П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и ћ Те х н ич ка ш ко л а Бе о г ра д zo jo30@yahoo.com Да вор Р. Бе шић По ли циј ска упра ва за град Бе о град d a v or b e sic @ h ot m a il.c o m П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД 2006. ДО 2015. ГО ДИ НЕ Са ж е т а к: При вред ни кри ми на ли тет не сум њи во је је дан од ве о ма акт у е л н и х п р о бл е м а н а ш е да н а ш њи ц е, ко ји ка о п о се ба н в и д к р и м и н а л и т е т а с в е в и ш е н а р у ш а в а не с м е т а н о фу н к ц и о н и са ње п р и в ре де, а л и и н а н о с и з н а - ч а ј н у м а т е р и ја л н у ш т е т у д р у ш т в у. По д а ц и о п р и в р е дн о м к р им и н а л у, а н ар оч ит о о м ат ер ија лн и м п ос л ед иц ам а које п р оуз р ок у је, уз им а ј у ћ и у о б з и р и там ну бројку овог кри ми нал ног фе но ме на, оста вља ју забриња ва јући ути - сак. Последице при вред ног кри ми на ла су ви ше стру ке по друштво: ди рект - на ш т е т a п р и в ред н и м с у бје кт им а, држ авном буџет у, у к у п н и м п р ив ред н и м и еко ном ским то ко ви ма и др жа ви у це ли ни. Због то га је од из у зет не важ н о с т и п рав и лн о саг л едат и с т ат ис т ик у о в ог к р и м и н а л н ог фе н о м е н а, тј. с т р у к т у р у п он аш ањ а к р о з која с е и сп ољ а в а п р ив р е дн и к р им ин а л, з ат и м п р о м е не у ње го в ом о б и м у ка о и о б л и ке и с п о ља в а ња п р и в ре д н ог к р и м и н а л а. У о в ом ра д у, де ф и н и са ће м о п о ја м и ка ра к т е р и с т и ке п р и в ре д н ог к р и м и н а - ли те та. При ка за ће мо уче шће при вред ног кри ми на ли те та у ма си це ло куп - н о г к р и м и н а л и т е т а, д и н ам ик у и с т р у кт ур у п р ив ре дн ог к р им ин ал ит ет а. По ку ша ће мо да из дво ји мо и при ка же мо кре та ње нај за сту пљенијих кривичн и х де л а п р и в ред ног к р и м и н а л и т е т а у Ре п у бл и ц и Ср б и ји у п е р и о д у од 20 0 6. 2015. го д и не, з а ра д а де кв а т н и је г а н га ж о в а ња н а д л е ж н и х ор га н а у ц и љу сп ре ч а в а ња о в е в р с т е к р и м и н а л и т е т а. 569

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) К љу ч не р е ч и: п р ив р е дн и к р им и н ал ит е т, п ос л ед иц е, т а мн а б р ојк а, к р и в ич н а де л а. 1. У ВОД Н А РАЗ М А Т РА ЊА Кри ми нал не ак тив но сти заступљене су у свим сферама друштва и предс т а в љ ају т ер е т к ако р а звијен и м т ако и м ањ е р а звијен и м д рж ав ам а. D en i s Sz a b o, к а н а д ск и к ри м и нолог, н ав од и д а к рим ин а лне а кт и внос т и пог ађ ају д ру ш т в о п р а в о у с р це у з на но ше њ е зна чај не ма т е ри ја л не ш т е т е з а јед н и ц и 1. Ср би ју п у но ко ш т а ју т а к в е к ри м и на л не а к т и в но с т и и она з б ог т о г а, п р о це - њу је се, из гу би 3-5% бру то дру штве ног про из во да го ди шње. При в р едн и к рим инал ит е т к ар а кт ерише и зуз е тна п р омењив о с т о бл ик а испољавања, што је и са свим ло гич но, због ње го ве условљености новона - ста лим дру штве но - еко ном ским и по ли тич ким од но си ма у ко ји ма се не мин о в н о с т в а р ај у ус л ов и з а п р ом ен е и п о ја в у н о в и х п о ја в н и х о б л и к а. З б о г т о г а по с т о ји по т р е ба пе р ма нен т ног п р а ће њ а ов е п р о бле мат ике р ад и и з мене за ко на и уса гла ша ва ња де фи ни ци је при вред ног кри ми на ла са ње го вим са - д р ж а јем и к а ра к т е ри с т и к а ма у од р е ђе ном пе ри о д у д ру ш т ве ног ра з во ја, к а ко на на ци о нал ном, та ко и на ме ђу на род ном пла ну, с об зи ром да све ви ше, кроз од г о в а р а ју ће о р г а н и з о в а не ф о р ме, до би ја и н т е р на ц и о на л н у д и мен зи ју. 2 У бор би про тив овог ви да кри ми на ла Ре пу бли ка Ср би ја је до са да предуз е л а од р е ђ е не ме р е 3 : сп р о в о ђ е не с у о бу ке о и н т е г ри с а н и м фи н а н си ј ск и м ис т р а г ам а, до не т је З а кон о од у зи м а њу и мо ви не п р о ис т е к ле и з к ри ви ч ног де л а, о сно в а на је Д и р ек ц и ја з а у п р а в љ а њ е од у з е т ом и мо ви ном, о сно в а на је по себ на је ди ни ца за фи нан сиј ске ис тра ге у окви ру Ми ни стар ства уну тра - шњих по сло ва, осно ва на су по себ на оде ље ња за бо р бу про тив ко руп ци је у Ре пу бличком јав ном ту жи ла штву, апе ла ци о ним и вишим јавним тужила - штви ма, до нет је За кон о од го вор но сти прав них ли ца за кри вич на де ла 4 и З а кон о ме ђу н а р од ној п р а в ној по мо ћ и у к ри ви ч н и м с т в а ри ма 5. По к р е н у т а је и н и ц и ја т и в а А г енц ије з а б орбу п р от и в кору пц ије, сп р ов еден је З акон о 1 Н. А р еж и н а e t a l З а с т у п љ е н о с т к р и в и ч н и х д е л а п р о т и в п р и в р е д е и п р и в р е д н и х п р е с т у п а у Р е п у б л и ц и С р б и ј и, XV М еђ ун ар о д н и н а у ч н и с к у п С и н е р г и ј а, Б и ј е љ и н а, 12/2014,1. 2 Д р а г а н Ц в е т ко в и ћ, М а р и ја М и ћ о в и ћ, М а р т а То м и ћ C r i m i n a l O f fe n c e s Ag a i n s t E c o - nomy In Se r bia In Pe riod 2006 2010, З б о р н и к р а д о в а Ме ђ у н а р о д н о г н а у ч н о г с к у п а Да н и А р ч и б а л д а Ра ј с а, Том I, Бе о град 2016, 493 502. 3 С т р ат ег и ја и с т р а г а ф и н а н с и ј с ко г к р и м и н а л а з а п е р и о д о д 2 015. д о 2 016. г од ин е, Сл. гла сник РС, бр. 43/2015. 4 Слу жбе ни гла сник РС, број 97/08. 5 Слу жбе ни гла сник РС, број 20/09. 570

