Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e b.h u Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ Са ж е т а к: У о в о м е ра д у се ба в и м о в ре д н о в а ње м м а ђа р с ког п ра в о с уд - ног с ис т ем а. У ве з и т о га в а ља и с т а к н у т и да с у е ф и ка с нос т и кв а л и т е т но с у ђе ње два важ на момент а који најбоље ос л икавају с т ање с удског с ис т ема, д ок је ко р и ш ће ње м е т о да п о де с н ог з а и н т е р н а ц и о н а л н о у п о ре ђ и в а ње са м о де л и м ич но мо г у ће за т о ш т о п ос т оје одс т уп а ња код п о је д и н и х на ц и о на л н и х п р а в о с уд н и х с и с т е м а. Ја в н о о б ја в љ е н и п о д а ц и о с т а њу с уд с т в а у н е к и м се г м е н т и м а п р иказ уј у гот ов о и деа лн и с ис т е м т е бе з п о з н а в а ња д о да т н и х и н ф ор м а ц и ја н у де с л и к у о и з у з е т н о е ф и ка с н ом п ра в о с у ђ у. Са да шњи на чин оце њи ва ња ква ли т е т а ра да с уд с т ва у Ев р оп ској уни ји п р в е н с т в е н о п од с т и че р у ко в од с т в о с у д о в а д р ж а в а ч л а н и ц а да у и н т е ре с у о с т в а р и в а ња д о б р ог ре з ул т а т а п о бољ ш а ј у п о в р ш и н с ке п о ка з а т е ље, ш т о је мно го јед но став ни је, не го ли да се оства ри пра ви циљ, на и ме, да се суд ски п редмет и т еме љ но п ре т ре с у и п ре с у де ун у т ар ра з ум ни х роко ва. Сва нап ред н а в е д е н а м а ђ а р с ка и с к у с т в а м ог у д а буд у д р аг оц ен а з а Ср б иј у и з а д р уге др жа ве ко је че ка ју на члан ство у Евр оп ској уни ји. К љу ч не р е чи: с уд с т в о у т ра н з и ц и ји, се л е к ц и ја с у д и ја, ул о га и з а да ц и с у д о в а, е ф и ка с н о с т с уд с ког с и с т е м а, оп т е ре ће ње с у д и ја, а н а л и з а и о ц е н а ра да с у д и ја Т Е Ш КО Ћ Е У ОЦ Е ЊИ ВА ЊУ К ВА Л И Т Е ТА И ЕФИ К А С НО СТ И СУ ЂЕ ЊА У ЕВРО ПИ У ОГЛЕ ДА ЛУ МА ЂАР СКОГ П РА ВО С УД НОГ С И СТ Е М А У на шем ра ду на осно ву ем пи рич ког ме то да да је мо вред но сни суд о н и в оу ма ђар ског п ра в о су ђа. У Мађарској су од т ра н зи ц и је ко ја је на с т у п и ла 1990-их го ди на спр о ве де не две зна чај не ре фор ме пра во су ђа и то обе са ци љем 265
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) д а с е по б о љ ш а к в а л и т е т и е фи к а сно с т п р а в о с уд ног си с т е м а. 1 Ре фор ма из 1997. го ди не, којом је темељно промењен си стем хи је ра р хи је у суд ству, управ љ а њ е с у до ви ма и п р о це сно п р а в н и ок ви ри с у ђе њ а, од ви ја л а с е још у фа зи припре ма ња за прикључивање Европској унији, па је намеравала да побољ - ша к в а л и т е т п р а в о с у ђа п р е у зи ма њ ем ис к љу ч и в о ев р оп ск и х мо де л а. У т ом зна к у је о сно в а но јед но цен т ра л но у п ра в љ ач ко т е ло с а с т а в љ е но ве ћ и ном од с у д и ја ( Д р ж а в н и с а в е т з а п р а в о с у ђе, ск р а ће но ДС П ), ко је је до 2011. г о д и не и г р а ло ц е н т р а л н у у ло г у у по с т у п к у р а з в о ја к в а л и т ет а п р ав ос уђ а. Вл ад а Vik to ra Orbána ко ја је власт пре у зе ла 2010. го ди не, та да већ као вла да др жа ве ч ла н и це Ев р оп ске у н и је, сп р о в е ла је но ву р е ф ор м у ко ја је и з азв ала жес т ок у кри ти ку ме ђу на род них ор га ни за ци ја и ин сти ту ци ја Европске уније. Зако - н о д а в а ц је т о м п р и л и ко м у в о ђ е њ е п о је д и н и х е л е м е н а т а р е ф о р м е ко ји с у иза зва ли про те сте због бо ја зни од угр о жа ва ња не за ви сно сти су ди ја, обра - зло жио ти ме да се у пр ви пла на ста вља ју они аспек ти ко ји ма се по бољ ша ва ква ли тет и ефи ка сност су ђе ња. Оцењивање к вал ит ета и ефикаснос т и су ђе ња т е њи хо во у по ре ђи ва ње са си с т е м и ма д ру г и х д р жа ва п ред с т а в љ а ју ве о ма т е жа к за да т а к, де лом и због тога што су пра во суд ни си сте ми у по је ди ним прав ним си сте ми ма ме ђу соб - но ра з л и ч и т и. Уп р ко с ме т о до ло ш к и м т е ш ко ћ а ма, и па к ће мо по к у ша т и да т и пре гле дан увид у ста ње ма ђар ског пра во су ђа, а сем то га га и упо ре ди ти са с т а њ ем п р а в о с у ђа у д ру г и м д р ж а в а ма Ев р оп ске у н и је, на р а в но, т а мо где је т о мо г у ће. Глав ни циљ суд ског си стема јест до но ше ње ко нач не од лу ке ра ди ре шава ња настал и х спо ро ва и из ри ца ње ка зн и у ч и н и о ц и ма п рот и вп равн и х ра дњи. Од де мо к р ат ске п р а в не д р ж а в е с е оче к у је да фу н к ц и о н и ше т а ко да с у до ви овај циљ оба вља ју на ви со ком струч ном ни воу, али да исто вре ме но бу ду и е фик асн и. 2 Н а п р ед на в е де н и к ри т е ри ју м не с а д р ж и у с е би с а мо ком пе т ен т - но и о бјек т и в но де ло в а њ е, нег о и доб р о п р о м и ш љ е н у п ри ме н у п р а в а ко ја озбиљ но узи ма у об зир прав на на че ла и гра ђан ска пра ва. Под овим по то њим под р а з у ме в а мо од ви ја њ е с уд ског по с т у п к а у н у т а р р а з у м ног р о к а и с у ђе њ е ко је по је д и не суд ске спо р о в е ме ри т ор но окон ча в а и по мог ућнос т и с а с об ом по вла чи вр ло ма ло не ги тив них по сле ди ца. 1 Ви д и н п р. At t i l a B a d ó: И з б о р с у д и ја н е п р и с т р а с н о с т и п о л и т и к а ко м п а р а т и в н а а н ал из а, Зб о рн и к р ад ов а Пр а вн о г ф ак улт ет а у Но в ом С а д у ( Зб о р н и к р а д о в а ПФНС), 1/2014, 277-315; At t i l a B a d ó, C a r i n e G u e m a r : L e d i s p o si t i f d e d i s t r i b u t io n a u t o m a t i q u e d e s d o s si e r s: u n e ga ran tie mo der ne de l indépen dan ce des ju ges. In: Re v u e i n t e r n a t i o n a l e d e d r o i t c o m p a r é 2015. 67:(2) pp. 567-589.; Упо ре ди: L a slo L. He k a: Пра в о с уд н и си с т ем Ма ђа р ске с а по с е б н и м на гласком н а п ри н ц и п не з а ви сно с т и с у д и ја т е њи хо в а у по р ед ба с а с уд ск и м сис т ем им а ба лк а нск и х и сло вен ских др жа ва, Збор ник ра до ва ПФНС 2/2015, 855-886. 2 О в ај је ц и љ ф ор м у л и с а ла и с т ра т е г и ја Д р ж а в не с уд ске к а н це ла ри је (O r sz ágos Bí rós ág i Hi va t al, ск ра ће но: OBH ) ко ја оба в ља по сло ве у п ра в ља ња су до ви ма. Ви д и: A z O rszágos Bí róság i Hi va tal elnökének beszámolója. 2012. I. félév. http://bi ro sag.hu /ob h/stra te gia. 266
