ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

Similar documents
ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

Деци је место у породици

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

АНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

Дете у систему социјалне заштите

НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2

Transcription:

Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО) С а ж е т а к : У Реп уб л иц и С рб иј и п ос т о ј е т р и в р с т е к а з н е н и х д е л а, к р и в и ч н а д е л а, п р е к р ш а ји и п р и в р е д н и п р е с т у п и. К р ив и чн и м з акон ико м је п р о п и с а н о д а је к р и в и ч н о д ел о о н о д ел о к оје је з ак о н о м п р е дв иђ е н о к а о к р и в и ч н о д е л о, ко је је п р о т и в п р а в н о и с к р и в љ е н о. З а к н о д а в а ц је З а ко н о м о п р ек р ш а јим а п р оп ис а о д а је п р ек рш а ј п р от и вп р а вн о д ел о које је з а кон ом или дру гим про пи сом над ле жног ор га на од ре ђе но као пре кр шај и за ко је је п р оп ис ан а п р ек рш а јн а с а н кц иј а. З ак он о м о п р ив р е дн и м п р ес т уп им а п р о п и с у је с е д а је п р и в р е д н и п р е с т у п д р у ш т в е н о ш т е т н а п о в р е д а п р о п и - с а о п р и в р е д н о м и л и ф и н а н с и ј с ко м п о с л о в а њу ко ја је п р о у з р о ко в а л а и л и је мо г л а п ро у з ро ко в а т и т е же п о с ле д и це и ко ја је п ро п и сом н адлеж ног орган а од ре ђе на као при вред ни преступ. Полазећи од друштве не опасно сти и за преће не ка зне кри вич на де ла су нај стро жа ка зне на де ла, у од но су на пре кр ша је и при вред не пре сту пе. Ау тор у овом ра ду има за циљ да ука же да од го вор ност за кри вич но д е л о н е м ор а д а б у д е н а ј т е ж и в и д к а з н е н е о д г о в о р н о с т и. Од г о в о р н о с т з а п р ек рш а ј, у п оје д и н и м с л у ч а је в и м а, м о ж е б и т и с т р о ж а п о у ч и н и о ц а, о д о д г о в о р н о с т и з а к р и в и ч н о д е л о. У р а д у с е у к а з у је н а п о је д и н е о д р е д б е К р и в и ч н о г з а ко н и к а и З а ко н а о п р е к р ш а ји м а, н а о с н о в у ко ји х а у т о р д о л а - з и д о з ак љу чка д а је о д г о в ор н о с т з бог у ч и ње н ог к р и в ич н ог дел а у п ојед и н и м слу ча је ви ма бла жа по учи ни о ца де ла, у од но су на од го вор ност за пре - к р ш а ј. Кључ не ре чи: кри вич но де ло, прекршај, Кри вич ни за ко ник, За кон о пре - к р ш а ји м а. 937

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) УВОД Пре ма з ап р е ћ е н ој ка з н и кри вич на де ла су нај стро жа ка зне на де ла, 1 у по ре ђе њу са пре кр ша ји ма и при вред ним пре сту пи ма. С тим у ве зи, и друштвена опа сност код кри вич них де ла је нај ве ћа. То би, с дру ге стра не, тре ба ло да знач и, да су п р ек ршаји п р емa с т епен у д руш т в ене опаснос т и и з ап р ећеној к а зн и, б а г а т е л н а д е л а у од но су на кри вич на де ла. Та ко се и у на уч ној, струч ној али и оп штој јав но сти углав ном го во ри да су кри вич на де ла нај те жа ка зне на де ла у од но су на пре кр ша је и при вред не пре сту пе, ма да по сто је и м и ш љ е њ а да у по је д и н и м с л у ча је ви ма од г о в о р но с т з а п р е к р шај мо же би т и с т р о ж а од к ри ви ч не од г о в о р но с т и. 2 Ми има мо циљ, да у овом ра ду при ка же мо ка ко у на шем по зи тив ном к а зне ном сис т eм у од г о в о р но с т з а п р е к р шај 3 мо же би т и с т р о ж а од од г о в о р - но с т и з а к ри ви ч но де ло. М и ће мо у р а д у на п р а ви т и јед но по р е ђе њ е по је д и- н и х од р е да ба К ри ви ч ног з а ко н и к а и З а ко на о п р е к р ша ји ма. Да к ле, м и ће мо с е д р ж а т и по зи т и в но п р а в н и х р е ше њ а на ша д в а к а зне на з а ко на, где ће мо ука за ти ка ко је од го вор ност за пре кр шај стро жа у од но су на од го вор ност због учи ње ног кри вич ног де ла. На слов ра да Да ли је кри вич но де ло нај те же ка зне но де ло? (део I) можда, на пр ви по глед, де лу је нео у би чај но, јер се ми у ра ду ба ви мо пре кр шајном и кривич ном од го вор но шћу. Ми смо се за ова кав на слов од у чи ли да би смо на слов скра ти ли, али и да би смо скре ну ли па жњу на уч ној, струч ној, као 1 К а ко н а в о д и н а ш д о а је н у обла сти, пре све га, ка зне ног пра ва проф. Жи ва но вић: и у д о м а ћ е м к р ив и чн о м з ак он од а вс т у ус в ој ен а ј е т р о ј н а д е о б а к р и в и ч н и х д е л а у з л о ч и н е, п р ес т упе и ист у пе. (...) ис т у п и с у н а ј л а к ш а кри вич на де ла на ла зе се пак још и у не ка да шњим по к р а ји н ск и м к. з. (с рпском, х рв а тском, б ос а нском, ц рног о рском, д а лм ат и нско - с лов ен ачком (...). То ма Жи ва но вић, Ос но в и к р и в ич ног п ра в а К ра ље в и не Ј у го с л а в и је Оп ш т и де о, I. Књи га (увод. I. Кри вич но де ло), Београд, 1935, 112-123. О деоби казнених дела вид. Zoran Stojano - vić, Kri vič no pra vo Оpšti deo, Be o grad, 2009, 8-9; Jan ko Ta ho vić, Ko me n ta r K r i v ič n og za k o ni k a, Be o grad, 1957, 49-51; Jo sip Ši lo vić, Stan ko Frank, K r i v i č n i z a k o n i k z a K r a lje v i n u S r b a, Hr v a t a i S l o v e n a c a o d 27. ja n u a r a 1929, Za greb, 1929, 11-12. Мих. П. Чу бин ски, На у ч н и и п р а к т и ч н и ко м е н т а р К р и в и ч н о г з а ко н и к а К р а љ е в и н е Ј у г о с л а в и је о д 27. ја н у а р а 1929 г о д., н о в е л и р а н о г За ко ном од 9. окт. 1931. год. Бе о град, 1934, 52-56; Ђ о к а К а р а јо в а н о в и ћ, Ко м е н т а р О п ш т е г Кр и в ич ног за ко н и ка са За ко ном, ко ји м се Кр и в ич н и за ко н ик с т а в ља на сна г у и уво д и у ж и во т, Бе о град, 1930, 11-12. 2 Вид. Стан ко Пи хлер, Пре кр шај но пра во, Но ви Сад, 2000, 7; Игор Ву ко вић, Пре кр шајн о п р а в о, Бе о град, 2015, 84; Иван Ми лић, Но ви За кон о пре кр ша ји ма и ста ри про бле ми са з аш т и тн о м м ер о м о б а в е з н о г л е ч е њ а з а в и с н и к а од а л ко хо л а и п с и хо а к т и в н и х с у п с т а н ц и, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у, 1/2014, 263 273. Мо же се ре ћи да да нас вла да те о ри ја да су пре кр ша ји и кри вич на дје ла два са мо по те жи ни раз ли чи та ступ ња ка жњив о г н е п р а в а, л а к ш и и т е ж и к а ж њи в и д е л и к т. Fr a njo B a č ić, K r i v i č n o p r a v o O p ć i d i o, Za greb, 1978, 159. 3 О од но су пре кр шај ног пра ва пре ма кри вич ном пра ву вид. Ljubin ko Mitrović, Prek r š a j n o p r a v o, Ba nja Lu ka, 2014, 23-24. 938

