ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ

Similar documents
ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)

БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше

ОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју

НА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ

КОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *

к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и

А К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА

МЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ

Ј ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА

МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.

ГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић

ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ

БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка

РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

ПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *

ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А

СР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.

ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)

Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:

У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1

К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град

О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ

Д ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

Ори ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns

МEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р

П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА

П РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ

КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1

ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА

СТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град

ПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *

ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва

НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И

А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ

КО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *

ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА

МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

Н Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ

ЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И

РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА

НУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *

ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ

Прилог проучавању вијетнамске куће у низу

ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1

А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А

ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

ОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1

КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е

ПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА

ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја

ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА

ДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод

ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА

Деци је место у породици

ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ

КОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ

OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А

Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење

СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА

ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е

Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")

УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА

О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1

ПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *

УЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ

ПРИ КА ЗИ УМЕТ НИЧ КИХ ИЗЛО ЖБИ У ГА ЛЕ РИ ЈИ ЗАВО ДА ЗА ПРО У ЧА ВА ЊЕ КУЛТУР НОГ РАЗ ВИТ КА У ГО ДИ НИ

П РА В Н А П РИ РО Д А ОР ГА Н И ЗА Ц И Ј СК Е ВЛА СТИ НАД ДЈЕ ЛОМ (OR GA N I SA T I ON SH E R R S H A FT )

ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ

НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ

БУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST

С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л

ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе

ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И

УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ

СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра

ВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град

КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

Пр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства

ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА

И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ

НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ

КРИ ВО КЛЕТ СТВО КАО ПРОКЛЕТ СТВО ИС ПО ВИ ЈЕ СТИ

КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

Побожна фризура. Џон Данкан Мартин Дерет Школа оријенталних и афричких студија, Универзитет у Лондону

О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

МЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *

ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО

РАЗ МА ТРА ЊЕ МО ГУЋ НО СТИ КА РАК ТЕ РИ ЗА ЦИ ЈЕ СВЕ ТЛО СНИХ ФОР МИ ВО ЈИ НА БА КИ ЋА КАО МИ НИ МАЛ АР ТА

Transcription:

Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n s.a c.r s ЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ У К А ТА СТА Р Н Е ПО К РЕТ НО СТ И * Са ж е т а к: У рад у је, п ол аз ећ и о д опш т е г п ојм а з аје дн ичке с в ојин е и за јед нич ке сво ји не (и мо в и не) с у п ру жни ка, п а жња п о све ће на п ра в и ли ма ко ја се од н о се н а ра с п о л а га ње не п о к ре т н о с т и м а н а ко ји м а с у п р у ж н и ц и и м а ј у заједничк у својин у. Ра з мо т ре но је п и т а ње да л и се бе з п о с т о ја ња и з ри чи т ог п рав ила о заш т ит и савесног с т ицаоца у с л учају неов лашћеног расп олага ња за јед ни ча ра, мо же пру жи ти за шти та по зи вом на на че ло по уз да ња у ка тас т а р неп ок ре тн о с т и. Од н о с н о, да л и је ра д и з а ш т и т е п ов ерења у п ра вн ом п р о м е т у, и з у з е т н о д о з в о љ е н о с т и ц а њ е п р а в а с в о ји н е и д р у г и х с т в а р н и х пра ва од стра не са ве сног тре ћег ли ца, ка да су ис пу ње не оп ште прет по ставке под ко ји ма се шти ти по уз да ње у тач ност и пот пу ност јав ног ре ги стра п ра в а н а не п о к ре т н о с т и м а, а с в о ји н а н и је б и л а у п и са н а у ја в н ом ре г и с т р у ка о з а је д н ич ка. Од го в ор је да т у кон т е к с т у не д о с т а т ка оп ш т и х п ра в и л а о за јед н ич кој сво ји н и и ма ју ћи у в и д у ва же ћа п ра в и ла у зе м ља ма у ок р у же њу, на че ло по уз да ња у ка та стар не по крет но сти и став нај ви ше суд ске ин стан це у Ре пу бли ци Ср би ји. За кљу чак је да су пру жник ко ји ни је упи сан у јав ни ре - ги стар ни је за шти ћен у од но су на са ве сног сти ца о ца. Кључ не ре чи: за јед нич ка својина супружника, поуздање у катастар непо крет но сти, са ве сно сти ца ње, си гур ност прав ног про ме та. * О в ај ч л а н а к с а д р ж и р е з у л т а т е и с т р а ж и в а њ а у о к в и р у п р о је к т а Пр а в н а т р а д и ц и ја и но ви прав ни иза зо ви, ко ји фи нан си ра Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду. 823

