UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ Ин сти тут за европ ске сту ди је, Tрг Ни ко ле Па ши ћа 11, Бе о град, Ср би ја r o m e r o @ e u n e t. r s СА ЖЕ ТАК: Све до из би ја ња свет ске еко ном ске кри зе, са вре ме не концеп ци је ствара ња свет ске државе почивале су на политич ким и војно - безб едн ос н и м р а зл оз им а г л об а лн и х и нт ег р ац ија и и зв ир а л е и з м ир о вн и х пла но ва о (кон)фе де рал ном повезивању пр во у ми ров ну, а по том у над др жавн у а с о ц и ја ц и ју. С ви мо де р н и п л а но ви о св е т ској д р ж а ви п р о и з л а зи л и с у из ми ров не по ли ти ке мо дер не епо хе, по чи ва ли на по ли тич ким и без бедно сн и м а р г у мен т и ма т е н у д и л и по л и т и ч ко -и н с т и т у ц и о на л на р е ше њ а, док с у њи хо ви с а в р е ме н и с лед б е н и ц и с а мо т е о ри ј ск и р а з р а ђи в а л и ов е и де је у и з ме њ е н и м, а к т у е л н и м ус ло ви м а. Тек с а и з би ја њ ем к ри з е ја в љ а ју с е но в е и де је и кон цеп т у а л и за ц и је за го вор н и ка све т ске фе де ра л не д ржаве у ношењу с кри зним по сле ди ца ма, ко ји су у не спо соб но сти ма по је ди них др жа ва на - шли но ве раз ло ге за ну жну гло бал ну ин сти ту ци о нал ну надградњу. Најзн а ч ај н и је ме ђу ови м п р о м и ш љ а њи м а до с а д а је д а о Ж а к Ат а л и, по зн а т и фран ц у ск и еко но ми ста, пи сац и висок и јав ни сл у жбе ник. У ра д у се да је ње гов фи ло зоф ско -исто риј ски по глед на свет ску кри зу као пр ву фи нан сиј ску криз у мон д и ја л и з а ц и је и њ е г о в о о б ја ш њ а в а њ е не м и нов ног ис т о ри ј ског т о к а до ко јег је до ве ла а нар х и ч на мон д и ја л и за ц и ја ко ја, сма т ра Ат а л и, и з и ск у је да се на свет ској ле стви ци ус по ста ви оно што је јед но вре ме би ло ура ђе но н а н и в оу н ац ија. Н ад аљ е с е д аје Ат ал ије в оп ис мог уће св е тске д рж а в е к а о ре зул т а н т е ра в но т е же т р ж и ш н и х и де мо к рат ск и х си ла ко ја ће ус по с т а ви т и но ве ин сти ту ци је на осно ву ранијих, већ постојећих пла нетарних ме ђуна - р од н и х о р г а н и з а ц и ја. О в о с е, у з а в р ш ном де л у р а д а, и зл аже к рит и чк и м р а з м а т р а њи м а 1. К ЉУ Ч Н Е РЕ Ч И: д и на м и к а к ап и т а л и зма, Ж а к Ат а л и, мо де р н и з а ц и ја, свет ска др жа ва, свет ска еко ном ска кри за 1 Ра д је н а с т а о у о к в и р у п р о је к т а 179 014 ко је г ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о з а п р о с в е т у и н а у к у Ре п у б л и ке С р б и је.
700 Мо дер не кон цеп ци је ства ра ња свет ске др жа ве нај че шће кроз по - с т у п но п р е ра с т а њ е ме ђу на р од ног си с т е ма с у в е р е н и х д р ж а в а у ла ба ви ји и л и ч в р ш ћ и о б л и к св е т ске фе де ра т и в не д р ж а в е у гла в ном с у по ч и в а ле на по л и т и ч к и м и в ој но - б е зб едносн и м ра злозима глоба лн и х и нт ег рац ија т е и з ви ра ле и з м и р ов н и х п ла но в а о (кон)фе де ра л ном по в е зи в а њу п р в о у м ировн у, а потом у на д д р жав н у асо ц и ја ц и ју. Ра не п ре те че ови х м и ров н и х, по л и т и ч ко - без бед но сн и х п ла но ва на у ка п ро на ла зи још у па м фле т у Пје ра Ди бо а (Pi er re Du bo is), на да ре ног прав ни ка из 14. ве ка, под име ном О понов ном осло ба ђа њу Све те зе мље ( D e r e cu p e r a t i o ne t e r r a e Sa n ct a e) ко ји је пред ви ђао ства ра ње са бо ра свих хри шћан ских др жа ва ко јем би пред се дав а о па па, т е о сн и в а ње ње г о ви х ар би т ра ж н и х т е ла [ Heat e r 1992]. След ил и су га про јек ти Јир жи ја Под је брад ског (Jiří z Poděbrad) [Шмале 2004: 83 8 4] и Енeje Си л ви ја П иколом ин ија ( Ene a Si lv io P icc olom in i, половина 15. ве ка) Ве л и к и п л а н вој во де Си ли ја [Шмале 2004: 88] за Ан ри ја IV, 17. век), а за тим, у 18. ве ку, пла но ви Ви ли је ма Пе на (Vil li am Penn) (Пре ма сада шњем и бу ду ћем ми ру у Евро пи [Penn, при сту пље но 3. 12. 2014], опа та де Сен Пје ра Про јект за са вре ме ни мир [Watts 1714] ко га је до ра ђи вао и Жан Жак Ру со, и по зна ти трак тат О ве чи том ми ру И ман уела К а нт а [ К а н т 1995]. Сви ови на цр ти и пла но ви из ви ра ли су из ми ров не по ли ти ке мо - де р не епо хе; по ч и в а л и с у на по л и т и ч к и м и б е з б ед но сн и м а р г у мен т и ма и ну ди ли по ли тич ко -ин ституционална ре ше ња. Го то во сви ка сни ји плано ви мо дер ног свет ског фе де ра ли зма, а има их мно штво (на, при мер, они које с у п р едла г ал и Трубла д, Лориме р, Вулф, Хо б с он, Кор ц и је р, Х а рис, Мај нор, Ст р ејт, К ла рк, Р и в с ( Tr u e b o o d, L or r i me r, Wo ol f, Hob son, K ro z i e r, Ha r r r is, M i nor, St re it, Cla rck, Reve s) у гла вном су бил и ра зраде помен ут и х пла но ва из 18. ве ка, гле да них у из ме ње ним усло ви ма, то ком 19. и 20. ве ка. Иа ко се у пре те жно по ли ти ко ло шким обра зла га њи ма у из ра ди и за го ва рању свет ских фе де ра ли стич ких пла но ва спо ра дич но прибегавало и економским, па и еколо шким ар гу мен ти ма, те жи ште је увек би ло на ми ров но -безб ед но сној д и мен зи ји (ко ја је по с е б но оја ча ла с по ја ча н и м с т ра хо ви ма од и з би ја њ а н у к ле а р ног ра т а по с ле 1945), и л и, па к, на а фи р ма ц и ји и н д и виду ал них сло бо да у гло бал ним раз ме ра ма, ши ре њу гло бал не ети ке и ре - ша в а њу гло ба л н и х п р о бле ма. Св а к а ко, би ло је и з у з е т а к а, од з а г о в а ра њ а М и т ра н и ја ( M i t r a ny) и л и Ха са (Ha as) ко је су фун ционалистички приказ поступног супранацио - на л ног по ве зи ва ња у спе ц ифи чн и м међуд р жа в н и м по сло ви ма и л и у у ж и м п ри вред н и м г ра на ма у зи ма л и за мо дел из г ра д ње све т ске д р жа ве. Би ло је и он и х по б ор н и к а све т ског фе де ра л и зма ко ји су, по п у т Мекг р оа [ Кемб е л 20 09: 75], а на л и зи ра ју ћ и еко ном ске д и мен зи је з а х у к т а ле гло ба л и з а ц и је по сле 1990. го ди не, сма тра ли да се сви про бле ми ко ји се ов де ја вља ју мо г у реш ит и помоћу п рош ирења на длеж но с т и ме ђу на род н и х л и бе ра л н и х ин сти ту ци ја (СТО, Свет ска бан ка, си стем УН) ко је би, на ду жи рок, вод и ле п у т с т в а ра њ а св е т ске фе де ра л не д р ж а в е. Је да н д ру г и еко но м и с т а, Џемс Јун кер (Ja mes Jun ker), у књи зи Све т с ка у н и ја н а хор изонт у [Ju nke r 1993] ко ја је из да та у ра ном постхладноратовском периоду, питање свет - ске ин те гра ци је по сма трао је пре све га као еко ном ско, а тек по том, и као
