МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка d a ni lo b a bic c @g m a il.c o m МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р Са ж е т а к: Овај рад ана ли ра рад Ме ђу на род ног кри вич ног су да кроз с т у д и ј у с л у ч а ја Да р фу р. На с т о ји м о п ре и сп и т а т и т в рд ње у н у т а р а фр ич ке ја в н о с т и о п р и с т ра с н о с т и, се л е к т и в н о с т и и д у п л и м с т а н да р д и м а С у да. Шт а в и ш е, с в е г л а с н и је се ч у ј у оп т у ж бе да је с уд з а п ра в о и н с т р у м е н т и м п е р и ја л и з м а. К љу ч н и м о м е н а т ко ји је не п о п ра в љи в о у н и ш т и о од н о с Афр и ка н а ц а и С у да је с т е и з да в а ње н а л о га з а х ап ш е ње с у да н с ког п ре д се д н и ка. У р а д у а н а л и з и р а м о в а л и д н о с т т о г з а х т е в а. Та ко ђ е, к а ко б и п р е и с п и т а л и објек тив ност ана на ли зи ра мо фи нан си ра ње и ве зе Су да са не вла ди ним ор гани за ци ја ма. Са гле да ва мо ефек те су да у ре ги о ну, пре све га у по гле ду до прино са у про це су по ми ре ња. Кључ не ре чи: Дар фур, МКС, ге но цид, Су дан, Ал Ба шир. 1. УВОД И де ја о с т в а р а њу ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с у да, ко ји би п р о це с у и р а о зло чи не на гло бал ном ни воу при сут на је још од Сред њег ве ка. Пр во ме ђу народ но су ђе ње од и гра ло се 1268. го ди не у На пу љу, где је вој во да од Шва би је Кон ра д ф он Хо хен ш т а у фен о су ђен з а не по ш т о в а њ е о би ча ја ра т о в а њ а. Да љ а ев о л у ц и ја ме ђу на р од ног к ри ви ч ног с уд с т в а до г о д и л а с е 18 4 0. г о д и не, к а да је ви ше од д в а де с е т з е ма љ а ш и р ом св е т а ( у к љу ч у ју ћ и св е в е л и ке си ле т ог до ба) по т п и с а ло з а ко не п р о т и в т р г о ви не р о бљ ем. З а в р ше т а к Н и р н б е р ш ког п р о це с а по к р е н уо је и де ју у н у т а р У Н о с т в а р а њу с т а л н и х ме ђу н а р од н и х с у до в а. По с лед њ а де це н и ја X X в е к а до не л а је с ле де ћу фа з у р а з в о ја ме ђу на 589

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) р од н и х с у до в а ; ф о р м и р а н и с у спе ц и ја л н и ad hoc т ри бу на л и з а Ју г о с л а ви ју, Р у а н д у и С и је р а Ле о не. Ме ђу на р од н и к ри ви ч н и с уд (ICC), 1 ус по с т а в љ ен је 2002. го ди не као ре зул тат Рим ског ста ту та пот пи са ног ју ла 1998. МКС, предс т а в љ а с т а л н у и н с т и т у ц и ју ко ја п р о це с у и ра рат не з ло ч и не, з ло ч и не п р о т и в чо в еч но с т и и г е но ц и д. 2 МКС има не мер љив зна чај за ме ђу на род но кри вично п р а в о; п р ед с т а в љ а п р ви успе ша н по к у шај ф о р м и р а њ а с т а л ног св е т ског кри вич ног су да са јед на ком над ле жно сти за све. Још ва жни је, осни вач ки акт МКС Рим ски ста тут је пр ви ме ђу на род но -прав ни акт ко ји ни је са мо по бројао кри вич на де ла, већ је дао и њи хо ве од ред бе. 3 2. Г Е Н Е ЗА ОД НО СА М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А И АФРИЧ КИХ ЗЕ МА ЉА У д ру г ој по ло в и н и де в е де с е т и х, а ф р и ч ке д р ж а в е и г р а ле с у з н а ч ај н у у л о г у у ф о р м и р а њу М КС; Аф р и к а н ц и с у п од у т и с ком с в о је ко л о н и ја л н е про шло сти ве ро ва ли да је је дан та кав ме ђу на род ни суд нео п хо дан да санкц и о н и ше све евен т у а л не бу д у ће не п ра в де на ме ђу на р од ном п ла н у. Три де с е т че т и ри д р жа ве Афри ке су по т п и сн и це Р и м ског с т а т у т а ко ји м се осн и ва М КС. З а с т у п љ е но с т Аф ри к а на ца у с уд ск и м с т ру к т у р а ма н и је б е зна чај на: Фа т оу Б ен с у да ( Fa t o u Be n so u d a) je тре нут но глав ни ту жи лац су да, 5 од 18 су ди ја до ла зи из Афри ке. 4 Ме ђу тим, од но си Афри ке и МКС убр зо су по по че ли да се по гор ша вају. Про фе сор Мах муд Мам да ни (Mah m o o d Ma m d a ni) из Уган де твр ди да је МКС ин стру мент пу тем ко јег ЕУ и европ ски НВО сек тор по ку ша ва ју да ус по с т а в е но ву е ру у о б л а с т и х у м а н и т а р ног п р а в а, п р о г л а ш а в а ју ћ и с е б е од го вор ним за за шти ту ра њи вих гру па. Мам да ни по вла чи па ра ле лу са ко лон и ја л ном епо хом, на во де ћ и да су ис т е т е зе м ље под и з г о во р ом од г о вор но с т и да ц и ви л и з у ју Аф ри к у з а п р а в о в р ш и ле ко ло н и з а ц и ју и екс п ло а т а ц и ју. 5 Њего ву тврд њу мо же да по твр ди и из ја ва Ро би на Ку ка (Ro bin Co ok), бив шег 1 У д а љ е м т е к с т у о п ш т а м е ђу н а р од н а с к р а ћ е н и ц а з а Ме ђу н а р од н и к р и в и ч н и с у д IC C ( I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t) б и ћ е з а м е њ е н а с р п с ко м: М КС. 2 Fi lip Slo ot mans, The In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt in Afri ca:analysis of the ca ses of the ICC in Ugan da, Su dan and Kenya FE I E EI Eu ro pean In sti tu te 2015,1 http://www.ie ei.eu /Res sou r c e s /f i le /m e m o i r e s / 2 015/ Fi l ip _ SL O OT M A NS.p d f, 24.јун 2017. 3 Бр а н и с л а в Р и с т и в о је ви ћ, О оп ш т и м о б л и ц и м а к ри ви це у Р и м ском с т а т у т у, Збо р н и к ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду(збо р ник ра до ва ПФНС) 1-2/2007,263. 4 F. Slootmans, 2. 5 Mah mood Mam da ni, Dar fur, ICC and the new hu ma ni ta rian or der: How the IC C s res p o n si bi l it y t o p r o t e c t i s b e i n g t u r n e d i n t o a n a s s e r t io n of n e o c o lo n i a l d o m i n a t io n, Pa m b a z u k a News, 17 Sep tem ber 2008, Is sue 396, http://pam ba zu ka.org /en /ca te gory/fe a tu res/50568, 25. јун 2017. 590