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) 824 1. ЗА ЈЕД НИЧ КА СВО ЈИ НА Уре ђе ње ме ђу соб них од но са су бје ка та тзв. сло же них сво јин ских за једни ца 1 ве о ма је од го во ран за да так, јер се, у мно гим слу ча је ви ма, ра ди о односима на гла ше не л и ч не п ри р о де. То до дат но о т е ж а в а у т в р ђи в а њ е п р а ви ла ко ја ће омо гу ћи ти да се од но си не на ру ше, од но сно спо ро ви ре ше уз јед нак т р е т ма н сви х з а и н т е р е с о в ан и х субјек ат а. Ла т ен т на кон фл и к т но с т сло же н и х св о ји н ск и х з а јед н и ц а д о д а т но по ја ч а в а од г о в о р но с т з а њи хо в о а де к в а т но у р е ђе њ е у ц и љу п р ед у п р е ђе њ а у че с т а л и х спо р о в а, а л и и о б е з б е ђе њ а ја сн и х и пре ци зних пра ви ла за њи хо во ре ша ва ње. За јед нич ка сво ји на нај че шће се од ре ђу је као пра во сво ји не два или више л и ца (з а јед н и ча ри) на не по де љ е ној с т в а ри, п ри че м у њи хо ви уде л и н и с у од р е ђе н и, а л и с у од р е д и ви. 2 Не о п р е де љ е но с т уде л а з а јед н и ча р а и ма з а по - с лед иц у пос е б а н р е ж и м у п р а в љ а њ а и р а с по л а г а њ а з аједн и чком с т в ари и не мо г ућно с т р а сполаг ањ а уделом док по с т оји р еж и м з аједн и чке св ојине. З а раз ли ку од су сво ји не, ко ја представља чи сто имо вин ску за јед ни цу, за једнич ка сво ји на је увек ви ше од то га. За јед ни ча ри су увек у не ком вр ло бит ном лич ном од но су, ка ко за њих са ме, та ко и за дру штве ну за јед ни цу. На склад и по сто ја ност њи хо вих лич них од но са нај ма ње би тре ба ла да има ути ца ја п р а в н а р е г у л а т и в а и з а т о с е и п р ед ви ђ а по с е б а н п р а в н и р е ж и м у по гле д у имо вин ских до ба ра ко ја им при па да ју. За једничка сво ји на мо же на ста ти ис кљу чи во на осно ву за ко на. За ко но - д а в а ц од р е ђу је ко ја л и ц а и под који м ус ло ви м а мо г у би т и з а јед н и ч а ри, т е к а к а в је њи хов п р а в н и по ло ж ај у т ој з а јед н и ц и. З а јед н и ч кој св о ји н и у З а ко - н у о о сно в а ма св о ји н ско п ра в н и х од но с а 3 по све ће на је јед на од ред ба (чл. 18). Од ре ђен је по ја м за јед н и ч ке сво ји не и п ро п и са но да за јед н и ч ка сво ји на мо же по с т о ја т и у с л у ча је ви ма и под ус ло ви ма од р е ђе н и м з а ко ном. Н ај зна чај н и ји с л у ч а је ви у р е ђ е н и с у По р од и чн и м з аконом 4 у ок виру з аједн и чке и мовине 1 Тра ди ци о нал но, реч је о су сво ји ни, за јед нич кој сво ји ни и ета жној сво ји ни. У од ре - ђе ном сми слу, ту спа да и за јед ни ца на ста ла по осно ву тајм ше рин га (t i m e - s h a r i n g ), ко ја се з а с н и в а н а п о д е л и в р е м е н а к о р и ш ћ е њ а од р е ђ е н е с т в а р и (о т у д а и н аз и в) и зм еђ у в ел ик о г бро ја ли ца. Без об зи ра о ко јем ви ду се ра ди, сло же не сво јин ске за јед ни це су при мер ко лектив ног вр ше ња пра ва сво ји не, упркос искључиво сти овог пра ва, као ње го ве пој мов не ка - р а кт ери с т и ке. Ви д. R a d m i la Ko va č e v ić Ku š t r i mo v ić у R a d m i la Ko va č e v ić Ku š t r i mo v ić, M i ro slav L a z ić, Stvar no pra vo, Niš 2006, 208-210. 2 N i k o l a G ave ll a у : N i k o l a G a ve ll a, Tat j an a J o s i p o v i ć, I g o r G l i h a, V l a d o B e l a j, Z l a t a n St ip ko v ić, S t v a r n o p r a v o, Za greb 2007, 721: Ка да ви ше ли ца има за јед нич ко вла сни штво неке с т в ар и, о н о и м п р ип ад а с в им а з аједн о, а н ит и једн ом е п ојед ин ачн о. С в а т а л иц а и м ај у з а јед н о т о п р а в о в л а с н и ш т в а м е ђ у њ и м а н и је п о д е љ е н а с т в а р, а н и п р а в о в л а с н и ш т в а, н е г о с в а о н а у ч е с т в у ј у у н е п о д е љ е н о м с у бје к т у п р а в а в л а с н и ш т в а н е п о д е љ е н е с т в а р и к а о да су сви они за јед но је дан су бјект као да су сви за јед но је дан вла сник. 3 Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 6/1980, 36/1990, Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 29/1996. 4 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 18/2005, 72/2011-др. за кон, 6/2015.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 су п ру ж н и к а, 5 в а нбрачн и х пар тнера 6 и ч лано в а по р о д и ч не з а јед н и це. 7 По р ед т о г а, по с т о ји з ајед н и ч к а св о ји на с а на с лед н и к а од мо мен т а см р т и о с т а ви о ца до де о б е з а о с т а в ш т и не, 8 з а т и м з а јед н и ч к а св о ји на о с т а ви о че ви х по т о ма к а, ње го вог брач ног дру га и ро ди те ља на пред ме ти ма до ма ћин ства ма ње вредно с т и, а ко с у с а о с т а ви о цем ж и в е л и у ис т ом до ма ћ и н с т ву, 9 п р а в о з а јед н и ч- ке св о ји не р о д и т е љ а на с т в а ри ма на ме њ е н и м де т е т у, а ко в р ше р о д и т е љ ско п ра во з а јед н и ч к и, 10 п ра во з аједн и чке (недељи ве) сво ји не в ла сн и к а по с е б н и х делова зграде (ета жних вла сни ка) на за јед нич ким де ло ви ма згра де и уре ђа - ји ма у згра ди. 11 Прави ла о за једн и чкој својин и, независно од од р ђе ног ви да, у Ре п у бл и ц и С рбији в е ћ д уг о пос т оје с амо у вид у н ац рт а. У ов ом мо мен т у по с т о је д в е рад не вер зи је по ку ша ја ко ди фи ка ци је ствар ног пра ва, у чи јем скло пу се нала зе и оп шта пра ви ла о за јед нич кој сво ји ни. Јед на је да та у ви ду за ко на ко ји р е г у л и ше с а мо с т в а р но п р а в не од но с е, На ц р т За ко н и ка о с в о ји н и и д р у г и м ствар ним правима 12, а д руг а у ок виру код и фик ац ије г р а ђа нскоп р а вне м а - т е ри је, На ц р т Г ра ђан ског за ко н и ка. 13 Има ју ћи у ви ду те му овог ра да, па жњу ће мо усме ри ти са мо на пра ви ла о за јед нич кој сво ји ни ко ја су од зна ча ја за могућ ност са ве сног сти ца ња по уз да њем у ре ги стар не покрет ности, у случа ју нео вла шће ног рас по ла га ња од стра не за јед ни ча ра. Пр а ви ло о с т и ц а њу св о ји не и д руг и х с т в а р н и х п р а в а н а не по к р е т ној ства ри од нео вла шће ног за јед ни ча ра из чл. 232, ст. 1, тач. 2 На цр та За ко ника о сво ји ни и дру гим ствар ним пра ви ма, гла си: Са ве с т ан с т иц ала ц у п исом у јав ном ре ги стру сти че пра во сво ји не на не по крет но сти, ко ју је прав ним по слом при ба вио уз на кна ду од за јед ни ча ра ко ји су би ли упи са ни као вла сни ци 5 По ро дич ни за кон, чл. 171-181. 6 По ро дич ни за кон, чл. 191. 7 По ро дич ни за кон, чл. 195. 8 З ак о н о н ас л е ђ и в а њу, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 46/1995, 101/2003-од лу ка УСРС, 6/2015. Вид. чл. 229 (На след нич ка заједница) и чл. 231 (Усту па ње на след ног де ла пре де о бе). 9 За ко ном о на сле ђи ва њу, чл. 1, ст. 3. Ови пред ме ти до ма ћин ства (по кућ ство, на меш т ај, п о с т е љ и н а и с л и ч н о) ко ји с л у ж е с в а ко д н е в н и м п о т р е б а м а н а в е д е н и х л и ц а, н е ч и н е з а о с т а в ш т и н у. 10 По ро дич ни за кон, чл. 183, ст. 2. 11 За кон о осно ва ма сво јин ско прав них од но са, чл. 19, ст. 2. 12 h t t p://a rh iv a. m p r a vd e.g o v. r s /c r / n e w s / v es t i /z ak o n i k - o - s v o ji n i - i - d r u g i m - s t v a r n i m - p r a v i - ma-rad ni-tekst.html, 20. де цем бар 2016, За ко ник о сво ји ни и дру гим ствар ним пра ви ма, радна вер зи ја са обра зло же њем април 2012.г. (текст је у од ре ђе ној ме ри из ме њен у од но су на т е кс т Н а ц р т а З а ко н и к а о с в о ји н и и д р у г и м с т в а р н и м п р а в и м а ко ји је, т а ко ђ е, о б ја в љ е н н а н ав ед ен о м с а јт у. Нум ер ац иј а ч л ан ов а у о в о м р ад у н а в е д е н а је п р е м а к а с н и је м т е к с т у, т ј. р а д ној в е р з и ји и з а п р и л а 2 012. г од ин е. П р ав ил а о з аједн и чкој с в ојин и с а д рж ан а с у у ок в и ру Де ла III (С в о ји н а), гла ва Е. ( Пр а в о з а је д н и ч ке с в о ји н е), чл. 226-240. 13 h t t p:// w w w. m p r a v d e.g o v. r s /s e k c i j a /53/ r a d n e - v e r z i je - p r o p i s a. p h p, 20. де цем бар 2016. К њи г а т р е ћ а (С т в а р н о п р а в о), Део пр ви ( Пр а в о с в о ји н е), Од е љ а к п ет и ( Мод а л ит ет и п р ав а сво ји не / Пра во сво ји не ви ше ли ца на једној ствари), гла ва II (За јед нич ка сво ји на), чл. 1857-1867. 825