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 а г енц ији з а б орбу п р от и в кору пц ије 6, пок р ен у т је Пр оје к ат з а б орбу п р от и в п р а њ а нов ца и фи на н си р а њ а т е р о ри зма у Ср би ји ( МО Л И ) 7, до не та је Страт е г и ја ис т р а г а фи на н си ј ског к ри м и на л а з а пе ри од од 2015. до 2016. г о д и не 8. По р ед т о г а, у Ср би ји су п р едузет е и д руг е мер е и пок р ен у т и д руг и п р ојект и а све у ц и љу ја ча њ а к а па ц и т е т а д р жа в н и х ор г а на у бо р би п ро т и в п ри вред ног к ри м и на л и т е т а. При вред ни кри ми на ли тет у на шој др жа ви ка рак те ри шу сло же на крив и ч н а де л а, по с е б но у о б л ас т им а ф ин а нс ија, р а ч у но в од с т в а, б а н к а р с т в а, спољ не т р г о ви не, к а о и у п р о це с у п ри в а т и з а ц и је. О в ај ви д к ри м и на л и т е т а, по ред оп штих од ли ку је се и посебним карак те ри сти ка ма, од ко јих се из дваја ју о би м и л и м ас овно с т, р ел ат и вно у чеш ће п ри в р ед ног к ри м и н а л и т е т а у укуп ном кри ми на ли те ту, ње го ва ди на ми ка као и струк ту ра, ко ја под ра зуме ва вр сте ин кри ми ни са них по на ша ња ко ја сма тра мо при вред ним кри мина ли те том, као и њи хо во уче шће у ма си при вред ног кри ми на ли те та. Овај ра д се с то га фо к у си ра на п ри вред н и к ри м и на л и т е т, његове основне ка рак теристике и за сту пље ност кри вич них де ла при вред ног кри ми налите - та у Ре пу бли ци Ср би ји. У том сми слу ће мо се та ко ђе освр ну ти на уче ста лост п о јед ин и х к р ив и ч н и х д е л а п о м е н у т о г к р и м и н а л и т ет а. Под ац и д о б ијен и ана ли зом у овом ра ду, мо г у по с л у ж и т и к а о и н д и к а т о ри д и на м и ке и с т ру к- ту ре овог ви да кри ми на ли те та. 2. ПО ЈА М П РИ ВРЕД НОГ К РИ М И Н А Л И Т Е ТА О з би љ а н п ри с т у п ис т р а ж и в а њу п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а, њ е г о ви х по сле ди ца по дру штве не и еко ном ске од но се у јед ној при вре ди, као и мо - г у ћ н о с т и д е л о в а њ а и п р им ен е м ер а у ц иљу с уз б ијањ а н ав ед е н е п о јав е у савре ме ном дру штву, по лази од дефинисања пој ма при вред ног кри ми на лите та. Сход но то ме чи ње ни су ве ли ки на по ри да се до ђе до је дин стве не дефин иц и је п рив р едног к рим инал ит ет а к ако у домаћој т еори ји и п ра кси, т ако и у с т р аној. Међу т и м, још у в ек не по с т о ји је д и н с т в е но м и ш љ ењ е о појм у п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. Н ај в е р о в ат н и је је р а з лог т а к в ог ме ђу на р од ног ста ња не по сто ја ње је дин стве не и ин те грал не де фи ни ције при вредног крим и н а л ит ет а, у п р ав о р а зл ич ит о с т д р уш т в е н о - е ко н о м с к и х и п о л и т и ч к и х си сте ма, али ни у окви ру јед не зе мље у прав ној и кри ми но ло шкој ли те ра - т у ри не по с т о ји је д и н с т в е на де фи н и ц и ја п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. 6 Сл. гла сник РС, бр. 97/2008, 53/2010, 66/2011 од лу ка УС, 67/2013 од лу ка УС и 112/2013. 7 П р о је к а т з а б о р бу п р о т и в п р а њ а н ов ц а и ф и н а н с и р а њ а т е р о р и з м а у С р б и ји ( МО Л И Ср би ја), 2011, (при ступ: 01. 06. 2016), до ступ но на: http://www.apml.gov.rs 8 Сл. гла сник РС, бр. 43/2015 571

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) Јед на од нај че ш ће ц и т и р а н и х де фи н и ц и ја п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а по ти че од Ed wi na Sutherlandа, пред сед ни ка аме рич ког социолошког удруже њ а, ко ји з а п ри в р ед н и к ри м инал ит е т у по т р е бљ а в а т е р м и н к ри м и на л и т е т б е лог оков р ат н и к а. О в ај ау т о р де фи н и ше ову по ја ву к а о к ри м и н а л и т е т ко ји се ја вља у обла сти при вред ног по сло ва ња и ис ти че да су ње го ве основ не ф о р ме ис п љ а в а њ а нај че ш ће у ма х и на ц и ја ма у в е зи с а к у по п р о да јом р а зн и х а к ц и ја, л а ж н и м иск аз ив ањ е м с т ањ а и по с ло в а њ а по је д и н и х ко р по р а ц и ја, л а ж н и м р е к л а м и р а њ ем р о б е, под м и ћ и в а њ ем по с лов н и х па р т не р а и д р ж а в - них чи нов ни ка ра ди остваривања повољ них по слов них аран жма на, не на - м е н с к и м т р о ш е њ е м с р ед с т а в а, п о р е с к и м у т а ја м а и с л. 9 Исти ау тор да је но ву де фи н и ц и ју к р и м и н ал ит ет а б елог оков р а тн ик а, о з н ач и вш и г а к а о к ри м и на л и т е т ко ји, у ок ви ру св о је п р о ф е си о на л не а к т и в но с т и, в р ше л и ца са ви со ким дру штве ним угле дом. 10 У пре по ру ци Са ве та Евро пе 11 (2001) ука зу је се на ја ку уза јам ну ве зу о р г а н и з о в а ног и п ри в р ед ног к ри м и н а л и т е т а, н а р о ч ит о кору пц ије, п р а њ а нов ца и пре ва ра. У CA R PO из ве шта ју Са ве та Евр о пе о ор га ни зо ва ном кри мина лу за Ју го и сточ ну Евро пу за 2006. го ди ну на во ди се да је раз ли ка из ме ђу ор га ни зо ва ног и при вред ног кри ми на ли те та у то ме што организоване крим и н а л не г ру пе о сн и в а ју к ри м и н а л н а п р ед у з е ћ а з а ч и њ е њ е к ри м и н а л н и х р а д њи ча к и у ле г и т и м н и м по с ло ви ма, док п ри в р ед н и к ри м и на л и т е т ко рис т и ле г а л на п р ед у з е ћ а з а ле г а л не по с ло в е ко ји по ч и в а ју на п р е в а р а ма, к а р - т е л и ма, мо но по л и ма и ко ру п ц и ји ка ко би ос т а ла кон к урен тна на т рж иш т у. 11 Пр е ма С а в е т у Ев р о пе, п ри в р ед н и к ри м и на л и ма не г а т и в но деј с т в о м и мо по је д и нач н и х ж р т а ва и ма т е ри ја л не ш т е т е по т о ме ш т о у т иче на вел ик и бр ој о с о ба, д ру ш т в о и д р ж а ву у це л и н и; он ш т е т и фу н к ц и о н и с а њу на ц и о на л не и л и ме ђу на р од не п ри в р е де и и з а зи в а г у би т а к в е р е и по в е р е њ а у еко ном ск и си стем. 12 На о сно ву а на л и зи ра не л и т е ра т у р е мо же мо р е ћ и да с е аут ори у гла вном сла жу у по гле ду схва та ња привредног криминалитета као свих оних недо - зво ље них по на ша ња ко ји ма се на па да при вред ни си стем, без об зи ра на то од ко г а до ла зи т ај на па д, од с л у ж б е н и х л и ца, п ри в р ед н и х ор г а н и з а ц и ја и л и, пак, од ли ца ван при вред не ор га ни за ци је ко ја на по сре дан или не по сре дан 9 Sut her land, H.Edvin. W h i t e - C o l l a r C r i m i n a li t y, A m e r i c a n S o c i o lo g ic a l Rev ie w, Feb r ua r y 1940, 1-12. 10 Sut her land, H.Edvin. W h i t e - C o l l a r C r i m i n a li t y. C r i m e?, A m e r i c a n S o c i o lo g i c a l Re v i e w, April 1945, 132-139. 11 C A R PO и з в е ш т а ј и з в е ш т ај С а в е т а Е в р о п е о о р г а н и з о в а н о м к р и м и н а л у з а 2 0 0 6. (при ступ: 01. 07. 2016), до ступ но на:http:/www.coe.int/t/dghl/co o p e r a t io n /e c o n o m ic c r i m e /or gan i s e d c r i m e /p r o je c t s /c a r p o /; 12 ОЕБС (2006) Из в е ш т а ј о п р а њу н о в ц а и п р е д и к а т н и м к р и в и ч н и м д е л и м а у С р б и ји за 2000-2005. (при ступ: 25. 06. 2016), до ступ но на:http://www.osce.org 572