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 бри тан ског ми ни стра спољ них по сло ва: МКС ни је суд ко ји ус по ста вља мо д а п ри в е де п р а в д и п р е м и је р а Ве л и ке Бри т а н и је и л и п р ед с ед н и к а СА Д. 6 Про фе сор Да вем порт (Da vid Da ven port) п ри д ру ж у је с е к ри т и к а ма на р а ч у н МКС, ис ти чу ћи да је јав на рас пра ва при ли ком усва ја ња МКС би ла ве о ма риг и д на, фу н к ц и о н и ш у ћ и по п ри н ц и п у у зм и и л и ос та ви. Та ко ђе, Да вем по р та је и з не на д и ла а к т и в на уло г а Н ВО с ек т о ра у це лом п р о це с у. Пра г не оп хо да н з а одо б р а в а њ е М КС по с т а в љ ен је и з у з е т но н и ско; спо р а з у м је р а т и фи ко в а ло тек 60 од 189 чла ни ца УН; за суд ко ји пре тен ду је да има уни вер зал ну ју рис дик ци ју то је ве о ма ма ло. До дат но, ка ко би се при ву кле САД, на чи њен је низ усту па ка; САД су се ипак по ву кле из спо ра зу ма, а ло ша ре ше ња су у спо р а з у м у о с т а л а. 7 Ле ги тим ност МКС је озбиљ но по љу ља на с об зи ром на то да га 3 од 5 стал них чла ни ца СБУН не по др жа ва (САД, Ки на и Ру си ја). М КС не п ри зна ју н и И н д и ја, И н до не зи ја и П а к и с т а н, с т о г а је в е о ма ч уд но што МКС пре тен ду је на гло бал ну ју рис дик ци ју ка да га не при зна је ви ше од 70% по п у л а ц и је. 8 Мно ги сма тра ју да МКС по ли ти зу је прав ду, прак ти ку је дво стру ке стандар де и. не га тив но ути че на ми ров не про це се. У Уган ди, МКС иза зи ва пове ћа ње и про ду же ње на си ља и до дат но угро жа ва ра њи ве гру пе ста нов ништва. Мно ге па ра вој не фор ма ци је од би ја ју да се пре да ју за то што се пла ше оп ту жни ца. При су ство Три бу на ла иза зи ва по ја ву број них зло чи на из освет е на д он и ма ко ји с а њи м с а р а ђу ју. Не ја сна по л и т и к а одо бр а в а њ а а м не с т и је оме т а м и р ов н и п р о це с. При л и ком до де ле а м не с т и је п ри б е г а в а ло с е бл а н ко до де л а ма а м не с т и ја це л и м г ру па ма, ш т о је и з а зи в а ло не г о до в а њ е ја в но с т и је р су кон к р е т н и з ло ч и н и по је д и на ца о с т а ја л и не к а ж њ е н и. С а д ру г е с т ра не, Три бу нал је по не кад твр до гла во од би јао да до де ли ам не сти ју, што пред ставља гре шку, јер су вој ни ци у мно гим слу ча је ви ма би ли де ца при си ље на да у че с т ву ју у с у ко би ма. О б ја в љи в а њ е де ло в а ис т р а г а док р ат н и с у ко би т р а ју н а ру ш а в а ло је к рх к а п ри м и р ја 9. Ло ги ка на ла же да, док су ко би тра ју, неоп ход но је учи ни ти све да се они што пре сми ре. Пре бр за кри ми на ли за ци ја ак те ра нај че шће про ду жа ва су коб због стра ха од хап ше ња. М КС је по р е ме т ио и м и р ов н и п р о це с у С у да н у. По д и з а њ е оп т у ж н и це про тив Ал Ба ши ра оте жа ло је ми ров ни про цес, пру жив ши ве тар у ле ђа по буње н и ц и ма ко ји н и су же ле л и да п ре г о в а ра ју са п ред сед н и ком ко ји је оп т у жен з а г е но ц и д. 6 D a v id Ho i le, J u s t i c e d e n i e d: T h e r e a li t y o f i n t e r n a t i o n a l c r i m i n a l c o u r t i n Af r i c a, Lon don 2014, 11. 7 Da vid Da ven port, The New Di plo macy, Po lic y Re v i e w, No. 116, D e ce m b e r 20 02/ Ja nu a r y 2003, 19. 8 D. Ho i le, 21-22. 9 Tim Al len, Tr i a l j u s t i c e:t h e I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t a n d t h e L o r d s R e s i s t a n c e Army, Lon don New York 2006, 96-97. 591

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) Би ло да је МКС по ли тич ки суд или не, ка ко ка же про фе сор Том Гин сберг, п ри р од но је д а св а к и с уд св о јом од л у ком п р о у з р о к у је од р е ђ ен по л и т и ч к и у т и ц ај н а и н с т и т у ц и је. 10 Исто ми сли и про фе сор Ерик Ле о нард, је дан од во де ћих струч ња ка по пи та њу МКС. 11 3. ФИ Н А Н С И РА ЊЕ М Е ЂУ Н А РОД НОГ К РИ ВИ Ч НОГ С У Д А К а ко б и с м о р а з м о т р и л и к р е д и б и л и т е т и н е з а в и с н о с т С у д а, м о р а м о узе ти у об зир и ње го во фи нан си ра ње. Суд се фи нан си ра до при но си ма држ а в а по т п и сн и ца. М а к си м у м ко ји јед на ч л а н и ца мо же да п ри ло ж и и з но си 22% од укуп ног бу џе та су да. Ипак, зе мље ЕУ ком би но ва но сва ке го ди не у п р о с е к у ф и н а н с и р а ј у бу џ е т С у д а у и з н о с у од 57,7% у к у п н и х б и џ е т с к и х с р ед с т а в а. Н ај в е ћ и фи н а н си је р и с у Не м ач к а, В е л и к а Бр и т а н и ја, Ит а л и ја, Фран цу ска, Шпа ни ја. Симп то ма тич но је то што је МКС отво рен за фи нанс и р а њ е од с т р а н е м у л т и н а ц и о н а л н и х ко м п а н и ја, д р у г и х о р г а н и з а ц и ја и по је ди на ца ; Суд чак отво ре но по зи ва за ин те ре со ва не да ула жу у Три бунал. 