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 У ма ђа рској и у и н т е р н а ц и о н а л ној с т ру ч ној л и т е р а т у ри с е п ри л и ком оце њи ва ња суд ск и х си с т е ма на гла са к с т а в ља на ор г а н и за ц и о не, у п ра в љач ке и уставноп равне аспек те, 3 а исти та кав при ступ се очи та ва и у ком па ра тив ним ис тра жи ва њима спро ве де ним од стра не раз ли чи тих ме ђу на род них ор га низа ц и ја. 4 Иа ко се и ова ква на сто ја ња фо ку си ра ју на ва жне па ра ме тре, ипак смо м и ш ље ња да не ма по т ре бе да се у овом ра д у ба ви мо п ре зен т а ц и јом по да т а ка ко ји с е т и ч у у н у т р а ш њ е о р г а н и з а ц и је и б р о ја с уд ск и х спо р о в а. М и п р е в а с - ход но пра ти мо смер ко ји је за цр тао Џон Гри фит (John Grif fith) у сво јој књи зи под на сло вом The Po li tics of the Ju di ci ary 5, ко ја се да нас већ сма тра кла сиком. У том де лу је ем пи риј ске по дат ке ко ји се од но се на збор су ди ја и на суд ски си стем до вео у ве зу са сме ром кре та ња прав не прак се и са ис пу њав а њ ем д ру ш т в е не фу н к ц и је с у до в а. У ово ме ра д у н и је мо г у ће п риказат и цело к у п н и ма ђар ск и суд ск и си с т ем и ука за ти на све про бле ме, 6 па се за то и пред ста вља ње основ них по да та ка вр ши гру пи са њем око ова два пи та ња те у од но су на њих. Про це њу је мо да ефи ка сност и ква ли тет но су до ва ње, ко ји су као ци ље ви на гла ше ни и у зва ничној ст ра те г и ји ДСП-а, п ред ста вља ју она два чво ри шта ко ја нај бо ље осли ка ва ју тре нут но ста ње ма ђар ског суд ског си сте ма. 7 Га ра н ц и ја к в а л и т а т и в ног н и воа суд ск и х п ре су да и ефик аснос т и суђењ а мо же се са јед не стра не тра жи ти у струк ту рал ним усло ви ма, а са дру ге 3 О ва жни јим европ ским ини цијативама види : http: //www.iias -iisa.org /egpa /gro ups / per ma nent-study-gro ups /psg -xvi ii -ju sti ce -an d -co urt-ad mi ni stra tion / és http: //www.ia ca jo ur nal. o r g /i n d e x.p h p /ij c a. К њи г е и н а у ч н и р а д о в и: Ph i l i p L a n g b r o e k : Q u a li t y Ma n a ge m e n t i n C o u r t s a n d i n t h e J u d i c i a l O r g a n i s a t i o n s i n 8 C o u n c il O f E u r o p e Me m b e r S t a t e s, C o u n c i l of Eu r o p e P u - blis hing CE PEJ stu di es, Stras bo urg, 2011; Mar co Fa bri, Phi lip Lang bro ek (eds.): T h e C h a l l e n ge o f Change for Judicial Systems: Developing a Public Administration Perspective, IOS Press, Amster dam, 2000; Gar Yein Ng: Q u a li t y o f J u d i c i a l O r g a n i s a t i o n a n d C h e c k s a n d b a l a n c e s, In tersen tia, Ant werp, 2007. У ма ђар ској струч ној ли те ра ту ри овај пра вац за сту па: Fleck, Zoltán (ured.): Bíróságok mérle gen I-II., Pal las Páholy, Bu da pest, 2008; Hack, Péter, Majtényi, László, Szo bos zlai, Ju dit: Bírói függe tlenség, számonkérhetőség, igazságszolgáltatási re for mok, Eötvös Károly Intézet, Bu da pest, 2009. ht t p: // w w w.e k i nt.o r g /e k i nt _ f i le s / Fi le / t a nu l m a nyo k / bi r oi _ f u g ge t le n s eg.p d f 4 У Евро пи су два нај по зна ти ја про јек та: The Eu ro pean Com mis sion for the Ef fi ci ency of Ju sti ce (CE PEJ ) i EU Ju sti ce Scoreboard. Види : http: //www.coe.int /T/dghl /cooperation / c e p e j /d e f a u lt _ e n. a s p i ht t p: //e c.e u r o p a.e u /ju s t i c e /ef fe c t i ve -ju s t i c e /s c o r e b o a r d /i n d e x _ e n. ht m 5 J. A. G. Grif fith: The po li tics of the Ju di ci ary. Fon ta na Press, Lon don, 1997. 6 Збор ник на ве ден у фу сно ти бр. 4. ко ји је из дат под уред ни штвом Zoltána Flec ka, у д в а т о м а н а у к у п н о 750 с т р а н и ц а а н а л и з и р а и д а је в р ед н о с н у о ц е н у о с и с т е м у о р г а н и з о в а - ња и функ ци о ни са ња ма ђар ског суд ства. 7 У ово ме ра ду се због про стор ног огра ни че ња не ба ви мо овим пи та њем, као ни бројн и м д руг и м и н аче в аж н и м подру чјим а. Међу њи х сп ад а сит уац ија у в ези л аи чког с удов а њ а, јед и н с т в е н и по ло ж ај Гл а в но г р а д с ког с у д а т е п р о б л е м и ко ји и з т о г а п р о и з л а з е, к а о и од но с и и з м е ђу с у д а и ја в н о с т и. И а ко с у ов а п и т а њ а а к т у е л н а и и з п р а к т и ч к и х р а з л о г а р е л е в а н т н а, ипак ми сли мо да би се њи хо вим укљу чи ва њем у овај рад по сти гло је ди но то ли ко да се допу ни укуп на сли ка ство ре на на осно ву ана ли зе на пред на ве де на два кру га про бле ма. 267
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) стра не у ка рак те ри сти ка ма су ди ја. Струк ту рал ним усло ви ма мо же мо сма - тра ти прав не про пи се (прав на пра ви ла ко ја се од но се на суд ски по сту пак, на устав но прав ни по ло жај су до ва, на ор га ни за ци ју су до ва, на оп сег и по де - лу упра вљач ких и кон трол них пра ва) и рад не усло ве (на при мер осна же ну ин сти ту ци о нал ну прак су, радно оптерећење, личну и предметну инфраструкт уру, бу џе т). Л и ч н и ус ло ви с е ба зи р а ју на к ла си ч н и м с уд ск и м к в а л и т е т и ма к а о ш т о с у с т р у ч н а о с п о с о б љ е н о с т, и с к у с т в о, м у д р о с т, н е п р и с т р а с н о с т, о бјек т и в но с т и по ш т е њ е. Да би смо до би л и р е а л н у с л и к у о о р г а н и з а ц и ји и функ ци о ни са њу судског система, потребно је да приликом спровођења испити ва ња узме мо у об зир обе стра не. Унутар целине судске организације пре вас ход но тре ба да оце ни мо квал и т е т фу н к ц и о н и с а њ а ло к а л н и х с у до в а (оп ш т и н ск и х с у до в а), бу д у ћ и да с е на уч на ис тра жи ва ња нај ма ње ба ве упра во тим су до ви ма, иа ко се на тим су до ви ма од ви ја ви ше од 90% свих суд ских спо ро ва 8, што зна чи да гра ђа ни нај че шће има ју ве зе са тим ни во ом су ђе ња (а са дру ге стра не је про це нат жал би на пре су де тих су до ва ре ла тив но ни зак, те се кре ће око 20%). 