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 и оп штој јав но сти да пре кр ша ји ни су ба га тел на де ла, како се то за њих углавном ми сли. Та ко ђе, ја сно смо озна чи ли да је реч о пр вом де лу ра да на шег ис тра жи ва ња, јер има мо за циљ да у на шим да љим ис тра жи ва њи ма ука жемо и на д ру г е и н с т и т у т е к ри ви ч ног и п р е к р шај ног з а ко но да в с т в а, у ко ји ма ће мо на ста ви ти да оправ да мо на шу хи по те зу да од го во р ност за пре кр шај мо же би ти стро жа од од го вор но сти за кривч но де ло. Та ко да је овај рад предста вља по че так ис тра жи ва ња у овој обла сти. Рад је по де љен у не ко ли ко си сте ма ти зо ва них це ли на, у ко ји ма се рас - п ра в ља о: де л у ма лог зна ча ја; по о ш т ра ва њу ка зне; услов ној осу д и; из вр ше њу к а зне з а т во ра бе з на п у ш т а њ а п р о с т о ри ја у ко ји ма осу ђе н и с т а н у је; услов ном от пу сту; ам не сти ји и по ми ло ва њу; при нуд ној на пла ти нов ча не ка зне. 1. ДЕ ЛО МА ЛОГ ЗНА ЧА ЈА Је дан од осно ва ко ји ис кљу чу је про тив пра вност је и де ло ма лог зна ча ја. 4 На ше к ри ви ч но з а ко но да в с т в о п р едвиђало је и нс т ит у т незнатне д ру ш т в ене опа сно сти као основ ко ји ис кљу чу је по сто ја ње кри вич ног де ла. У но вом КЗ он је за ме њен ин сти ту том ко ји има исту свр ху, а то је де ло ма лог зна ча ја. 5 К а ко с е п р о п и с у је К ри ви ч н и м з а ко н и ком (ч л. 18): Н и је к ри ви ч но де ло оно де ло ко је, и а ко с а д р ж и о б еле жја к риви чног дел а, п р ед с т а в љ а дело м алог зна ча ја. Де ло је ма лог зна ча ја ако је сте пен кри ви це учи ни о ца ни зак, ако су штет не по сле ди це од сут не или не знат не и ако оп шта свр ха кри вич них санкци ја не зах те ва из ри ца ње кри вич не санк ци је. Од ред бе ст. 1. и 2. овог чла на мо гу се при ме ни ти на кри вич на де ла за ко ја је про пи са на ка зна за тво ра до пе т го ди на и ли нов ча на ка зна. Циљ ин сти ту та де ла ма лог зна ча ја је сте, пре ма то ме, да ис кљу чи при ме ну кри вич ног пра ва у од но су на слу ча је ве у ко ји ма су ис пу ње на сва обе леж ја не ког кри вич ног де ла, али се ра ди о та ко бе значај ном де лу да при ме на кри вич них санк ци ја очи глед но не ма свр хе. 6 4 Из судске прак се : Зна чај кри вич но прав ног ин ститута де ла малог значаја је да ис - к љу ч и п р и м е н у к р и в и ч н о г п р а в а у од н о с у н а с л у ч а је в е у ко ји м а с у и с п у њ е н а с в а о б е л е ж ја не ког к ри ви ч ног де ла, а л и с е ра д и о т а ко б е зна чај ном де л у да п ри ме на к ри ви ч н и х с а н к ц и ја ни је оправ да на. (Пре су да Окру жног су да у Бе о гра ду Кж. 2088/06 од 6. сеп тем бра 2006. и пресу да Пр вог оп штин ског су да у Бе о гра ду К. 1733/05 од 27. фе бру а ра 2006. го ди не) Бил тен Ок руж ног су да у Бео г рад у, бр. 76/2007, И н термеx, Беог рад, сентенц у п ри редили: Синиша Важ и ћ и мр Алек сан дар Тре шњев. Из вор: електронска база по да та ка Pro pi si on li ne, на дан: 5.4.2016. 5 St o ja n o v ić, op. cit., 126. О не знат ној дру штве ној опа сно сти вид. Stan ko Frank, Te o r i ja ka zne nog pra va po Kri vič nom za ko ni ku od go di ne 1951. Za greb, 1955, 120. 6 Sto ja no vić, op. cit., 126. Из суд ске прак се: Др жа ње јед не та бле те ек ста зи ја за сво је по тре - б е, на м у зи ч кој ма н и фе с т а ц и ји, а ко с у ис п у њ е н и сви д ру г и ус ло ви, мо же п р ед с т а в љ а т и де ло ма лог зна ча ја. (Пре су да Вр хов ног су да Ср би је у Бе о гра ду, Кж И 1493/05 од 25.10.2005) Бил тен суд ске прак се Окру жног су да у Но вом Са ду, бр. 12/2007, Интермеx, Бе о град, ау тор сен тен це: М и л а н М а ло ч и ћ, с т ру ч н и с а р а д н и к. И з в о р: е лек т р он ск а б а з а по д а т а к а P r o p i si o n li n e, на дан: 939

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) У ве зи са до сад ре че ним по ста вља мо пи та ње да ли по сто је и багат е л- ни пре кр ша ји, где не ма свр хе да се при ме њу ју пре кр шај не санк ци је? 7 Да ли, на при мер, мо же да бу де ба га те лан пре кр шај, онај за ко ји је про пи са на нов ча на ка зне у из но су од 1.000 ди на ра? На осно ву од ре да ба За ко на о пре кр ша ји ма од го вор је не, је р т а к во р е ше њ е н и је з а ко но да в а ц п р едвиде о. У п р ек ршајном за ко но дав ству не по сто ји де ло ма лог зна ча ја, као основ ко ји мо же да ис кљу чи п р от и в п р а в но с т, ш т о зн а ч и и д а не по с т о ји б а г а т е л а н п р ек рш ај, т е с уд ија мо ра учи ни о цу да из рек не санк ци ју. Да кле, са да се до ла зи до ре ше ња да се мо же ис к љу ч и т и п ри т и в п ра внос т у кол ико се у ч ин и одређено к риви чно дело, али не и уко ли ко се учи ни пре кр шај. Дру гим ре чи ма, кри вич но де ло мо же би ти ба га т е л о, али не и пре кр шај. 2. ПО О Ш Т РА ВА ЊЕ К А ЗН Е По о ш т р а в а њ е к а зне п р ед с т а в љ а и з ри ца њ е с т р о ж и је ме р е к а зне од оне ко ја је про пи са на за од ре ђе но кри вич но де ло, у слу ча је ви ма и под усло ви ма 5.4.2016. Из с уд с ке п ра к се: Пра вил но је пр во сте пе ни суд оце нио да се ра ди о де лу ма лог знач а ја с об зи ром на то да је сте пен кри ви це оп ту же ног ни зак, а има ју ћи у ви ду ко ли чи ну ма њу од 0,01 гра ма хе ро и на ко ја је про на ђе на код оп ту же ног, да исти не оста вља штет не по сле ди це, од но сно да се ра ди о не знат ним штет ним по сле ди ца ма по здра вље оног ко ји кон зу ми ра на веде ну ко ли чи ну хе ро и на, те да општа сврха кривич них санк ци ја не зах те ва из ри ца ње кри вичне санк ци је. (Пре су да Окру жног су да у Кра ље ву К.68/08 од 15.10.2008. го ди не и пре су да Вр ховног су да Ср би је Кж.И 1045/09 од 8.9.2009. го ди не) Бил тен Окру жног су да у Кра ље ву, број 4/2009, Интермеx, Бе о град, Ау тор сен тен це: Оли ве ра Бо јо виц, Су ди ја Окру жног су да у Краље ву. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. Из с уд ске п рак се: Де ло ма лог зна ча ја, у сми слу од ред бе чл. 18. КЗ, по сто ји ка да је сте пен кри ви це учи ни о ца ни зак чи ме ни је искључена могућ ност при ме не овог ин сти ту та на кри вична де ла из вр ше на са ди рект ним умишљајем уко лико постоји нижи степен свести о против - п р а в н о с т и п р е д у з е т и х р а д њ и. И з о б р аз л ож ењ а : Пре су дом Основ ног су да у Кру шев цу, окри вље ни С.С. је осло бо ђен од оп ту жбе да је, из ме ђу оста лог, у пе ри о ду од 3.12.2009. годи не до 16.06.2010. го ди не у Ће ли ја ма, Град Кру ше вац, на кп. Бр. 2632/2 КО Ће ли је,...урачун љив, при че му је био све стан свог де ла и хтео ње го во из вр ше ње, а био је све стан да је ње гов о д е л о з а б р а њ е н о, к а о и н в е с т и т о р г р а д и о о бј е к т е б е з г р а ђ е в и нс к е д оз в ол е..., ј е р ј е с у д на шао да се ра ди о д е л у м а л о г з н а ч а ја у сми слу од ред бе чл. 18. КЗ. У обра зло же њу пре су де п р в о с т е п е н и с у д је у т в р д и о д а је о к р и в љ е н и п о р е ш е њу г р а ђ е в и н с ко г и н с п е к т о р а у к л о н и о два зи да ди мен зи ја 4 x 4 ме тра, као и да је две над стре шни це, као по моћ не објек те, ко је су с в е д е н е н а д и м е н з и је 2, 5 x 4 м е т р а, о к р и в љ е н и у и з в р ш н о м п о с т у п к у п о р у ш и о п о н а л о г у и з в р ш и т е љ а, т е д а је и з н а в е д е н о г р а з л о г а с т е п е н к р и в и ц е о к р и в љ е н о г н и з а к. (...) П р е с у д а Основ ног су да у Кру шев цу, 7К-1292/12 од 25.10.2012. го ди не и пре су да Апе ла ци о ног су да у К р аг ује в ц у, К Ж1-70 8 /13 од 2 5.0 2. 2 013. г од ин е) Би л т е н А п е л а ц и о н о г с у д а у К р а г у је в ц у, број 1/2014, Интермеx, Бе о град, сен тен цу при ре ди ла : Ми лев ка Миленковић, судија Апелаци о ног су да у Кра гу јев цу. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка Pa r a g r a f L e x, на дан: 1.1.2016. 7 О о с н о в и м а к о ј и и с к љу ч у ј у п р о т и в п р а в н о с т к од п р е к р ш а ј а в и д. S t j e p a n Po t o č k i, Pre kr šaj no pra vo, Op ći dio, Za greb, 1959, 48-53. 940