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) у јав ном ре г и с т р у. 14 Ис т о п ра ви ло се п ри ме њу је и на з асн ив ање ог ран иченог ствар ног пра ва у од но су на це лу ствар (чл. 232, ст. 2). За те му овог ра да бит на су и пра ви ла да за ме ђу соб не од но се за јед ни ча ра ни је од зна ча ја да ли је зајед нич ка сво ји на упи са на у јав ни ре ги стар (чл. 226, ст. 4), као и да сва ки за јед ни чар има пра во да зах те ва да пра во за јед нич ке сво ји не бу де упи са но у јав ном ре ги стру (чл. 226, ст. 5). Сма тра мо да у том сми слу тре ба по сма тра ти одно с в ажећ и х п равила о у п рав љ ању и ра с по ла г а њу з а јед н и ч ком и мо ви ном с у п ру ж н и к а и на че л а по у з да њ а у к а т а с т а р не по к р е т но с т и, т е спо р о в е у ко - ји ма је а н г а жо ва н и н т е рес т ре ћег л и ца ре ша ва т и ис к љу ч и во на осно ву са ве - сно сти или не са ве сно сти тог ли ца. О то ме ће би ти ре чи у овом ра ду. Н а в е де н а п р а ви л а см а т р а мо п р е ц и з н и ји м од оног ко је је с а д р ж а но у На цр ту Гра ђан ског за ко ни ка (чл. 1862, ст. 2): Ако при ли ком упи са пра ва своји не у зе мљи шну књи гу окол но сти упу ћу ју на мо гућ ност по сто ја ња за јед - н ичке својине, зем љишнокњиж н и с уд може на ло ж и т и т ра ж и о ц у да п р у ж и до ка зе да по сто ји ис кљу чива, а не заједничка својина. Овакво правило остав и л о б и п р е в и ш е п р о с т о р а з а п р о ц е н у и од л у ч и в а њ е о р г а н а н а д л е ж н о г з а в о ђ е њ е ја в н о г р е г и с т р а о п р а в и м а н а н е п о к р е т н о с т им а. Так в а с ит уац ија до дат но по ста је про бле ма тич на у од но су на ре ал ност да је тај ре ги стар (кат а с т ар непок р е т но с т и) у Ре п у бл и ц и Ср би ји у на д ле ж нос т и спец ијал из ов ане у п ра в не ор г а н и за ц и је ( Ре п у бл и ч к и г е о де т ск и за вод), а не су да. А де к ват н и ји је, и као што ће мо ви де ти, за сту пље ни ји при ступ да ре жим за јед нич ке сво - ји не пру жа до вољ но за шти те за јед ни ча ри ма, а да се при то ме не угро зи сиг у р но с т п р а в ног п р о ме т а. И у На ц р т у Грађа нског закон ик а п редвиђено је п равило који м се сваком за јед ни ча ру при зна је пра во да зах те ва упис за јед нич ке својине на непокрет - но сти у јав ни ре ги стар (зе мљи шну књи гу) на име свих за јед ни ча ра, као њи хо во за јед нич ко пра во сво ји не (чл. 1862, ст. 1). За ко ном ко јим се тај упис ре г у л и ше 15 пред ви ђе но је да се за јед нич ка сво ји на упи су је на име свих за једни ча ра (чл. 76, ст. 4) и да упис за јед нич ких пра ва мо же зах те ва ти би ло ко ји од за јед ни ча ра у ко рист свих, на осно ву ове ре ног овла шће ња оста лих за јед нича ра (чл. 123, ст. 4). Из о ста нак овла шће ња од би ло ког за јед ни ча ра, пред ста вљао би ле ги ти ма ци ју за во ђе ње спо ра, о че му би се мо гла упи са ти за бе ле жба (чл. 82, ст. 1, тач. 2 и ст. 2-3). Ти ме би се спре чи ло да тре ће ли це са ве сно стек не п ра во на не по к рет но сти од заједничара који је у писан као иск ључиви власник. 16 14 З а ј ед н и ч а р ко ји ј е н е о в л а ш ћ е н о р а с п ол а г а о з а ј ед н и ч ко м с т в а р и од г о в а р а с в а ко м за јед ни ча ру у дво стру ком из но су ште те ко ју тр пи (чл. 229, ст. 2). 15 За кон о др жав ном пре ме ру и ка та стру, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/2009, 18/2010, 65/2013, 15/2015-од лу ка УС, 96/2015. 16 Вид. Ми о драг Ор лић у: Обрен Стан ко вић, Ми о драг Ор лић, С т в а рн о п р ав о, Б еог р а д 1996, 355: Ако брач ни друг ко ји ни је упи сан у зе мљи шне књи ге по кре не ту жбу за утвр ђе ње да је не по к р е тно с т у з аједн и чкој св ојин и, с удови м у до з в о љ а в а ју д а з а б е ле ж и спо р у з е м љи ш не 826