701 по ли тич ко пи та ње. Јун кер је та да шње ин те гра тив не про це се у ме ђу нар од ној з а једн и ц и оп и си в а о к а о по с т е пе н у кон ве р г енц ију д в а дот адаш њ а глоба лна д ру ш т ве но - еко ном ска си с т е ма, со ц и ја л и зма и п ла нске п ривреде с к а п и т а л и змом и т р ж и ш ном п ри в р е дом, ко ја ће, сма т ра о је, не м и нов но до ве с т и до зна чај не т ра н сфор ма ц и је ме ђу на р од н и х и нс т ит уц ија. Њ ег ов п р ед лог и де у п ра в ц у ф ор м и ра њ а ла ба в е фе де ра л не у н и је де мо к рат ск и х на ро да, и има че ти ри главна ци ља: одр жа ва ња без бед но сти спрам спољ - њи х оп а сно с т и, у см и с л у с а мо о ч у в а њ а ; м и р но р е ш а в а њ е у н у т р а ш њи х кон фл и к а т а и з ме ђу д ру ш т в е н и х г ру па и г ра ђа на ; о б е з б е ђи в а њ а до с т у п- но с т и ја в н и х до ба ра и ус л у г а и р е г у ла ц и ја еко ном ск и х од но с а ; з а ш т и т а с оц ија л н и х и пол ит и чк и х п рав а г рађана [ Гаји ћ 2012: 166]. Заг ов арањ ем п р а кт и чн и х економско -пол ит и чк и х с т р ат ег ија з а о тк л ањ ањ е о тпор а у ме ђу на род ној за јед ни ци, пре свега кроз отклањање економских прова - л и ја и з ме ђу ра з ви је н и х и си р о ма ш н и х р е г и о на св е т а, Ју нке р је доша о до формулисања једноставног, па и прилич но на ив ног пред ло га свет ско -фе - де ра ли стич ког ин сти ту ци о нал ног си сте ма у ви ду би ка ме рал не ле ги слатуре и двојног гла са ња. У јед ном пред став нич ком дому седели би по - с л а н иц и к а о р еп р ез е нт и с в е тс ке п оп ул ац ије, у с к л ад у с а с опс т в ен и м ре ги оналним уделом у укупној популацији. У другом дому били би предс т а в н и ц и з е ма љ а ч и ја је сна г а п р о пор ц и о на л на у че ш ћу у п р ед ло же ном гло бал ном фе де рал ном бу џе ту [Гајић 2012: 166]. О в а к в и е кон о мс к и п р ис т уп и с в е тс ко - ф ед ер ал ис т и чко м п р оје кт у оста ли су уса мље ни у це лом пост хлад но ра тов ском пе ри о ду све до из бија њ а и д ра ма т и ч ног ис по љ а в а њ а св е т ске еко ном ске к ри з е 20 08. г о д и не. Тек н а кон и з би ја њ а к ри з е до ш ло је до по с т у п ног (и с амо дел им и чног) уви ђа ња ка ко ве ли ка ве ћина пробле ма немају претежно етатистички кара к т е р. На п р о т и в: у з р о ц и д ра с т и ч н и х с о ц и о е ко ном ск и х п р о бле ма ле же при мар но у сфе ри де лат ности међународних организација и транснацио - на лн и х корпо ра ц и ја у за ху к т а л и м гло ба л и за ц и о н и м, сло бод но т рж и ш н и м про це си ма ко је су кла сич не, вест фал ске мо дер не државе углавном по - смат р але и па си в но т о ле ри с а ле. Уо б л и че на по п ри нц ип у а симет рије, а не си ме три је гло ба ли за ци ја је, у ви ду ли бе ра ли за ци је роб не и фи нанси ј ске ра з ме не, по в е ћ а ла не јед на ко с т у гло ба л н и м ра з ме ра ма. Ме ђу нар од на кон к у р ен ц и ја сву да је и ш ла на ру к у с т а г на ц и ји з а р а да и по р а с т у бо ље ре че но екс пло зи ји про фи та [Тод 2006: 56]. Св е т ск у еко ном ск у к ри з у и з а зв а о je в рх ш пе к у ла т и в ног, гло ба л ног фи н а н си ј ског к а п и т а л а, а не (од св е т ск и х ф е де р а л и с т а з а св е мо де р не не да ће по сло ви ч но су м њи че не) су ве ре не д р жа ве. Ш пек улат и вн и кап ит а л је про це се на свет ском тржишту ослобођеном политичких уплива хран ио ви р т у е л и з а ц и јом, т ј. на п у м па в а њ ем св е т ск и х фи на н си ја у од но с у на ре ал ну еко но ми ју, чиме је створен велики дисбаланс. Ова диспро - пор ц и ја, с т во р е на ем и си јом нов ца б е з по к ри ћ а и фина нси јск и х дерив ат а, по к ри в а л а с е д ислок ац ијом п р ои зв одњ е у п р о це си ма гло ба л и з а ц и је на про сто ре где је над ни ца би ла ви ше стру ко ни жа, као и убр за ва њем нов - ча н и х т ра н са к ц и ја са вре ме н и м и н фор ма т и ч к и м с редс т вима [ Гаји ћ 2011: 22]. Ка да су п у к л и ш пе к у ла т и в н и фи нан сиј ск и ба ло н и, он и ко ји су би л и
702 су ви ше ве ли ки да би про па ли за тра жи ли су по моћ упра во од су ве ре не, на ц и о на л не д р ж а в е. Ве ћи на са вре ме них за го вор ни ка свет ске фе де рал не др жа ве у но ше - њу с к ри зн и м по с ле д и ца ма и неспос о бно с т и ма по је д и н и х д р ж а в а на ш л и с у но в е ра з ло г е з а н у ж н у гло ба л н у и н с т и т у ц и о на л н у на д г ра д њу. За т о се свет ски фе де ра ли сти све гла сни је за ла жу за то да се у усло ви ма светске кри зе при сту пи пре тва ра њу по сто је ћих свет ских фи нан сиј ских инс т и т у ц и ја у не к и ви д гло ба л ног м и н и с т а р с т в а фи на н си ја ; т а к в о м и н и- с т ар с т во мо гло би да п ла н ира и глоба лне фи на н си ј ске а к т и в но с т и, по п у т а кт и внос т и ко јом с е и з и ск у је у в о ђ е њ е но в е св е т ске р е з е р вне в а л у т е, би ло пу тем пра ва ву че ња, би ло на дру ге на чи не [Гајић 2012: 239]. Поје д и н и ме ђу њи ма, ову но в о на с т а л у к ри зн у си т у а ц и ју ис ко ри с т и л и с у з а п р е и сп и т и в а њ е до т а да ш њ ег гло ба л и с т и ч ког в р ед но сног усме р е њ а и ре кон цеп ту а ли за ци ју овог по гле да на свет ње го вих вред но сти и исто - риј ске пер спек ти ве сма тра ју ћи да је кри за не из о став ни део нај ши рег со - ц ио - еко ном ског п ро це са ко ји о т ва ра но ве мо г ућ но с т и ко је ће, на по сле т к у, довести до остварења светске државе. Нај зна чај ни је ме ђу овим про ми шљањи ма до са да дао је Жак Ата ли. АТА Л И Ј ЕВ ФИ ЛО ЗО Ф СКО -ИСТО РИ Ј СК И ПО ГЛ ЕД НА СВЕТ СКУ КРИ ЗУ Је да н од ме д