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 ко ји с у п р ед ви ђе н и з а ко ном. 8 Појединa кри вич на законодавставa у упо редн о м п р ав у п р оп ис уј у п оош т р ав ањ е к аз н е 9, али не и Кри вич ни за ко ник Ре п у бл и ке Ср би је. А к т у е л и КЗ не п р о п и су је мо г ућ но с т по о ш т ра в а њ а к а зне, а л и је на ше п ре тходно к риви чно законода вс т во т ак ву мо г ућнос т п редви ђало у по је д и н и м сл учајевима. С т и м у вези, да бисмо п рик азал и однос к риви чног де ла и пре кр ша ја, за др жа ће мо се на два ин сти ту та ка зне ног пра ва на стица ју и про ду же ном де лу. 2.1. Сти цај де ла Кри вич ни за ко ник Ре пу бли ке Ср би је про пи су је (чл. 60): Ако је учи нилац јед ном рад њом или са ви ше рад њи учи нио ви ше кри вич них де ла за ко ја му се исто вре ме но су ди, суд ће прет ход но утвр ди ти ка зне за сва ко од тих де ла, па ће за сва та де ла из ре ћи је дин стве ну ка зну. Је дин стве ну ка зну суд ће из ре ћи по сле де ћим пра ви ли ма: 1) ако је за не ко од кри вич них де ла у с т и ца ју у т в р д ио к а зн у з а т в о р а од т ри де с е т до че т р де с е т г о д и на и з р е ћ и ће са мо ту ка зну; 2) ако је за кри вич на де ла у сти ца ју утвр дио ка зне за тво ра, пови си ће нај те жу утвр ђе ну ка зну, с тим да је дин стве на ка зна не сме до сти ћи збир у т в рђен и х к а зн и, н и т и п р е ћ и д в а де с е т г о д и на з а т во ра ; 10 3) ако су за сва кри вич на де ла у сти ца ју про пи са не ка зне за тво ра до три го ди не, је дин стве - на ка зна не мо же би ти ве ћа од де сет го ди на за тво ра; 4) ако је за кри вич на де ла у сти ца ју утвр дио са мо нов ча не ка зне, из ре ћи ће јед ну нов ча ну ка зну у ви си ни зби ра утвр ђе них ка зни, с тим да она не сме пре ћи осам на ест ми лио на ди на ра, а ако је утвр дио са мо нов ча не ка зне у од ре ђе ним из но си ма (члан 50), она не сме пре ћи ми ли он ди на ра од но сно де сет ми ли о на ди на ра кад су јед но и л и в иш е к р и в и ч н и х д е л а и з в р ш е н и и з ко р и с т о љу б љ а ; 5 ) а ко је з а кри вич на де ла у сти ца ју утвр дио са мо ка зне ра да у јав ном ин те ре су, из ре ћи ће 8 Emir Ćo ro vić, S i s t e m k r i v i č n i h s a n k c i ja Re p u b li k e S r b i je, No vi Pa zar, 2015, 159. 9 Вид. Ibid., 159-160. 10 Из с уд с ке п р а кс е: И зриц ањ е јед и нс т в ене к азне једн аке з биру појед ин ачно у т в рђ ен и х к а з н и з а т в о р а је п р е ко р а ч е њ е ов л а ш ћ е њ а ко је с у д и м а п о з а ко н у и п р ед с т а в љ а п о в р е д у з а - ко на на ште ту окри вље ног. И з о б р аз л ож ењ а: Нер аз ум љ ив а ј е од л у к а о у т в рђ и в ању к аз н е за тво ра и при ме ни од ред бе чл. 60. Кри вич ног за ко ни ка, на шта и Основ ни јав ни ту жи лац у ж а л б и у к а з у је, је р п р в о с т е п е н и с у д у т в р ђу је з а д в а к р и в и ч н а д е л а к а з н е з а т в о р а у т р а ја њу од по т ри ме с е ца и и з ри че ус лов н у о с у д у ко јом у т в р ђу је је д и н с т в е н у к а зн у з а т в о ра у т ра ја њу од шест ме се ци, а об зи ром да је од ред бом чл. 60. ст. 2. тач. 2. Кри вич ног за ко ни ка пред ви ђен о д а у т а к в ој с и т у а ц и ји, п р и од м е р а в а њу к а з н е з а д е л о у с т и ц а ј у је д и н с т в е н а к а з н а н е с м е до стићи збир утврђе них ка зни, па је на опи са ни на чин пр во сте пе ни суд пре ко ра чио овла шће - ња ко ја има по за ко ну и по вре дио за кон на ште ту окри вље ног у сми слу чл. 369. ст. 4. КЗ. Пре су да Основ ног су да у Про ку пљу 4.К.бр. 1029/10 од 19.04.2010. го ди не и ре ше ње Апе ла ционог су да у Ни шу Кж.1.бр.3005/10 од 27.01.2011. го ди не) Бил тен Апе ла ци о ног су да у Ни шу, број 2/2011, Интермеx, При ре ди ла: Ве сна Сте ва но вић, су ди ја Апе ла ци о ног су да у Ни шу. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 941