9 Узимајућ и у о б зи р г о р е оп и с а н у гла в н у фу н к ц и ју с у дов а, и з видок руг а овог ра да из у зе ти су ван пар нич ни по ступ ци, јер они че сто не са др жа ва ју ме - ри т о р н и п р а в н и спо р (на п ри ме р по с т у па к р е г и с т р а ц и је фи р ме, еви ден ц и ја тр го вач ких ор га ни за ци ја итд.), па исте за то у об зир узи ма мо са мо као чи њен и це којима да је мо об ја ш ње њ а у ко л и ко вр ше у т и цај на н и во и л и ефи к а снос т су ђе ња у суд ским спо ро ви ма. Иа ко су на на ста нак са да шњег ста ња у ве ли кој ме ри ути ца ле ор га низ а ц и о не п р о ме не на с т а ле 2012. г о д и не, њи хо в ом а на л и з ом с е на ов ом ме с т у не н а ме р а в а мо по с е б но бавит и, 10 а л и ћемо с е н а некол ико мес т а позив ат и на њих ка да оне бу ду по слу жи ле као обра зло же ња за по је ди на пи та ња, а и ина че ће мо при ли ком при ка зи ва ња про ме на, ка да је год то мо гу ће за ба зну го ди ну узи ма ти 2010. или 2011. го ди ну. 268 ЕФИ К А С НО СТ С У ЂЕ ЊА Је да н од од л у ч у ју ћ и х фа к т о ра з а е фи к а сно с т су ђе њ а јес т е бр ојно с т ањ е су ди ја. Оно се у про те кле три го ди не кре та ло на на чин при ка зан у та бе ли број 1. Ра ди пра вил ног ту ма че ње тре ба да се зна да је раз лог за ве ћи број суди ја у по чет ној 2011. го ди ни био тај што је 2008. го ди не Др жав ни са вет за 8 Ви д и: ht t p: // bi r o s a g. hu /ob h /el n o k i- b e s z a m o lo k /fe le ve s - e ve s - b e s z a m o lo k 9 Ви ди по дат ке ко ји се на ла зе у ди ја гра му број 2. 10 О ово ме ви ди Darák, Péter: Sar ka la tos Átalakulások A bíróságokra vonatkozó szabályozás átalakulása, MTA Law Wor king Pa pers, 2010-2014 (http://jog.tk.mta.hu/uplo ads/fi les/mtalwp/2014_ 39_ D a r a k.p d f ) i Аuthor 2014.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 пра во су ђе је сво јим ре ше њем број 197/2008. (од 25. сеп тем бра 2008. го ди не) до зво лио да се при вре ме но до 31. де цем бра 2011. го ди не на Глав но град ском су д у (Fővárosi Tör vényszék) и на Бу дим пе штан ском ре ги о на лном суд у (Bu da pest Környéki Törvényszék) по ве ћа број су ди ја. Чи ње ни ца да се од 2012. го ди не опе т ви д и по ве ћ а н и бр ој су д и ја, са ма по се би не г о во ри м но г о о ефик асно с т и суд ске ор га ни за ци је, али на осно ву ње мо же да се утвр ди да је број но ста ње су ди ја ви со ко у по ре ђе њу са другим државама Европ ске уни је. У по гле ду бро - ја су ди ја на 100.000 ста нов ни ка Ма ђар ска се на ла зи на 7. ме сту у ЕУ. 11 Ме ђут и м, не рас полажемо компарат и вн и м подац има о бро ју п ра во суд ног по моћ ног осо бља ко је по ма же су ди ја ма у ра ду, а де лом им и олак ша ва рад оба вља њем по је д и н и х з а да т а к а. И з т а б е ле б р. 2. с а зна је мо да је б р ој но с т а њ е с е к р е т а р а су до ва знатно повећано у период у од 2011. год ине, а број форм улатора судск и х ака та (пр ви сте пен на пу ту пре ма име но ва њу за су ди ју) стаг ни ра, за раз лик у од о с т а л и х а д м и н и с т р ат и вн и х р а дн ик а ч и ји је к ру г д и на м и ч к и по в е ћ а н. У ко ре ла ци ји са овим бро је ви ма на ла зи се рок окон ча ва ња суд ских посту па ка из ко јег је ви дљи во да се у по гле ду бр зи не ре ша ва ња суд ских спор ов а у г рађа нско п ра вн и м и п рив р едн и м спо р о ви ма ма ђа р ск и с у до ви на ла з е на 6. ме сту ме ђу др жа ва ма Европ ске уни је, а у управ ним спо ро ви ма на 4. ме с т у у н у т а р ЕУ. 12 Ис т о в р е ме но је бу џе т ом з а р а д ма ђа р ск и х с у до в а на ме - њ е н и и зно с п рил и чно н из а к у у пор еђ ењу с а с удовим а е в р опск и х д рж ав а. Та ко с е у по глед у с уд ск и х и з да т а к а на 10 0.0 0 0 с т а нов н ик а Мађа р ск а на лази тек на 18. ме сту. 13 Све то ука зу је на то да се ра ди о из у зет но ефи ка сном фу н к ц и о н и с а њу с у до в а, а л и и п а к пос т оји не ко л и ко ф а к т о р а ко ји до не к ле о т е ж а в а ју и з в о ђе њ е ов а ко не д в о см и с ле ног з а к љу ч к а. Н аиме, у и нт е рн ац ион а лној комп ар ат ис т иц и не пос т оји јед и нс т в ен и ме тод ко ји би про пи си вао ка да се не ки спор мо же сма тра ти окон ча ним. Да л и с е окон ча њ ем спо р а сма т р а до но ше њ е ме ри т о р не од л у ке (п р е с у де) и л и се под ти ме под ра зу ме ва и тех нич ко-про це сно ре ша ва ње спо ра (на при мер п р еме ш т а њ ем с уђењ а на једа н д руг и с уд, и л и м и р о в а њ ем с уд ског по с т у п к а у гра ђан ско прав ној ства ри)? Није свеједно ни то колико се у појединим прав - н и м с ис т ем им а с уд ија м оже једн ос т а вн о и л и т е ш ко о с л о б о д и т и н е ко г пред ме та (на при мер ко ји су прав ни усло ви за од ба ци ва ње пред ме та;). 11 Пре ма по да ци ма у 4. фу сно ти поменутог EU Ju sti ce Sco re bo ard -a. Ви ди : http: //ec. e u r o p a.e u /ju s t i c e /ef fe c t i ve -ju s t i c e /f i le s /ju s t i c e _ s c o r e b o a r d _ 2 015_ e n.p d f. 12 П р е м а п о д а ц и м а E U Ju s t i c e S c o r e b o a r d - a. 13 П р е м а п о д а ц и м а E U Ju s t i c e S c o r e b o a r d - a бу џ е т с к а с р ед с т в а н а м е њ е н а з а р а д с у д о в а кре та ла су се на сле де ћи на чин: 2011. го ди не 69,3 ми ли јар де Фт., 2012. го ди не 79,4 мили јар де Фт., 2013. го ди не 84 ми ли јар де Фт, 2014. го ди не 87 ми ли јар де Фт, 2015. го ди не 87,5 ми ли јар де Ft. 269
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) Та бе ла бр. 1. Број но ста ње су ди ја у Ма ђар ској (соп стве ни рад на осно ву го ди шњих и з в е ш т а ја Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) До з в о љ е н и с т а т ус С т в а р н и 2011. 2914 2871 2012. 2875 2767 2013. 2910 2807 2014. (30. 06.) 2910 2815 Та бе ла бр. 2. Број но ста ње ли ца за по сле них у пра во су ђу у Ма ђар ској (соп стве ни р а д н а о сно ву г о д и ш њи х и з в е ш т а ја Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) Бр ој с е к р е т а ра с у до в а До з в о љ е н и С т в а р н и 2011. 614 605 2012. 767 732 2013. 767 777 2014. (30. 06.) 776 764 Број фор му ла то ра суд ских од лу ка До з в о љ е н и С т в а р н и 2011. 359 256 2012. 359 239 2013. 359 260 2014. (30. 06.) 348 252 Е Број но ста ње оста лих ли ца з а по с ле н и х у п ра в о с у ђу До з в о љ е н и С т в а р н и 2011. 6902 6786 2012. 7016 6920 2013. 7091 6963 2014. (30. 06.) 7073 7019 Резултат хронолошке анализе потврђу је прет по став ку пре ма ко јој вре - ме окон ча в а њ а с уд ског спо р а не з а ви си с а мо од б р о ја с у д и ја и п р а в о с уд н и х ра д н и к а, од ра д н и х усло в а и кол ич ине њи хо ве уло же не ене р г и је. По след њи х го ди на је при мет но да са јед не стра не не пре ста но ра сте број су ди ја и право суд них рад ни ка као и из нос бу џет ских сред ста ва за њи хов рад, док са д р у г е с т р а н е в р ем е о ко нч ав ањ а с п ор ов а н а н и в оу о п ш т и н с к и х с у д о в а у раз ли чи тим ства ри ма по ка зу је сиг ни фи кант но од сту па ње. У по гле ду привред них спо ро ва уоч љи во је да је вре ме ре ша ва ња спо ро ва у ко ре ла ци ји са сма њи ва њем бро ја суд ских пред ме та, док је у гра ђан ским и у кри вич ним 270