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 на ч и н ат а к у ју на п ри в р ед н и си с т ем. 13 У ужем сми слу под при вред ним крими на ли те том сма тра ју се са мо кри вич но прав ни при вред ни и фи нан сиј ски де лик ти. Ту не ула зе при вред ни пре сту пи и пре кр ша ји. У ши рем сми слу под п ри в р ед н и м к ри м и на л и т е т ом сма т р а с е по на ша њ е ко је на д ле ж н и д р ж а в н и ор ган (суд или не ки дру ги ор ган) ква ли фи ку је као ка жњи ви де ликт у за то у т в р ђе ном по с т у п к у. Ту ула зи де л и н к в ен ц и ја и фи зи ч к и х и п р а в н и х л и ца у обла сти фи нан сиј ско -прав ног по сло ва ња (кри вич на де ла, пре ступ и пре кр - шај). Ве о ма че с т о у л и т е р а т у ри у ме с т о т е р м и на п ри в р ед н и к ри м и на л и т е т су у упо тре би и тер ми ни финансијски, економ ски кри ми на ли тет, кри ми на - ли тет кор по ра ци ја као и кри ми на ли тет бе лог око врат ни ка. К ри ви чн и си с т ем Ре п у бл и ке Ср би је под п ри в р ед н и м к ри м и на л и т е т ом об у хва та ка те го ри је кри вич них де ла де фи ни са них Кри вич ним За ко ном Ре - п у б л и ке С р би је 14 : п р о т и в п р ив р еде (ф а лс ифи ко в а њ е нов ц а, п р а њ е нов ц а, з ло у по т р е ба ов л а ш ће њ а у п ри в р е д и, по р е ск а у т а ја, не до зв о љ е на п р о и з в одњ а и т р г о ви на, к ри ју м ча р е њ е, п р о у з р о ко в а њ е с т е ча ја и тд.) и к риви чна де л а про тив слу жбе не ду жно сти (зло у по тре ба слу жбе ног по ло жа ја, кр ше ње за ко - на од с т р а не с у д и је, ја в ног т у ж и о ца и њ е г о в ог з а ме н и к а, не на мен ско ко риш ће њ е бу џе т ск и х с р ед с т а в а, п р от и вз акон ит а исп лат а и нап лат а, п р о невера, при ма ње и да ва ње ми та итд.), кри вич на де ла про тив прав ног со бра ћа ја (фалси фи ков ањ е и сп р а в е, ф а л си фи ко в а њ е с л у ж б е не ис п р ав е) к а о и к р и в и чн а де ла из се та по себ них за ко на. 3. К А РА К Т Е РИ СТ И К Е П РИ ВРЕД НОГ К РИ М И Н А Л И Т Е ТА Ком плек сност, ра зно вр сност и динамич ност при вред ног кри ми на лите та на ла же по тре бу стал ног из гра ђи ва ња и уса вр ша ва ња кри ми на ли стичк и х ме т о д а, п ри че м у с е мо р а в о д и т и р а ч у н а о мо г ућ но с т и м а ко ри ш ће њ а до с т и г н у ћ а п ри р од н и х, т ех н и ч к и х и д ру ш т в е н и х на у к а, ч и ја п ри ме на и ма пос е ба н зн а ч ај у о б е з б е ђив ању м ат ерија лн и х и л и чн и х док а з а у пос т у пк у разја шња ва ња и доказивања појединих кривич них де ла из обла сти при вредног к ри м и на л и т е т а. При в р едн и к рим инал ит е т к ар а кт ерише и зуз е тна п р омењив о с т о бл ик а ис по ља ва ња, што је и ра зумљиво ако се зна ње го ва усло вље ност но во на стал и м д руш т в ено - еко ном ск и м и по л и т и ч к и м од но си ма ко ји г е не ри ш у ус ло в е за про ме не и по ја ву но вих по јав них об ли ка. Стим у ве зи тре ба ис та ћи, про - 13 Ми лан Ми лу ти но вић, Кри ми на ли тет као дру штве на по ја ва, Са вре ме на ад ми ни - с т р а ц и ја, Б е о г р а д 1957,147. 14 До кра ја 2005. кри вич ни за ко ник се за сни вао на ста ром ју го сло вен ском са ве зном к риви ч ном з а ко н и к у и К ри ви ч ном з а ко н и к у Ре п у б л и ке С р би је. О к ви р је п р е р а ђ е н по че т ком 2006. са уво ђе њем но вог Кри вич ног за ко ни ка. 573

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) мене у економск им и пол ит и чк и м системима, које условљавају настанак нови х по ја в н и х о б л и к а п ри в р ед ног к ри м ин ал и т е т а, н и с у о б у х в а ће н и с а д р ж а јем де фи н и ц и је и з п р е т ход ног пе ри о да је р н и с у по с т о ја л и и л и к в а л и фи ко в а н и к а о д ру ш т в е но опасна дела, т ј, н ис у з ако ном бил и п р оп ис ан и к а о к риви чно де ло. Ми шље ње ве ћи не аутора је да у нај зна чај ни је ка рак те ри сти ке прив р ед ног к ри м и на л и т е т а спа да ју с ле де ће к а р а к т е ри с т и ке: спо с о б но с т п ри л а г о ђа в а њ а но ви м д ру ш т в е но - еко ном ск и м од но си ма и по зи тив ноправ ним про писи ма ко ји ре гу ли шу област при вред ног по - с ло в а њ а ; п ри к ри в е но с т и кон сп и р а т и в но с т и з в р ше њ а к ри ви ч н и х де л а п ри в р едног к ри м и на л и т е т а, из у зет но ви со ка там на број ка ; 15 сло же нос т и ра з л и ч и тос т, те д и на м и ч нос т, од но сно ск лонос т п роменама прав них про пи са ко ји ре гу ли шу област при вред ног по сло ва ња; спе ци фич на свој ства из вр ши ла ца кри вич них де ла при вред ног кри мина л и т е т а у к љу ч у ју ћ и свој с т в а к ара к т ерис т и чна з а к рим инал ит е т б елог око врат ни ка као и ко ри сто љу бље као мо тив; и з в р ш и о ц и к ри ви ч н и х дела с у најчеш ће с л уж б ена и л и одг ов орна л ица у при вред ном и фи нан сиј ском по сло ва њу За јед нич ко за де ла при вред ног кри ми на ли те та је да се вр ше у свим грана ма п ри в р е де и в а н п ри в р ед н и м де л ат но с т и ма, и з ко ри с т о љу бљ а, ег о и зма или не са ве сног вр ше ња слу жбе не ду жно сти, али је најчешћи мотив корис т о љу бљ е, од но сно п р о т и в п р а в но с т и ца њ е до би т и. 574 4. СТА ЊЕ И ДИ НА МИ КА ПРИ ВРЕД НОГ КРИ МИ НА ЛИ ТЕ ТА У СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД 2006. ДО 2015. ГО ДИ НЕ У настоја њу да уста но ви мо ка кве су од ли ке са вре ме ног при вред ног крим и на л и т е т а, а на л и зи р а л и смо по дат ке о с т а њу п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а у Ре п у бл и ц и Ср би ји з а пе ри од од 20 0 6. до 2015. г о д и не, који су п убл иков ан и у го ди шњим статистичким извештајима Министарства унутрашњих посло - ва Ре пу бли ке Ср би је о при ја вље ним кри вич ним де ли ма. 16 15 Там на број ка пред ста вља раз ли ку из ме ђу ствар но из вр ше ног и зва нич но еви ден ти раног к ри м и н а л и т ет а. У к рим ин ал ис т иц и, т а мн а б р ој к а о зн а ч а в а не по зн а т и, т ј.не о т к ри в е н и к ри м и на л и т е т. Про це не т а м не број ке се нај че ш ће к ре ћу и з ме ђу 5 и 20. Ва ж но је на по ме н у т и, да т а м на број ка н и је ис т о ш т о и сива бројка к рим ина л и т е т а ко ја п ред с т а в ља све о бу х ва т а н број п ри ја в ље н и х к ри ви ч н и х де ла ко ја касн ије н ису расве тље на, т ј. н и је у т вр ђен њи хов по ч и н и ла ц, О п ш и р н и је ви де т и: Д р а г а н Ц в е т ко ви ћ, Ди з а ј н и ра ње п о ка з а т е ља е ко н ом с ке е ф и ка с н о с т и неп ро фи т ни х ор га ни за ци ја са п о себ ни м освр том на с у зби ја ње ула га ња не за ко ни то с те че ни х при хо да, (док тор ска ди сер та ци ја), Еко ном ски фа кул тет Уни вер зи тет Но ви Сад, 2013, 338. 16 По ред по ли циј ске еви ден ци је ста ти сти ке о кри ми на ли те ту по сто је и еви ден ци је туж и ла ш т ва и су да. Ра д и се о с та т и с т и ч к и м еви ден ц и ја ма ко је во де зва н и ч н и ор га н и за д у же н и