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 2. ЗА Ј ЕД Н И Ч К А С ВО Ј И Н А С У П РУ Ж Н И К А 2.1. Ва же ћа ре гу ла ти ва у Ре пу бли ци Ср би ји За јед нич ка сво ји на су пру жни ка је нај че шћи и у том сми слу нај зна чајн и ји ви д з а једн и чке св ојине. Наглашен и зна чај л и чн и х од нос а с у п руж н ик а, по тре ба очу ва ња ме ђу соб ног по ве ре ња и не за мен љи вост уче сни ка за јед нице, ус ло ви л и с у по т р е бу п р о п и си в а њ а по с е б ног р е ж и ма њи хо в е з а јед н и ч ке св о ји не (з а јед н и ч ке и мо ви не), по в рх по с е б ног р е ж и ма з а јед н и ч ке св о ји не у од но с у на ис к љу ч и ву (и н д и ви д у а л н у) св о ји н у. Без пре тен зи је да се да ју све о бу хват ни од го во ри на број на ва жна и инте ре сант на пи та ња ве за на за ре жим за јед нич ке имо ви не су пру жни ка, ана - ли зи ра ће мо са мо она пра ви ла ко ја свој зна чај цр пе из те ме овог ра да, тј. пра ви ла ко ја се од но се на рас по ла га ње не по крет но сти ма на ко ји ма су пружни ци има ју за јед нич ку сво ји ну. Ра ди се, пре све га о пра ви ли ма из чл. 174 По ро дич ног за ко на: (1) Заједничком и мо в и ном с у п р у ж н и ц и уп ра в ља ју и рас п о ла ж у за јед н ич к и и сп о ра з ум но. (2) С м а т ра се да п о с л о в е ре д о в н ог у п ра в ља ња с у п р у ж н и к ув е к п ре д у з и м а у з с а г л ас н о с т д р уг о г с уп р уж н ик а. (3) С уп р уж н и к н е м ож е р а сп ол а г а т и с в о ји м уде л ом у з а је д н ич кој и м о в и н и н и т и га м о ж е оп т е ре т и т и п ра в н и м п о с лом ме ђу ж и в и ма. Ре ж и м заједн и чке својине подразумева немог ућнос т за би ло ког з а једн и ча ра да ра с по ла же сво ји м уде лом (о т у ђе ње и л и оп т е ре ће ње), је р удел и, и ако од р е д и в и, н и с у од р е ђ е н и. Мо ме н а т њи хо в ог од р е ђ е њ а н а би ло ко ји на ч и н (и де а л но и л и ре а л но) зна ч и к рај ре ж и ма з а јед н и ч ке сво ји не. Због нео д ре ђе но сти уде ла упра вља ње и рас по ла га ње вр ши се за јед нич ки и спо р а з у м но. По с т а в љ а с е п и т а њ е с уд би не р а с по л а г а њ а ко је је у ч и њ е но п р о т и в но на ве де ном п ра ви л у. Ог ра ни чи ће мо се са мо на от у ђе ње и ли оп те ре ће ње ства ри ко ја је у за јед нич кој сво ји ни су пру жни ка. Од го вор би тре бао да бу де јед но - с т а в а н: р а с по л а г а њ е је с у п р о т но и м пе р а т и в ној но р м и и т о по в л а ч и њ е г о ву н и ш т а вос т. 17 Пра во сво ји не или огра ни че но ствар но пра во на ства ри у за једн и ч кој св о ји н и ко јом је је да н з а јед н и ча р не о в л а ш ће но р а с по л а г а о не мо же се сте ћи на осно ву тог прав ног по сла, већ са мо пре ма оп штим пра ви ли ма о књи ге и на тај на чин оне мо гу ћи да тре ће ли це са ве сно стек не пра во сво ји не на не по крет ности од укњи же ног брач ног дру га. Суд ска прак са је у овом по гле ду пот пу но ујед на че на и из ра же на у ду гом ни зу од лу ка. 17 То да ље зна чи оба ве зу по вра ћа ја у пре ђа шње ста ње за слу чај да је до шло до из врше ња пре ста ци ја ко је про ис ти чу из ни шта вог прав ног по сла, бу ду ћи да не по сто ји основ т а к в о г д а в а њ а, и п р а в о с а в е с н е с т р а н е н а н а к н а д у ш т е т е. Ви д. о п ш т а п р а в и л а о н и ш т а в и м у г о в о р и м а, З а ко н о о б л и г а ц и о н и м од н о с и м а, (Слу жбе ни лист СФРЈ, бр. 29/1978, 39/1985, 45/1989 од лу ка УСЈ, 57/1989, Слу жбе ни лист СРЈ, бр. 31/1993, Слу жбе ни лист СЦГ, бр. 1/2003 Устав на по ве ља), чл. 103, 104, 108-110. 827