12 Оз би љ н и ји п р о блем п р ед с т а в љ а т о ш т о ЕУ до дат но фи на н си ра М КС т а ко ш т о д о н и р а но в а ц Н ВО с е к т о ру ко ји п р о мо в и ш е и л о би р а у ко р и с т МКС; на пр вом ме сту ра ди се о ор га ни за ци ја ма IC CNOW и CICC. По с т о је п р о це не д а с е н а ов а к в е а к т и в но с т и С у д а по т р о ш и до д а т н и х 4 0 м и л и о н а е в р а м и мо р е д ов ног фи н а н си р а њ а. 13 Е У фи н а н си р а њ е ов и х о р г а н и з а ц и ја оба вља пу тем ме ха ни за ма Европ ског ин сти ту та за људ ска пра ва и де мо крат и ју- EI H DR. 14 Пр о г р а м и п р о мо ц и је М КС ко је сп р о в о де ов е Н ВО по п р а вил у у в ек т а р г е т и р а ју м л а де, т а лен т о в а не љу де ко ји још у в ек не м а ју ч в р с т о из гра ђе ње ста во ве и чи ји се на чин раз ми шља ња мо же ла ко об ли ко ва ти. Би в ш и гл а в н и т у ж и л а ц О к а м по је не ко л и ко п у т а по но сно г о в о рио о успе ш ном еко ном ском по сло в а њу С у да. Од о сн и в а њ а, М КС је по т р о ш ио око по ла ми ли јар де евра за са мо де вет окон ча них суд ских про це са до ду ше 5 10 ICC Ob ser ver s Ex clu si ve I n te r v i ew: Tom G i n sberg, P ro fes sor of Law Un i ver sit y of Ch i ca go, ICC Ob ser vers, 15 March 2009 h t t p://i c c o b s e r v e r s.w o r d p r e s s. c o m /20 0 9/ 03/15/i c c - o b s e r v e r s - e x c l u s i v e - i n t e r v i e w - t o m - g i n s b u r g - p r o fe s s o r - o f l a w u n i v e r i s t y - o f - c h i c a g o, 26. Jун 2017. 11 ICC Ob ser vers Ex clu si ve In ter vi ew: Eric Le o nard, Pro fes sor of Po li ti cal Sci en ce She nando ah Uni ver sity, ICC Ob ser vers, 14 April 2009, h t t p://i c c o b s e r v e r s. w o r d p r e s s.c o m /20 0 9/ 04/14/ i c c - o b s e r v e r s - e x c l u s i v e - i n t e r v i e w - e r i c - l e o n a r d - p r o fe s s o r o f - p o l i t i c a l - s c i e n c e - s h e n a n d o a h - u n i ver sity, 26.јун 2017. 12 D. Ho i le, 17. 13 Ale xan dra Kem me rer, Li ke An ci ent Be a cons: The Eu ro pean Union and the In ter na ti onal Cri mi nal Co u rt Re flec ti ons from afar on a Chap ter of Eu ro pean Fo re ign Po licy, Ger man Law Jo ur nal, Vol. 5, No. 12 (2004), 1464. 14 Де т а љ а н п р и к а з ф и н а н и р а њ а с в и х о р г а н и з а ц и ја с а п р е ц и з н и м н ов ч а н и м и з н о с и м а до сту пан је у D. Ho i le 2014, 50-51. 592

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 од 9 пре су да су за не по што ва ње су да 15 та ко да те шко мо же мо ре ћи да је М КС е фек т и в а н и еко но м и ча н; п ри т ом М КС о с т а је в е о ма не т ра н спа р ен т а н по п и т а њу а ло к а ц и је фи на н си ј ск и х ре су р са. На осно ву и з не се н и х ч и ње н и ца, ло г и ч но је по с у м њ а т и у не п ри с т р а сно с т С у да с о б зи р ом на њ е г о в о фи на н си р а њ е од с т р а не не -д р ж а в н и х с у бје к а т а. Не -д р ж а в н и с у бјек т и с у з а п р а в о и н в е с т и о ри с а св о ји м п ри в ат н и м и н т е р е си ма ко ји не мо р а ју би т и у ск л а д у с а о бјек т и в но ш ћу и п р а ви ч но ш ћу. Да л и је мо г у ће с а а п с о л у т ном си г у р но шћу твр ди ти да ти ин ве сти то ри ни су и не ће ути ца ти на од лу ке Су да ка ко би сво ју и н ве с т и ц и ју у ч и н и л и п ро фи т а би л ном, би ло да се ра д и о еко ном ској, ге о по ли тич кој или не кој дру гој још ап стракт ни јој вр сти до би ти? При сне ве зе МКС и НВО кри ти ко вао је чак и Hu man Rights Watch. 16 Taкође, Ви ли јам Ша бас све до чи ка ко глав ну реч на кон фе рен ци ја ма око МКС увек во ди мре жа НВО. 17 И п а к, од с а мог фи н а н си р а њ а п р о бле м а т и ч н и ја је чи ње ни ца да МКС ко ри сти мре жу парт нер ских НВО за пред ис тра жне радњ е и п р и к у п љ а њ е п о д а т а к а. З а ш т о је т о п р о б л е м а т и ч н о? Ти п и ч н а Н ВО нај че шће има са мо је дан циљ у сво јој аген ди, што до во ди до раз ви ја ња синд р о м а т у не л ског в и д а п ри л и ком д о но ше њ а з а к љу ч а к а : Н ВО и м а ју св ој за цр та ни циљ и нај е фи ка сни ји мо гу ћи пут да до тог ци ља до ђу. По зи ве на о бје к т и в но с а гле д а в а њ е ч и њ е н и ц а и у в а ж а в а њ е а р г у ме н а т а д ру г е с т р а не НВО не до жи вља ва ју као ин те лек ту ал ни и етич ки иза зов с ко јим се нео пход но су о чи ти, већ као пре пре ку на пу ту до ци ља ко ју би тре ба ло што бр же у к ло н и т и! И а ко но м и на л но не п р о фи т не, Н ВО с у de fac to и н т е р е сне г ру пе ко је с у сп р ем не да ж р т ву ју ком п ле т а н в р ед но сн и си с т ем к а ко би о б е з б е д и ле фи нан си ра ње за сво је про јек те. НВО се пер ма нент но на ла зе у ста њу мора л ног ха з ар да је р у т и ч у на ме ђу на р од не п р о це се, а з а ра з л и к у од су ве ре н и х д р ж а в а он е н е с н о с е н и к а к ву од г о в о р н о с т, и н е п од л е ж у н и к а к в ој в р с т и кон т р о ле н и т и р е г у л а т и в е. Та ко ђе, Н ВО с у до т а н ч и на с а в ла да ле ме д и ј ске и г ре ко је се до г а ђа ју сва к и п у т к а да је а к т у е ла н не к и ме ђу на род н и п ро блем, зна ју ћи на