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Н а под ру ч ју Ре п у бл и ке Ср би је у в р е мен ском пе ри о д у од 20 0 6. до 2015. годи не од стра не по ли ци је регистровано је укуп но 1.023. 208 кри вич них де - ла. Тач ни је, про сеч но го ди шње 102.320,8 од но сно сва ки дан по 280,33 или на сва ки сат по 11,68 кри вич на де ла. Та бе ла 1. Оби м п р и ја в ље н и х к р и в ич н и х де ла п р и в ред ног к р и м и на л и т е т а у Ср би ји у пе ри о ду 2006-2015. Год. Укуп но КД У куп но КД при вред ног к ри м и н а л а Про цен ту ал ни удео (%) п ри в р ед ног к ри м и н а л а у укуп ном 1 2 3 4 2006. 98414 10499 10,46 2007. 104118 10697 10,09 2008. 105203 10481 9,54 2009. 102261 10889 10,30 2010. 100028 10451 9,92 2011. 101309 9677 9,55 2012. 97015 8768 9,03 2013. 113600 7421 6,53 2014. 102715 7836 7,62 2015. 98545 8175 8,29 Ка да је у пи та њу обим при вред ног кри ми на ли те та на те ри то ри ји Ре публ и ке Ср би је и њ ег ов о р ел ат и вно у чеш ће у у к у пној маси к рим инал ит ет а, гор ња та бе ла ука зу је да је на под руч ју Ре пу бли ке Ср би је у вре мен ском пери о ду од 2006. до 2015. го ди не од стра не по ли ци је при ја вље но укуп но 94.894 кри вич них де ла. Про сеч но го ди шње 9.489,4 од но сно сва ки дан по 26 кривич на де ла. Ни у јед ној го ди ни уче шће кри вич них де ла при вред ног кри минал ит ет а у у к у пној маси п ријав љ ен и х к риви ч н и х де ла н и је п р е ла зи ло 11%. То ком 20 0 6. г о д и не у о бл а с т и п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а, о т к ри в е но је и на д ле ж н и м т у ж и л а ш т ви ма п ри ја в љ е но 10.499 к ри ви ч н и х де л а. Ви си на штете причињене извршењем ових кривичних де ла из но си око 66 ми ли јар - д и д и на ра а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 6 4 м ил и јард и д инара. Међу к ри ви ч н и м де л и ма п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а п р е о в л а ђу ју к ри ви ч на де л а з ло у пот р еба с л уж б е ног по ло ж а ја (1.943), фа л си фи ко в ањ е с л уж б ене исп рав е (1.459), п ревара у п ривредном пословању (985), и п ро не ве ра (510). Кри ви ч н и м п ри ја в а ма ко је с у под не т е на д ле ж н и м т у ж и л а ш т ви ма, о б у х в а ће на с у 6. 292 за ње го ву кон тро лу пра во суд не ста ти сти ке. По дат ке о кри ми на ли те ту пу но лет них и ма ло - л е т н и х л и ц а о б ја в љу је и Ре п у б л и чк и з ав од з а с т ат ис т и к у у г о д и ш њи м б и л т е н и м а, у ко ји м а се да ју ста ти стич ки по да ци о бро ју при ја вље них, оп ту же них и осу ђе них ли ца. 575

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) ли ца, због основане сумње да су починила кри вич на де ла при вред ног кри мина л и т е т а. У 2007. го ди ни на под руч ју Ср би је у обла сти при вред ног кри ми на лит е т а о т к ри ве но је и на длеж н и м т уж илаш т ви ма п ри ја в ље но 10.679 к ри ви ч н и х де ла. Што у односу на претходну годину значи повећање откривања кривичних дела при вредног криминалитета за 2%. Висина штете причињене извр - ше њ ем ови х к риви чн и х дела и зноси око 24 м и л и јар д и д и на ра а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 20 м и л и јар д и д и на ра. Ме ђу ови м к риви чн и м дел има преовлађују кривична дела злоупотреба слу жбе ног по ло жа ја (2.214), фал сифи ко ва ње сл у жбе не ис п ра ве (1.630), п ре ва ра у п ри вредном пословању (1.290), про невера (391). Кривичним пријавама ко је су под не те над ле жним ту жи ла - штви ма, об у хва ће но је 5.989 ли ца, осум њи че на да су из вр ши ла кри вич на де л а п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. То ком 20 08. г о д и не у к у п но је о т к ри в е но и на д ле ж н и м т у ж и л а ш т ви ма п ријав љено 10.481 к риви чн и х дела, тако да п ри вред н и к ри м и на л и т е т бе ле ж и сма ње ње за 1,9% у од но су на прет ход ну го ди ну. Ви си на ште те при чи ње не и з в р ше њ ем ови х к ри ви ч н и х де л а и з но си око 28 м и л и ја р д и д и на р а а п ри ба - в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 22 м и л и ја р д и д и на р а. Ме ђу ови м к ри ви ч н и м дел има п р е о в лађују к риви чна дела з лоупо т р е ба сл у ж б е ног по ло ж а ја (2.76 4), фа л си фиков а њ е с л у ж б е не ис п ра ве (1.879), п р е в а ра у п рив р едном пос лов ању (1.398), п р о не в е р а (413), з ло у по т р е б а ов л а ш ће њ а у п ри в р е д и (305), ко ја по св о јој д ру ш т в е ној опа сно с т и п р ед с т а в љ а ју т е ж а к ри ви ч на де л а п ри в р ед ног кри ми на ли те та. Кри вич ним пријавама које су поднете надлежним тужилаштви ма, об у хва ће на су укуп но 6.304 ли ца, осум њи че на да су из вр ши ла к ри ви ч на де л а п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. У 20 0 9. г о д и н и на под ру ч ју Ср би је, п ри в р ед н и к ри м и на л и т е т б е ле ж и повећање за 4% у односу на претходну го ди ну. На и ме, у овој го ди ни, от криве но је и над ле жним ту жи ла штви ма при ја вље но 10.889 кри вич них де ла. Виси на ш т е т е п ри ч и њ е не и з в р ше њ ем ови х к ри ви ч н и х де л а и з но си око 15 м и- л и ја р д и д и на р а а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 14 м и л и ја р д и д и на р а. Ме ђу овим кри вич ним де ли ма пре о вла ђу ју кри вич на де ла зло у по тре ба служ б е ног поло ж а ја (2.580), фа л си фи ко в а њ е с л у ж б е не исп р ав е (1.998), п р ев ар а у п ри в р ед ном по с ло в а њу (1.419), п р о не в е р а (422), ко ја по св о јој д ру ш т в е ној оп а сно с т и п р ед с т а в љ а ју т е ж а к ри ви ч н а де л а п ри в р ед ног к ри м и н а л и т е т а. По себ но су ос т ва ре н и до бри ре зул т а т и на су зби ја њу сви х об л и ка ко ру п ц и је и зло у по тре ба у бан кар ском по сло ва њу. Кри вич ним при ја ва ма ко је су под не - те над ле жним ту жи ла штви ма, об у хва ће на су укуп но 6.492 ли ца, осум њиче на да су из вр ши ла кри вич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. То ком 2010. го ди не на под руч ју Ср би је от кри ве но је и над ле жним тужи ла штви ма пријављено 10.451 кривичних дела, тако да привредни кримина ли тет бе ле жи сма ње ње за 3,5 % у од но су на прет ход ну го ди ну. Ви си на 576