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) јед ну ка зну ра да у јав ном ин те ре су у в ис ин и з б ира 11 у т в рђен и х час ов а р ада, с тим да она не сме пре ћи три ста ше зде сет ча со ва, а вре ме у ко ме се рад мо ра оба ви ти не сме би ти ду же од шест ме се ци; 6) ако је за не ка кри вич на де ла у сти ца ју утвр дио ка зне за тво ра, а за дру га де ла нов ча не ка зне, из ре ћи ће једну ка зну за тво ра и јед ну нов ча ну ка зну по од ред ба ма тач. 2. до 4. овог ста ва. 12 С дру ге стра не, За ко ном о пре кр ша ји ма про пи су је се (чл. 45): ако је учини лац јед ном рад њом или са ви ше рад њи учи нио ви ше пре кр ша ја за ко је му се исто вре ме но су ди, прет ход но ће се утвр ди ти ка зна за сва ки од тих пре крша ја, па ће се за све те пре кр ша је из ре ћи је дин стве на ка зна. Је дин стве на ка зна из ре ћи ће се по сле де ћим пра ви ли ма: 1) ако је за све пре кр ша је у сти ца ју утвр ђе на ка зна за тво ра, из ре ћи ће се је дин с тве на ка зна затвора, ко ја не мо же би ти ве ћа од де ве де сет да на; 2) ако је за све пре кр ша је у сти ца ју утвр ђе на нов ча на ка зна, из ре ћи ће се је дин стве на нов ча на ка зна ко ја п ред с т а в ља з бир утвр ђе них нов ча них ка зни, с тим што је дин стве на нов ча на ка зна не мо же бити ве ћа од двос т ру ког и з но са нај ве ће нов ча не ка зне п ред ви ђе не ови м за ко ном; 3) ако је за све пре кр ша је у сти ца ју утвр ђе на ка зна ра да у јав ном ин те ре су, из ре ћи ће се је дин стве на ка зна ра да у јав ном ин те ре су ко ја не мо же тра ја ти ду же од 360 ча со ва; 4) ако је за пре кр ша је у сти ца ју утвр ђе на ка зна за тво ра, а за дру ге пре кр ша је нов ча на ка зна, из ре ћи ће се је дин стве на ка зна за тво ра и је дин стве на нов ча на ка зна на на чин про пи сан у тач. 1) и 2) овог ста ва. 13 11 Из с уд ске п рак се: Пре ма чл. 48 ОКЗ, нов ча на ка зна за де ла у сти ца ју се мо же из ре ћи ку му ла тив но. Пре ма чл. 60 КЗ нов ча на ка зна за де ла у сти ца ју оба ве зно се из ри че при ме ном си с т е ма к у м у ла ц и је. Из обра зло же ња: Ис п и т у ју ћ и од л у к у о ка зна ма Ок ру ж н и суд на ла зи да је пр во сте пе ни суд пра вил но оце нио све окол но сти ко је ути чу да ка зна бу де ве ћа или ма ња и да су изрече не нов ча не ка зне од г о ва ра ју ће за ос т ва ре ње свр хе ка ж ња вања. Неосновано се жа лбом ука зу је да је на вод но пр во сте пе ни суд по вре дио од ред бе Основ ног кри вич ног за ко на о од ме рава њу ка зне код с т и ца ја к ри ви ч н и х де ла је р је из ре че на нов ча на ка зна до с т и гла зби р у т вр ђе н и х нов ча них ка зни. На и ме, пре ма од ред би чла на 48. став 2. тач ка 3 ОКЗ је дин стве на нов ча на ка зна не сме пре ћи збир утвр ђе них ка зни, што зна чи да мо же до сти ћи збир као што је у овом слу ча ју. При мед ба др Да ни ла Ни ко ли ћа Са мо код нов ча не ка зне по Кри вич ном за ко ни ку мо же се приме ни ти си стем ку му ла ци је. Кри вич ни за ко ник у чл. 60 ст. 2 тач. 4 про пи су је си стем ку му лац и је код нов ча н и х к а зн и у т в р ђе н и х у с т и ца ју, с т и м ш т о је л и м и т и ра на ви си на је д и н с т в е не нов ча не ка зне. Ова кво ре ше ње у За ко ни ку сма тра мо до брим јер је оно на ли ни ји за ко ни то сти и јед н а ко с т и г р а ђ а н а п р ед з а ко н о м, н е п р и в и л е г у је в и ш е с т р у ке у ч и н и о ц е к р и в и ч н и х д е л а. Пре су да Оп штин ског су да у Ни шу К. 644/03 и Пре су да Окру жног су да у Ни шу, Кж. 479/05) Бил тен суд ске прак се Окру жног су да у Ни шу, бр. 23/2006, Интермеx, Бе о град, при ре дио: су дија Но ви ца Стефановић. Извор: електронска база података Propisi online, на дан: 5.4.2016. 12 О т о м е к а ко с е н а к а д а од р е ђ и в а л а к а з н а у с л у ч а ј у с т и ц а ја в и д. Том а Ж ив ан ов и ћ, За кон ски из во ри кри вич ног пра ва Ср би је и исто риј ски раз вој ње гов и ње ног кри вич ног пра - во су ђа од 1804. до 1865. Бе о град, 1967, 469-471; О сти ца ју и про ду же ном де лу вид. То ми ца Де л и ба ш и ћ, Пра к т ич н а п р и ме н а За ко н а о п ре к р ш а ји м а Пра в н а с хв а т а ња ка з не ног п ра в а с а ко м е н т а р о м, Бе о град, 2008, 109-121. 13 Ви ш е о с т и ц а ј у п р е к р ш а ја в и д. Е м и р Ћо р о в и ћ, Пр е к р ш а ј н о п р а в о (п р е м а З а ко н у о п р е к р ш а ји м а и з 2013. г о д и н е) а у т о р и з о в а н а п р е д а в а њ а, Но ви Па зар, 2015, 55-58. 942

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 На и ме, по За ко ну о пре кр ша ји ма ка зна за тво ра не мо же да трaје ду же од ш е з де се т да на, док ви ди мо да се у слу ча ју сти ца ја мо же из ре ћи и до деведе се т да на. Да кле, у овом слу ча ју ЗП до зво ља ва да се из рек не ка зна из над за кон ског мак си му ма, и то уве ћа но за 1/2 од мак си мал но за пре ће не ка зне за тво ра ко ја се мо же из ре ћи. Та ко ђе, зна чај но је ука за ти да се у овом слу чају да ни ка зне за тво ра са мо са би ра ју. Ка да је реч о нов ча ној ка зни ви ди мо да се она мо же уд в о с т р у ч и т и у с л у ча ју с т и ца ја. 14 Да з а к љу ч и мо, з а у ч и њ е но кривич но де ло у сти ца ју ка зна за тво ра не мо же да се по о штри, али за то мо же у ч и н и о ц у п р е к р ша ја. 2.2. Про ду же но де ло Про д у же но к ри ви ч но де ло ч ин и више ис т и х и л и ис т оврсн и х к риви чн и х дел а у ч и њ е н и х у в р е мен ској по в е з а но с т и 15 од с т р а не ис т ог у ч и н и о ц а ко ја п р ед с т а в љ а ју цел и н у з б ог по с т о ја њ а н ај м а њ е д в е од с ле де ћ и х окол но с т и: исто вет но сти оште ће ног, исто вр сно сти пред ме та де ла, ко ри шће ња исте сит у а ц и је и л и ис т ог т р ај ног од но с а, је д и н с т в а ме с т а и л и п р о с т о р а и з в р ше њ а де ла или је дин стве ног уми шља ја 16 у ч и н и о ца. 17 14 Из с у д с ке п р а к с е: П р и л и ко м од м е р а в а њ а је д и н с т в е н е н о в ч а н е к а з н е з а п р е к р ш а је у ч и њ е н е у с т и ц а ј у, с у д ћ е п р в о од м е р и т и к а з н у з а с в а к и п р е к р ш ај п о је д и н ач н о, у з и м а ј у ћ и у об зир олак ша ва јуће и оте же ва ју ће окол но сти, а по том из ре ћи је дин стве ну ка зну. Из образло же ња: Апе ла ци о ни суд је оце нио као нео сно ва не на во де жал бе окри вље ног на из ре че ну нов ча н у к а зн у, на ша в ш и да је и з р е че на је д и н с т в е на нов ча на к а зна у и з но с у од 34.0 0 0,0 0 д и- на ра за пред мет не пре кр ша је из 331 став 1 тач ка 80 и чл.331 ст.1 тач. 55 За ко на о без бед но сти с а об р а ћ а ја н а п у т е в и м а п р а в и л н о од м е р е н а, и т о т а ко ш т о је п р в о с т е п ен и с у д п р е т ходн о утвр дио нов ча не ка зне за сва ки пре кр шај по на о соб на на чин опи сан у из ре ци ожал бе не пре су де, при че му је це нио све отежавајуће и олакшавајуће околно сти,а на које се и окривље - н и у с в ојој ж а лб и п оз ив а, у с м ис л у ч л. 42 З акон а о п р е к р ш а ји м а, ко је у п о т п у н о с т и п р и х в а - т а и о в а ј с у д, н ал аз е ћ и д а с е и с т о м п о с т и ж е с в р х а с п е ц и ј а л н е и г ен е р а лн е п р ев е н ц иј е. (Пре су да Пре кр шај ног апе ла ци о ног су да, Прж 19424/2015 од 29.10.2015. го ди не). И з в о р: е л е к т р о н с к а б а з а п о д а т а к а Pa r a g r a f L e x, на дан: 1.1.2016. 15 И з с у дс к е п р а кс е : Нем а м ес т а к о нс т р у кц иј и п р од уж ен о г к р ив и чн о г д ел а а к о н е п о с т о ји ко н т и н у и т е т у р а д њ а м а о к р ив љ ен о г. П р ес уд а Вр хов н о г с у д а С р б и је у Б е о г р а д у б р. Кж I 357/02 од 16.04.2002. го ди не Бил тен суд ске прак се Окру жног су да у Но вом Са ду, бр. 8/2005, Интермеx, Бе о град. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка Propisi online, на дан: 5.4.2016. 16 Из с у д с ке п р а кс е: Јед и нс т в ен о с т у м иш љ аја к а о јед а н од ф ак у лт ат и вн и х ус л ов а з а п о с т о ја њ е п р о д у ж е н о г к р и в и ч н о г д е л а и з ч л. 61 К З п о с т о ји у кол ико о пт уж ен и к р ив и чн о де ло кра ђе вр ши ка ко би обез бе дио сред ства за ку по ви ну опој не дро ге, а исто вр сност пред ме та а ко д е л о к р а ђ е в р ш и о б и ја њ е м а у т о м о б и л а и од у з и м а њ е м р а д и о и Ц Д п л е је р а и о с т а л и х с т в а р и ко је с е н а л а з е у в о з и л и м а. П р е с у д а О п ш т и н с ко г с у д а у Н и ш у К. 2728/0 6 и П р е с у д а Окру жног су да у Ни шу Кж. 1070/07 су ди ја Но ви ца Сте фа но вић Бил тен суд ске прак се Окру жног су да у Ни шу, бр. 25/2007, Интермеx, Бе о град, ау тор сен тен це су ди ја Окру жног су да у Нишу Зоран Кр стић. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка Pro pi si on li ne, на дан: 5.4.2016. 17 Чл. 61. ст. 1 Кри вич ног за ко ни ка. 943