ко ји на чин да при ву ку или пак од ву ку ме диј ску па жњу од конкрет не по ја ве ра ди оства ри ва ња свог ци ља То их чи ни ве о ма опа сним играч е м к а д а је у п и т а њу м е ђу н а р од н о п р е г о в а р а њ е и о б л а с т м е ђу н а р од н и х од но с а уоп ш т е. 18 За н и м љи в о је на по ме н у т и к а ко с е М КС су о ча в а с а же с т о ком к ри т и ком ло к а л ног (а фри ч ког) Н ВО с ек т о ра ; ме ђу т и м, п р о з а па д н и Н ВО с ек т ор св а к у кри ти ку на ра чун Су да до че ку је уна пред спре мље ном за ме ном те за да се к ри т и ко ва њем Су да за п ра во ок ре ћу ле ђа п рав д и и по д ру г и п у т уби ја ју ж р т ве. 15 ht t p s: // w w w.ic c - c pi.i nt / Pa ge s /d e fe n d a nt s -w i p. a s px 16 Hu m a n R ig ht s Wa t ch, C o u r t i n g H i s t o r y. T h e L a n d m a r k I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t s First Years, july 2008, http://www.hrw.org/en/re ports/2008/07/10, 28. Јун 2017. 17 Wil li am Scha bas, An In tro duc tion to the In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt, Cam brid ge 2001, 15. 18 D. Ho i le, 85-87. 593

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) Зва н и ч н и ц и за па д н и х зе ма ља и на че за ш т и т н и ц и и п ро мо те ри Н ВО сек то ра к а о јед ног од с т у б о в а де мо к р а т и је с а д а ош т р о к ри т и к у ју а ф ри ч ке Н ВО, вр ше ћи при ти сак да се пре ста не са кри ти ка ма на ра чун МКС. 19 4. ВЕ ЗЕ МЕ ЂУ НА РОД НОГ КРИ ВИЧ НОГ СУ ДА И СПОЉ НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ Африч ке зе мље су је дин стве не у ста ву да је МКС европ ски про је кат, и н с т ру мен т не о и м пе ри ја л н и х а м би ц и ја, п р о д у же на ру к а спољ не по л и т и ке ЕУ, док је ЕУ опет нај ве ћи за го вор ник и бра ни лац Су да. ЕУ је кла у зу лу о при хва та њу МКС увр сти ла у све сво је парт нер ске спо ра зу ме са дру гим земља ма. По во дом про сла ве де сет го ди на од усва ја ња Рим ског ста ту та, ЕУ је из да ла де кла ра ци ју у ко јој се ја сно ка же: ЕУ ће на ста ви ти да ко ри сти сва до с т у п на с ред с т ва да п ро мо ви ше М КС и ње г о ве п ра в не т е ко ви не и у вр с т и ће до с т и г н у ћ а М КС у св о ју по л и т и к у п р е в ен ц и је кон фл и к т а, п р а в де, с ло б о де и б е з б ед но с т и. 20 Чак и у за пад ним мејнстрим ме ди ји ма пре о вла да ва мишље ње да МКС тар ге ти ра африч ке др жа ве за то што су сла бе; 21 а ми ће мо до да ти да је то и за то да би се скре ну ла па жња са су ко ба на Бли ском ис то ку. Та ко је у ју ну 2000. го ди не Европ ска Уни ја пот пи са ла Ко тоу спо ра зум са зе мља ма Афри ке и Ла тин ске Аме ри ке. Спо ра зум је тре ба ло да обез бе ди по бољ ша ње тр го вин ске раз ме не са овим зе мља ма и то на на чин ко ји би омог у ћ и о н е р а з в и је н и м з е м љ а м а Аф р и ке и Л а т и н с ке А м е р и ке д а п л а с и р а ј у сво ју ро бу на тр жи ште ЕУ. Ме ђу тим, ма ло по зна та чи ње ни ца је сте да је ова тр го вин ска по моћ, оли че на у Ко тоу спо ра зу му, би ла усло вље ња при хват а њ ем Р и м ског с т а т у т а и М КС. 22 То до в о д и у п и т а њ е т в рд њ е з а г о в о р н и к а Су да да је ле ги ти ми тет и по др шка овог су да ба зи ра на на до бр о вољ ној основи. Африч ке зе мље су би ле ла тен то уце ње не да по др же фор ми ра ње та квог су да, и у тре нут ку пот пи си ва ња ни су оче ки ва ле да ће се Суд ба ви ти ис кључ и в о п р о це с у и р а њ ем Аф ри к а на ца. До д у ше, у ја н у а ру 2017. г о д и не М КС је о т в о рио ис т р а г у о мо г у ћ и м з ло ч и н и ма на т е ри т о ри ји Гру зи је у пе ри о д у од ју ла до ок то бра 2008. у су ко би ма ру ских, гру зиј ских и сна га Ју жне Осе ти је. 23 Ме ђу т и м, сви оп т у же н и п ред М КС и да ље су Афри ка н ц и. Ис т ра г а у Гру зи ји је по к р е н у т а 11 г о д и на на кон до г а ђа ја ко ји с у п р ед ме т ис т р а г е, у т р е н у т к у 19 Ibid., 89-92. 20 Ibid., 41. 21 E r ic Po s n e r, T h e Ab s u r d I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t. A f t e r 10 ye a r s a n d hu n d r e d s of mil li ons of dol lars, it has com ple ted pre ci sely one trial, h t t p://o n l i n e.w s j. c o m /a r t i c l e / S B 100014240527023037539045774521 22153205162.html, 29. јун 2017. 22 D. Ho i le, 39. 23 https://www.icc-cpi.int/ge or gia, 25. Јун 2017.. 594

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 св е оп ш т е ру с о ф о би је на з а па д ној хе м ис ф е ри, т а ко да с е и ов а ис т р а г а мо же по сма тра ти као по тен ци јал но сред ство при ти ска на Ру си ју. Већ смо спо ме ну ли да МКС на сто ји да ба шти ни тра ди ци ју су да из Н и м б е р г а. Ме ђу т и м, М КС кон с т а н т но од би ја да р а з ма т р а п и т а њ е з ло ч и на агре си је! Суд из Ним бер га је пак упра во тај зло чин ока рак те ри сао као је дан од нај о па сн и ји х по чо ве ча н с т во. Иа ко је по Р и м ском с т а т у т у М КС на д ле ж а н и з а з ло ч и н а г р е си је 24 при ме на над ле жно сти над овим зло чи ном се из но ва од г а ђа з б ог на в од ног не ја сног де фи н и с а њ а з ло ч и на а г р е си је. По с лед њи р ок за от по чи ња ње над ле жно сти за зло чин агре си је не ја сно је де фи ни сан за пери од на кон 2017. 