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 с т в а ри ма в р е ме по т р е б но з а з а в р ше т а к с уд ског по с т у п к а бл а г о, а у р а д н и м спо ро ви ма зна чај но по ра сло (ди ја грам бр. 1.). Ди ја грам бр. 1. Вре ме окон ча ва ња спо ро ва на оп штин ским су до ви ма у че ти ри ка те го ри је пред ме та (соп стве ни рад на осно ву го ди шњих из ве шта ја Др жав не к а н це л а ри је с у д и ја) Је да н од ра з ло г а ко ји м би с е на п р ед на ве де но ла ко мо гло о бјасн ит и је с т про ме на при сти глих спо ро ва, па за то у та бе ли 3. и 4. на гла сак ста вља мо на т у ч и њ е н и ц у. Та бе ла бр. 3. Број па р нич них пред ме та при сти глих на ло кал не (оп штин ске) су до ве (с оп с т в е н и р а д н а о сно ву г о д и ш њи х и з в е ш т а ја Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) G o d i n a G r a đ a n - ski spor P r i v r e d n i spor SUDSKI SPOROVI Kri vič ni spor u k u p no od to ga jav no t u ž i l. P r e k r š aj n i spor Up r av n i spor* R a d n i s p o r U k u p no 2010. 168 045 15 217 80 155 63 827 91 554 26 745 381 716 2011. 161 335 13 881 77 980 61 510 107 276 22 844 383 316 2012. 143 904 12 324 70 886 54 785 188 463 18 299 433 876 2013. 148 181 12 924 77 978 60 455 369 783 17 597 16 023 642 486 2014. 147 428 10 900 58 944 55 521 51 339 13 622 14 186 296 419 271
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) Та бе ла бр. 4. Број ван пар нич них пред ме та при сти глих на ло кал не (оп штин ске) су до ве (соп стве ни рад на осно ву го ди шњих из ве шта ја Др жав не кан це ла ри је су ди ја) G o d i n a G r a đ a n s k i i pri vred ni va n pa r n ič n i P r e d me t i u ve zi s u d s kog i z v r š e nja VA N PA R N IČ N I SP OR K r i v ič n i va n pa r n ič n i p r e d me t i ukup no P r e k r š aj n i va n p a r- nični Up r av n i va n p a r- nič ni R a d n i va n p a r- nič ni Ukup no ** 2010. 375981 64265 28915 4346 473507 2011. 64328 62186 26547 1860 154 921 2012. 61 521 58 838 11 651 1 501 133 511 2013. 62 138 134 734 59 012 4 647 4 611 1 232 131 640 2014. 62 019 118 522 78 074 311 655 4 386 1 322 575 978 Ви дљи во је на пр ви по глед да је у пе ри о ду из ме ђу 2010. и 2014. го ди не била подједна ко огром на раз ли ка у бро ју па р нич них и ванпарничних предме т а ко је су су до ви за п ри м ил и. Међут и м, а ко по сма т ра мо и ис п и т у је мо са мо к л а с и ч н е п а рн и чн е пос т у пке (г р ађ а нс к и, п р и в р ед н и, р а д н и и у п р а в н и пар н и ч н и по с т у па к т е к ри ви ч не по с т у п ке по к ре н у т е од с т ра не ја в ног т у ж и- ла штва) ви ди мо да је та мо у зна чај ној ме ри, за око 10% сма њен број за при мљен и х п р ед ме т а ( у г р а ђ а н с к и м и к р ив и чн и м п р едмет им а је с м ањ ењ е б р оја спо ро ва би ло ве ће од 10%, у при вред ним пред ме ти ма је оно из но си ло го то во јед ну тре ћи ну, док је у рад ним спо ро ви ма број при сти глих пред ме та сма њен ско ро на по ло ви ну). Иа ко је број пре кр шај них пар нич них спо ро ва при вре ме - но (у 2012. и 2013. го ди ни) дра стич но по рас тао, го ди не 2014. је опао на не што ви ше од по ло ви не бро ја ко ји је за бе ле жен 2010. го ди не. У ис п и т и в а ном в р е мен ском пе ри о д у је оч и глед но в е л и ко од с т у па њ е у по гле д у б р о ја в а н п а р н и ч н и х по с т у п а к а у ко ји м а т а ко ђ е у че с т ву ју с уд ск и људ ски ре сур си, па та ко ови по ступ ци у из ве сној ме ри вр ше ути цај на рад су ди ја. Огро ман пад бро ја ових спо ро ва у 2011. го ди ни у уд но су на 2010. г о д и н у об ја ш њи в је т и ме ш т о су пос т у пц и з а нап лат у пот раж ив ањ а п р еш л и са су до ва у на д ле ж ност јав н и х бе ле ж н и ка (но та ра). Ме ђу т и м, т и ме н и је до ш ло до ствар ног сма њи ва ња рад ног оп те ре ћ и ва ња, не го се са мо п ри бе гло п ри ме ни пос т у п к а ко ји је у с уш т ин и био мож д а н ајједнос т а вн ији, п р а кт и чно би с е мо гло ре ћ и да је он ме ха ни ч к и п ри ме њив. Са свим су п ро тан ре до след до га ђа ја уоч љив је 2014. го ди не у од но су на 2013. го ди ну, та да због то га што је пре кршај ни по сту пак ве ћим де лом постао поједно ста вље ни ван пар нич ни по сту пак. Н ајв ер о в а т н и ја у з р оч но -по с ле д и ч н а в е з а и з ме ђу б р о ја з а п ри м љ е н и х пред ме та и вре ме на окон ча ва ња њи хо вог ре ша ва ња мо гла би да бу де то да сма ње ни број но вих пред ме та ре зул ти ра бр жим за вр шет ком њи хо вог ре ша- 272
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 ва ња, бу ду ћи да су ди ја мо же је дан те исти суд ски пред мет пре тре сти уну тар к ра ћ и х в р е мен ск и х и н т е р в а ла. У в е зи с а т и м по с т а в љ а с е, међут и м, п ит ањ е за што је сем у нај ма њем бро ју за сту пље них при вред них спо ро ва, у свим д р у г и м с е г м е н т и м а п р и м е тн о д а је з н ач ај н о с м а њ е њ е п р ед м е т а п р а ћ е н о бла гим или ја ким по ра стом вре ме на њи хо вог ре ша ва ња. Од го вор на то мо же да се по т раж и у ме ђу соб н и м у т и ца ји ма на ма не п ре по зна т и х фа к то ра (п и та ња орг ан из ац ије рада, п р о ме не у с т ру к т у ри п ред ме т и тд.) 14 Уоп ш т е но г о во ре ћ и, мо гл и би смо с е од в а ж и т и да у т в р д и мо к а ко п р о ме не п р а в н и х п р о п и с а ко је з а по с ле д и ц у и ма ју да м п и н г ш ко п ри с т и з а њ е п р ед ме т а (на п ри ме р у п р е - к р шај н и м спо р о ви ма и л и у с уд ск и м по с т у п ц и ма в е з а н и м у з фи р ме) 15 н и с у до в е ле до мо г ућ но с т и да с е п л а н и р а ри т а м од ви ја њ а па р н и ч ног по с т у п к а, па ти ме и до ње го вог окон ча ња