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ште те причињене извршењем ових кривичних де ла из но си око 22 ми ли јар - д и д и на ра а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 20 м и л и јар д и д и на ра. Ме ђу о в и м к р ив и чн и м д ел им а п р еов л ађ уј у з л о у п о т р е б а с л у ж б е н о г п о л о ж а ј а (2.783), за тим фал си фи ко вање службене испра ве (1.938), пре ва ра у при вредном по с ло в ању (1.014), п р онев ер а (425), з лоупо т р е ба ов ла ш ће њ а у п ри в р е д и (413) и д р, ко ја по св ојој д руш т в еној опаснос т и п р едс т ав љ ају т еж а к риви ч на дела п ри в р ед ног к рим и на л ит ет а. На длеж н и м т у ж и ла ш т ви ма п ри ја в љ е но је 6.843 ли ца, осум њи че на да су из вр ши ла кри вич на де ла при вред ног кри мина л и т е т а. У 2011. г о д и н и н а под ру ч ју С рбије п рив р едн и к рим ин ал ит е т б ележ и сма ње ње за 7,4% у од но су на прет ход ну го ди ну. На и ме, от кри ве но је и надле ж н и м т уж ил а ш т вим а п ријав љ ено 9.677 к ри ви ч н и х де л а. Ви си н а ш т е т е п ри ч и њ е не и з в р ше њ е м ови х к риви чн и х дел а у однос у п р е тходн у г од ин у бе ле жи зна ча јан раст и из но си око 55 ми ли јар ди ди на ра а при ба вље не имо - в и н ске ко р и с т и око 4 0 м и л и ја р д и д и н а р а. Ме ђу ов и м к р и в и ч н и м де л и м а п р е о в ла ђу ју з ло у по т р е ба сл уж б еног полож а ја (2.558), з ат и м фа лси фиков ањ е слу жбене исправе (1.870), пре ва ра у при вред ном по сло ва њу (991), зло у по - тре ба овла шће ња у при вре ди (448) и др, ко ја по сво јој дру штве ној опа сно сти п р ед с т а в љ а ју т е ж а к ри ви ч на де л а п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. Н а д ле ж н и м ту жи ла штви ма при ја вље но је 6.292 ли ца, осум њи че на да су из вр ши ла кривич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. То ком 2012. го ди не на под руч ју Ср би је от кри ве но је и над ле жним туж и л а ш т ви ма п ри ја в љ е но 8.768 к ри ви ч н и х де л а, т а ко да п ри в р ед н и к ри м и- на ли тет бе ле жи сма ње ње за 9,3% у од но су на прет ход ну го ди ну. Ви си на ш т е т е п ри ч и њ е не и з в р шењ е м ов и х к рив и ч н и х де л а, у од но с у не с а мо н а прет ход ну го ди ну већ и у од но су на све по сма тра не го ди не, бе ле жи зна ча јан р а с т, и и з но си око 127 м и л и ја р д и д и на р а а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 250 м и л и ја р д и д и на р а. Ме ђу ови м к ри ви ч н и м де л и ма п р е о в л а ђу ју з ло - у по тре ба слу жбе ног по ло жа ја (2.284), за тим фал си фи ко ва ње слу жбе не ис - пра ве (1.640), превара у привредном пословању (862), зло у потреба овла шће - ња у при вре ди (531) и др, ко ја по сво јој дру штве ној опа сно сти пред ста вља ју те жа кри вич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. Над ле жним ту жи ла штвима при ја вље но је 5.793 ли ца, осум њи че на да су из вр ши ла кри вич на де ла п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. У 2013. го ди ни на под руч ју Ср би је от кри ве но је и над ле жним ту жи ла - ш т ви ма п ри ја в љ е но 7421 к ри ви ч н и х де ла, т а ко да п ри в р ед н и к ри м инал ит е т бе ле жи сма ње ње за 15,3 % у од но су на прет ход ну го ди ну. Ви си на ште те при чи ње не из вр ше њем ових кри вич них де ла из но си око 127 ми ли јар ди дина ра а п ри ба в ље не и мо ви нске корис т и око 125 м ил ијар д и д ина ра. Међу ови м к ри ви ч н и м де л и м а п р е о в л а ђу ју з ло у по т р е б а с л у ж б е ног по ло ж а ја (1. 268), з а т и м ф а л с и ф и к о в а њ е с л уж б ен е и сп р ав е (1. 0 8 2), з л о уп о т р еб а п ол ож ај а 577

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) од г о в о р ног л иц а 17 (835), пре ва ра у при вред ном по сло ва њу (656), и др, ко ја по сво јој дру штве ној опа сности представља ју те жа кри вич на де ла при вредног к ри м и на л и т е т а. Н а д ле ж н и м т у ж и л а ш т ви ма п ри ја в љ е но је 5. 254 л и ца, осум њи че на да су из вр ши ла кри вич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. То ком 2014. го ди не на под руч ју Ср би је от кри ве но је и над ле жним туж и л а ш т ви ма п ри ја в љ е но 7.836 к ри ви ч н и х де л а, т а ко да п ри в р ед н и к ри м и- на ли тет бе ле жи по ве ћа ње за 5,6 % у од но су на прет ход ну го ди ну. Ви си на ште те при чи ње не из вр ше њем ових кри вич них де ла износи око 44 милијар - д и д и на ра а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 33 м и л и јар д и д и на ра. Ме ђу ов и м к р и в и ч н и м д е л и м а п р еов л ађуј у ф а лс иф иков ањ е с л уж б ен е и сп р ав е (1. 281), з а т и м з ло у по т р е б а по ло ж а ја од г о в о р ног л и ц а (1.054), з лоупот р еб а с л у ж б е ног по ло ж а ја (70 9), п р е в а р а у п ри в р ед ном по с ло в а њу (582) и д р, ко ја по сво јој дру штве ној опа сности представља ју те жа кри вич на де ла при вредног к ри м и на л и т е т а. Н а д ле ж н и м т у ж и л а ш т ви ма п ри ја в љ е но је 5.122 л и ца, осум њи че на да су из вр ши ла кри вич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. У 2015. го ди ни, при вред ни кри ми на ли тет бе ле жи раст за 4,3 % у од но су на прет ход ну го ди ну. На под руч ју Ср би је укуп но је от кри ве но је и над ле - жним ту жи ла штвима пријављено 8.175 кривичних дела из области привредног к ри м и на л и т е т а. Ви си на ш т е т е п ри ч и њ е не и з в р ше њ ем ови х к ри ви ч н и х де л а и з но си око 62 м и л и ја р д и д и на р а а п ри ба в љ е не и мо ви н ске ко ри с т и око 34 м и л и ја р д и д и на р а. И у 2015. г о д и н и, нај з а с т у п љ е н и ја к ри ви ч на де л а и з о бл ас т и п ри в р едног к рим ин ал ит ет а с у фа л си фи ко в а њ е с л у ж б е не ис п р а в е (1.171), за тим зло у по тре ба по ло жа ја од го вор ног ли ца (906 ), злоупотреба службе ног по ло жа ја (834), пре ва ра у при вред ном по сло ва њу (576) и др, ко ја по св о јој д ру ш т в е ној опа сно с т и п р ед с т а в љ а ју т е ж а к ри ви ч на де л а п ри в р ед ног кри ми на ли те та. Над ле жним ту жи ла штви ма при ја вље но је 5.355 ли ца, осумњи че на да су из вр ши ла кри вич на де ла при вред ног кри ми на ли те та. У по сма тра ном пе ри о ду (2006. 