25 И з не н а ђу је и од с у т в о же љ е од с т р а не Н ВО с е к т о р а д а ре ши про блем у ве зи зло чи на агре си је, те на тај на чин Суд ком пле ти ра и бу де л а к ш и з а п р о мо ц и ју Уз р ок од би ја њ а на д ле ж но с т и з а з ло ч и н а г р е си је за пра во су дво стру ки стан дар ди Су да, јер би у том слу ча ју мо гли би ти проце су и ра ни зва нич ни ци и офи ци ри Ве ли ке Бри та ни је и Фран цу ске због опер а ц и ја у Ир а к у и Л и би ји. M KС ис т р а ж у је с л у ч ај по т е н ц и ја л н и х з ло ч и н а ко је с у по ч и н и л и д р ж а в љ а н и В е л и ке Б р и т а н и је у И р а к у ; с л у ч ај је још у п р ед ис т р а ж ној фа зи, не ко л и ко п у т а је з а к љу ч и в а н и по но в о о т в а р а н, и до са да је без би ло ка квих кон крет них ре зул та та 26. К а да г о в о ри мо о д у п л и м с т а н да р д и ма М КС, не о п ход но је р а з мо т ри т и и п о н а ш а њ е В е л и ке Б р и т а н и је и Ф р а н ц у с ке ( је д и н е д в е с т а л н е ч л а н и ц е СБУ Н ко је п ри зна ју М КС), ко је на св е на ч и не кон с т а н т но в р ше п ри т и с а к на зе мље Афри ке да при зна ју и са ра ђу ју са МКС. С дру ге стра не, иден тич но вр ше при ти сак на Па ле сти ну да не по ста не пот пи сни ца МКС због евен туа л н и х ис т р а г а п р о т и в И з р а е л а ко је би у т ом с л у ча ју мо гле ус ле д и т и. 27 Оваква си ту а ци ја је до дат ни ар гу мент тврд њи да је МКС по ли тич ки суд. Не з а до в ољ с т в о М КС је д у г о т и њ а ло у Аф ри ц и. Пр е лом н и т р е н у т а к з а по гор ша ње од но са био је на лог за хап ше ње пред сед ни ка Су да на Омар Ал Ба ши ра (Omar Al-Bas hir) из 2009. го ди не. Африч ка Уни ја је 3.07. 2009. го дине из не ла пре по ру ку сво јим чла ни ца ма да не са ра ђу ју са МКС. 28 На лог за хап ше ње МКС је про бле ма ти чан из два раз ло га: пр во, Ал Ба шир је у том т р н у т к у о ба в љ а о фу н к ц и ју п р ед с ед н и к а па с а м и м т и м у ж и в а и м у н и т е т; и дру го, Су дан ни је пот пи сник Рим ског ста ту та. 29 24 Ro me Sta tu te чл.5, ст. 1, тач. д. 25 D. Ho i le, 144-145. 26 https://www.icc-cpi.int/iraq, 25. Јун 2017. 27 Wil li am Ha gue says UK may ab stain in Pa le sti nian UN vo te, BBC News, http://www. bbc.co.uk/news/uk-po li tics-20524115, 30. Јун 2017. 28 As sembly of the Afri can Union, De ci sion on the Me e ting of Afri can Sta tes Par ti es to t h e Ro m e St a t u t e of t h e I n t e r n a t i o n a l C r i m i n a l C o u r t ( IC C ), A s s e mbly/au / D e c. 2 45 ( X I I I ), Si r t e, 3 July 2009, pa ra. 10. 29 F. Slo ot mans, 3. 595

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) 5. АНА ЛИ ЗА СЛУ ЧА ЈА ДАР ФУР Пре не го што се по за ба ви мо де таљ ном ана ли зом слу ча ја Дар фур, мора мо ма кар уоп ш т е но да се у по зна мо са по за д и ном кон фл и к т а. Д у г о г о д и ш ње н а пе т о с т и у С у д а н у е ск а л и р а ле с у 20 03. г о д и не к а д а с у д в е по бу њ е н и ч ке гру пе (Сло бо дар ски по крет-сл М и По крет за прав ду и јед на кост-јем ) напа ле вла ди не сна ге и ае ро дром Ел Фа шер. Убр зо по том, вој ска и по ли ци ја, за јед но за па ра вој ном ми ли ци јом Џан џа вид (Ja n ja we e d ), су по кре ну ле контра о фан зи ву. Пре ма из ве шта ју Ам не сти ин тер на ци о на ла, са мо у 2003. поби је но је ви ше од 90.000 љу ди, док је по врх то га 200.000 умр ло од бо ле сти и гл а д и. Ра с е љ е но је 2, 3 м и л и о н а љу д и. 30 С а в е т б е з б ед но с т и У Н до не о је Ре зо лу ци ју 1564 ко јом се ус по ста вља Ко ми си ја за ис тра гу о кр ше њу ме ђуна р од ног х у ма н и т а р ног п р а в а у Да р фу ру. 31 Ко ми си ја је утвр ди ла да су влад и не сн а г е, Џ а н џ а ви д м и л и ц и ја и по бу њ е н и ч ке г ру пе (д а к ле св е с т р а не у с у ко бу) п о ч и н и л е у б и с т в а ц и в и л а, м у ч е њ а, к и д н а п о в а њ а, п р о т е р и в а њ а, п а љ е њ а с е л а и си ло в а њ а. Ме ђу т и м, ко м и си ја је з а к љу ч и л а д а у Д а р фу ру н и је по ч и њ ен г е но ц и д. 32 Су дан ска вла да је 7. ју на 2005. осно ва ла по се бан кри вич ни суд ко ји је ис п и т и в а о с у ко б е у Да р фу ру и к р ше њ е ме ђу на р од ног х у ма н и т а р ног п р а в а. Ме ђу т и м, п ро це су и ра ње з ло ч и на у Дар фу ру п ред лок л н и м п ра во су ђем н и је би ло з а до в о љ а в а ју ће с уд је по де љ ен на т ри де л а ко ја од г о в а р а ју г е о г р а ф ској по де л и п р о ви н ц и је Д а р фу р. С е д и ш т е с у д а би ло је р о т и р а ју ће и з ме ђу три гра да. Про це си су би ли не е фи ка сни и пре ви ше спо ри. До не се не су тек д в е п р е у де п р о т и в д в а о фи ц и р а с р ед њ е г р а н г а з б ог у би с т в а. По к р е н у т је по сту пак про тив још не ко ли ко вој ни ка и под о фи ци ра. Ме ђу тим, глав ни кома н да н т и Џ а н џа ви д м и л и ц и је н и с у н и п р о це с у и р а н и. 33 M KС је по д и г а о оп т у ж н и це п р о т и в м но г и х зв а н и ч н и к а су да н ске в ла де и п р ед с ед н и к а д р ж а в е А л Б а ш и р а з а з ло ч и не п р о т и в чо в еч но с т и и з а г е но цид. Са ма оп ту жни ца за ге но цид протв Ал Ба ши ра је кон трoверзна по мно го че му. Нај пре је пре тре сно ве ће МКС ве ћи ном од 2 пре ма 1 уста но ви ло да не ма осно ва за кри вич но де ло ге но ци да, јер не ма до ка за да су ет нич ке гру пе Фур, М а с а л и т и З а г а в а у би ја не з б ог св о је е т н и ч ке, в е р ске и на ц и о на л не п ри па д но с т и. Н а и ме, св е по ме н у т е е т н и ч ке г ру пе с у (а н т р о п ло ш к и по см а т р а но) 30 A m n e s t y I n t e r n a t i o n a l, Su d a n : D i s pl a c e d i n D a i f u r : A G e n e r a t io n of A n ge r, https://www. a m n e s t y.o r g /e n /d o c u m e n t s /a f r54/ 0 01/20 0 8/e n., 30. Јун 2017. 