уну тар ра зум ног ро ка. Пред ви ђа мо да ће се вре ме ре ша ва ња суд ских спо ро ва и од ви ја ња по - ступ ка и да ље по бољ ша ва ти у слу ча ју да се на ста ви сма њи ва ње при сти глих пред ме та, или ако се њи хов број ста би ли зу је на са да шњем бро ју. Би ло би хва ле в р ед но да с е у с т а т и с т и ч к и м по да ц и ма и у бу д у ће по с е б но р е г и с т ру ју в р е - ме на ме ри т о р н и х и т ех н и ч к и х з а в р ше т а к а спо р о в а. Ме ђу т и м, ис т о је т а ко исти на да је мно го пу та пред мет де фи ни тив но ре шен и без ме ри тор ног за вршет ка спо ра, ка да се он ви ше не вра ћа на суд, али је ипак за стра не у спо ру је ди но уми ру ју ће решавање управо доношење пресу де или постизање на - г од б е. Ја в но м не њ е не оце њу је р а д с у да по т о ме ко л и ко б р з о до но си од л у к у у слу ча је ви ма ре ше ња спо ра без до ста вља ња по зи ва на суд (да кле, без парн и це), од но сно п р е ме ш т а њ ем п р ед ме т а и л и д ру г и м на ч и ном б е з до но ше њ а ме ри т ор не одл уке, нег о по т оме кол ико в р емена м у т р еба да п р е судом р еш и прав ни спор. Уво ђе ње ова кве про ме не у оце њи ва њу би ло би ко ри сно и због то га што би при ме ном ове вр сте еви ден ци је у прав ним си сте ми ма дру гих з е м а љ а Е в р о пс ке у н ије б ил о м ог ућ е н а п у н о р е а л н и ји н а ч и н у п о р е д и т и с т в а р но с т а њ е у с уд с т ви ма по је д и н и х д р ж а в а. 16 По с т о је ћ и си с т ем п р е св е г а под с т и че ру ко в о д и о це с у до в а д р ж а в а ч л а н и ца да у ц и љу по с т и з а њ а до б р ог ре зул та та спро ве ду ко рек ци је по вр шин ских по ка за те ља, јер је то пу но једно - с та вн ије него да се ос т ва ри т е мељ но п ре т ре са ње п ред мета у разу мном рок у. 17 14 Не ма мо тач не по дат ке о то ме на ко ји на чин је у по је ди ним су до ви ма по пу њен број с у д и ја, н а ко н ш т о је 2 011. г о д и н е з а ко н о м п р о п и с а н о п е н з и о н и с а њ е с у д и ја (т з в. п р и н у д н о п е н з и он ис ањ е). А к о с е п оп уњ ав ањ е с уд ов а д ес ил о н а т ер ит ор иј а лн о н еп р оп о рц ион ал а н на чин, он да је мо гу ће да је по раст вре ме на ре ша ва ња спо ро ва иза зван и тим раз ло зи ма. 15 Види из ве штај пред сед ни ка Др жав не кан це ла ри је су ди ја за 2014. го ди ну: http://bi ro sag. hu /si t e s /d e f a u lt /f i le s /a l lo m a nyo k /ob t _ d o k u m e n t u m o k /o s s z e fo g l a lo _ 2 0150 6 0 9.p d f 16 По сто ји ста ти стика која бележи начин окончања судских предмета. Види: (http://birosag. hu /si tes/de fa ult /f i les/al lo ma nyok /me d ia-laps ze m le/st a t a d a tok /4_ hossz u _elem zes _ 2012 _ kesz.pdf ). О в а н а м с т ат ис т ик а пок аз ује д а у М ађ а рској јед в а неш т о више од половине г р ађ а нск и х п а р н и ч н и х п о с т у п а к а з а в р ш а в а д о н о ш е њ е м м е р и т о р н е с у д с ке од л у ке. 17 На ову опа сност упо зо ра ва Ja kab, András: A jogállamiság mérése in de xek segítségével, [пред објављивањем]. 273
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) Из овог угла гле да ња мо же мо као не гативну тенденцију третирати про - ме не ко је у по след ње вре ме оте жа ва ју мо гућ ност гра ђа на да се обра те су ду ра ди за шти те сво јих пра ва, од но сно оне ре фор ме ко је се те шко мо гу уса гласи т и с а з а хт е вим а з а пош т ено с уђ ењ е. Н а подру чју г р ађ а нског п р оцесног пра ва мо же мо из дво ји ти две ова кве про ме не. Озбиљ ни ји ути цај на суд ство је ве ро ват но иза зва ло 2011. го ди не уве - де но по ску пље ње так си и та ри фа за гра ђан ске пар нич не по ступ ке. Мак сима л н и и з но с т а к си и т а ри фа у п р в о с т е пе ном по с т у п к у је 1.50 0.0 0 0 ф ори нт и, а у жал бе ном по ступ ку он ра сте на 2.500.000 фо рин ти. Сем то га ни су из мење ни ни усло ви за осло ба ђа ње од пла ћа ња тро шко ва (ако при ход по чла ну по р о д ице не п р е в а зи л а зи и з но с м и н и м а л не с т а р о сне пен зи је, а ко с т р а н к а не м а и мо ви н у ко ја јој омо г у ћ а в а е г зи с т е н ц и ју, и л и а ко т р ош кови с удског спо р а у г р о ж а в а ју њ е н у ж и в о т н у ег зи с т ен ц и ју). 18 Но ви про пис је и тај да се 10% так си и та ри фа суд ског спо ра мо ра пла ти ти чак и он да ако суд од ба ци ту жбе ни зах тев без до ста вља ња по зи ва на суд. 19 По р ед т о г а је з а ко но да в а ц 2011. г о д и не у в е л и кој ме ри п р о ш и рио к ру г суд ских спо ро ва у ко ји ма је оба ве зно прав но за сту па ње (на при мер у спо рови ма о ау тор ским пра ви ма). 20 У о в ак в и м с л у ч а је в и м а н е с а м о т у ж и л а ц, не г о и т у же н и мо р а ју да и ма ју о ба в е зног п р а в ног з а с т у п н и к а, у с у п р о т ном су не ва же ћ и пар н и ч н и ис ка зи с т ра н ке без за с т у п н и ка. 21 Ова оба ве за т а ко ђе пред ста вља ве ли ки те рет за пар нич не стран ке ко је се не мо гу увек на да ти да ће стран ка ко ја из гу би спор би ти сол вент на, да кле да ће мо ћи пла ти ти св о је о ба в е з е. 22 На ве де ни усло ви, на рав но, при до но се то ме да све ви ше опа да број предме та ко ји сти жу пред су до ве, али исто та ко они мо гу да за у ста ве гра ђа не и ор га ни за ци је у њи хо вој же љи да пред су до ви ма оства ре сво ја пра ва и ин те - р е с е, па с е ис т и у ме с т о т о г а ра д и р е а л и з а ц и је св о ји х ц иљ ев а мог у ок р ен ут и пре ма не ким дру гим мо жда чак и иле гал ним сред стви ма из ван обла сти п р а в а. Шт о с е т и че к ри ви ч ног п р о це с а уоч љи в а је т ен ден ц и ја да з а ко но да в а ц с у ж а в а њ ем п р о це сно п р а в н и х г а р а н ц и ја по с т и же бр же од ви ја њ е по с т у па к а. Ме ђу н а в е де не у к и н у т е г а р а н ц и је сп а д а од р ед ба д а оп т у же н и н и је д у ж а н да се по ја ви на пре тре су, 23 да суд може одр ед ит и п исмено с ас л ушав ањ е све - 18 Уред ба бр 6/1986. (од 26. ју на 1986.). Уред ба Ми ни стар ства прав де 6.. 19 За кон о так са ма и та ри фа ма 58. ст. 1. тач ка ф). 20 За кон број III. из 1952. (ЗПП.) 73/А.. 21 ЗПП. 73/Б. ст. 1. 22 З б о г т о г а је з а б р и њ а в а ј у ћ е т о ш т о т о ко м ко д и ф и к а ц и је н о в о г з а ко н а о г р а ђ а н с ко м по ступ ку до са да још ни је спро ве де но оп се жно ис тра жи ва ње о то ме шта ми сле стран ке о н о в о м з а ко н у, н а д а љ е к а ко с е од н о с е п р е м а ч и њ е н и ц и д а с е о т е ж а в а р е а л и з а ц и ја њи хо в и х пра ва и оправ да них ин те ре са. 23 За кон бр XIX. из 1998. (ЗКП.) 279. ст. 4. 274
