг р а д а ч а с о п и с а Ул а з н и ц а (2001) и Ла з а К. Ла з а р е в и ћ (2003), а н а кон к у р с у Пр в е н а ц С т у де н т ског к у л т у р ног це н т р а К р а г у је в а ц 20 0 4. награђе на му је и објављена збирка при по ведака Ћурка и друга створења. У на уч ној обла сти ко јом се ба ви об ја вио је књи гу T h e P i o u s Im p i e t y of Agrip pa s Ma gic: Two Con flic ting No ti ons of Ascen sion in the Works of C o r n e li u s Ag r i p p a, 2010. Жи ви и ра ди у Бе о гра ду. РА Д А С ТА Н А РЕ ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 48. у Н и ш у. Ге р м а н и с т а, о снов не с т у д и је з ав р ш и л а н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у С а р а је ву, м а г и с т ри р а л а 1981. у Загре бу, а док тор ску те зу од бра ни ла 1993. на Фи ло лошком факулт е т у у Б е о г р а д у. П и ше н а у ч не р а д о в е и с т у д и је и з о б л а с т и нем ачке и с рп ске к њи жев но с т и, п ре во д и и п ри ређује. Об ја в ље не к њи г е: Мон т а ж а, аван гарда, књижевност, 1998; Deutsche Literatur II, п риру чн и к-х р ес т о ма ти ја, 2007; Хи ја з а м и х и п о с т а з а, 2014; Ње м ач ка а в а н г а р д а, 2015. ВИК ТОР ШНИП, ро ђен 1960. у Пу га чи ма, Ва ло жин ски ре јон, Белорусија. Б е ло ру ск и пе сн и к, п р о з а и с т а и п р е в о д и л а ц. Ау т о р д в а де с е т а к з би р к и по е зи је и де ч ји х к њи г а. До би т н и к је Н а г р а де Вл а д и м и р М а ја ков ск и Са вет а М и н и с т а ра Грузи је (1987 ) з а зб ор н и к Го м и ла све т ло с т и, 910
књи жев не на гра де Злат ни Купидон (2006 ), Спе ци јал не на гра де Предс е д н и к а Ре п уб л ик е Б ел ор ус иј е у о б л а с т и Ум е т н и ч к а к њ и ж е в н о с т (2008) за књи гу С т р е л а љу б а в и, љу б а в н и к р с т. Жи ви у Мин ску, ра ди као глав ни уред ник из да вач ке ку ће Умет нич ка књи жев ност. (Д. Л.) При р е д ио Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 911