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) с т и ца њу п ра в а сво ји не од не в ла сн и к а и л и п у т ем од р ж а ја. 18 Бу ду ћи да је стица ње од не вла сни ка огра ни че но на сти ца ње пра ва сво ји не на по крет ним с т вари ма, 19 ка да је у пи та њу не по крет на ствар, са ве стан др жа лац би се мо гао по зва ти са мо на одр жај ка да су ис пу ње ни за ко ном про пи са ни усло ви. 20 И н с т ит у т и с т ицањ е од нев ласн ик а (не ов лаш ћеног) и од рж ај з аснов ан и с у н а з а ш т и т и с ав ес н и х у ч ес н ик а п р а вн о г п р о м е т а. Р а д и с е о п од р е д н и м и л и а л т е р на т и в н и м на ч и н има с т ицањ а, ко је з а ко но да в а ц и з у з е т но до п у ш т а к а да не до с т а ју ус ло ви з а р е дов но с т и ца њ е, р а д и з а ш т и т е, по п р а ви л у, с а в е - с н о г с т и ц а о ц а. 21 С в а к и в и д п одр едн о г с т и ц а њ а с л у ж и о с т в а р е њу н е ко г и н т е р е с а з а ко ји з а ко н о д ав а ц н ал аз и д а п р ет еже н а д и нт ер ес им а који с е оства ру ју ис п уњењем услова за редовно сти ца ње. 22 По ста вља се пи та ње да ли с е б е з по с т о ја њ а и з ри ч и т ог п р авил а о з аш т и т и с а в е сног с т и ца о ца у с л у ча ју не о в ла ш ће ног ра с по ла г а њ а з аједн ичара, мо же п ру ж и т и з а ш т и т а по зи вом на на че ло по у з да њ а у к а т а с т ар не по к р е т но с т и? Од но сно, да л и је рад и з аш т ит е по в е р е њ а у п р а в ном п р о ме т у, и з у з е т но до зв о љ е но с т и ца њ е п р а в а св о ји не и дру гих ствар них пра ва од стра не са ве сног тре ћег ли ца, ка да су ис пу ње не оп ш т е п р е т по с т а в ке под ко ји ма с е ш т и т и по у з да њ е у т ач но с т и по т п у но с т ја в ног р е г и с т р а п р а в а н а не по к р е т но с т и м а, а св о ји н а н и је би л а у п и с а н а у јавном регистру као заједничка? Одговор на по ста вље но пи та ње по ку ша ће - мо да да мо на кон при ка за пра ви ла ко ји ма се да та си ту а ци ја ре гу ли ше у прав ним по ре ци ма др жа ва на ста лих рас па дом не ка да шње СФРЈ, као и наче л а по у з да њ а у к а т а с т а р не по к р е т но с т и. Пра ви ло које ш т и т и с у п ру ж н ик а који н и је у п и с а н у ја в н и р е г и с т а р к а о т и т у л а р з а јед н и ч ке св о ји не, с а д р ж а но је у ч л. 176, с т. 2 По р о д и ч ног з а ко на: Сма тра се да је упис из вр шен на име оба су пру жни ка и ка да је из вр шен на име са мо јед ног од њих осим ако на кон упи са ни је за кљу чен пи сме ни спо раз ум с у п р у ж н и ка о де о б и з а је д н ич ке и м о в и не од н о с н о б рач н и уго в ор, и л и је о п ра в им а с у п р у ж н и ка н а не п о к ре т но с т и од л у ч и в ао с уд. Ра ди се о пра ви лу ко је је 198 0. г о д и н е ус т а н о в љ е н о у Ре п у б л и ц и С р б и ји З а ко н о м о б р а к у и по р о д и ч н и м од но сим а. 23 О ви м п р авилом З акон у в од и о б ориву з аконск у 18 Вид. Ma ri ja Draš kić, Po ro dič no pra vo i pra va de te ta, Be o grad 2005, 401-402. 19 За кон о осно ва ма сво јин ско прав них од но са, чл. 31. 20 За кон о осно ва ма сво јин ско прав них од но са, чл. 28, 30. 21 V lad im i r V. Vod inel ić, Gra đan sko pra vo, Uvod u gra đan sko pra vo i Opšti deo gra đan skog p r a v a, Be o grad 2014, 29: Ка да се из ја ло ви не ки ре дов ни вид сти ца ња, нај че шћу ал тер на ти - ву ч и н е с л у ч а је в и у ко ји м а с е с а в е с но с т п р и б а в и о ц а ја в љ а к а о з а једн и чк и ус л ов з а с т и ц а њ е (с а в е с н о с т и ц а њ е). Ако је при ба ви лац са ве стан (тј. да не зна и не мо же зна ти за не до ста так з б ог ког је у кон к р е т ном с л у ча ју и зос т ало р едовно с т и ца њ е), омо г у ћу је м у с е да п ра в о с т ек не упр кос то ме што ни је ис пу њен не ки услов за ре дов но сти ца ње. На истом ме сту, на ве де ни с у н е к и п од р ед н и ( р е з е р в н и, а л т е р н а т и в н и) в и д о в и с т и ц а њ а. 22 Ibid. 23 Слу жбе ни гла сник СРС, бр. 22/1980, 11/1988, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 22/1993, 25/1993, 35/1994, 46/1995, 29/2001. Члан 322, ст. 2: Ако је у зе мљи шне или дру ге јав не књи ге 828