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 до ка, 24 односно да је од не да в но бра н и ла ц д у жа н да са м себи одред и замен и ка за слу чај да ни је у мо гућ но сти да се по ја ви на не кој од про це сних рад њи. И з у з е т а к од ов е о ба в е з е је с а мо с л у чај и з не на д не по ја в е не ке не о т к ло њи в е п р е п р е ке. 25 По ред про це сно прав них сред ста ва и ор га ни за ци ја уну тра шњег функц ион и с а њ а с уд а т акођ е и м а и зуз е тн у у лог у у см а њи в а њу б р о ја п р ед ме т а ко ји ни су ре ше ни у ро ку. На кон што је Устав ни суд Ма ђар ске [Одлука Уставног су да број 36/2013. (од 5. де цем бра 2013.)] сру шио си стем пре ме шта ња пред ме та, ство ре на је прак са да се на су до ве ко ји има ју ве ћи број на вре ме не ре ше них пред ме та ша љу су ди је са дру гих су до ва, али ови по то њи предме те не ре ша ва ју на су до ви ма у ме сти ма и су до ви ма у ко је су по сла ти, не го н а св о ме с у д у ко р и с т е ћ и н а з и в с у д а н а ко ји с у и з меш т ен и. 26 Иа ко је овај ме т од не о спо р но е фи к а сно с р ед с т в о з а р а с т е р е ћ и в а њ е с у до в а, и па к он да је осно ва и за озбиљ ну за бри ну тост. Са јед не стра не јер се са др жај но ра ди о об ли ку вра ћа ња ин сти ту та пре ме шта ња пред ме та (на и ме, су ди је су име но - ва не на од ре ђе ни суд са мо за ре ша ва ње из ве сног бро ја пред ме та), а ти ме се с т ра нке у спору, односно опт ужен и од в ајају од њи хо вог з а ко н и т ог су да. Зб ог на в е де но г а г у би т н и к у спо ру од но сно о с у ђе н и оп т у же н и к мо р а ју да сно с е и оне по себ не тро шко ве ко ји на ста ју ти ме што мо ра ју да пу ту ју у ме ста ко ја се на ла зе знат но да ље од се ди шта су да ко ји би био над ле жан за су ђе ње у спо ру (на при мер пут не тро шко ве све до ка). Узи ма ју ћи у об зир го ре на ве де ну по ја ву мо же мо да кажемо да представља озби љан ри зик, ако се судови и руководи о ци ко ји дис по ни ра ју над функц и о н и с а њ ем це л и не п р а в ног си с т е ма д р ж а в е кон цен т ри ш у на по б ољ ша њ е ефи ка сно сти ра да су до ва и су ди ја та ко да п ре ре а ли за ци је зах те ва ко ји се ти ч у ква ли те та на гла сак ста вља ју на ро ко ве за ре ша ва ње спо ро ва. На рав но, ра - з у м љи в а је же љ а да с е по б ољ ша ју в р е мен ск и р е з ул т ат ск и по к а з а т е љи, ко ји се мо гу пре зен то ва ти пред спо ља шњим и уну тра шњим фо ру ми ма, али се на д ру гој ст ра ни мо ра ју на те ра зи је ста ви ти и ли ч ни у ти сци г ра ђа на ко ји ст у па ју у ди рект не кон так те са су до ви ма, јер су ти ути сци ва жан фак тор за ства ра ње 24 ЗКП. 85. ст. 5. 25 О в ај п о т о њи с л у ч ај м о же д а з н а ч и п о в р е д у п р и н ц и п а е ф и к а с н е од б р а н е, с о б з и р о м да за ме ник не мо ра без у слов но да зна да оба вља по сло ве од бра не оп ту же ног на исто то ли ко стру чан на чин као што је за то спо со бан бра ни лац ко га је оп ту же ни за то опу но мо ћио. ЗКП. 50. ст. 1. тач ка е). 26 n a o s n o v u i m e n o v a nja p o slu ž b e n oj d u ž n o s t i o d s t r a n e p r e d s e d n i k a D r ž av n e s u d s ke kan ce la rije, pored sopstvenih zadataka na [Debrecinskom] sudbenom stolu okonča li su i 160 pred - me t a Glav no g r a d skog s ud b e nog st o la. L a jos Ba l la je do d a o d a se i me no va nje p o slu žb e noj du ž no st i na sta vlja, jer u pe ri o du od 1. sep tem bra 2015. do 30. av gu sta 2016. go di ne De bre cin ski sud be ni stol p o m a ž e Gl av n o g r a d s ko m s u d b e n o m s t o lu u ve z i s t e č aj n i h i l i k v i d a c ij s k i h p r e d m e t a. Vi d i http:// b i r o s a g. h u / m e d i a /a k t u a l i s /s z e l e s kor u - s z a km a i - k ih iv as o k n a k- kel l - el e g e t- t e n n i u k- b i r o s a go k n a k- s aj t o t a je koz t a t o. 275
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) по в е р е њ а у це ло к у па н п р а в о с уд н и си с т ем. М и ш љ е њ е г р а ђа на с е у м но г о ме за сни ва на ква ли те ту су ђе ња. УСЛО ВИ ЗА К ВА Л И Т ЕТ НО С У ЂЕ ЊЕ Ме т о д и п ри ме њ е н и з а оце њи в а њ е к в а л и т е т а Објек тивно оцењивање квали те та судских пресуда задатак је који предс та в ља је дан од нај ве ћ и х изазова за руковод иоце у н утар нац иона лног сис тема п р а в о с у ђа т е з а по л и т и ч ке че л н и ке ко ји од г о в а р а ју з а с т а њ е у це ло к у п ном суд ском си сте му. Са јед не стра не тре ба да се по шту је ор га ни за ци о на не за - висно с т судо в а и л и чна нез ависно с т суд ија, а са д ру г е с т ра не је ве о ма т е ш ко е г з а к т н и м м е т о д и м а в р ед н о в а т и јед н у ов а ко с л о жен у и д уб око м ис аон у се ри ју и н т е лек т у а л н и х ра д њи, ка к ву п ред с т а в ља су ђе ње. 27 Због то га се у разн и м п рав н и м си с т е м и ма на све т у у глав ном ко ри с те и н д и рек т н и и ме шо ви т и (на ви ше и н д и к а т о р а ба зи р а н и) мо де л и оце њи в а њ а. 28 У на с т а в к у а на л и зирамо д в а моде ла ко ји с е п ри ме њу ју у н у т ар ма ђар ског судског сис т ема. Једа н од њи х је п р о це н а т ж а л б е н и х по с т у п а к а ко ји м с е в р ед н у је р а д по је д и н и х су до ва, а дру ги је лич но оце њи ва ње ра да су ди ја. Пр о ц е н а т ж а л бе н и х п о с т у п а ка У прак си Др жав не суд ске кан це ла ри је по јам осно ва ност су ђе ња ука - зу је на пи та ња ква ли те та. Од 2012. го ди не мо же да се пра ти траг о то ме ка ко Др жав на суд ска кан це ла ри ја бе ле жи раз ме ре под не ше них жал би. Овај ин дика тор, упр кос број ним про бле ми ма ко ји се ја вља ју у прак си, мо же да се оце ни р е ла т и в но в е р о до с т ој н и м, је р не ко ри с т и у н у т ра ш њ е оце њи в а њ е к в а л и т е т а оба вља ња суд ске функ ци је, не го за осно ву узи ма оце њи ва ње од стра не ко рисни ка су до ва (да кле, гра ђа на), па се та ко ре флек ту је на крај ње ци ље ве прав о с уд ног си с т е ма. Уко л и ко с у ко ри сн и ц и ус л у г а с у до в а з а до в ољ н и, он да не мо же би т и на р о ч и т о ве л и к и х п р о бле ма са н и во ом к в а л и т е т а п ре су ђи в а њ а. 29 27 Кра так пре глед ових про бле ма ви ди у: Aut hor, 2015. 