и ј ск и нај ек спо н и ра н и ји х м и с л и ла ца с а да ш њи це св а к а- ко је Жак Ата ли (Ал жир, 1943), фран цу ски еко но ми ста, пи сац и ви со ки ја в н и сл у жбе н и к. Ат а л и јева у т ицајнос т п ре ва зи ла зи ње г о ве сп и са т е љ ске активности. Иа ко је ау тор ве ли ког бро ја ве о ма чи та них књига чији број прела зи пе де с е т на с лов а, по зна т и ји је по св о ји м ја в н и м де лат но с т и ма ме ђу ко је спа да функ ци ја ис такнутог саветника бившег председника Француске Ф. Ми те ра на или, пак, ме сто пр вог пред сед ни ка Европ ске бан ке за об но ву и раз вој чи ји је идеј ни за чет ник био још 1989. го ди не, а са ци љем ин ве сти ра ња ра ди об но ве ис точ но е вроп ских пост со ци ја ли стич ких зе маља. У мла до сти Ата ли је био пре да вач на До фи но вом уни вер зи те ту у Па ри зу (1968), ко о сн и в ач ев р опског ист ра ж и в ач ког п р о г ра ма ЕУ РЕ К А и осн и вач ме ђу на род не не в ла д и не ор га н и за ц и је А ЦФ (Ac t ion con t re la Fa i m). На кон по вла че ња са јав них фун ци ја на ста вио је да осни ва но ве или да у че с т ву је у м но г и м већ пос т ојећ и м нев ла д и н и м ор г а н и за ц и ја ма: осн и вач је не п р о фи т не ор г а н и з а ц и је Pla Net Fi n a n ce и п р ед с ед н и к Ко м и си је з а ли бе ра ли за ци ју фран цу ског еко ном ског ра ста ко ју је 2007. офор мио тада шњи фран цу ски пред седник Н. Саркози; такође, оснивач је и председн и к у фи р м и за еко ном ск и кон са л т и н г A&A. Због ње г о ви х спо соб но с т и, и н т е ресовањ а и а кт и внос т и, Жак а Ат ал ија по сло ви ч но сма т ра ју и јед н и м од нај зна чај нијих интелектуалаца идео лога глобализма (према часопису Fo re ig n Po lic y, мај јун 2008, убра ја се у сâм врх 100 свет ских јав них и н т е лект уалаца) ко ји с е, м и мо ба н к ар ск и х екс пе р т из а, нер е тко одв аж ује да с е ба ви и ком п лек сн и м т е ма ма д ру ш т в е не т е о ри је и п р ог но с т и ке, где п ри ме њу је св о је ш и р о ко о бра з о в а њ е и ис к а з у је спо с о б но с т и у к р ш т а њ а
703 ра з л и ч и т и х зна њ а од еко но м и је и ис т о ри је, п р е ко п и т а г о р еј с т в а и м у- зи ко ло г и је, до с о ц и о ло г и је и фи ло з о фи је. Уз р о ц и и ра з ме р е све т ске економске к ри зе з а Ж а к а Ат а л и ја н и ма ло н и су не по зна н и ца. Ат а л и сма т ра да је у п и т а њу п рв а фина нси јск а к риз а мон д и ја л и з а ц и је ко ја се наш ир око објаш њ ав а неспос обнош ћу а мери чког дру штва да обез бе ди при стој не за ра де за сред њу кла су; оно их гу ра у з а д у ж и в а ње да би фи на н сирал и к уповин у с т анов а и т ако подс т ак л и ра с т вред но сти не крет ни на и про из вод ње; фи нан сиј ске ин сти ту ци је и упу ће - ни ко ји се њи ма ба ве до де љу ју са ми се би, без ика кве кон тро ле цен тралних ба на ка, вла да и ме ђу на род них ин сти ту ци ја, глав ни ну та ко про из ве - де ног б о г ат с т в а, б е з и нај ма њ е ризик а, а з а х в а љу ју ћ и ко ла т е ра л и з о в а ној ду жнич кој обли га ци ји (CDO) и јед ном псе у дооси гу ра њу (CDS) што зау з в рат омо г у ћ а в а по ра с т з а д у ж и в а њ а ко је нај з а д по с т аје неп рих в атљиво, до в о д и до па н и ке, г у би т к а по в е р е њ а и и з б е г а в а њ а св а ког з а д у ж и в а њ а. [Атали 2010: 6]. Ова, у по чет ку фи нан сиј ска кри за, пре тва ра се у еко номску, а по том и дру штве ну и по ли тич ку кри зу ко ја ће, кроз еко ном ске проме не, д ра с т и ч но п р е о бл и ко в а т и по с т о је ћ а д ру ш т в а и њи хо в е по л и т и ч ке си с т е ме. Ч и т а в а и де о ло г и ја на ш и х б е з бри ж н и х д ру ш т а в а би ће под в рг - ну та пре и спитивању: тражиће се жртвени јар ци, уме сто да се тра же узро - ци и ре ше ња. Са ма де мо кра ти ја мо же би ти у опа сно сти [Атали 2010: 92]. Као ур гент но ре ше ње за го ру ће еко ном ске про бле ме, Ата ли, по пут мно - г и х с а в р е ме н и х гло ба л и с т а, п р ед ла же и з г ра д њу и ја ча њ е гло ба л н и х и н- с т и т у ц и ја и њи хо ви х р е г ул ат ив а на еко ном ском под ру ч ју. Тр е ба ло би почет и, п р ем а св а кој ло г и ц и, ус по с т а в љ а њ е м з а хт е вн ије г у п р ав љ ањ а фи нансијским си сте мом, да би се ту по но во ство ри ло поверење и транспарент ност. Мно ги ће у то ме ви де ти опа сност од још јед не вр сте би ро крат и је. Н и с у у п ра ву: св а к а људ ск а ор г а н и з а ц и ја би ла она п р ед у з е ће и л и још ви ше ба н к а је с т е јед на в р с т а би р о к ра т и је. П и т а њ е гла си: з а ко г а она рад и да л и је дов ољно конт р ол ис ана да би на најефик асн ији нач и н ис п у н и ла св о ју фу н к ц и ју [Ат а л и 2010: 126]. К а ко в рх фи на н си ј ског к а- п и та ла н и т и је мо ра ла н н ит и подложа н кон т ро л и и с т ро гом п ри д р жа ва њу гло ба л н и х п ра ви ла и г ре, Ата л и сма т ра нео п ход н и м на д зор фи на н сиј ск и х по с ло в а ко ји је фу н к ц и ја од оп ш т ег и н т е р е с а ко ја с е ча к н и де л и м и ч но не сме да т и у ру ке п ри в ат ном с ек т о ру... п ла не т а р на р е г у ла ц и ја, ис ц рп на и не престано про ве ра ва на, мо ра ла би омо гу ћи ти да се пред ви де не у равно т е женос т и а пос е бно да с е и зб егне да ја в н и с е фон до ви у по т р е бљ а в а ју за ре ка пи та ли за ци ју ба на ка [Атали 2010: 127]. Ма да сма тра сва ова так тичка ре ше ња за го ру ће фи нан сиј ско - еко номске п р о бле ме н у ж н и м, у ш и р ој пе р спек т и ви Ат а л и по сма т а ра к ри з у к а о де о не м и нов ног ис т о ри ј ског т о к а ко ји је ис т о в р е ме но и и з а з ов и ша н с а за свет, и опо ме на пред ка та стро фу до ко је је до ве ла анар хич на мон ди јал и з а ц и ја ко ја и з и ск у је да с е на св е т ској ле с т ви ц и ус по с т а ви оно ш т о је јед но вре ме би ло ура ђе но на ни воу на ци ја. Мо же ли се ство ри ти свет ска д р ж а в а (од но сно н а д н а ц ион а лн а а дм и н и с т р а ц и ја, по л и ц и ја и с уд с т в о) по ла зе ћи ни од че га? Тре ба ли на свет ском ни воу ство ри ти др жа ву по мо де лу Кеј нса? [Атали 2010: 127].