2015.) нај ма њи број кри вич них де ла за бе ле жен је 2012. го ди не (97.015) а нај ве ћи 2013. го ди не (113.600). У ана лизир аном пе риод у у однос у н а у к уп а н б р ој р ег ис т р ов ан и х к риви чн и х дел а (1.023.208 кри вич них де ла) удео кри вич них де ла из обла сти при вред ног кри ми на ли те про сеч но се кре тао 9,1%. Из да тих та бе ла мо же се ви де ти да у пе ри о ду од 2006. до 2010. го ди не ни су за бе ле жене значајне варијације броја от кри ве них кри вич них де ла прив р ед ног к р и м и н а л и т е т а. У п е р и о д у од 2 011. д о 2 014. г о д и н е п р и м е т а н је опа да ју ћи тренд бро ја от кри ве них кри вич них де ла из ове обла сти кри ми- 17 И з м е н а м а К р и в и ч н о г з а ко н и к а ко је с у с т у п и л е н а с н а г у 15.0 4. 2 013. г о д и н е д о ш л о је до из ме не та ко што је ра ни ји члан 234 не са ве стан рад у при вред ном по сло ва њу, про ме њен у ч ла н 234 з ло у по т р е ба по ло ж а ја од г о в о р ог л и ца. Овај члан од но си се за од го вор на ли ца из при вре де, при ват на пред у зе ћа и ак ци о нар ска дру штва ко ја од го ва ра ју по по ме ну том криви ч ном де л у а ко с у п р о т и в п р а в н и м делов ањ е м п риб авил и п р от и вп р а вн у и мови нск у корис т. 578

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 на ли те та, а од 2014. го ди не до ла зи до не знат ног по ве ћа ња. По ред опи са них тен ден ци ја ко је се ла ко уо ча ва ју у да тим та бе ла ма, у истим се ја сно мо же уо чи ти и то да је нај ма њи број от кри ве них кри вич них де ла из обла сти прив р ед н о г к р и м и н а л и т е т а у п ос м ат р ан ом п ер иод у, з аб ел еже н 2 013. г о д и н е (7.421) док је нај ве ћи за бе ле жен у 2009. го ди ни (10.889). Из во ђе ње објек тив них за кљу ча ка о трен ду кри ми на ли те та у јед ној др жави за х т е ва и а нал и зу ње не с т ру к т у ре, т ач н и је а на л и зу п роцент уа лног у че ш ћа најт еж и х к риви ч н и х де ла у у к у п ном к ри м и на л и т е т у. Ка да је реч о с т ру к т у ри о т к р ив ен и х и п р и ја в љ е н и х к р и в и ч н и х д е л а п р и в р ед ног к р и м и н а л и т е т а, по да ц и у да т ој т аб ел и, пок аз ују да к риви чно дело з ло упот р еба с л уж б еног по ло жа ја из чла на 359 КЗ РС до ми ни ра у струк ту ри кри вич них де ла привред ног кри ми на ли те та у Ре пу бли ци Ср би ји од 2006. до 2013. го ди не. Нај мањи број овог кри вич ног де ла за бе ле жен је 2014. го ди не а нај ве ћи 2010. Криви ч но де ло З ло у по т р е ба с л у ж б е ног по ло ж а ја ч и н и 18,1% од у к у п ног б р о ја п ријав љ ен и х к ри ви ч н и х де л а п ри в р ед ног к ри м и н а л и т ет а у 20 0 6. г од ин и, 20,7% у 2007. го ди ни, 26,3% у 2008. го ди ни, 23,7% у 2009. го ди ни, 26,6% у 2010. го ди ни, 26,4% у 2011. го ди ни, 26 % у 2012. го ди ни, 17,1% у 2013. го ди ни, 9,1% у 2014. го ди ни и 10 % у 2015. го ди ни, да кле 20,4 % у про се ку за по мен у т и пе ри од. Сле де ће к ри ви ч но де ло по з а с т у п љ е но с т и је фа л си фи ков ањ е с л уж б ене ис пра ве (члан 357. КЗ РС) ко је чи ни 13,9% од укуп ног бро ја при ја вље них к ри ви ч н и х де л а п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а у 20 0 6. г о д и н и, 15, 2% у 20 07., 18,1% у 2008.г., 18,3% у 2009.г., 18,5% у 2010. г., 19,3% у 2011.г., 18,7% у 2012.г., 14,6% у 2013.г.,16,3% у 2014.г. и 14,3% у 2015.го ди ни. У про се ку око 16,2% од у к у п ног б р о ја п ри ја в љ е н и х к риви чн и х дел а п рив р едног к рим ин ал ит ет а у по см ат р аном пет ог од иш њ е м период у. Н ајм ањи б р ој ов ог к риви чног дел а за бе ле жен је 2013. го ди не а нај ве ћи 2009. Ово кри вич но де ло у 2014. и 2015. г о д и н и је н ај з а с т у п љ е н и је од у к у п ног б р о ја п ри ја в љ ен и х к риви чн и х дел а п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а. К ри ви ч но де ло п р е в а р а (члан 208. КЗРС) чи ни 9,4% од укуп ног бро ја п ријав љ ен и х к ри ви ч н и х де л а п ри в р ед ног к ри м и н а л и т ет а у 20 0 6. г од ин и, 12,0% у 2007., 13,3% у 2008.г., 13,0% у 2009.г., 9,7% у 2010. го ди ни, 10,2% у 2011.г., 9,8% у 2012., 8,8% у 2013.г., 7,4% 2014.г. и 7,1% у 2015. г. у про се ку око 10% у од но су на уку пан број при ја вље них кри вич них де ла при вред ног крим и на л и т е т а. Н ај ма њи б р ој ов ог к ри ви ч ног де л а з а б е ле жен је 2015. г о д и не а нај ве ћи 2009. го ди не. Кри вич но де ло про не ве ра (члан 364. КЗРС) у струк ту ри от кри ве ног и п ри ја в љ е ног п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а ч и н и ч и н и 4, 5% од у к у п ног б р о ја п ријав љ ен и х к ри ви ч н и х де л а п ри в р ед ног к ри м и н а л и т ет а у 20 0 6. г од ин и, 3,6% у 2007., 3,9% у 2008. г., 3,9% у 2009. г., 4,1% у 2010. го ди ни, 4,1% у 2011. го ди ни, 4,7% у 2012. го ди ни, 6% у 2013. го ди ни, 4,3% у 2014. го ди ни, 4,2% у 579