28 Та кав је на при мер фин ски про јект Ro va ni e mi Qu a lity Pro ject ко ји се на овом под руч ју сма тра пи лот -про јек том. (http: //www.co ur tex cel len ce.co m /~ /me dia /Mic ro si tes/fi les/ic CE / Q u a l it yb e n ch m a r k s Fi n l a n d D e t a i le d. a s h x) 29 Н а и с к а з ив а њ е н а м е р е з а п од н ош е њ е м ж а л б е с е м н е з а д о в о љ с т в а п р в о с т е п е н о м пре су дом мо гу да ути чу и тро шко ви по ступ ка по прав ним ле ко ви ма (ов де не ра чу на мо иск љу ч и в о и с а м о м а т е р и ја л н е т р о ш ко в е, н е г о и у л о же н о в р е м е и е н е р г и ј у, н е с и г у р н о с т з б о г н е ја с н е с и т у а ц и је и з а в и с н о г од н о с а и тд.). Н а п о м и њ е м о д а је ов а к а в и н д и к а т о р п р и м е н и о и у 28. фу сно ти по ме ну ти Ro va ni e mi Qu a lity Pro ject. 276
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 Од г о в арајућ и м бр ојем подат ак а пог одн и х з а у поређив ање ра сполажемо са мо за круг гра ђан ских спо ро ва, али би ме ђу на род на ком па ра ци ја на овом по љу би л а и з у з е т но п р о б ле м а т и ч н а, з а т о ш т о р а з л и ч и т и п р оп ис и у в ез и п ра в н и х ле ко в а по је д и н и х п ра в н и х си с т е ма на ру ша в а ју на с т а л у сл и к у. Ра д и оце њи ва ња ма ђар ских по да та ка тре ба зна ти да се по да ци за 2011. и 2012. го ди ну од но се на раз ме ре жал би уло же них на све од лу ке ко ји ма је окон чан по с т у па к, док д и ја г ра м ко ји с е од но си на 2014. г о д и н у с ад рж ав а с а мо ж а л б е уло же не на суд ске пре су де. Та раз ли ка об ја шња ва да је у од но су на 2012. г о д и н у бр ој уло же н и х ж а л би 2014. г о д и не г о т о в о уд в о с т ручен (на ж ало с т з а 2013. г о д и н у не ма мо по да та ка). По ред т о га д и ја г ра м за 2014. го д и н у са д р жа ва су ми ра не по дат ке за све жалбене поступке у не -кри вич ним (и не -пре кр шајним) пред ме ти ма, док је за 2011. и за 2012. го ди ну овај по да так био до сту пан са мо та ко да је раз вр стан по по је ди ним ка те го ри ја ма пред ме та. Ди ја грам бр. 2. Про цен ти жал би про тив пре су да у гра ђан ско прав ним спо ро ви ма на оп штин ским су до ви ма те на управ ним и рад но прав ним су до ви ма у пр вој по ло ви н и 2014. г о д и не (и н ф о р м а т и в н а а н а л и з а Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) 30 30 h t t p: // b i r o s a g. h u /s i t e s /d e f a u l t /f il e s /a ll om a n yo k /s t a t i s z t i k a i _ a d a t o k /a _ b i r o s a g i _ u g y fo r- g a lo m _ 2 014._ i._ fe le v_150 d p i.p d f 277
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) Ди ја грам бр. 3. Про цен ти жал би под не ше них про тив од лу ка ко ји ма је окон чан про цес у гра ђан ским оде ље њи ма оп штин ских су до ва 2011. и 2012. го ди не (и н ф о р м а т и в н а а н а л и з а Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) 31 Ди ја грам бр. 4. Раз ме ре жал би под не ше них про тив од лу ка ко ји ма је окон чан про цес у при вред ним оде ље њи ма оп штин ских су до ва 2011. и 2012. го ди не (и н ф о р м а т и в н а а н а л и з а Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) 31 Из вор за ди ја гра ме бр. 3-5. је иста ана ли за: http://birosag.hu /sites/default /files/allomanyok / m e d i a -l a p s z e m le /s t a t- a d a t o k /4 _ h o s s z u _ ele m z e s _ 2 012 _ ke s z.p d f 278
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 Ди ја грам бр. 5. Про це нат жал би про тив од лу ка ко ји ма је окон чан про цес у рад но прав ним оде ље њи ма оп штин ских су до ва 2011. и 2012. го ди не (и н ф о р м а т и в н а а н а л и з а Д р ж а в не к а н це л а ри је с у д и ја) Про у ча ва ју ћи по дат ке за 2014. го ди ну уоч љи во је ко ли ко су ве ли ка одсту па ња од јед ног су да до дру го га. Осно ва не за кључ ке у ве зи са раз ло зи ма ко ји доводе до т и х од с т у па ња мо гл и би смо из ве с т и у сл уча ју да ра спо лажемо по да ци ма за ви ше прет ход них го ди на, али се већ и из упо ре ђи ва ња по да така за 2011. и 2012. го ди ну ви ди да по сто је су до ви на чи јем је под руч ју ме сне на д ле ж но с т и конт ин уисано виш и п р оценат ж а лби нег о на т ерит орији ме сне на д ле ж но с т и д ру г и х с у до в а. Јед на од уоч љи вих тен ден ци ја је та да је сиг ни фи кантно високи проце - нат жал би код оп штин ских су дов и квар тов ских су до ва ко ји де лу ју на те рит о ри ју под и нг ер ен ц и јом Гла в но г ра д ског су да. О в а по ја в а може да и ма ви ше узро ка. Мо гу ће је на и ме, да на су до ви ма са ве ћим оп те ре ће њем су ди је имају ма ње вре ме на за те мељ но пре тре са ње спо ро ва, па су због то га стран ке нез а до вољ н и је и з ре че н и м п ре су да ма. 32 Ви с о к и п р о це нат жа л би под не ше н и х у пре стол ни ци мо же да бу де по сле ди ца и то га што се пред та мо шњим су дови ма п р о цен т у а л но од ви ја м но г о ви ше спо р о в а у ко ји ма с е з а и н т е р е с о в а не 32 Не с р а з м е р н о в е л и ко о п т е р е ћ ењ е ц е нт р а лн е р ег иј е п р об л е м ј е који в е ћ г од ин ам а по с т о ји, т е н а ш т о у к а з у ју и г о д и ш њи и з в е ш т а ји п р ед с ед н и к а Д рж а вн е с удс ке к а нц ел а р ије. Овакво стање наводи се и у нај но ви јем из ве шта ју за 2014. го ди ну. Ви ди: http: //bi ro sag.hu / si t e s /d e f a u lt /f i le s /a l lo m a nyo k /ob h /el n o k i b e s z a m o lo k /el n o k i _ b e s z a m o lo _ 2 014.p d f 279