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) Пр е т ход н и З а кон о п р е к р ша ји ма н и је у р е ђи в а о и н с т и т у т п р о д у же ног п р е к р ш а ја, 18 док с е а к т у е л н и м З а ко ном о п р е к р ш а ји м а у ч л а н у 4 6 у р е ђу је ов ај и н с т и т у т, п од н а з и в ом п р е к р ш ај у п р о д у же н ом т р а ја њу 19. Та ко се про пи су је: Пре кр шај у про ду же ном тра ја њу по сто ји ако учи ни лац са је динс т в е н и м у м и ш љ а је м у ч и н и ви ше ис т и х в р е ме н ск и пов ез ан и х п р ек рш аја, ко ји ч и не јед н у це л и н у због нај ма ње д ве од сле де ћ и х окол но ст и: исто ве т но ст и ош т ећеног, ис т о в р сно с т и п р ед ме т а п р е к р ш а ја, ко ри ш ће њ а ис т е си т у а ц и је и л и т р ај ног од но с а, је д и н с т в а мес т а и л и п р о с т о р а и з в р ше њ а п р е к р ш а ја. 20 Ме ђу т и м, оно ш т о је на ма би т н и је т и че се к а ж њ а ва њ а у ч и н и о ца п ро д у же ног п р е к р ша ја. 21 С тим у ве зи, ЗП про пи су је да за про ду же ни пре кр шај мо же се и з ре ћ и ка зна те жа од про пи са не, али она не сме пре ћи дво стру ку ме ру пропи са не ка зне, ни ти нај ви шу ме ру ка зне пред ви ђе не чла ном 45. став 2. овог з а ко на з а од ме р а в а њ е к а зн и з а п р е к р ша је у ч и њ е не у с т и ца ју. 22 Да к ле, З а ко - 18 Интересан то је ви де ти јед ну суд ску од лу ку, у ко јој је рас пра вља но о продуженом пре - к ршају, иако т а да в а же ћ и З а кон н и је у р е ђи в а о ов ај и н с т и т у т. Сен тен ца: И зрицањ ем к азне за т во ра ве ћ а за п ре к р ша је за јед но п ро д у же но де ло п ре к р ша ја у ме с т о и з ре че н и х к а зн и су д и је за пре кр ша је за три де ла пре кр шаја, веће није учинило повреду из члана 82 Закона о прекршаји ма ко ја се т и че и з ри ца њ а с т р о ж и је к а зне по жа л би ок ри в ље ног. Из обра з ло же ња: Вр хов н и суд на ла зи да је при од лу чи ва њу по жал би ка жње ног, Ве ће за пре кр ша је у од но су на рад ње к а ж ње ног у на ру ша ва њу ја в ног ре да и м и ра п ра ви л но на ш ло да се ра д и о п ро д у же ном де л у из чла на 12 став 1 За ко на о јав ном ре ду и ми ру, а не о три пре кр ша ја, ка ко је то на шао пр во сте пен и ор г а н за п ре к р ша је. При од ме ра ва њу к а зне за т ај п ре к р шај Ве ће за п ре к р ша је је це н и ло све за ко ном про пи са не окол но сти ко је ути чу на ви си ну и вр сту ка зне, ка ко је то и обра зло же но у п ра в но сна ж ном ре ше њу Ве ћ а, а к а зном ко ја је т и м ре ше њем и з ре че на за п ре к р шај и з ч ла на 12 став 1 За ко на о јав ном ре ду и ми ру, ни је по вре ђе на од ред ба чла на 82 За ко на о пре кр ша ји ма, ка ко се то нео сно ва но из но си у зах те ву. (Од лу ка Вр хов ног су да Ср би је, Уп. 359/99 од 2.2.2000. го ди не Зби р ка суд ских од лу ка Са ве зног су да, Књи га два де сет сед ма, Све ска I за 2001. го ди ну стр. 286). Из вор: елек трон ска ба за по да та ка Pa r a g r a f L e x, на дан: 1.1.2016. 19 Ви ше о п р о д у же ном п р е к р ш а ју ви д. Н а т а ш а Мр ви ћ -Пе т р о ви ћ, Љу би н ко М и т р о ви ћ, Пре кр шај но пра во, Ба ња Лу ка, 2007, 35; Og njen Oki lje vić, Pri ruč nik za prak tič nu pri me nu Za ko - n a o p r e k r š a ji m a (s a ve z n i, r e p u b li čk i i p ok r aji ns k i) s a t e o r i jo m, p r a k s o m i o b r a s c i m a z a p o s t u p a k, Be o grad, 1979, 19. 20 Чл. 46 ст. 1 За ко на о пре кр ша ји ма. 21 И з с у д с ке п р а к с е : Не ма про ду же ног де ла пре кр ша ја на стра ни прав ног ли ца кад р а дњ е и зв ршењ а п р е к р ш а ја п р ед у з и м а ју р а з л и ч и т а од г о в о р н а л и ц а у т ом п р а в ном л и ц у. Из о б р а з л о ж е њ а: П р в о с т е п е н и с у д је п р и м е н и о п р а в н у ко н с т р у к ц и ј у п р о д у же н о г п р е к р ш а ја о б у х в а т а ј у ћ и в и ш е р а д њи и з в р ш е њ а јед н и м п р е к р ш а је м, п а је п р а в н о л и ц е о г л а с и о к р и в и м з а п р е к р шај у п р о д у же ном т ра ја њу под т ач ком 1 и з р е ке и з а п р е к р шај у п р о д у же ном т ра ја њу под тач ком 2 из ре ке пре су де. У жал би се ис ти че да је из ре ка под овим тач ка ма 1 и 2 тре бал о д а п р ед с т а в љ а с а м о је д а н п р е к р ш ај у п р о д у же н о м т р а ја њу. Ме ђу т и м, р а д њ е и з т ач ке 1 пред у зео је окри вље ни Р. В. као од го вор но ли це у прав ном ли цу а рад ње из тач ке 2 пред у- зе ло је дру го од го вор но ли це у прав ном ли цу окри вље на М. Д. Због то га не ма осно ва да с е о б а т а п р е к р ш а ја см а т р а ју јед н и м п р е к р ш а је м у п р о д у же њу. П р ес уд а Ви ше г п р ек р ш ајног су да у Бе о гра ду, Оде ље ње у Но вом Са ду, III-313, Прж. број 24345/13 од 20. 12. 2013. И з в о р: е л е к т р о н с к а б а з а п о д а т а к а P r o p i s i o n li n e. на дан: 5.4.2016. 22 Вид. чл. 46 ст. 5 За ко на о пре кр ша ји ма. 944