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) 2015. го ди ни, у про се ку око 4,5% у од но су на уку пан број при ја вље них криви ч н и х де ла п ри в р ед ног к рим инал ит ет а. Најмањи бр ој овог к риви чног дела за бе ле жен је 2014. го ди не а нај ве ћи 2006. Оно што је ви дљи во из пре зен ти ра них по да та ка је сте да се са уво ђе њем но в ог к ри ви ч ног де л а з ло у по т р е б а по ло ж а ја од г о в о р ног л и ц а (ч л а н 234 КЗ) 18 у ме с т о к ри ви ч ног де л а не с а в е с т а н р а д у п рив р едном пос лов а њу, 19 бе ле жи опа да ју ћи тренд за сту пље но сти кри вич ног де ла злоупoтреба службе ног по ло жа ја ( 359 КЗ). На ве де на кри вич на де ла у струк ту ри от кри ве ног и при ја вље ног при вредног к ри м и на л и т е т а з а у зи ма ју око 6 0%. Ме ђу т и м, и ма ју ћ и у ви д у по зна т е и посто јеће кри ми но ге не фак то ре при вред ног кри ми на ли те та, са ве ли ким сте пеном вероватно ће мо же се прет по ста ви ти да струк ту ра кри вич них де ла при вредног кри ми на ли те та, ко ја су у сфе ри там не број ке из гле да знат но дру га чи је. По ред по ме н у т и х к ри ви ч н и х де ла ко мен т ар за сл у ж у је и к ри ви ч но де ло зло у по тре бе овла шће ња у при вре ди, ко је у струк ту ри от кри ве ног и при ја вље - ног при вред ног кри ми на ли те та за у зи ма не што зна чај ни је ме сто. Про цен туа л но ов о к ри ви ч но де ло у пе т о г о г о д и ш њ ем пе ри о д у у че с т ву је п р о с еч но с а 3% у уку ном броју откривених кривичних дела привредног криминалитета. Та б е ла 2. Број под не тих КП, при ја вље них ли ца, из нос имо вин ске ште те и приба в ље н а и м о в и нс ка кор и с т о бухв аћен а к р ив ичн и м п р и јв ам а и з о бл ас т и п р ив ре дн ог кри ми на ли те та на те ри то ри ји Ре пу бли ке Ср би је у пе ри о ду од 2006. до 2015. 580 Год. Број к ри ви ч н и х п ри ја в а Број п ри ја в љ е н и х л и ц а И зно с и мо ви н ске ште те (д и н а р а) Из нос имо вин ске ко ри с т и (д и н а р а) 1 2 3 4 5 2006. 5.110 6.292 65.974.357.058 63.609.772.533 2007. 4.690 5.989 24.197.941.424 20.204.783.879 2008. 4.958 6.304 27.906.061.000 21.840.049.285 2009. 5.022 6.492 15.059.169.274 14.030.714.570 2010. 5.121 6.843 21.909.078.012 19.834.599.575 2011. 4,748 6,292 54,189,892.683 40,743,609.249 2012. 4,384 5,793 126,522,761.678 251,689,905.296 2013. 3,909 5,254 126,794,392.482 125,141,596.637 2014. 4,324 5,122 43,869,128.665 33,330,263.942 2015. 4,507 5,355 61,888,901.086 33,923,939.057 18 Н а к оји н а ч и н ј е р а з г р а н и ч е н а з л о у п о т р е б а с л у ж б е н о г п о л ож ај а од з л оуп от р еб е по ло жа ја од го вор ног ли ца од но сно раздваја се кривична одговорност службених и одговор - них ли ца) 19 З а кон о и з ме н а м а и до п у н а м а К ри ви ч ног з а ко н и к а, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 121/12, 112, став 5.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 Та бе ла 3. С т р у к т у р а о д р е ђ е н и х К Д п р и в р е д н о г к р и м и н а л и т е т а 20 Год. Укуп но КД п ри в р ед ног к ри м и н а л а 136 139 147 171п 242 245 247 248 251 254 255 234 238 243 208-п 359 361 363 357 364 367 368 231 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 2006. 10.499 78 246 416 985 1943 54 7 1459 510 54 27 12 2007. 10.697 59 239 277 1290 2214 60 21 1630 391 111 111 38 2008 10.481 30 305 284 1398 2764 66 64 1897 413 46 31 45 2009. 10.889 52 409 190 1419 2580 91 44 1998 422 148 120 34 2010. 10.451 31 413 279 1014 2783 31 9 1938 425 79 70 90 2011. 9677 35 448 240 991 2558 48 15 1870 399 122 96 181 2012. 8768 37 531 271 862 2284 54 18 1640 414 147 114 123 2013 7421 835 364 358 656 1268 48 67 1082 449 139 65 28 2014. 7836 1054 239 397 582 709 64 15 1281 338 92 53 27 2015. 8175 906 300 562 576 834 87 15 1171 348 236 129 5 И нд ик ат и в но је д а у ов ом по с м а т р а ном пе р и о д у у че ш ћ е к р и в и ч н и х де ла при ма ње и да ва ње ми та у струк ту ри при ја вље них кри вич них де ла прив р ед ног к ри м и на л и т е т а у з бл а г е о сц и л а ц и је, б е ле же св ој ма к си м у м у 2015. го ди ни али ипак не до вољ но да би за у зе ли не ко зна чај ни је ме сто у укуп ној струк ту ри от кри ве них кри вич них де ла при вред ног криминалитета. Кривич но де ло при ма ња ми та у струк ту ри при ја вље них кри вич них де ла прив р едног к рим инал ит ет а з аузима мањ е од 2% од у к у пног бр оја п ријав љ ен и х крич них де ла. Нај ма њи број овог кри вич ног де ла за бе ле жен је 2008. го ди не а највећ и 2015. г о д и не. Са да ва њем м и т а си т у а ц и ја је сл и чна сит уац ија. Ст и м што је нај ма њи број овог кри вич ног де ла за бе ле жен у 2006. го ди не а нај ве ћи 2015. го ди не. З а ов ај пе ри од к а р а к т е ри с т и ч но је по ја в а к ри ви ч ног де л а п р а њ е нов ца у ок ви ру п ри в р ед ног к ри м инал ит ет а, које је к а о к риви чно дело п р едвиђено Кри вич ним за ко ни ком ( 231 КЗРС) тек од 2006. го ди не. Пре ма кри вич ном з а кон ик у РС и зв р ш и ла ц к ри ви ч ног де ла п ра њ а нов ца може бит и св ако л ице (и од го вор но ли це у прав ном ли цу уко ли ко је зна ло, од но сно мо гло и би ло 20 Д а н а 0 6.05. 2 0 05. г од ин е ус в оје н је н ов и К р ив и чн и з акон и к Реп уб л ик е С рб ије, п о ко ме су про ме ње ни чла но ви истог за ко на, али ве ћи ном у ну ме ро ло шком сми слу про ме не чла но ва истог, па је та ко до са да кри вич но де ло Зло у по тре ба слу жбе ног по ло жа ја би ло ре гули са но чла ном 242 КЗРС, а по но вом за ко ну, чла ном 359 КЗРС и др. Тре ба још на по ме ну ти да се са др жи на го ре на ве де них кри вич них де ла ни је про ме ну ла. 581

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) ду жно да зна да но вац или имо ви на пред ста вља ју при ход сте чен кри вич ним де лом) ко је из вр ши кон вер зи ју или пре нос имо ви не са зна њем да она по тиче од кри вич ног де ла, или стек не, др жи или ко ри сти имо ви не са зна њем у тре нут ку при је ма да та имо ви на по ти че од кри вич ног де ла. 21 Реч је о де латн о с т и ко ја п р ед с т а в љ а с у бв е рз и вн и е л е м е н а т у г р о ж а в а њ а с в а ке л е г а л н е е кон ом ије а т и м е и с а мог с и с т е м а п р и в р ед но ф и н а нс и јс ког пос л ов ањ а. 22 По да ци из та бе ле 3. ука зу ју да је број от кри ве них кри вич них де ла пра ње новц а р ас т а о и з г о д и не у г о д и н у, с а о с е т н и м о сц и л а ц и ја м а. Н ај м а њи б р ој овог кри вич ног де ла за бе ле жен 2015. го ди не а нај ве ћи 2011. го ди не. А на л и з а по да т а к а п ри к а з а н и х у т а б е л и 2 ко ји с е од но с е на и мо ви н ск у ште ту и имо винску корист настале односно при ба вље не кри ми нал ним радња ма, из вр ше њем кри вич них де ла у пе ри о ду од пет го ди на по чев од 2006. до 2015.