31 SC RES. 1564/2004, i8 Sept. 2004, http://dac cessdds.un.org /doc. 32 T h e S e c r e t a r y- G e n e r a l, Re p o r t of t h e I n t e r n a t i o n a l C o m m i s sio n of I n q u i r y o n D a r f u r t o the Sec re tary-ge ne ral: Pur su ant to Se cu rity Co un cil re so lu tion 1564 (2oo4) of 18 Sep tem ber, http:// www.un.org/news/dh/su dan/co m_in q_dar fur.pdf, 27. Јун 2017. 33 F. Slo ot mans, 27. 596

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 г о т о в о и ден т и ч не, с у да н ске с у на ц и о на л но с т и и ис по в е да ју ис л а м. 34 Ипак, апе ла ци о но ве ће је сма тр ло да та кво ту ма че ње ни је ис прав но, те на тај на чин п ра к т и ч но у в а ж и ло и з д во је но м и ш љ е њ е су д и је А н и т е Ус а к а (Ani ta Usa c k a). Су ди ја Уса ка је ове три ет нич ке гру пе, ко је су до та да тре ти ра не као раз лич и т е (Ф у р, М а с а л и т и З а г а в а), по см а т р а л а к а о јед н у је д и н с т в е н у е т н и ч к у гру пу африч ку (не гро ид ну). У све тлу овог но вог ту ма че ња, Ал Ба шир је оп т у жен к а о и н д и р ек т н и и 35 по чи ни лац ге но ци да и из дат је но ви на лог за њ е г о в о х а п ше њ е. 36 По зи ва ју ћи се на Ре зо лу ци ју СБУН 1593, MKС сма тра да има над лежност над Ал Ба ши ром без об зи ра на то што Су дан ни је пот пи сник Рим ског с т а т у т а. Та р е з о л у ц и ја до не т а је у ск л а д у с а по гл а в љ ем V I I по в е љ е У Н, и ти ме су УН на ло жи ле свим др жа ва ма чла ни ца ма УН да са ра ђу ју са МКС по пи та њу слу ча ја у Дар фу ру. 37 Да би Ре зо лу ци ја 1593 би ла оба ве зу ју ћа за Су дан, мо рао би би ти ис пуњен ба рем је дан од три усло ва: пр ви, да СБУН де ле ги ра свој ау то ри тет на МКС; дру ги, да по гла вље VII по ве ље УН мо же да оба ве зу је Су дан да пошту је Рим ски ста тут; и тре ћи, да СБУН екс пли цит но укло ни ди пло мат ски и м у н и т е т А л Б а ш и ру. 38 Ме ђу тим, МКС је оформ љен не за ви сно од УН и не мо же да се по зи ва на ау то ри тет УН, по што му тај ау то ри тет ни не мо же би ти до де љен. За право, ау то ри тет УН мо же би ти де ле ги ран са мо ме ђу соб ним до го во ри ма др жава чла ни ца УН или ор га ни ма УН. МКС не спа да ни у јед ну од ових ка те гори ја (Исто). Дру га мо гућ но сност је сте да УН оба ве жу Су дан на по што ва ње Рим ског ста ту та. Ме ђу тим, ни то ни је мо гу ће по што је Рим ски ста тут усваја н од в о је но од У Н, а њи хо ви ме ђу с о б н и у г о в о р н и од но си р е г у л и с а н и с у та ко да је МКС не за ви сан од УН. 39 Сто га не по сто је усло ви под ко ји ма СБУН мо же да де ле ги ра свој ау то ри тет МКС. Су штин ски, ка да је МКС већ ин си 34 ICC - 02/05-01/09, D e ci sion on t he P ro se cu t i on s Ap pl i ca t ion for a Wa r r a nt of A r re st aga i n st Omar Has san Ah mad Al Bas hir, su pra no te 7, pa ra. 204(v), https://www.icc-cpi.int/co ur tre cords/ CR 2009_01517.PD F. 1. Јул 2017. 35 Не о п ход н о је и м а т и у в и д у д а к в а л и ф и к а ц и ја и н д и р е к т а н п о ч и н и л а ц г е н о ц и д а н и је ч е с т о т е с т и р а н а у п р а к с и. Ме ђу т и м, п о л а з и с е од п р е т п о с т а в ке д а је у ау т о р и т а р н и м з е м љ а м а (к а к в а је С у д а н) т р е н у т н и л и д е р у к љу ч е н у д о н о ш е њ е г о т о в о с в и х од л у к а, т е је сто га за њих и од го во ран (прим. аут.). 36 The Pro se cu tor v. Omar Has san Ah mad Al Bas hir, Se cond De ci sion on the Pro se cu tion s Ap pli ca tion for a War rant of Ar rest, No. ICC- 02/05-01/09 (12 July 2010), www.icc-cpi.int/ic cdocs/ do c/do c907i42.pdf., 1. Јул 2017. 37 (SC RES 1593/2005 31 March 2005, https://www.icc-cpi.int/nr/rdonlyres/85febd1a-29f8-4ec4-9566-48edf55cc587/283244/n0529273.pdf., 29. Јун 2017. 38 F. Slo ot mans, 32. 39 Ne go ti a ted Re la ti on ship Bet we en the In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt and the Uni ted Na tions, ICC UN, ICC-ASP/ 3/ Res.1 (4 Oc to ber 2004), http://www.un.org/en/do cu ments/cha r ter/ chap ter16.shtml 597