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 ном о п ре к р ша ји ма до зво љ а ва се по о ш т ра ва ње к а зне и у сл учају п род уженог пре кр ша ја, док се Кри вич ним за ко ни ком не пред ви ђа та ква мо гућ ност. 3. УСЛОВ НА ОСУ ДА Основ на ка рак те ри сти ка услов не осу де јестe те жња за по сти за њем максималних резултата у сузбијању одређење врсте кри ми налитета уз миним а л н о а н г а жо в а њ е д р ж а в е. 23 Услов ном осу дом суд учи ни о цу кри вич ног де л а у т в р ђу је к а зн у и ис т ов р е мено одр еђује д а с е он а неће и з в р ш ит и, а ко осу ђе ни за вре ме ко је од ре ди суд, а ко је не мо же би ти кра ће од јед не ни ти д у же од пе т г о д и н а (в р е ме п р о в е р а в а њ а) не у ч и н и но в о к ри ви ч но де ло. 24 Услов на осу да се мо же из ре ћи кад је учи ни о цу утвр ђе на ка зна за тво ра у траја њу ма њем од две го ди не. 25 За кри вич на де ла за ко ја се мо же из ре ћи ка зна за тво ра у тра ја њу од де сет го ди на или те жа ка зна не мо же се из ре ћи услов на о с у да. 26 Ви д и мо да с е К ри ви ч н и м з а ко н и ком п р о п и с у је з а ко ја с е к ри ви ч на де ла мо же, од но сно за ко ја се не мо же из ре ћи услов на осу да. 27 23 St o ja n o v ić, op. cit., 288. 24 Чл. 65 ст. 1 Кри вич ног за ко ни ка. 25 Чл. 66 ст. 1 Кри вич ног за ко ни ка. 26 Чл. 66 ст. 1 Кри вич ног за ко ни ка. Суд не мо же окри вље ном из ре ћи услов ну осу ду за кри вич но де ло за ко је је про пи са на ка зна за тво ра у тра ја њу од 1 до 10 го ди на. Из пре су де Апе ла ци о ног су да у Бе о гра ду Кж.1-692 /2011 од 27.06.2012. године, којом је преиначена пре - су да Основ ног су да у За је ча ру К.1056/10 од 02.12.2010. го ди не, у де лу од лу ке о кри вич ној санк ци ји, док је у непреиначеном делу првостепена пресуда потвр ђена. Извор: Извор: електрон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 27 Из с у д с ке п р а к с е : Чи ње ни це да је окри вље ни у вре ме ка да је уз га јао пет би ља ка пси хо ак тив не ко но пље био стар 18 го ди на, да кле био је мла ђе пу но лет но ли це, те да до тад а н иј е б и о к р ив и ч н о о с у ђ и в а н, ј е с у о к о л н о с т и к о ј е у к а з у ј у д а с е м о ж е о ч е к и в а т и д а ћ е упо зо ре ње уз прет њу ка зне (услов на осу да) до вољ но ути ца ти пре ма ње му да ви ше не вр ши к р и в и ч н а д е л а. Из о б р а з л о ж е њ а: Пре су дом Ви шег су да у Кра ље ву 3К. 45/10 од 31.3.2010. го ди не оп ту же ни је огла шен кри вим што је у то ку 2009. го ди не у Ру ђин ци ма, оп шти на Врњач ка Ба ња, све стан сво га де ла, те да је за бра ње но, али хо те ћи ње го во из вр ше ње, нео влаш ћ ен о у зг аја о п с ихо а к т и в н у ко но п љу, т а ко ш т о је н е у т в р ђ е ног д а н а у н еп ос р едн ој б л из и н и г р о б љ а у Р уђ и нц им а з а с е ј а о п е т с е м е н к и и н д и ј с к е к о н о п љ е (C a nn ab i s), а к а д а ј е и з њ и х из ни кло пет би ља ка ка на би са наста вио да их негује до 20.8.2009. го ди не ка да су би ле ви со - ке 1,2 ме та ра, 1,2 ме та ра, 1,1 ме та ра, 0,8 ме та ра и 0,5 ме та ра, чи ме је учи нио кри вич но де ло нео вла шће на про из вод ња и ста вља ње у про мет опој них дро га из чл. 246. ст. 2. Кри вич ног за ко ни ка ( Слу жбе ни гла сник РС бр. 72/2009). Пре ма оп ту же ном је из ре че на услов на осуда та ко што му је Суд утвр дио ка зну за тво ра у тра ја њу од шест ме се ци ко ја се не ће из вр шити под усло вом да у ро ку од јед не го ди не од прав но сна жно сти пре су де не из вр ши но во кри вич но де ло. (...) Пре су да Ви шег су да у Кра ље ву 3К. 45/10 од 31.3.2010. го ди не и пре су да Апе ла ци о ног су да у Кра гу јев цу Кж. 1. 4201/10 од 22.10.2010. го ди не) Бил тен Ви шег су да у К р а љ е в у, б р ој 4 / 2 010, И н т е р м е x, Б е о г р а д, Ау т о р с е н т е н ц е: М и л а н Д а в и д о в и ћ, с у д и ја Ви - шег су да у Кра ље ву. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 945

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) С тим у ве зи, са да се по ста вља пи та ње да ли се и у чи ни о цу пре кр ша ја може и зрећ и условна осуда у мес т о новчане к а зне и л и к а зне за т во ра. Од г о вор на то пи та ње је не, је р За кон о п ре к р ша ји ма не п ро п и су је, као вр с т у са н к ц и је, услов ну осу ду. С об зи ром на то да се за пре кр шај рет ко про пи су је са мо ка зна з а т в о р а, в ећ с е по п р а ви л у п р оп ис ује а л т е р н а т и в но с а нов ча ном к а зном, 28 мо жда је то био раз лог да за ко но да вац не про пи ше услов ну осу ду. Ме ђу тим, и па к по с т о је по је д и н и п р е к р ша ји з а ко је је п р о п и с а на с а мо к а зна з а т в о р а, 29 та ко да се у том слу ча ју ка зна за тво ра мо ра и из ре ћи. Ни је те шко за кљу чи ти да се п рек ршајно каж њено л ице, у овом сл у ча ју ка ж ња ва с т ро жом са н к ц и јом, у од но су на учи ни о ца кри вич ног де ла. 30 28 К а з н а з а т в о р а, к а о н ај т е ж а п р е к р ш ај н а к а з н а, р и је т ко с е п р о п и с у је к а о и с к љу ч и в а к а з н а з а п р е к р ш а је, н е г о р е д ов н о д о л а з и к а о а л т е р н а т и в н а к а з н а у з н ов ч а н у к а з н у. Po t o č ki, op. cit., 57. 29 Вид. чл. 16 ст. 2 За ко на о јав ном ре ду и ми ру, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 6/2016. 30 И н т е р е с а н т о је н а в е с т и д а З а ко н о п р е к р ш а ји м а Ре п у б л и ке С р п с ке у с в о м с и с т е м у п р е к р ш ај н и х с а н к ц и је п р о п и с у је и ус лов н у о с у д у З а кон о п р е к р ш а ји м а Ре п у бл и ке С рп ске, С л у ж бе н и г л а с н и к Ре п у бл и ке Срп с ке, бр. 63/2014. Ус лов ном о с у дом с уд по ч и н и о ц у у т в р ђу је ка зну и за штит ну мје ру или са мо ка зну или са мо за штит ну мје ру и исто вре ме но од ре ђу је да се она не ће из вр ши ти ако ка жње ни, за ври је ме ко је од ре ди суд, а ко је не мо же би ти кра ће од ше с т м је с е ц и н и т и д у же од г од ин у д ан а (в ријеме п р о вје р а в а њ а), не по ч и н и но ви п р е к р ш ај или ис пу ни дру ги услов ко ји му од ре ди суд. Суд ће из ре ћи услов ну осу ду ка да оци је ни да с е и б е з и з в р ш е њ а к а з н е м о же п о с т и ћ и с в р х а к а ж њ а в а њ а, н а р о ч и т о и м а ј у ћ и у в и д у од н о с п о ч и н и о ц а п р е м а т о м п р е к р ш а ј у и л и п р е м а о ш т е ћ е н о м и д а ћ е н а д о к н а д и т и ш т е т у п р о - у з р оков а н у п р е к рш аје м. З аш т и тн е м јер е и зр еч ен е у з ус лов н у о с у д у и з в р ш а в а ју с е. Ус лов н а о с у д а н е м о же с е и з р е ћ и од г о в о р н о м з а п р е к р ш ај ко ји у Ре г и с т р у и м а р е г и с т р о в а н о г д у г а (не пла ће них нов ча них ка зни и трошкова прекршај ног по ступ ка), а по дат ке из Ре ги стра приб а в љ а с уд по с л у ж б е ној д у ж но с т и, од но с но л и ц у ко је н и је и з д р ж ало р ан ије и зр еч ен у к аз н у з а т в о р а. Ч л. 55 З а к о н а о п р е к рш ај им а Р еп уб л ик е С р п с к е. Та к о ђ е и З а к о н о п р е к р ш а ј и м а Ре п у б л и ке Ц р н е Го р е п р о п и с у је и ус л о в н у о с у д у к а о в р с т у п р е к р ш ај н е с а н к ц и је. З а ко н о пре кр шајима, Службени лист Црне Горе, број 1/2011. Текст За ко на до сту пан на: http://www. slu zbe n i list.me/ P rav n i A k t De t a lji.aspx?t ag =%7B04562DA 3- C0B9-4853-9DA9-8C9B8FC4CDF8%7D на дан: 1.3.2016. вид. За кон о из мје на ма и до пу на ма За ко на о пре кр ша ји ма, Слу жбе ни лист Цр не Го ре, број 39/2011. Услов ном осу дом суд учи ни о цу утвр ђу је ка зну и исто вре ме но од ре ђу је да се она не ће из вр ши ти ако осу ђе ни, за ври је ме ко је од ре ди суд, а ко је не мо же б и т и к р а ћ е о д т р и м ј е с е ц а н и т и д у ж е о д ј е д н е г о д и н е (в р и ј е м е п р о в ј е р а в а њ а), н е у ч и н и но ви пре кр шај или ис пу ни дру ги услов ко ји му од ре ди суд. (2) Из у зет но, услов ном осу дом с у д м о ж е о с у ђ е н о м у т в р д и т и и з аш т и тн у м јер у з а б р а н е в р ш е њ а п о з и в а, д је л а т н о с т и и л и д уж нос т и и и с т о в р е м е но од р е д и т и д а с е он а н е ћ е и з в р ш и т и а ко, з а в р ијем е које одр ед и с уд, а ко је не мо же би ти кра ће од три мје се ца ни ду же од јед не го ди не (ври је ме про вје ра ва ња), не учи ни но ви пре кр шај или ис пу ни дру ги услов ко ји му од ре ди суд. (3) Суд ће из ре ћи услов ну осу ду кад оци је ни да се и без из вр ше ња ка зне мо же по сти ћи свр ха ка жња ва ња, на ро чи то има ју ћи у ви ду од нос учи ни о ца пре ма том пре кр ша ју или пре ма оште ће ном и да ћ е н а к н а д и т и ш т е т у п р о у з р о ко в а н у п р е к р ш а је м. Ч л. 35 З а ко н а о п р ек рш ајим а Реп уб л ике Ц р н е Го р е. 946