704 У к а к в и м ш и р и м фи ло з о ф с ко - и с т о р и ј с к и м ок в и р им а Ж а к Ат ал и с а гле да в а а к т у е л н у к ри з у и пе р спек т и в е ко је она о т в а ра? Ат а л и ис т о рију чо в е ч а н с т в а по см а т р а к а о не з а у с т а в љи ви ход к а о с т в а р е њу с ло б о де по је д и н ц а, т ј. а фи р м а ц и је њ е г о в ог с у бје к т и в и т е т а која с е одв ија к р о з од ба ци ва ње свих об ли ка слу же ња, те еман ци па ци јом мо ра ла, по ли тичк и х си с т е ма, у ме т но с т и и и де о ло г и ја, ко ји је по ш т е ђен сви х ог ра н и че њ а, осим да по шту је пра ва дру гих на исте те сло бо де. Он ве ру је да исто ри јом (ви ђе ном к а о о св а ја њ е с ло б о де ) в ла да ју з а ко н и по мо ћу ко ји х мо же мо да је пред ви ди мо и усме ри мо [Атали 2010б: 7], од но сно да си ле тр жи шта осва ја ју п ла не т у и к ре а т и в ном, д и ја лек т и ч ком де с т ру к ц и јом, на по сле т к у до в о де до не м и нов ног т ри ју м фа и н д и ви д у а л и зма. За т о с е и св е о бу х в ат - н и поглед на ис т орију људск и х д руш т ав а, к ризне е ск алац ије с адаш њице и не ми нов не ка та стро фе сутрашњице саображавају његовом модернистичком ис т о ри ј ско -д и ја лек т и ч ком кон с т ру к т у ко ји т в р д и: т ри ју мф нов ца је кри зом из 2007. го ди не са мо не знат но успо рен; су ко би и ра за ра ња сутра шњи це са мо су ну жна не ми нов ност, сте пе ник на пу ту ка све тлој буд ућ но с т и, к а у т о п и ји о с т в а р е ног т ра н сх у ма н и с т и ч ког и де а ла. Цела Ат ал и је ва ис т о ри ј ска д и ја лек т и ка ве о ма је на л и к хе г е л и ја н ској и марк си с т и ч кој, с т ом ра з л и ком ш т о т р ж и ш не си ле и п ред у зе т н и ц и ов де п р е у зи ма ју цен т ра л н у уло г у к р е а т и в не а в а н г а р де, с у бје к а т а но си лац а н ај в аж н ији х п р о ме н а у ис т о ри ј ском р а з в о ју ко ји с е, к р о з р а звијањ е п р о т и ву р еч но с т и и њи хо во п р е в ла да в а њ е, од и г ра в а у п ра вц у свог п уног сми са о ног оства ре ња, ци ља. Исто ри ја чо ве ка сме на је историја друштве - них по ре да ка: пра и сто риј ског, ри ту ал ног по рет ка (где је власт ре ли гио зне при ро де); им пе ри јал ног по рет ка (где је власт вој но -по ли тич ке прир о де) и т р г о ви н ског по р е т к а (где је в ла с т п ри в р ед не, к а п и т а л и с т и ч ке при ро де). У тр го вин ском по рет ку, по Ата ли ју, остварује се жељена еманц и па ц и ја чо в е ча н с т в а док он п р о ла зи к р оз де в е т с у к це си в н и х ф ор м и с а с в о ји м с ед иш т им а ( Б р и ж, В ен ец ија, А нт в е рп е н, Ђ ен ов а, А мс т е рд а м, Лон дон, Бо стон, Њујорк, Лос Анђелес) и различитим технолошко -ино - вативним струк ту ра ма. Тр го вин ски по ре дак је до са да успе вао да заме н и си р о ви не које и шчез ав ају (нес т ан а к п лодне з ем љ е у Фл а нд рији, к а ме ног у гљ а у Ен гле ској, у би ја њ е к и т о в а к а о и з в о ра к и т о в ог уљ а, смање ње ре зер ви угља у Евро пи итд), да по ме ри тр го вин ска се ди шта и нач и н и т ех но ло ш к и скок. С а в р е ме на к ри з а, п р е ма Ат а л и ју, к ри з а је к ра ја де в е т е ф о р ме т е у н у т р а ш њи х кон т р а д и к ц и ја т рг ови нског пор е тк а ко је с у на д в л адале и п р е тходне ф о рме: б е з б ед но с т је оп а л а, к р е а т и в на к ла с а и з г у би ла је ло ја л но с т, и з о с т а ју т ех н и ч ке и но в ац ије а ш пек улац ија је све не и з д р ж и ви ја. Са су р о вом т ач но ш ћу Ат а л и оп и су је ја в но с т и до бр о по знате актуелне тенденције: старење популације, глобалну урбаниза - ц и ју чо в е ча н с т в а, не п р е мо с т и в о с т не с т а ш и ца и т ех но ло ш к и у мор ко ји, по и не р ц и ји, екс п ло а т и ше за д ња д ва са вре ме на о т к рића м и к роп роцесор и ли тијумску батерију, док нова открића изостају. Он прогнозира радикално ова пло ће ње оно га што је већ за жи ве ло у гло бал ном кла сном ра слоја в а њу : по с т о ја њ е х и пе рнома дске глоба лне натк лас е, з ат и м у г р ожене