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 прет по став ку да не по крет ност, иа ко упи са на на име јед ног брач ног дру га, при па да брач ним дру го ви ма као за јед ни ча ри ма, чи ме се на пла ну до ка зив ањ а и з о снов а ме њ а по ло ж ај б р ач ног д ру г а ко ји у з е м љи ш не к њи г е н и је упи сан као вла сник (он не мо ра до ка зи ва ти да је за јед ни чар, већ брач ни друг на чи је име је не по крет ност упи са на мо ра до ка зи ва ти да је ис кљу чи ви власник). По на шој ра ни јој прак си, ако је не по крет ност упи са на на име јед ног б р ач ног д ру г а, д ру г и б р ач н и д ру г мо же до к а зи в а т и д а је т а непо к р е тно с т сте че на ра дом у то ку бра ка, и да као та ква при па да брач ним дру го ви ма као њи хо в а з а јед н и ч к а св о ји на на не о п р е де љ е н и м де ло ви ма. 24 За ме ђу соб не од но се за јед н и ча ра н и је од зна ча ја у п ис у ја в н и ре г и с т ар. За опре де ље ње да ли се ра ди о за јед нич кој сво ји ни бит но је да се ра ди о ствари ко ја је с т е че на ра дом у т о к у т ра ја ња за јед н и це ж и во т а у бра к у, 25 а не да ли је у јав н и ре г и стар у п и са но да се рад и о заједн и чкој својин и. А ко н ије извршен у п ис заједн и чке сво ји не већ ис к љу ч и ва сво ји на јед ног су п ру ж н и ка ( у на ш и м усло ви ма, по п ра ви л у, м у жа), на ве де но п ра ви ло омо г у ћа ва за ш т и т у оног суп ру ж н и ка ко ји је до п ри нео с т и ца њу не по к ре т но с т и, а ко ји, нај че ш ће из т рад и ц и она лн и х ра злога, н ије у п иса н као једа н од т ит улара заједн и ч ке својине. 26 Уп ис не по к р е тнос т и, која је с т ечена р адом т оком т р ајањ а з а једн ице ж ив от а у бра ку, на име јед ног су пру жни ка не ути че на при ме ну ре жи ма за јед нич ке сво ји не. Ме ђу тим, основ заштите савесног трећег лица, у недостат ку изри читог п равила за сит уац ију када је у п исан и зајед н и чар нео в ла ш ће но рас по ла гао, је у на че лу по уз да ња у јав ни ре ги стар о пра ви ма на не по крет но сти ма. 2.2. Ре жим за јед нич ке сво ји не (су пру жни ка) у бив шим Ју г о с ло в ен ск и м р е п у б л и к а ма За кон ска правила којима се регулишу ствар но прав ни од но си и имо вински од но си су пру жни ка у Ре пу бли ци Хр ват ској, ускла ђе на су са пра ви лом упи сан као вла сник на за јед нич кој имо ви ни са мо је дан брач ни друг, сма тра ће се као да је упис из вр шен на име оба брач на дру га, уко ли ко до упи са ни је до шло на осно ву пи сме ног у г о в о р а з а к љу ч е н о г и з м е ђу б р ач н и х д р у г о в а. 24 Обрен Стан ко вић у: Обрен Стан ко вић, Ми о драг Ор лић, С т в а рн о п р ав о, Б еог р а д 1996, 164, фн.483. 25 По ро дич ни за кон, чл. 171, ст. 1. Вид. М. Draš kić, 397-400, Гор да на Ко ва чек-ста нић, По ро дич но пра во: парт нер ско, деч је и ста ра тељ ско пра во, Но ви Сад 2007, 114-115. 26 Без по себ ног на гла ша ва ња, ја сно је да се у на шим усло ви ма ра ди о за шти ти же не з б о г њ е н о г т р ад иц и о н а л н о п од р е ђ е н о г п о л о ж а ј а у б р а к у. Ч и њ е н и ц а ј е д а с у ж е н е в е о м а рет ко упи са не као вла сни це по родичне имовине. Озбиљност последица је уочена и припре - м а с е, у з п о м о ћ С в е т с ке б а н ке, и з м е н а р е г у л а т и в е ко ја ћ е о л а к ш а т и и з н а т н о п о је ф т и н и т и упис су пру жника као титулара заједничке својине или сувласника. Тиме се же ли до при не - т и р од н ој р а в н о п р а в н о с т и и п о в е ћ а њу б р о ја же н а у п и с а н и х у к а т а с т а р н е п о к р е т н о с т и, ш т о ће до в е с т и не с а мо до о сна же њ а по ло ж а ја же не, в ећ и брач не з а јед н и це. И з в ор и н ф ор ма ц и је h t t p:// w w w.r g z.g o v.r s /d e fa u l t. a s p, 4. ја ну ар 2017. 829

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) о прав ној за шти ти сти ца о ца ко ји је у до бр ој ве ри по сту пао с по ве ре њем у з е м љи ш не к њи г е. З а ко ном ко ји м с у у р е ђе н и с т в а р но п р а в н и од но си, 27 п р о п и с а но је п р а - ви ло да ка да је ствар на осно ву за ко на у за јед нич кој сво ји ни ви ше ли ца, на то не ма ути ца ја чи ње ни ца да је у зе мљи шним књи га ма при ка за но да је у своји н и са мо не ког од за јед н и ча ра, оси м п ре ма т ре ћ и м л и ц и ма ч и је се по ве ре ње у про ме ту шти ти. 28 Ства ри ма ко је су у за јед ни ч кој сво ји ни за јед ни ча ри рас по - ла жу за јед нич ки. Ка да рас по ла га ње вр ши са мо је дан од заједничара, потреб - но му је овла шће ње оста лих. У про тив ном, уго вор ће би ти ни штав. Ра ди за шти те по ве ре ња у прав ном про ме ту, из у зет но је до зво ље но сти ца ње пра - ва сво ји не и дру гих ствар них пра ва од стра не са ве сног тре ћег ли ца и ка да је ра с по ла г а њ е у ч и њ е но б е з с а гла сно с т и сви х з а јед н и чара. К ада је у п ит ању рас по ла га ње не по крет но шћу, по треб но је да се ис пу не два усло ва: да су исп у њ е не оп ш т е п р е т по с т а в ке под ко ји м а с е ш т и т и по в е р е њ е у з е м љи ш не књи ге и да сво ји на ни ји би ла упи са на у зе мљи шној књи зи као за јед нич ка. 29 Што се ти че имо ви не ко ју су брач ни дру го ви сте кли ра дом за вре ме т р а ја њ а б р ач н е з а јед н и ц е (б р ачн а с т еч е в и н а), у Ре п у б л и ц и Х р в а т с кој, од 1999. г о д и не, она н и је у р е ж и м у з а јед н и ч ке св о ји не, в ећ су св о ји не. 30 Ва же ћ и з а кон ко ји м с у р е г у л и с а н и по р о д и ч н и од но си, з а д р ж ав а р еж и м с усв ојине б р ач не с т е че ви не. 31 У кон тек сту те ме ко јом се ба ви мо, иа ко се не ра ди о зајед н и ч кој св о ји н и в ећ с у св о ји н и с у п ру ж н и к а, ск р е ће мо па ж њу на п р а ви ло чи ја је свр ха да се обез бе ди по уз да ње у јав ни ре ги стар о не по крет но сти ма. На и ме, за ва ља ност по сло ва фак тич ког или прав ног располагања непокрет - но с т и ма 32 ко је чи не брач ну сте че ви ну брач них дру го ва, зах те ва се да су га 27 Пре чи шћен текст За ко на о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма h t t p:// n a r o d n e - n o v i n e. n n. h r /c l a n c i /s l u z b e n i /2015_ 07_ 81_ 1548. h t m l, 20. де цем бар 2016. 28 Члан 57, ст. 3 За ко на о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма. 29 Члан 61 За ко на о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма. Ако се ра ди о по крет ним с т в а р и м а у з а јед н и ч кој с в о ји н и, п о т р е б н о је д а је с т и ц а л а ц с а в е с т а н и д а је с т и ц а њ е з а с н о - ва но на те рет ном прав ном по слу. Вид. Ni ko la Ga vel la, 728-729. 30 N. Ga vel la, 567-570, 725, фн. 23. Оби тељ ски за кон из 1999. го ди не из ме нио је имо вин ски ре жим у бра ку. Ства ри ко је ула зе у брач ну сте че ви ну ни су у за јед нич кој сво ји ни брач них друго ва, већ су брач ни дру го ви су вла сни ци тих ства ри. О не а де кват но сти озна ча ва ња брач не сте - че ви не као не ке спе ци фич не им но ви не брач них дру го ва, на кон што је на пу штен ра жим за једнич ке сво ји не, а брач на сте че ви на под ве де на под ре жим су сво ји не, вид. N. Ga vel la, 569, фн.524. 31 Obi telj ski za kon (По ро дич ни за кон), Na rod ne no vi ne, бр. 103/2015. Члан 36, ст. 3: Брачн и д ру г о ви с у у јед на к и м де ло ви ма с у в ла сн и ц и брач не с т е че ви не, а ко н и с у д ру к ч и је у г о в о - ри л и. Сво је и мо ви н ске од но с е брач н и д ру г о ви мо г у у р е д и т и брач н и м у г о во р ом, а л и не мо г у у г о в о р и т и р е ж и м з а јед н и ч ке с в о ји н е. З а ко н о м о в л а с н и ш т в у и д р у г и м с т в а р н и м п р а в и м а (чл. 57, ст. 2) про пи са но је да ствар мо же би ти у за јед нич кој сво ји ни са мо на осно ву за ко на. 32 Ако се ра ди о про ме ни на ме не, ве ћим по прав ка ма, до град њи, на до град њи, пре у ре - ђе њу, оту ђе њу це ле ства ри, да ва ње це ле ства ри у за куп или на јам на ду же од јед не го ди не, з а с н и в а њ е х и п о т е ке, с т в а р н е и л и л и ч н е с л у ж б е н о с т и, с т в а р н о г т е р е т а и л и п р а в а г р а ђ е њ а на це лој ства ри. 830