Др Ма ћаш Бен це, Неколико основних поука реформе судства у Мађарској (стр. 265 289) стран ке спо ре о озбиљ ним фи нан сиј ским и дру гим ин те ре си ма, па за то оне на сто је да ис ко ри сте сва ку, па и нај ма њу мо гућ ност да оства ре сво је ин тер ес е у п р ко с в ис ок и м т а кс ам а и н ак н ад ам а ко ј е т р е б а п л а т и т и у ж а л б е н о м по с т у п к у. Ме ђу тим, дру го об ја шње ње мо же да бу де и то што на су до ви ма ван цент р а л не р е г и је у д р ж а ви фу н к ц и о н и ше р е л а т и в но ма л и б р ој д ру г о с т е пе н и х суд ских ве ћа у по је ди ним оде ље њи ма, па је за оче ки ва ти да се лак ше форм и ра ла је д и н с т вена судск а п ра кса које с е п рид рж ав ају и суд ије опш т и нск и х с у до в а, бу д у ћ и д а и м је дос т у пн а и позн ат а. За то ће та мо би ти ма њи број успе ш н и х жа л бе н и х по с т упака, ш т о ослабљу је ск ло нос т п ро це сн и х с т ра на ка да уло же жал бу. О в ом о б р аз ложењу и п а к п р от ивур е ч и ч и њ е н и ц а д а је и з ме ђу н е к и х оп ш т и н с к и х с уд ов а који д ел ују н а т ер и т о р и ја м а по је д и н и х р е г и о н а л н и х судов а п риме тно вел ико одс т упање у погле д у п р о це на т а под не ше н и х ж а л би ( у п р в ој по ло ви н и 2014. г о д и не је р а з л и к а и з ме ђу ж у па н и ја с а нај ви ш и м и нај н и ж и м п р о цен т ом под не ше н и х ж а л би и з но си л а бл и з у 80 %). О в а си т у а - ци ја по на шим са да шњим са зна њи ма про из ла зи из два раз ло га. Са јед не стране је мо гу ће да по сто је дру го сте пе на ве ћа ко ја су де до след но или ма ње до следно, па је сто га ма њи број жал би та мо где жал бе на ве ћа де лу ју до след ни је. Д ру г и мо г у ћ и р а з лог је т ај да, з а и с т а по с т о ји р а з л и к а у к в а л и т е т у с у ђе њ а и з ме ђу по је д и н и х оп ш т и н ск и х с у до в а, п а је у т ом с л уч ају виш и п р оцен ат уло же них жал би је дан од на чи на ко јим пар нич не стран ке ис ка зу ју не за до - вољ ство пре ма до не ше ним суд ским од лу ка ма. Лич н о о ц е њи в а ње По не где с е к в а л и т е т с у ђе њ а о б е з б е ђу је п у т ем оце њи в а њ а р а да св а ког по је ди ног суди је. У сми слу ва же ћег за ко на је оп ште пра ви ло да се су ди је оце - њу ју на кон про те ка ро ка од три го ди не од да на њи хо вог пр вог име но ва ња, а за тим се њи хо во оце њи ва ње спро во ди осмо го ди шње. 33 То ком оце њи ва ња над ле ж ни ру ко во ди лац суд ског ко ле г и ју ма (и ли су ди ја ко га он од ре ди) тре ба да про ве ри су ди ји но зна ње и ис ку ство у по зна ва њу мат е ри ја л ног и п ро це сног п ра ва, ње г о ву спо соб нос т во ђе ња п ре т ре са ка о и суд и ј ско ис к у с т в о. С у д и ја св а ке г о д и не мо р а да с а с т а ви г о д и ш њи и з в е ш т ај о свом ра ду, ко ји тре ба да са др жи по дат ке о бро ју пред ме та у ко ји ма је су дио, њ е г о во де ло в ањ е, з ат и м мора п рик аз ат и свој ра д и на о сно ву д ру г о с т е пе н и х и жал бе них од лу ка. Све то за јед но тре ба да се узме у раз ма тра ње при ли ком до но ше ња оце не о ње го вом ра ду. Осим то га оце њи вач тре ба да оба ви пре - 280 33 О де таљ ним про пи си ма ви ди За кон број CLXII. из 2011. го ди не 71-77..
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2016 исп и т и в а њ е и з в е сног б р о ја спо р о в а ко је је с у д и ја п р а в о сна ж но з а в р ш ио, а мо ра ју с е п рибавит и и з аб елеш ке п р едс едн ик а већ а које је он у исп ит ив аном в р е мен ском пе ри о д у з а б е ле ж ио о с у д и ји н и м п р ед ме т и ма (оце н у ко ју је да о п р ед с ед н и к ж а лб е ног ве ћ а ко је је р е ша в а ло по ж а л ба ма на су д и ји не од л у ке), ка о и м и ш ље ње ру ко во д и о ца на д ле ж ног суд ског ко ле г и ју ма (суд ске сек ц и је) чи ја надлежност се утврђује сходно стручном подручју у којем дотични суди ја су ди (ако он ни је су ди ја ко ји спро во ди ис пи ти ва ње). О цењив ањ е рада с уд ије сп р ов оде њ ем у с т ру ч но не по с р ед но на д р е ђе не с у д и је, ко ји г а л и ч но по зна ју, т е од ко ји х у с у ш т и н и з а ви си њ е г о в о с т ру ч но на пре до ва ње. Ова ква си ту а ци ја на ме ће про блем да по ред ина че де таљ но про - п и с а н и х к ри т е ри ју ма оце њи в а њ а ( Пр а ви л н и к Д р ж а в ног в е ћ а з а п р а в о с у ђе број 4. из 2011. го ди не) у вред но ва њу ра да су ди је уло гу мо же да до би је и лич но м и ш љ е њ е ко је о оце њи в а ном с у д и ји с т ек не в р ш и л а ц оце њи в а њ а. С у бјек т у оце њивања се ти ме су ге ри ше да сво ју де лат ност пре су ђи ва ња ве зу је уз стано ви ште и ли сти л су ђе ња ње м у ди рект но над ле ж ног д ру го сте пе ног су да ко ји ре ша ва о жал ба ма на пре су де ко је оце њи ва ни су ди ја до но си (чак и у слу ча ју да он сам има дру га чи је струч но ми шље ње). Овај на ч и н оце њи ва ња ла ко мо же да до ве де до ра з м и мо и ла же ња п ра в не п ра к се. Буд ућ и да до Курије (врховног суда) долази само мал и сегмен т жа лби под не ше них на од лу ке оп штин ских су до ва, сто га на смер прав не прак се у од л у ч у ју ћој ме ри у т и че п ра в но м и ш ље ње су д и ја д ру г о с т е пе н и х су до ва ко ји ре ша ва ју о нај ве ћем бро ју жа л би на п р во с т е пе не од л у ке оп ш т и н ск и х су до ва. И м а ју ћ и у ви д у д а и оце њи в ач с у д и је н и жег с у д а до л а зи и з р е до в а с у д и ја д и р ек т но на д р е ђе ног ви шег с у да, с т о г а ме х а н и з а м оце њи в а њ а с у д и ја мо же да по мог не д иве рговању п ра вне п ра ксе рег иона лн и х судо ва. То по себно ва ж и у оним пи та њи ма су ђе ња ко ја ни су ти пич но у фо ку су пре и спи ти ва ња вр ховног су да (на при мер стил во ђе ња пре тре сног по ступ ка, прак са у из во ђе њу до ка за или из ри ца ње ка зне). О це њи в а њ е р ада с уд ије и њ ег ови х одл у к а мо гло би с е у ц и љу ис к ључ и в а њ а п ри с т р а снос т и и р ад и о б е зб еђив ањ а п ри ме не је д и н с т в е не с уд ске прак се на те ри то ри ји це ле др жа ве оба вља ти и на на чин ко ји се ко ри сти п ри л и ком исп ит и в а њ а н и в оа к в а л и т е т а на у ч н и х п у бл и к а ц и ја. С ход но т о ме би се оце њи ва ње пре су да донешених од стра не су ди је мо гло по ве ри ти у струц и п ри зн а т и м и це њ е н и м колег ам а с уд ијам а с а д ру г и х ж а л б е н и х с у до в а, ко ји би на осно ву ано ним них од лу ка (евен ту ал но суд ских пред ме та) до но - си ли ми шље ње о ра ду су ди је. На тај би на чин сем објек тив ног оце њи ва ња су д и је, ла к ше мо гла на по вр ш и н у ис п л и ва т и од с т у па ња која пос т оје у судској прак си на др жав ном ни воу. Ова вр ста си сте ма blind pe er-re vi ew би чи тав про цес су ђе ња учи ни ла све сни јим и про ми шље ни јим. 281