705 ви рт уе лне но ма де о с т ат ке с р ед њи х с ло је в а, т е г у би т н и ке гло ба л не т ра н зи ц и је и н фра но маде. Сви он и ко ег зи с т и ра ју у х а о т и ч ном од ра зу псе у до пла то ни стич ког три пар тит ног дру штва што у крајњем исходу до - п ри но си ис т о ри ј ској д и ја лек т и ц и (т ра нс)х у ма н и зма. Жак Ата ли сма тра да ће у про це су пре ла ска у де се ту фор му капи та ли зма си ле тр жи шта и нов ца по сте пе но уни шти ти др жа ве, укљу чују ћи и САД (до 2035), и од и гра ти уло гу вар ва ра на ру ше ви на бив ших и м п е р и ја. Ус л е д и ћ е ф а з а р а сп од ел е мо ћ и н а в и ш е р е г и о н а л н и х с и л а. По ја ви ће се нови х једанаест економско -по л и т и ч к и х си сте ма: Ја пан, К и на, И н д и ја, Р у си ја, И н до не зи ја, Ко р е ја, Ау с т ра л и ја, К а на да, Ју ж на Афри к а, Бра зил и Мек си ко... Све оне ће за два де сет до два де сет и пет го ди на би ти тр жи шне де мо кра ти је или на пу ту да то по ста ну [Атали 2010б: 143]. Међу тим, си ле тр жи шта ће се из ву ћи из над њих, на г л о ба л н и ни во, и образо ва ти ен ти тет ко ји ће се звати х и п е р и мп е р и јом што ће ство ри ти но ве т р ж и ш не вред но с т и и но ва о т уђењ а, екс т рем но бо г ат с т во и си ро ма ш т во [Ат а л и 2010 б: 7]. Мо же мо, да к ле, по де л и т и ис т о ри ју с ле де ћ и х пе де с е т го ди на у пет фа за: пре 2035. ће се окон ча ти до ми на ци ја аме рич ке им пе рије, ко ја ће би ти при вре ме на, као што је слу чај са свим им пе ри ја ма; на кон т о г а ће на с т у п и т и де о ба моћ и између је данеаес т народа и т рж иш т а; пот ом ће је да н з а д ру г и м, на и ћ и т ри вел ик а т а ла са бу д ућ но с т и; х и пе ри м пе ри ја, х ипе р кон фл и к т и х и пе р де мо к ра т и ја [Ат а л и 2010 б: 8]. Хип ер и мп ер ија ће у к и н у т и де мо к ра т и ју и, ма н и п у л и ш у ћ и ри в а л с т ви ма р е г и о на л н и х си ла, и з а зв а т и х и п е р кон фл и к т с уко б р ег р еси вн и х в а рв а рс т ав а и р аз о рн и х ра то ва где ће заратити државе, религио зне групе, терористи, пирати, про - т и в н и ц и и по б ор н и ц и т р г о ви н ског по р е т к а. По че т а к х и пе ри м пе ри је ће до в е с т и до т о г а да св а ко св а ко ме по с т а не ри в а л. И збиће с укоби око на ф т е, в о де, оч у в а њ а т е ри т о ри је, око на п у ш т а њ а т е ри т о ри је; с у ко би с а ц и љем на ме та ња ве ре, бор бе п ро т и в д ру г е ве ре, у н и ш та ва ња За па да, ле - г и т им изац ије сопст вен и х вредност и. [Ата л и 2010б: 15]. Након ш то доведе чо ве чан ство до ру ба про па сти, из хи пер кон флик та ће на ста ти хи пер де мок ра т и ја, јед на фу т у ри с т и ч к а в а ри ја н т а мо де р не з а м и сл и све т ске д р ж а ве ко ја на л и к у је бес кон фл и к т ном д ру ш т ву ос т ва ре ној у т о п и ји. Но ве си ле ал тру и стич ког и уни вер за ли стич ког опре де ље ња, ко је су већ са да присут не, до ћи ће на власт на свет ском ни воу, као им пе ри ја еко ло шке, етич ке, еко ном ске, к ул т у р не и по л и т и ч ке и з в е сно с т и. По с т е пе но ће до в е с т и до но в е р а в но т е же на п ла не т а р ном н и в оу и з ме ђу т р ж и ш т а и демо к р а т и је: х и пе р де мо к ра т и ја [Ат а л и 2010 б: 15]. Х и пе р де мо к ра т и ја ће до п ри не т и ства ра њу де мо крат ске вла де на свет ском ни воу, као и осни ва њу ни за лок а л н и х и р ег ион а лн и х и нс т ит уц иј а. О н а ћ е о бн ов љ ен о м у п от р еб о м огромних потенцијала будућих техноло ги ја омо гу ћи ти сви ма да до стиг - н у бесп латнос т и из о би ље, да јед на ко ко ри с т е до бро бит и т рж иш не маш т е, да с е о с ло б о де с оп с т в е н и х екс це с а и не п ри ја т е љ а, да п р е п у с т е бу д у ћ и м г е не ра ц и ја ма б о љ е з а ш т и ће н у око л и н у, да о см и с ле но в е на ч и не ж и в о т а на осно ву свет ских му дро сти, и да за јед но ства ра ју [Атали 2010б: 8].