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 з а јед н и ч к и п р ед у з е л и и л и п и с а на с а гл а сно с т д ру г ог б р ач ног д ру г а, у з ов е - ру по т п и с а код ја в ног б е ле ж н и к а. Ме ђу т и м, не по с т о јањ е т ак в е с а гла снос т и не ути че на пра ва и оба ве зе са ве сног тре ћег ли ца. 33 У Ре п у бл и ц и Сло ве н и ји з а кон ск а р е г у ла т и в а с т в ар но п ра в н и х од но са, 34 п р едви ђа ме ђу о снов н и м на че л и ма по в е р е њ е у з е м љи ш н у к њи г у, п р а ви лом да са ве сно ли це ко је се у прав ном про ме ту по у зда ло у по дат ке о пра ви ма ко ја су упи са на у зе мљи шну књи гу, због то га не сме тр пе ти штет не по след ице. 35 И де нт и ч но п р авило с е н ал ази у З а кон у о з ем љи ш н и м к њиг а м а, а по ред то га из ри чи то је про пи са но да онај ко ис пу ни усло ве за упис пра ва или прав не чи ње ни це у зе мљи шну књи гу, а не зах те ва упис, сно си све штетне по с ле д и це т а к вог п р о п ус т а. 36 Лог и чна по с ле д и ца т а к вог п ри с т у па је п рави ло о з а ш т и т и с а в е сн и х т р е ћ и х л и ца п ри р а с по л а г а њу т и т у л а р а з а јед н и ч- ке св о ји не. Н а и ме, к а да је да н од з а јед н и ча р а с а мо с т а л но р а с по л а же, сма т р а се да тре ће ли це ни је са ве сно (ни је у до бр ој ве ри) са мо ако је зна ло да је с т в а р у з а јед н и ч кој св о ји н и и да је р а с по л а г а њ е и з в р ше но б е з с а гл а сно с т и з а јед н и ч ког в л а сн и к а. 37 З а ко ном ко ји м с у р е г у л и с а н и б р а к и по р о д и ч н и од но си, 38 ме ђу од р едба ма ко ји ма се уре ђу је за јед нич ка имо ви на су пру жни ка (чл. 51-62) не на лази се по себ но пра ви ло о рас по ла га њу пра вом сво ји не на ства ри ма ко је улаз е у з а јед н и ч к у и мо ви н у. То ч и н и мо г у ћ и м з а ш т и т у с а в е сног т р е ћег л и ц а по зи вом на на че ло по ве ре ња у зе мљи шну књи гу без из у зет ка. У Ре пу бли ци Ма ке до ни ји, сту па њем на сна гу За ко на о сво ји ни и другим ствар ним пра ви ма, 39 п р ес т але с у д а в аже одр едб е По р од и ч ног з ако н а ко ји ма су би л и у ре ђе н и и мови нск и односи брачн и х д руг о ва. 40 Према опш т ем п р а ви л у ко је с е од но си на з а јед н и ч к у св о ји н у, 41 ка да је ствар у за јед нич кој 33 Брач ни друг без чи је са гла сно сти је по сао пред у зет има пра во на на кна ду ште те ко ја му је од стра не дру гог брач ног дру га ти ме про у зро ко ва на. Вид. чл. 37 Оби тељ ског за ко на. 34 St v a r n o p r av n i z a ko n i k, Urad ni list R Slo ve ni je, бр. 87/2002, 91/2013. 35 То пра ви ло са др жа но је у чл. 10 Ствар но прав ног за ко ни ка. 36 З а ко н о з е м љи ш н и м к њи г а м а, Ur a d n i li s t R S l o v e n i je, бр. 58/2003, 45/2008, 28/2009, 25/2011, чл. 8. 37 Ствар но прав ни за ко ник, чл. 72. 38 Zakon o z a kon sk i z vez i i n d r už i nsk i h r a zme rji h (Закон о брак у и пор од и чн и м односима), п р е ч и ш ћен т екс т до с т у па н на ht t p:// w w w.u ra d ni- li st. si /1/ob ja va.js p?u r li d=20 0469& ste v il k a=309, 20. де цем бар 2016. 39 За кон за соп стве ност и дру ги ствар ни пра ва, Слу жбен ве сник на РМ, бр. 18/2001, 92/2008, 139/2009, 35/2010. 40 З а ко н з а с ем е јс т в от о, Слу жбен ве сник на РМ, бр. 80/1992. Ви ше стру ке из ме не и доп у н е, п р е ч и ш ћ е н е и ко н с о л и д о в а н е т е к с т о в е в и д. н а http://www.mtsp.gov.mk/za ko ni.nspx, 20. де цем бар 2015. Пре ста ле су да ва же од ред бе чл. 203-218. 41 Гла ва III За ко на о сво ји ни и дру гим ствар ним пра ви ма (чл. 30-111) од но си се на подвр сте пра ва сво ји не (су сво ји на, за јед нич ка сво ји на и ета жна сво ји на). Оп ште од ред бе о за једн и чкој сво ји н и сад рж ане су у ч л. 59-65, а з аједн и чк а сво ји на у брач ној и в а н брач ној з а јед н и ц и ре гу ли са на је чл. 66-81. 831