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 4. ИЗ ВР ШЕ ЊЕ КА ЗНЕ ЗА ТВО РА БЕЗ НА ПУ ШТА ЊА П РО СТО РИ ЈА У КО Ј И М А О С У ЂЕ Н И СТА Н У Ј Е Са в р емен нач и н и зв ршењ а к азне з ат вора сас т оји с е у т оме да о суђено л и це не и зд рж ав а к а з н у з а т в о р а у к а з не ном з а в о д у, в е ћ у п р ос т оријам а у кој ма с т а н у је. На ше к ри ви ч но з а ко но да в с т в о 20 0 9. г о д ине у в о д и мог ућно с т да осу ђе но ли це ка зну за тво ра из др жа ва у простoријама у ко ји ма ста ну је. 31 С тим у ве зи, Кри вич ни за ко ник про пи су је ако учи ни о цу кри вич ног де ла изр ек не к а зн у з а т в о р а до јед не г о д и не, с уд мо же ис т о в р е ме но од р е д и т и да ће се она из вр ши ти та ко што ће је осу ђе ни и з д р ж а в а т и у п р о с т о р и ја м а у ко - ји ма ста ну је уко ли ко се с об зи ром на лич ност учи ни о ца, ње гов ра ни ји живо т, ње г о во д р жа ње по сле у ч и ње ног де ла, с т е пен к ри ви це и д ру г е окол но с т и под ко ји ма је де ло учи нио мо же оче ки ва ти да ће се и на тај на чин оства ри ти св р х а к а ж њ а в а њ а. 32 Та ко ђе, К ри ви ч н и м з а ко н и ком с е п р о п и с у је и да о с у- ђе ни (...) не сме на пу шта ти про сто ри је у ко ји ма ста ну је, осим у слу ча је ви ма п р о п и с а н и м з а ко ном ко ји у р е ђу је и з в р ше њ е к ри ви ч н и х с а н к ц и ја. Уко л и ко осу ђе ни јед ном у тра ја њу пре ко шест ча со ва или два пу та у тра ја њу до шест ча с о в а с а мо в ољ но на п у с т и п р о с т о ри је у ко ји ма с т а н у је, с уд ће од р е д и т и да оста так ка зне за тво ра из др жи у за во ду за из вр ше ње ка зне за тво ра. 33 31 Ви ше о ова квом на чи ну из вр ше ња ка зне вид. Ćo ro vić, op. cit., 90-93. 32 Чл. 45 ст. 5 Кри вич ног за ко ни ка. Из с у д с ке п р а к с е: При ли ком до но ше ња од лу ке о т о ме д а л и ћ е одр ед и т и д а с е о с у д а н а к а з н у з а т в о р а д о јед не г о д ин е и зв рш и у п р ос т ор ијам а у ко ји м а о с у ђ е н и с т а н у је с у д в о д и р а ч у н а о с в р с и к а ж њ а в а њ а, од н о с н о, д а л и ћ е с е, у ко л и - ко би се осу ђе ном иза шло у су срет да се ова ка зна за тво ра из вр ши у про сто ри ја ма у ко ји ма ста ну је, пре ма ње му по сти ћи свр ха ка жња ва ња да убу ду ће не чи ни кри вич на де ла (ин ди - в и д у а л н а п р е в е н ц и ја), у т и ц а т и н а д р у г е д а н е ч и н е к р и в и ч н а д е л а (г е н е р а л н а п р е в е н ц и ја), н а ј з а д, д а л и ћ е с е о в ак в о м одл уко м п ос т ић и и зр аж а в а њ е д р у ш т в е н е о с у д е з а к р и в и ч н о д е л о з а ко је је о г л а ш е н к р и в и м, ја ч а њ е м о р а л а и у ч в р ш ћ и в а њ е о б а в е з е п о ш т о в а њ а з а ко н а. (Ре ше ње Основ ног су да у Кра ље ву Ик. 266/10 од 19.1.2011. и ре ше ње Ви шег су да у Кра ље ву Су. VI II 43/11-3 од 4.2.2011) Бил тен Ви шег су да у Кра ље ву, број 1/2011, Интермеx, Ау тор с е н т е н ц е: М и л а н Д а в и д о в и ћ, с у д и ја Ви ш е г с у д а у К р а љ е в у. И з в о р: е л е к т р о н с к а б а з а п о д а - т а к а P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 33 Чл. 45 ст. 6 Кри вич ног за ко ни ка. С тим да ово ли це мо же би ти и под елек трон ским над зо ром. Суд је ду жан да у прав но сна жној пре су ди од ре ди да ли ће се ка зна кућ ног за твор а и з в р ш и т и са или без п р и ме не е л е кт р онс ког н а дз ор а. Из с уд с ке п р а к с е: К а д а п р в о с т е пе н и суд не озна чи у прав но сна жној пре су ди да ли ће се ка зна кућ ног за тво ра из вр ша ва ти са или б е з п р и м е н е е л е к т р о н с ко г н а д з о р а, н а д л е ж а н п р в о с т е п е н и с у д је д у ж а н д а с е б е з од л а г а њ а из ја сни о на чи ну из вр ше ња ка зне. За кљу чак усво јен на сед ни ци Кри вич ног оде ље ња Апе лац и о н о г с у д а у Н и ш у, од р ж а н ој д а н а 23, 2 4. и 25.0 9. 2 014. г о д и н е, ус а г л а ш е н и с а з а к љу ч ц и м а Кри вич ног оде ље ња Вр хов ног ка са ци о ног су да на са стан ку Кри вич ног оде ље ња Апе ла цион о г с у д а у Н и ш у д а н а 01.12. 2 014. г о д и н е. И з в о р: е л е к т р о н с к а б а з а п о д а т а к а P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. Суд је ду жан да у прав но сна жној пре су ди од ре ди да ли ће се ка зна кућ ног за тво ра и зв р ш и т и с а и л и б е з п р и м е н е е л е кт р о нс к о г н а дз ор а. К ад а п рв ос т е п е н и с у д н е о з н ач и у п р а в н о с н аж н ој п р ес уд и д а л и ћ е с е к аз н а к у ћн о г з а т в ор а и зв рш ав ат и с а и л и б е з п р им ен е 947