706 АТА Л И Ј Е ВО ВИ ЂЕ ЊЕ СВЕТ СК Е Д Р Ж А ВЕ Бу ду ће оства ре ње свет ске др жа ве Ата ли, да кле, ан ти ци пи ра као ре - зул т а н т у ра в но т е же т р ж и ш н и х и де мо к рат ск и х си ла ко ју ће ус по с т а ви т и но в е и н с т и т у ц и је на о сно ву ра н и ји х, в ећ по с т о је ћ и х п ла не т а р н и х ме ђуна р од н и х ор г а н и з а ц и ја, т о је с т т ра нсфо р м и са ће и х и на до г ра д и т и. К а о и мно ги свет ски фе де ра ли сти из 20. ве ка Хоф ман [Гајић 2012: 150], Клар ки и Зон [Clark and Sohn 1958], Кар лсон и Рам пал [Гајић 2012: 148], Шварц берг [Schwa r t zb e rg 20 0 4], Ат а л и сма т ра да ће о снов на ме ђу на р од на ор г а н и з а- ц и ја и з ко је ће н и ћ и бу д у ћ а св е т ск а д р ж а в а би т и Ује д и њ е не на ц и је по - с т о је ћ а св е т ск а м и р ов на ор г а н и з а ц и ја. О в о ће с е и з в е с т и по с т у п н и м и з - м е н ам а п ос т ојећ е м еђун ар одн оп р а вн е р ег ул ат ив е: Ус т а в П л ан ет е ћ е п р ош ирит и а кт уе лн у Пов ељу Ујед ињ ен и х нац ија. Мораће з ат о да у зме на дна ц и о на лн у д и мен зи ју, а не са мо м ул т и ла т е ра л н у. Ње г о в а п ре а м бу ла ће г ру п и с а т и св а п ра в а и о ба в е з е св а ког чо в е к а п р е ма п ри р о д и, д ру г и м љу д и ма и ж и во т у; у к љу ч иће но в а п рав а ко ја н и су п ред ви ђе на а к т у е л ном по ве љом; пред ви де ће но во, основ но, су штин ско пра во на де тињ ство, што ће под ра зу ме ва ти за шти ту ро ди тељ ства. Оста ла права и обавезе наме - т а ће з а ш т и т у ж и в о т а, п рир оде, д ив е рзи т е т а и од р е д и ће не п р е мо с т и в е гра ни це за тр жи ште [Атали 2010б: 234]. Ус ле д и ће т ра н сф ор ма ц и ја ор г ана У Н где ће, к а о п рв о, Генера лној ск у п ш т и н и У Н, би т и п ри до дат још је да н п р ед с т а в н и ч к и дом на о сно ву оп штег, пла не тар ног гла сања с пропорци о нал ним си сте мом пред ста вљањ а, а по т ом и т р е ћ и дом ко г а ће с а ч и њ а в а т и п ри в р ед н и с у бјек т и т р г о - ви н ск а и р е ла ц и о на п р ед у з е ћ а. Тај п ла не т а р н и па р ла мен т ће на ме т а т и пла не тар не по ре зе, чи ја ће ба за би ти са чи ње на од БДП сва ке зе мље, ње - н и х т р ош ков а н а о ру ж је и е м и т о в а њ а г а с о в а Е ф е кт а с т ак лене б аш т е [Атали 2010б: 234]. На да ље, Ат а л и п ред ви ђа спајање по с т ојећег Савет а безбеднос т и У Н с Гру пом 8 и још не ким од зе ма ља из бло ка бу ду ћих Је да на ест си ла И н д и је, Бра зи ла и И н до не зи је, ко ји ће по с т е пе но ев о л у и ра т и у т е ло где ћ е с е дет и п р едс т а вн иц и конт ине нт а лн и х у н и ја. О в а к а в р е ф о р м и с а н и С а в е т б е з б ед но с т и ће по с т а т и на д з ор н и ор г а н п ла не т а р не в ла де, ко ја ће израсти око генералног секретара УН и његове администрације. Плане т а р н а в л а д а ће по св е т и т и з аш т ит и чо в е ч а н с т в а м но г о ви ше р е с у р с а не г о ш т о т о да на с ра де св е в ла де п ла не т е. Д и к т а т у ра с о ц и ја л не нор ме, као прин цип нај бо љег свет ског со ци јал ног ре жи ма ће се по сте пе но намет ну ти на свет ском ни воу свим пред у зе ћи ма [Атали 2010б: 234]. По сто је ће ме ђу на род не ин сти ту ци је, по пут Свет ске трго винске ор - г а н и з а ц и је и л и Ме ђу на р од не ор г а н и з а ц и је ра да, биће подв ргн ут е п уном на д з о ру СБ У Н, а не с а мо нај у т и цај н и ји х и нај б о г а т и ји х з е ма љ а ко је дан а с по н ај в и ше у че с т ву ју у њи хо в ом фи н а н си р а њу. Глоб а лн а в л ад а ћ е ру ко во ди ти и фи нан си ра ти бор бу про тив кри ми на ла, роп ства, кли мат - ск и х п р о ме на, еко ло ш ког з а г а ђе њ а. По с т е пе но, да би с е да ла по д р ш к а ов ој св е тс кој в л а д и, би ћ е о с м и ш љ е не но в е н а д ле ж но с т и з а кон т р о л у, од бра н у и р е г у ла ц и ју, на о сно ву на д ле ж но с т и х и пе ри м пе ри ја и р е ла ц и- о н и х п р ед у зе ћ а: п ла не т арн и к азнен и суд ће о б е з б е д и т и ком па т и би л но с т
707 за ко на сва ког кон ти нен та и судиће најопа сни јим пи ра ти ма; свет ска агенц и ја з а в о д у бри н у ће о њ е ној до с т у п но с т и; у н и в е р з а л на на д ле ж но с т з а т рж иш т а кон т р о л и с а ћ е мо но по л е и по ш т о в а њ е п р ав а н а р а д [Ат а л и 2010 б: 235]. Сл и ч не и н с т и т у ц и је ће кон т р о л и с т а т и р а д о си г у р а в а ју ћ и х дру шта ва, стра те шких пред у зе ћа, шти ти ће ма те ри јал ну и ин те лек ту алн у св о ји н у. Це нт р а лн а б а нк а ће о б е зб еђив ат и с т аби лно с т п р еос т ал и х в а л у т а, а по т ом и з в р ш и т и њи хо ву з а ме н у з а је д и н с т в е н у в а л у т у. Б а н к а з а п ла не т а р н и ра з в ој ће фи на н си ра т и в е л и ке г ра д ске и н фра с т ру к т у р е и зе мље ко је бу ду по што ва ле пла не тар ни Устав. Јед на посебна институција ће по ма г а т и с т ру к т у ри ра њ е р е ла ц и о на л н и х п р ед у з е ћ а и п р о в е ра в а ће да не с л у же к а о ма ске з а п иратске и л и т е р о ри с т и ч ке ор г а н и з а ц и је. Јед на друга планетарна институција ће нарочито помагати развој микрофинан си ја [Атали 2010б: 235]. На осно ву ова к вог гло ба л ног над д р жав ног си сте ма у п ра вља ња, Ата ли сма т ра да ће би т и мо г у ће по с т и г н у т и ра в но т е ж у т р ж и ш т а и де мо к ра т и- је. С јед не с т ра не, и н с т и т уц ије х ипе рде мо к ра т и је ће омо г у ћ и т и т р ж и ш т у да функ ци о ни ше ефи ка сно и да избегава не до вољ но ко ри шће ње про из водн и х к апац ит ет а т а ко ш т о ће пок р ет ат и в е л и ке св е т ске ра до в е на у р ба ној и н фра с т ру к т у ри, ене р г и ји и и н фор ма т и ц и. С д ру г е с т ра не, т р ж и ш т е, ре - гулисано и мондијализовано, неће више покушавати да продре у светилиште де мо кра ти је. Чак ће про на ћи и ин те рес да раз ви је ору ђа ко ја ће служ и т и де мо к ра т и ју, да с т в а ра у р ба не и н фра с т ру к т у р е, п р о и з в о де п р о т и в за га ђе ња, го ја зно сти и за нај си ро ма шни је [Атали 2010б: 236]. Ата ли опису је овај го то во оства ре ни рај гло ба ли стич ке де мо кратије с више локалн и х и р е г и о на л н и х н и воа, б е с п лат но ш ћу и и з о би љ ем п лодов а т рж иш не ма ш те, зд ра ве ж и во т не с ре д и не и ко лек т и в не х и пе ри нтел игенц ије свега живог где је чо век са мо цен трал на ком по нен та са жаром социјалутопистич ког вер ни ка. Све по сто је ће и на до ла зе ће пат ње би ће оправ да не крајњи м о с т в а р е н и м ц и љ ем, а св е п р о с у т е с у з е по т р т е не по р е ц и в ом с р е ћом бу д у ћ и х да ле к и х по ко ле њ а. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Ви з и ја буд у ће св е т ске д рж ав е, н а ч и н а њ е ног уо б л и че њ а и њ е н и х институци ја у Аталијевој Краткој историји будућности није оригинална: и з у з ев по је д и н и х р е ше њ а в е з а н и х з а ви ше дом но с т т ра н сф ор м и с а не Ге не рал не скуп шти не УН ( уво ђе ње тре ћег до ма скуп шти не за пред став - н и ке п ри в р ед н и х кор по ра ц и ја) св а о с т а ла т е ла бу д у ће св е т ске д р ж а в е и њихове фу н к ц и је од п ре т ва ра ња се к ре т а ри ја т а у п ред сед н и ч к и ка би не т, тј. извршну власт, пре ко тран сфор ма ци ја Са ве та безбедности у контине - тал ни над зор ни ор ган, па до ства ра ња суд ског и бан кар ског гло бал ног си с т е ма оп ш т а с у ме с т а у св е т ско - фе де ра л и с т и ч к и м на ц р т и ма још од по ло ви не 20. в е к а. Ра з л и к а је с а мо у де т а љи ма (Ат а л и, на и ме, по т п у но п р е ћу т к у је в ој но -по л и ц и ј ск и а па рат бу д у ћег гло ба л ног зда њ а, око ко јег су се, на ро ч и т о у ве зи с ње г о вом кон т ро лом, во д и ле ж у ч не ра с п ра ве ме ђу самим светским федералистима), као и у значајнијем потенцирању држав-
708 но -ре г у ла т и в н и х ме ха н и з а ма у од но су на сло б од но т рж иш не а кт и внос т и, че г а с е л и б е ра л н и св е т ск и фе де ра л и с т и нај че ће л и б е, к а о и по с е б ној а р - г у мен т а ц и ји ко ју Жа к Ат ал и навод и у п рилог у ра внот еж ујућег глоба лног др жав ног ин тер вен ци о ни зма у прав цу уре ђе ња и огра ни че ња фи нан сијск и х и п ри в р ед н и х де лат но с т и на с ло б од ном т р ж и ш т у. При т о ме Ат а л и под јед на ко по т ен ц и ра и наја к т у е лн и је и з азове који с е мог у р еш ит и ови м ме ра ма (п и ра т е ри ја, з а г а ђе њ е, де мо г ра ф ске не ра в но т е же, гло ба л но о т о - п љ а в а њ е) к а о и х у ма н и с т и ч ке и т ра н сх у ма н и с т и ч ке и де а ле. Ни Ата ли је во објашњавање узрока те размера кризе и кризне исто - риј ске ди на ми ке ни је од већ ори ги нал но: оно је ве шта ком пи ла ци ја хе - г е л и ја нс ко - м а р кс ис т и чке д ијал е кт ике, б р од ел овс ке с оц и о - и с т ор и јс ке шко ле ана ли зе ди на ми ке капитали зма [Бродел 1989], ме ша ви не нео либ е ра л и зма, не о кеј н з ов с т в а и св е т ског фе де ра л и зма. О но ш т о је по с е б но у Кра т кој и с т о р и ји бу д ућ но с т и је на ч и н на ко ји а к т уе лне ра змер е к ризе Ат а л и с т а в љ а у ш ири д уховно -ис т ори јск и кон цеп т, и с ко ји м д у б о к и м у бе ђе њем у њи х п ро јек т у је већ по с т о је ће и де а ле све т ског фе де ра л и зма и њи хо в а појед ина и нс т ит уц иона лна виђењ а и п р едлог е. Ат ал и је у б еђен и за го вор ник, го то во вер ник, мо дер ни стич ког про гресивизма, и то у пост - мо де р н и м в ре ме н и ма к а да ов а к ви мо де р н и с т и ч к и мет анарат иви [Л ио т ар 1988] не у м и тно од у м и ру и и м а ју св е м а њ е по б о р н ик а. Ч а к н и р а змер е св е т ске к ри з е и њ е н и ш и р о к и де с т ру к т и в н и по т ен ц и ја л и, ко ји х је Ж а к Ата ли пот пу но све стан, ни су у ста њу да угро зе ово ње го во нај ду бље увере ње у мо дер ну, ан тро по цен трич ну и (транс)ху ма ни стич ку ви зи ју смисле не исто риј ске ди ја лек ти ке, ко ја у свом фи нал ном из ра зу по при ма не - сум њи ве уто пи стич ке раз ме ре оства ре ног се ку лар ног ра ја на зе мљи. Ат а л и је в а кон цеп т у а л и з а ц и ја сме ш т а њ е р е а л не а к т у е л не св е т ске економске кри зе у ње гов соп стве ни фи ло зоф ско -историјски и идеоло - ш ко -у т о п и с т и ч к и ра з в ој н и т ок ш т о в о д и не у м и т ном ц и љу, ме ђу т и м, с а- д р ж и б р ој не не до с т ат ке и у н у т р а ш њ е п р о т и ву р еч но с т и. Н а и ме, н а кон што детаљно опише стварне димензије по сто је ће, ак ту ел не кри зе као кризе де ве т е фазе т рг ови нског поре тк а к ап ит ал изма, у з објаш њење к ако с у п р е т ход н и х о с а м би ле п р е в ла да не и но в а ц и ја ма, но ви м си р о ви на ма и т р ж и ш т и ма, Ат а л и не о б ја ш њ а в а ко ји м на ч и н и ма ће по с т о је ћ а к ри з а би т и п ре в ла да на да би се у ш ло у де се т у фа зу, за вр ш н у фа зу ка п и та л и- зма. На ко ји м и но в а ц и ја ма ће ов а де се т а фа з а би т и з а сно в а на, у з по моћ који х си р о вин а и р ес у рс а, н а који м т рж и ш т и м а? Где ће би т и сме ш т ен цен тар овог де се тог по ре т ка а где пе ри фе ри ја? Ата л и о то ме и л и на га ђа, без ја ких ар гу ме на та, или на про сто ћу ти. Та ко ђе, Жак Ата ли нам ни у на зна к а ма не у к а з у је н и к а ко ће фу н к ц и о н и с а т и п р ог но зи ра на хи пе римп е р и ја. Ка кве су га ран ци је за оства ре ња тог да ле ког, бу ду ћег до бра на су п р о т све м у ре а л но лошем ког а ће у скор ој буд ућнос т и донет и свет у? Ата ли нам, шта ви ше, не да је ни је дан озби љан по ка за тељ за што и на којим осно ва ма може, кроз историјску еволу ци ју, оп ста ти из ме ње ни тр го - вин ски по ре дак, а не би ти пре тво рен у не што дру го. По н у ђе на Ат а л и је в а ви зи ја ра з в о јем д и ја лек т и ке, где но ви но си ла ц исто риј ског субјективитета у пуној мери тре ба да по ста не бан кар ско -при-