го ди не, по ка за ла је да је у ана ли зи ра ном пе ри о ду укуп на ште та нас т ал а и зв ршењ ем ови х к ри ви ч н и х де л а и з но си л а око 550 м и л и ја р д и д и на р а и л и п росечно око 55 м и л и јар д и. Нај ма ња ш т е т а на с т а ла вршењем к риви чн и х де ла при вред ног кри ми на ли те та је ре ги стро ва на 2009. године (око 15 милијар ди ди на ра), а нај ве ћа 2013. го ди не (око 126,8 ми ли јар ди ди на ра). Слич на су ту а ци ја је и са трен дом имо вин ске ко ри сти при ба вље не из - вр ше њем кри вич них де ла при вред ног кри ми на ли те та у посматраном перио д у. Н а и ме, у к у п на ко рис т п ри ба в љ е на и з в р ше њ ем ови х к ри ви ч н и х де л а у а на л и зи р а ном пе ри од, би л а је око 620 м и л и ја р д и д и н а р а и л и п р о с еч но око 62 м и л и ја р д и д ин ар а. Н ајм ањ а и м ов и нс к а ко р и с т п р и б а в љ е н а в р ш е њ е м к ри ви ч н и х дела п рив р едног к рим инал ит ет а је з аб ележена 20 09. г од ине (око 14 ми ли јар ди ди на ра), а нај ве ћа 2012. го ди не (око 251 ми ли јар ди ди на ра). 582 5. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА A на л и з а је и з в р ше на на о сно ву р а с по ло ж и ви х с т а т и с т и ч к и х по да т а к а, ко ји, у з св а, у на у ц и по зна т а ог р а н и че њ а и не до с т ат ке, и па к п р ед с т а в љ а ју не з а мен љи в и з в о р по да т а к а о о т к ри в е ном к ри м и на л и т е т у. Ге не р а л но, а на - л и з а је по к а з а ла да у с т ру кт ури о тк рив ен и х и п ри ј в а љ е н и х к ри ви ч н и х де ла и з о бл а с т и п ри в р ед ног к ри м и н а л и т е т а н ај в е ће п р о цен т у а л но у че ш ће и м а са мо не ко ли ко кри вич них де ла. У пи та њу су од ре ђе на кри вич на де ла из криви ч ног з а ко на Ре п у бл и ке Ср би је и т о, п р о т и в п ри в р е де: з ло у по т р е ба по ло - ж а ја одг ов о рног л иц а, з лоупот р еб а ов л а ш ћ е њ а у п р и в р е д и, не д о з в о љ е н а тр го ви на ; про тив имо ви не: пре ва ра ; и про тив слу жбе не ду жно сти: зло у по - 21 Та т ја н а Лук и ћ Б о р б а п р о т и в п р а њ а н о вц а у Реп уб л иц и С рб ији, З б о рн и к р ад ов а Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, бр. 2/2010, 197 215. 22 М и л о Б о ш ко в и ћ П р а њ е н о в ц а к а о к р и м и н о л о ш к и и к р и в и ч н о п р а в н и п р о б л е м, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, бр. 3/2007, 192.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 т р е ба с л у ж б е ног по ло ж а ја, ф а л си фи ко в а њ е с л у ж б е не ис п р а в е, п р о не в е р а. Оно што је ви дљи во из пре зен ти ра них по да та ка је сте да се од 2013. го ди не с а у в о ђе њ ем но в ог к ри ви чног дела з лоупо т р е ба по ло ж а ја од г о в ор ног л и ца (члан 234 КЗ) уме сто кри вич ног де ла не са ве стан рад у при вред ном по слов а њу, (н а ко ји н а ч и н је р а з г р а н и че н а з ло у по т р е б а с л у ж б е ног по ло ж а ја од з ло у по т р е б е по ло ж а ја од г о в о р ног л и ца од но сно р а зд в oјена к ри ви ч на од г о - вор ност слу жбе них и од го вор них ли ца), бе ле жи зна ча јан опа да ју ћи тренд за с т у п ље но с т и к ри ви ч ног де ла з лоу пo т реба сл у жбе ног по ло жа ја (ч л. 359 КЗ) у з ис т о в р е ме н и р а с т з а с т у п љ е но с т и к ри ви ч ног де л а з ло у по т р е ба по ло ж а ја од го вор ног ли ца ( 234 КЗ). Ово ме т реба додат и подата к да н ису у довољној мери о тк ривен и најтеж и об л и ц и к ри м и на л и т е т а п ре сви х к ри ви ч на де ла са ко ру п т и в н и м еле мен т и ма (примање мита, да ва ње ми та и др.). Ту чи ње ни цу пре по знало је и Министар - с т в о у н ут р аш њи х пос лов а означ и вш и б орбу п р от и в сви х о б л ик а ко ру пц ије као је дан од при о ри те та у свом ра ду. На крају, несумњиво je извршено знатно више кривичних дела из облас т и п ри в р ед ног к ри м и на л и т е т а не г о ш т о т о по к а з у ју п р е з ен т и р а н и по да ц и с о б зи р ом на ла т ен т н у п ри к ри в е но с т ов ог ви да к ри м инал ит ет а. Могло би се чак ре ћи да по ме ну ти по да ци ви ше од ра жа ва ју ак тив ност ор га на от кри вања, пр вен ствено полиције, него реално стање у обла сти при вред ног кри мина л и т е т а. 583

Др Дра ган М. Цвет ко вић; Зо ран Ж. Јо ва но вић; Да вор Р. Бе шић, Привредни... (стр. 569 584) Dra gan M. Cvet ko vić, Ph.D. Po li ce De part ment of the City of Bel gra de c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Zo ran Ž. Jo va no vić Tec hni cal school Bel gra de zo jo30@yahoo.com Da vor R. Be šić Po li ce De part ment of the City of Bel gra de d a v or b e sic @ h ot m a il.c o m Eco no mic Cri me in Ser bia in the Pe riod from 2006 to 2015 Ab s t r a c t: Eco no mic cri me is un do ub tedly one of the most ac tual pro blems of our day, which as a spe cial form of cri me in cre a singly un der mi nes the smo oth f u n c t i o ning of th e e c on o my, b u t also c ause s c onsid erable m ater i al d am age t o th e com pany. Da ta on eco no mic cri mes, and espe ci ally the ma te rial con se qu en ces ca u sed by ta king in to ac co unt the dark fi gu re of this cri mi nal phe no me non, le a- ving a dis tur bing im pres sion. The con se qu en ces of eco no mic cri me on so ci ety are ma ni fold: di re ct da ma ge to b usine sse s, state b u dge t, total ind ust r ial a n d e conomic de ve lop ments and the co un try as a who le. It is the re fo re of ut most im por tan ce to lo ok at the pro per sta ti stics for this cri mi nal phe no me non, ie. the struc tu re of be ha vi or that ma ni fests it self thro ugh eco no mic cri me, fol lo wed by chan ges in its sco pe and ma ni fe sta ti ons of eco no mic cri me. In this pa per, we de fi ne the con cept and cha rac te ri stics of eco no mic cri me. We will show the par ti ci pa tion of eco nomic cri me in the mass of the en ti re cri me, dyna mics and struc tu re of eco no mic cri me. We will try to iso la te the mo ve ment and show the most com mon cri mi nal acts of eco no mic cri me in the Re pu blic of Se r bia in the pe riod 2006-2015. year, for the sa ke of ade qu a te in vol ve ment of the com pe tent aut ho ri ti es in or der to pre vent this type of cri me. Keywords: Eco no mic cri me, con se qu en ces, dark fi gu re, cri mi nal of fen ses. Да тум при је ма ра да: 08.07.2016. 584