Иван Д. Ми лић, Да ли је кри вич но де ло увек нај те же ка зне но де ло? (I део) (стр. 937 955) Да кле, ви ди мо да осу ђе но ли це на ка зну за тво ра до јед не го ди не мо же ка зну за тво ра да из др жа ва у свом ста ну. Ова кво на ше за кон ско ре ше ње је у скла ду са са вре ме ним пе но ло шким схва та њем, ко је се огле да у то ме да није п о т р е б н о с в ако о с уђ ен о л иц е у п ућ ив а т и д а к а з н у з а т в о р а и з д р ж а в а у к а зне ном з а в о д у. Ме ђу тим, пре ма ак ту ел ном За ко ну о пре кр ша ји ма, прекршајно кажње - но ли це ко јем је из ре че на ка зна за тво ра, мо ра ка зну за тво ра да из др жа ва у за во ду у ко јој се из вр ша ва ка зна за тво ра. Да кле, a r g u m e n t u m a c o n t r a r i o, п р е к р шај но к аж њ ено л ице не може да к азн у з ат в ора и зд рж ав а у св ом с т ан у. Са да до ла зи мо и до ре ше ња да пре кр шај но ка жње но ли це ко је је осу ђе но и ми ни мал ном ка зном за тво ра, исту мо ра да из др жа ва у за во ду, док осу ђе но ли це због учи ње ног кривич ног де ла мо же да из др жа ва ка зну у сво јој ку ћи. По сма тра но из угла из вр ше ња ка зне, у овом слу ча ју, учи ни лац кри вич ног де ла је у по вољ ни јем по ло жа ју у од но су на учи ни о ца пре кр ша ја. 948 5. УСЛОВ НИ ОТ ПУСТ Је дан од на чи на да осу ђе но ли це ра ни је иза ђе на сло бо ду по сто ји у случа ју до би ја њ а ус лов ног о т п у с т а. Ус лов н и о т п ус т с у спен д у је к а зн у з а т в о р а и у том по гле ду има слич но деј ство као и услов на осу да. 34 Да би осу ђе но ли це мо гло да до би је услов ни от пуст по треб но је да се ис пу не од ре ђе ни ус ло ви у по глед у висине и зд рж ане к азне и њ е г о в ог в ла да њ а у з а в о д у у ко јој с е и з д р ж а в а к а зна з а т в о р а. Ч л а ном 4 6. К ри ви ч ног з а ко н и к а у р е ђу ју с е п р а - в и л а о д о б и јању ус л ов н о г о тп ус т а. 35 Да кле, осу ђе на ли ца због учи ње ног елек трон ског над зо ра, над ле жан пр во сте пе ни суд је ду жан да се без од ла га ња из ја сни о начи ну из вр ше ња ка зне. (За кљу чак усво јен на сед ни ци Кри вич ног оде ље ња Апе ла ци о ног су да у Н и ш у, од р ж а н ој д а н а 23, 2 4. и 25.0 9. 2 014. г о д и н е, ус а г л а ш е н и с а з а к љу ч ц и м а К р и в и ч н о г од е љ е њ а Вр хов н о г к а с а ц и о н о г с у д а н а с а с т а н к у К р и в и ч н о г од е љ е њ а А п е л а ц и о н о г с у д а у Ни шу да на 01.12.2014. го ди не). Извор: електронска база података Propisi online, на дан: 5.4.2016. 34 St o ja n o v ić, op. cit., 258. 35 О с у ђ е н о г ко ји је и з д р ж а о д в е т р е ћ и н е к а з н е з а т в о р а с у д ћ е ус л о вн о о тп ус т ит и с а из др жа ва ња ка зне, ако се у то ку из др жа ва ња ка зне та ко по пра вио да се мо же са осно вом оч ек ив ат и д а ћ е с е н а с л о б о д и д о б р о в л а д а т и, а н а р о ч и т о д а д о и с т е к а в р е м е н а з а ко је је из ре че на ка зна не учи ни но во кри вич но де ло. При оце ни да ли ће се осу ђе ни услов но от пус т и т и у з е ћ е с е у о б з и р њ е г о в о в л а д а њ е з а в р е м е и з д р ж а в а њ а к а з н е, и з в р ш а в а њ е р а д н и х оба ве за, с об зи ром на ње го ву рад ну спо соб ност, као и дру ге окол но сти ко је по ка зу ју да је у од н о с у н а њ е г а п о с т и г н у т а с в р х а к а ж њ а в а њ а. Не м о же с е ус л ов н о о т п у с т и т и о с у ђ е н и ко ји је т о ко м и з д р ж а в а њ а к а з н е д в а п у т а д и с ц и п л и н с к и к а ж њ а в а н и ко м е с у од у з е т е д о д е љ е н е по год но сти. (2) Уко ли ко ис пу ња ва усло ве из ста ва 1. овог чла на, суд мо же услов но от пу стити осу ђе ног: ко ји из др жа ва ка зну за тво ра од 30 до 40 го ди на; ко ји је осу ђен за кри вич на д ел а п р о т и в ч о в е ч н о с т и и д р у г и х д о б а р а з а ш т и ћ е н и х м е ђу н а р одн и м п р ав о м (ч л. 370. д о 393а), кри вич на де ла про тив пол не сло бо де (чл. 178. до 185б), кри вич но де ло на си ље у поро ди ци (члан 194. ст. 2. до 4), кри вич но де ло нео вла шће на про из вод ња и ста вља ње у про мет

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 к риви чног дел а, мог у, п рименом и нс т ит ут а ус ловног о тп ус т а д а с е р ан ије на ђу на сло бо ди. Са да се по ста вља пи та ње да ли пре кр шај но ка жње на лица мо гу да до би ју услов ни от пуст? Од го вор је не. 36 Н а и ме, а к т у е л н и З а кон о п р е к р ша ји ма не п р ед ви ђа ус лов н и о т п ус т. Не к а да в а же ћ и З а кон о п р е к р - ша ји ма 37 омо г у ћ а в а о је до би ја њ е ус лов ног о т п у с т а, т а ко је би ло п р о п и с а но (члан 308а) да ка жње ни ко ме је у пре кр шај ном по ступ ку из ре че на ка зна за тво ра у тра ја њу од нај ма ње три де сет да на, и ко ји је из др жао нај ма ње поло ви н у и з р е чене к а зне, и ма п ра в о на под но ше њ е мол б е з а ус лов н и о т п ус т. 38 Ако се на из др жа ва њу ка зне за тво ра на ла зе два ли ца, је дан ко ји је осуђен на ка зну за тво ра од три ме се ца (због учи ње ног кри вич ног де ла), и дру го ли це ко је је ка жње но ка зном за тво ра од 90 да на (због учи ње ног пре кр ша ја), по сто ји мо гућ ност да осу ђе но ли це због учи ње ног кри вич ног де ла ра ни је изађе из за во да у ко јем из др жа ва ка зну за тво ра, али та ква мо гућ ност не по сто ји опој них дро га (члан 246. став 4), кри вич на де ла про тив устав ног уре ђе ња и без бед но сти Ре п у б л и к е С р б и ј е (ч л. 30 5. д о 321), к р и в и ч н о д е л о п р и м а њ е м ит а (ч л а н 367 ) и к р и в и чн о де ло да ва ње ми та (члан 368); ко ји је осу ђен од стра не над ле жних су до ва, од но сно њи хо вих п о с е б н и х од е љ е њ а, у п о с т у п ц и м а в о ђ е н и м у с к л а д у с а н а д л е ж н о ш ћу од р е ђ е н о м З а ко н о м о ор га ни за ци ји и над ле жно сти др жав них ор га на у су зби ја њу ор га ни зо ва ног кри ми на ла, ко - р у п ц и је и д р у г и х т е ш к и х к р и в и ч н и х д е л а ; ко ји је в и ш е од т р и п у т а п р а в н о с н а ж н о о с у ђ е н н а б е з у с л о в н у к а з н у з а т в о р а, а н и је и з в р ш е н о б р и с а њ е и л и н е п о с т о је ус л о в и з а б р и с а њ е не ке од осу да. (3) Суд мо же у од лу ци о услов ном от пу сту од ре ди ти да је осу ђе ни ду жан да и с п у н и о б а в е з е п р ед в и ђ е н е к р ив и чн оп р а вн и м одр ед б а м а. (4) У с л у ч а ј у и з с т. 1. и 2. о в о г чла на, ако услов ни от пуст не бу де опо зван, сма тра се да је осу ђе ни из др жао ка зну. 36 Из с у д с ке п р а к с е: Не по сто ји за кон ска мо гућ ност услов ног от пу ста ли ца ко је је на и з д р ж а в а њу к а з не з а т в о р а з б ог и з в р ше ног п р е к р ш ај ног де л а. Из о б р а з л о ж е њ а: Пред сед ник п р е к р ш ај ног с у д а је п р а в и л но пос т уп ио к ад а је мо лбу к аж њ еног з а ус ловн и о тп ус т одб ац ио као не до зво ље ну с об зи ром на то да у За ко ну о пре кр ша ји ма ни је про пи са на уста но ва условног от пу ста, ни ти је има у За ко ну о из вр ше њу кри вич них санк ци ја у де лу ко ји се од но си на из вр ше ње санк ци ја из ре че них за прекршај. Решење Прекршајног апелационог су да у Београду, VI II Су број 48/14-324-1 од 11. 8. 2014). Из вор: елек трон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 37 Сл. гла сник СРС, бр. 44/89 и Сл. гла сник РС, бр. 21/90, 11/92, 6/93 од лу ка УСРС, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97 од лу ка УСРС, 36/98, 44/98 и Сл. лист СРЈ, бр. 62/2001 од лу ка СУС и Сл. гла сник РС, бр. 55/2004. 38 Из с у д с ке п р а кс е : Уко ли ко услов ни от пуст на ко ји је осу ђе ни р еш ењ е м о рг ан а з а п р е к р ш а је ус л о вн о о тп уш т е н с а и зд рж ав ањ а к аз н е з а т в о р а, ко ја м у је р е ш е њ е м о р г а н а з а пре кр ша је би ла утвр ђе на, ни је опо зван, сма тра се да је осу ђе ни из др жао ка зну и исти се има у р а ч у н а т и у и з р е ч е н у к а з н у з а т в о р а з а к р и в и ч н о д е л о ч и ја о б е л е ж ја о б у х в а т а ј у и о б е л е ж ја прекршаја. Из образло же ња: Пра вил но је пр во сте пе ни суд утвр дио да је осуђени Ђ.Д., реше - њем ор га на за пре кр ша је Уп. бр. 6978/04 од 13.12.2006. го ди не услов но от пу штен са из држа ва ња ка зне за тво ра ко ја му је ре ше њем под истим бро јем од 26.9.2005. го ди не утвр ђе на у тра ја њу од 30 да на, а услов но от пу штен че ти ри да на пре ис те ка ро ка укуп не ка зне. (Ре ше ње Оп штин ског су да у Кра ље ву К. бр. 652/08 од 27.3.2008. го ди не Ре ше ње Окру жног су да у Кра ље ву Кж. бр. 320/08 од 29.5.2008. го ди не) Бил тен Окру жног су да у Кра ље ву бр. 3/2008, И н т е р м е x, Б еог р а д, а ут о р с е нт е нц е: Рад ојк а Б аж ал а ц, с уд иј а О к р уж н о г с уд а у К р аљ ев у. Из вор: елек трон ска ба за по да та ка P r o p i s i o n li n e, на дан: 5.4.2016. 949