709 в р една е л и т а, о т в ара бр ојна п ит ањ а и нав од и на бр ојне међус о бно, чес т о про ти ву реч не за кључ ке. На при мер, за што би у сво јој ево лу ци ји тр го - ви н ск и по р е да к п р в о т е ж ио да у к и не по с т о је ће д р ж а в е и п р о т и ву р е ч ио де мо кра ти ји, да би, на кра ју, за рад иди лич ног хе пи ен да, по вра тио гло - ба л н у де мо к ра т и ју у т о п и ј ског т и па и под в рг н уо с е р е г у ла т и в а ма п рил и ч но ч в р с т е св е т ске д р ж а в е? А ко но си о це ов ог по р е т к а к р оз ис т о ри ју во де сле п и и н те ре си, ка ко ће на д њи ма, напо сле т к у, на д вла да т и у то п иј ск и, (т ра нс)х у ма н и и де а л и? Да л и с е ов о мо же о б ја сн и т и п у к и м ме х а н и змом де т е р м и н и с т и ч ког од ви ја њ а ис т о ри је, и л и, на п р о т и в, с ло б од ном в о љ ом и с а з р е в а њ ем св е с т и и де а л и з о в а ног с у бјек т и ви т е т а љу д и по с т и с т о ри је? И к а ко ће с е у т ом кон т ек с т у з а до в о љ а в а т и њи хо ви по с ло ви ч н и и н т е р е - си? У ка квим раз ме ра ма; на ка квом тр жи шту? Уз по моћ ка кве при вре де, с к а к ви м р есу р си ма? За ч и ју ко рис т у к рај њем ис хо д у? Та ко ђе, н и је ја сно за што ће по јединац, ако је историја хуманистичког развоја у својој суштин и и дент и чн а њ ег ов ој и нд ивид уал ис т и ч кој ем а н ц и п а ц и ји, н а кон сви х не да ћ а в р ед н и х ема н ц и па т ор ског од в а ја њ а и з в а н д ру ш т в е ног по р е т к а и д р ж а в е, на к ра ју опе т би т и у т о п љ ен у не к а к ву, ко лек т и в н у и н т е л и- г ен ц и ју, у т ра нсхуман ис т и чк и колект и в на д ко ји м бд и гло ба л на д р жа ва? На св а ов а и з у зе т но в а ж на п ит ањ а Ат ал ијев а концепц ија све тске д рж аве и кри зног пу та ка њој, не да ју ни је дан ја сан и ва ли дан ар гу мент. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ата ли, Жак (2010). Кри за, а по сле? Б е о г р а д: Хе д о не. Ата ли Жак (2010б). К р а т к а и с т о р и ја б у д ућ н о с т и. Б е о г р а д: А р х и пе л а г Бро дел Фер над (1989). Ди н а м и к а к а п и т а л и з м а. С р е м с к и К а р лов ц и: К њи ж н и ц а З о р а н а С т о ја но в и ћ а. Га јић, Алек сан дар (2012). Иде ја с в е т с ке д р ж а в е. Бе о град: Прав ни фа кул тет. Га јић, Алек сан дар (2011). Ду хов не осно ве свет ске кри зе. Бе о град. Кант Има ну ел (1995). О ве чи том ми ру. Ва љ е в о: Г у т е н б е р г о в а г а л а к с и ја. Крејг Кем бел (2009). Ожи вља ва ње иде је свет ске др жа ве, у: Свет ска власт (ут. Јо ван Ба бић, П. Бо ја нић). Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Ли о тар, Жан Фран соа (1988). По с т м о д е р н о с т а њ е. Но ви Сад: Брат ство-је дин ство. Шма ле, Вол фганг (2004). Исто ри ја европ ске иде је. Бе о град: Клио. Jun ker, Ja mes (1993). World Union on Ho ri zon. New York: Uni ver sity Press of Ame ri ca, Lan ham. Schwart zberg, Ge or ge (2004). Re v i t a li z i ng U N: Re fo r m t h r o u gh We ig h t e d Vo t i ng. New York: In sti tu te for Glo bal Po licy. He a ter Der reck (1992). The Idea of Eu ro pean Union. Lon don: Ro u tled ge. Clark Gren vil le and Sohn Lo u is. (1958). World Pe a ce thro ugh World Law. Un i ver sit y of Ha r va rd, C a m b r id ge M A. Е Л Е К Т Р ОН С К И И З ВО РИ Ab be de St. Pi er re, A Pro ject for set ting an ever la sting pe a ce in Eu ro pe, J. Watts, Lon don, 1714, <ht t p://l i n k.spr i n ge r.com /re fe re n ce wor ke n t r y/10.10 07%2F978-1-4020-9160 -5_687> Pe n n Wi l l i a m, To wa r d s t h e P r e s e nt a n d Fu t u r e Pe a c e of Eu r o p e, <ht t p s: //a r ch i ve.o r g /d e t a i l s / a n e s s ay t o wa r d s p 0 0 p e n ngo og>
710 R E V I E W S C I E N T I F IC PA PE R WORLD CRI SIS AND WORLD STA TE IN JAC QU ES AT TA LI S CON CEP TION by ALEK SAN DAR M. GA JIĆ I n s t i t u t e of Eu r o p e a n s t u d i e s, 11 Ni ko la Pa šić Squ a re, Bel gra de, Serbia r o me r o @ e u n e t. r s SUM MARY: Be fo re the ari se of the world eco no mic cri sis, con tem po rary con cepts of World Sta te cre a tion had been ba sed ma inly on po li ti cal and mi li tary-se cu rity re a sons of g lo b a l i n t e g r a t io n. T he y a l l e m e r ge d f r om Pe a c e pl a n s of c o n fe d e r a t e c o n s o c i a t io n of n a t i o n al st a t e s pr i m a r i ly i n t o t he p e a ce, a nd, t he n, s u pr a n a t i o n al p o l i t i cal or ga n i z a t i on s. All of the mo dern plans of World Sta te that had ori gi na ted in the Pe a ce po li tics of mo dern e r a we r e b a s e d o n p o l i t i c a l a nd s e c u r it y a r g u me nt s a nd of fe r e d p o l i t i c a l a nd i n s t i t u t i o n a l s o lu t i o n s, wh i le t he i r c o n t e m p o r a r y fol lo we r s o p e r a t e d t he s e id e a s t he o r e t i c a l ly o n ly i n much dif fe rent cur rent cir cum stan ces. Only af ter the cri sis had erup ted, did new ide as and new con cepts of the World Sta te sup por ters emer ge, sug ge sting how to han dle the c o n s e q u e n c e s of t he c r i si s. A s s o me n a t i o n a l s t a t e s h a ve d e mo n s t r a t e d i n c a p a cit y t o d e a l w it h it, n e w r e a s o n s fo r n e c e s s a r y g lo b a l i n s t i t u t i o n a l s u p e r s t r u c t u r e h a ve a p p e a r e d. The most im por tant opi nion on this mat ter was gi ven by Jac qu es At ta li, well known Fr e nch e c onom i s t, w r i t e r a nd h ig h pu bl ic of f i cia l. T h i s p a p e r g ive s Att al i s ph ilos o ph ic a l and hi sto r i cal over vi ew on world cr i sis as the f i rst f i nan cial cr i sis of mon di a li za t ion. At t a li ex pla i n s t he i ne v i t a ble h i st o r i cal pat t e r n t hat a na r ch ic mon d i a l i z a t ion ha s le d t o, wh ich, he pre su mes, re qu i res esta blis hment on glo bal le vel, what was pre vi o usly do ne on the na ti o nal le vel. Furt her mo re, he gi ves the de scrip tion of a pos si ble World Sta te as a pre su med re sult of ba lan ce bet we en mar ket and de moc ra tic for ces that will lead in to the esta blis hment of new i n s t i t u t i on s on t he ba si s of t ho s e a l r e a dy ex i s t i ng, g lo ba l i n t e r n a t i o n a l or g a n i z a t i on s. All of the se pre sump ti ons are ex po sed to cri ti cism in the fi nal sec tion of the pa per. K E Y WOR DS: d y n a m ic s of c a pi t a l i s m, Ja c q u e s At t a l i, mo d e r n i z a t io n, wo rld e c o - nomy cri sis, World Sta te