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) сти рао да бу де не за ви сан од УН, не мо же на кнад но да се по зи ва на ау то ритет УН по по тре би. Да би ства ри би ле ја сни је, нео п ход но је има ти у ви ду к љу ч н у р а з л и к у и з ме ђу М КС и ad hoc т ри бу на л а з а Ју г о с л а ви ју и Р у а н д у. Ова два три бу на ла ус по ста вље на су ре зо лу ци ја ма СБУН, те услед то га имају пра во да се по зи ва ју на по гла вље VII по ве ље УН. 40 С об зи ром на то да ни СБУН ни је уки нуо иму ни тет Ал Ба ши ру, не ма осно ва по ком би он био ир зу чен МКС по осно ву ре зо лу ци је 1593 СБУН. И а ко је т у ж и л а ц не п р е с т а но по зи в а о а ф ри ч ке д р ж а в е да с а р а ђу ју и у х а п с е Ал Ба ши ра, сâм Рим ски ста тут у чла ну 98(1) ка же да МКС не мо же ин сис т и р а т и н а с а р а д њи д р ж а в а по т п и сн и ц а у ко л и ко је т а с а р а д њ а п р о т и в н а ме ђу на р од ном п р а ву по п и т а њу д и п ло мат ског и м у н и т е т а. 41 На кон про це ду рал ног раз мо три ће мо и фак ти ци тет и ло ги ци тет оп тужни це за ге но цид. Као узрок су ко ба у Су да ну обич но се на во ди мар ги нал и з а ц и ја ; ме ђу т и м, не з а ви сн и по сма т рач и нај у глед н и ји су да н ск и а к т и ви с т а за људ ска пра ва Га зи Су леј ман (G h a z i S u le i m a n) т в р д и да је си т у а ц и ја в е о ма ком п лек сна, т е да с е з а п р а в о р а д и о с у ко би ма и з ме ђу р а з л и ч и т и х ф р а к ц и ја с у да н ског ис ла м и с т и ч ког по к р е т а ра з в р с т а ног у ча к 22 по бу њ е н и ч ке г ру пе. Ис т р а ж и т е љи М КС с у по с е т и л и К а р т у м у ф е б ру а ру 20 07. г о д и не. Том п ри л и ком је п р е по ру че но по д и з а њ е оп т у ж н и це п р о т и в Му х а ме д а Х а ру н а (Ah m a d Mu h a m m a d Ha ro u n), би в шег м и н и с т р а у н у т р а ш њи х по с ло в а, и А л и Ку ша ба (Ali Kus hayb), ко ман дан та џан џа вид ми ли ци је. У ини ци јал ном изв е ш т а ју А л Б а ш и р н и је спо ме н у т. 42 Тек 14.07. 2008. Бив ши глав ни ту жи лац О к а м п о (L u i s G a b r i e l M o r e n o O c a m p o) о п т у ж у је А л Б а ш и р а з а г е н о ц и д. Во де ћи по зна ва лац ове обла сти Ви ли јам Ша бас описаo je Окам пов на ступ као екс тра ва ган тан и те а тра лан, без до ка за. 43 Фур, Ма са лит и За га ва су са мо три од мно штва африч ких ет нич ких гру па ко је жи ве у ре ги ји Дар фу ра. Ако је тач на тврд ња ту жи о ца и пре тресног ве ћа да је ге но цид био усме рен про тив африч ких ет нич ких гру па, ка ко је мо гу ће да пре о ста ле африч ке ет нич ке гру пе ни су стра да ле? Да би се не ко д е л о м о г л о ок в а л и ф и ко в а т и к а о г е н о ц и д т о д е л о м о р а д а с а д р ж и оп ш т и еле мент ге но цид не на ме ре: [униш тење ет ни ке ску пи не или] ста вља ње скупи не у жи вот не усло ве сра чу на те да до ве ду до уни ште ња, вр ши се свр хо вито или на мер но. 44 Ме ђу т и м, т у ж и ла ш т в о н и је ус пе ло да до к а же цен т р а л н у т ач к у св а ке оп т у ж н и це з а г е но ц и д г е но ц и д н у н а ме ру: к а д а с у С у д а н ске б е з б ед но сне сн а г е в р ш и ле мо би л и з а ц и ју з а кон т р а - о ф а н з и ву, у в ој ск у с у 40 F. Slo ot mans, 39. 41 Ro me Sta tu te, чл. 98, ст. 1. 42 D. Ho i le, 282. 43 Wil li am Scha bas, What is Ge no ci de? What are the Gaps in the Con ven tion? How to Pre vent Ge no ci de?, Fo ro Re gi o nal so bre Prevención del Ge no ci dio, Bu e nos Ai res, 10 12 De cember 2008, h t t p:// w w w.c a n c il l e r i a.g o v. a r/ p o r t a l /d ig h u /d o c s / w il li a m_ s c h a b a s. p d f., 1. Јул 2017. 44 Б. Р и с т и в о је в и ћ, Збо р ник ра до ва ПФНС 1-2/2007, 266. 598

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 ре гру то ва ни при пад ни ци свих етич ких гру па (и арап ске и не гро ид не). Тако ђе, Вла да је у про вин ци ју сла ла ма сов не ко ли чи не ору жи ја ка ко би омог у ћ и л а ме ш т а н и ма да л а к ше б р а не с е л а. По т п у но је не ло г и ч но на о ру ж а в а т и, р е г р у т о в а т и и в ој н о о б у ч а в а т и љу д е а ко п л а н и р а т е д а и х п о б и је т е. 45 Ге но ц и д ној к ва л и фи к а ц и ји з ло ч и на у Дар фу ру ус п р о т и вио се ча к и т у ж и ла ц Ха шког три бу на ла (ICTY) Џе фри Најс. 46 Окам по је на ста вио са по ку ша ји ма да по твр ди сво ју тврд њу, на во де ћи да се ге но цид за пра во до го дио у кам по ви ма за ин тер но ра се ље на ли ца. Међу тим, ти кам по ви су пред ста вља ли нај ве ћу ху ма на тур ну опе ра ци ју де цен и је и би л и су под буд н и м оком ме ђу на р од н и х х у ма н и т ар н и х ор г а н и з а ц и ја, та ко да ге но цид не би мо гао да про ђе нео па же но. Ту жи о че ве тврд ње убр зо с у д е м а н т о в а л и Ле к а р и б е з г р а н и ц а. 47 О к а м п о в а т е з а п о н о в о н е п р о л а з и е ле мен т а р н и ло г и ч к и т е с т: у ко л и ко же л и т е да и з в р ш и т е г е но ц и д у к а м п у за ра се ље ма ли ца, си гур но у те кам по ве не ће те до ве сти ве ли ки број ме ђуна род них по сма тра ча. Ме ђу тим, МКС је на кон све га у не за вид ној си ту а цији: је р а ко с а да од у с т а не од оп т у ж н и це п р о т и в А л Б а ш и р а, у по т п у но с т и ће и з г у би т и св ој к р е д и би л и т е т! Ни кре та ње ин тер но ра се ље них не иде у при лог те зи ту жи ла штва ; наи ме, из бе гли це су при сти за ле у Кар тум, ни су бе жа ли ван зе мље. 48 Афри ч к а Ун и ја и Ара п ск а л и г а не по д р ж а в а ју т е зу о г е но ц и д у; з а п ра в о је д и н а д р ж а в а ко ја по д р ж а в а т е з у о г е но ц и д у у Д а р фу р је с у СА Д. М но г и сма тра ју да је раз лог ко мер ци јал не при ро де, јер је фон да ци ја Спа си мо Дарфур (S a ve D a r f u r) екс п ло а т а ц и јом т е р м и на г е но ц и д з а р а д и л а 10 0 м и л и о на до л а р а. 49 Уо ста лом, по зна то је да су САД глав ни по кро ви тељ по то ње не зави сно сти Ју жног Су да на. Те за о ге но цидндно сти су дан ске вла де сва ка ко је олак ша ла тај про цес. 6. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Ка да су ми ра мо ефек те МКС, до ла зи мо до за кључ ка да је Суд је по трошио мно го енер ги је и до бре во ље; но ње го ва ле ги тим ност је упит на с об зиром на чи ње ни цу да је усво јен под ла жним пре ми са ма и еко ном ском уце ном 45 По р е ђ е њ а р а д и у п р и п р е м и г е н о ц и д а у Р у а н д и, п р и п а д н и ц и Ху т у е т н и ч ке г р у п е на о ру жа ва ли су са мо вла сти ту ет нич ку гру пу. (прим. аут.) 46 U K b a r r i s t e r Si r G e of f r e y Ni c e d i s p u t e s Su d a n ge n o c i d e, BBC H a r d t a l k, 4 S e p t e m b e r 2012, http://news.bbc.co.uk/1/hi/pro gram mes/hard talk/9747719.stm, 29. Јун 2017. 47 Rony Bra u man, The ICC s Bas hir In dic tment: Law Aga inst Pe a ce, World Po li tics Rev i e w, 23. July 2008, ht t p: // w w w.wo r ld p o l i t ic s r e v i e w.c o m /A r t ic le. a s px?id =2 471, 21. Јун 2017. 48 К а д а п о н о в о у п о р е д и м о с и т у а ц и ј у с а Р у а н д о м в и д е ћ е м о д а с у Т у т с и и з б е г л и ц е б е жа ле из глав ног гра да ван зе мље јер је баш у глав ном гра ду био нај ве ћи по кољ. (прим. аут.) 49 D. Ho i le, 291-292. 599

Да ни ло Д. Ба бић, Међународни кривични суд: инструмент правде или... (стр. 589 601) у в и д у Ко т оу с по р а з у м а. Д ру г о, С уд је по к а з а о н а к л о но с т по л и т и ц и Е У. Тр е ћ е, С уд је де мон с т р и р а о не п р и х в а тљи ву не е фи к а с но с т и, с лед с т в е но, не ком пе тент ност с об зи ром на ду го трај ност про це са и ма ли број пра во снажних пре су да. Че твр то, Суд не га тив но ути че на ми ров не про це се на афричко м ко н т и н е н т у. Пе т о, у м е с т о јед н а ко с т и, С у д је п о к а з а о с е л е к т и н о с т у п ри ме н и п р а в де. Да ли је МКС ин стру мент им пе ри ја ли зма? За и ста та ко де лу је, али то не зна чи да је он оформ љен са тим пред у ми шља јем. Мо гли би смо ре ћи да је п у т до и м пе ри ја л и зма по п ло ча н до б ри м на ме р а ма! С у ш т и на не у спе х а Су да ле жи у не ра зу ме ва њу Афри ке. Афри кан ци европ ску прав ду до жи вљав а ју к а о о св е т н и ч к у, з а сно в а н у н а од м а з д и. Aф ри ч к и п р о бле м и мо р а ју с е р е ша в а т и и н т е р но, у н у т а р кон т и нен т а. А л т е р на т и в е ев р оп ском по и ма њу и сп ро во ђе њу п ра в де мо г у да бу д у Га ца ца су до ви и л и Ју ж но а фри ч ка ко м и си ја за ис т и н у и по м и ре ње. На ра в но, и ови кон цеп т и и ма ју сво је не до с т ат ке, ч и ју да љу ана ли зу не до зво ља ва обим овог ра да; али сва ка ко да би ре сто ра тив ни при ступ прав ди мо гао би ти по год ни ји ка да је Афри ка у пи та њу. Ме ђу тим, МКС и да ље на сту па у ори јен та ли стич ком на ра ти ву: ди вљак- -жр тва-спа си лац, где је Афри ка нац у уло зи ди вља ка а МКС спа си лац ко ји мо ра да спа си жр тву од са ме се бе! Ка да би смо мо ра ли да ис ка же мо став Су да у јед ној ре че ни ци, она би мо гла да гла си: Хај де да Афри кан це на у чи мо в ла да ви н и п ра в а ш т о з ло ко б но под с е ћ а на и м пе ри ја л и с т и ч к у к ри ла т и ц у: Хај де да ци ви ли зу је мо Афри кан це. Из гле да да се са да у Евро пи (као не ка да ра ни је у САД) ја вља не ки но ви те рет бе лог чо ве ка ко ји овог пу та, уме сто ко ло н и з а ц и је, Аф ри ц и до но си бл а г о де т и ме ђу на р од не п р а в де. У про те клим ве ко ви ма по сто јао је ме ха ни зам тр го ва ња ро бљем, са циљем да се Афри кан ци од ве ду из Афи ке. МКС је тај ме ха низм обр нуо са да је циљ да се Афри кан ци ма укра де Афри ка! 600

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2017 Da ni lo D. Ba bić, Ph. D. Stu dent Uni ve r sit y of Be l g ra d e Fa culty of Po li ti cal Sci en ces d a ni lo b a bic c @g m a il.c o m International Criminal Court: Instrument of Justice or Western Imperialism Darfur Case Study Ab s t r a c t: This work analyzes the work of In ter na ti o nal Cri mi nal Co u rt focu sing on al le ged Dar fur ge no ci de. We are trying to re as sess al le ga ti ons of Afri can pu blic which cla im that ICC is bi as sed to wards Afri ca, se lec ti ve and im ple men ting do u ble stan dards. Furt her mo re they cla im that the Co urt is, in fact, an in stru ment of new We stern im pe ri a lism. The key mo ment which ha ve bro ken the ICC-Afri ca re la ti on ship beyond re pa ir is ar rest war rant for Su dan pre si dent Omar Al Bas hir. We are qu e sti o ning the le ga lity and le gi ti macy of that war rant. Моreover, in or der to pro ve or deny the ob jec ti vity of the co u rt we are ana li zing the fi nan cing of the ICC and its re la ti on ship with the NGO sec tor. We exa mi ne the ef fects of the co urt de ci si ons on the pe a ce and re con ci li a tion in the re gion. Keywords: Dar fur, ICC, Su dan, ge no ci de, Al-Bas hir. Да тум при је ма ра да: 19.07.2017. 601