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) сво ји ни на то не ма ути ца ја чи ње ни ца што је у јав не књи ге та ствар упи са на као сво ји на са мо не ког од за јед ни ча ра. Ме ђу тим, то не ути че на пра ва тре ћих ли ца ко ја то ни су зна ла и ни су би ла ду жна зна ти (чл. 59, ст. 3). На осно ву тог п ра ви ла оч у в а но је по ве р е њ е са ве сн и х л и ца у к а т а с т ар непок р е тнос т и, 42 без об зи ра на пра ви ла ко ја се од но се на за јед нич ку сво ји ну у брач ној и ван брач ној за јед н и ц и. И н те ре си брач н и х д ругова као за јед н и ча ра за ш т и ће н и су сле де ћ и м п ра ви л и ма: а) за вр ше ње по сло ва ко ји п ре ла зе ок ви ре ре дов ног у п ра в ља ња и ра с по ла г а њ а по т ре б на је сагласно с т д руг ог брач ног д ру г а и з ра же на у фор м и ко ја се зах те ва за пу но ва жност да тог по сла (чл. 72); б) ако је у јав не књи ге као вла сник за јед нич ке имо ви не упи сан са мо је дан од брачних другова сматра се да је упис из вр шен на име оба брач на дру га (чл. 69, ст. 2). У Ре п у б л и ц и Ц р н ој Го р и, З а ко н о с в о ји н с ко - п р а в н и м од н о с и м а, 43 у окви ру де ла ко јим је ре гу ли са на за јед нич ка сво ји на, са др жи пра ви ло о рас - п о л а г а њу и о п т е р е ћ е њу с т в ар и у з аједн и чкој с в ојин и у з с аг л ас н о с т с в и х з а јед н и ча р а. И з у з е т но, т р е ће л и це мо же на о сно ву п р а в ног по с л а ко ји н и је з а к љу чен с а сви м з а јед н и ча ри ма, с т е ћ и п р а в о св о ји не на не по к р е т но с т и ма а ко је с а в е с т а н и а ко п р а в о св о ји не н и је би ло у п и с а но у к а т а с т а р не по к р е т - но сти на име свих за јед ни ча ра (чл. 157). Иа ко не ма из ри чи те од ре бе о то ме да са ве сно тре ће ли це под истим усло ви ма мо же сте ћи не ко дру го (огра нич е н о) с т в а р н о п р ав о н а н еп ок р е тн ос т и ко јо м је з а јед н и ч а р н е о в л а ш ћ е н о р а с по л а г а о, 44 то је сва ка ко мо гу ће, јер ако мо же оту ђи ти ствар, тим пре је мо же оп т е р е т и т и (ar gu men tum a ma i o re ad mi nus). Пор од и чн и з акон Реп у- бл и ке Ц р не Го р е 45 с а д р ж и ско р о и ден т и ч не од р ед б е к а о и Пор од и чн и з акон Ре п у бл и ке Ср би је, о у п р а в љ а њу и р а с по л а г а њу з а јед н и ч ком и мо ви ном (ч л. 291) и си ту а ци ји ка да је не по крет ност упи са на на име јед ног брач ног дру га (чл. 289, ст. 2). Ме ђу тим, оп ште пра ви ло 46 о з а ш т и т и си г у р но с т и п р а в ног про ме та пу тем за шти те са ве сних тре ћих ли ца ко ја су се по у зда ла у исти нит о с т и по т п у но с т по да т а к а у п и с а н и х у к а т а с т а р не по к р е т но с т и, 47 ни је став љ ено в а н снаг е пос е бн и м п равилом које би брач ног д ру г а ко ји н и је у п и с а н у ка та стар не по крет но сти шти ти ло и у од но су на са ве сног сти ца о ца. 42 О е виде н ц и ји не по к р е т но с т и у Ре п у б л и ц и М а ке до н и ји ви д. Ра де нк а Ц в ет и ћ, Са време на еви ден ци ја не по крет но сти, Но ви Сад 2016, 40-41. На че ло тач но сти и по ве ре ња у упис а н о, ч л. 114 З а ко н а о к а т а с т р у н е п о к р е т н о с т и (Слу жбен ве сник на РМ, 55/2013): По да ци у к а т а с т р у н е п о к р е т н о с т и с м а т р а ј у с е т ач н и м, п а с а в е с н о л и ц е ко је је в е р о в а л о у у п и с а н о у к а т а с т р у н е п о к р е т н о с т и, н е з н а ј у ћ и д а је о н о ш т о је у п и с а н о н е т ач н о и л и н е п о т п у н о, н е ћ е т р п е т и ш т е т н е п о с л е д и ц е. 43 Слу жбе ни лист РЦГ, бр. 19/2009. 44 Као што је слу чај у За ко ну о вла сни штву и дру гим ствар ним пра ви ма Ре пу бли ке Хр ват ске (чл. 61, ст. 3) 45 Слу жбе ни лист РЦГ, бр. 1/2007. 46 За кон о сво јин ско-прав ним од но си ма, чл. 157. 47 Ч ла н 10 Закона о д рж а вном п рем је ру и к ат а с т ру не по к ре т но с т и, Слу жбе ни лист РЦГ, бр. 29/2007, 32/2011. 832

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 У Ре пу бли ци Срп ској је на сли чан на чин, ком би на ци јом на ве де них прави ла, у п ра в ном п р омет у з аш т ићено св ако с авесно л ице ко је је с т ек ло п рав о на не по к ре т но с т и по у зда ју ћ и се у т ач нос т и по т п у нос т по да т а ка у п и са н и х у ја вн и р е г и с т а р. 48 Ч и њ е н и ца да је непок р е тно с т у п ис ана на и ме једног з а једни ча ра не ма ути ца ја на ре жим за јед нич ке сво ји не, осим пре ма тре ћим лици ма чи је се по ве ре ње у про ме ту шти ти (чл. 43, ст. 2). Тре ће ли це мо же на осно ву прав ног по сла ко ји ни је за кљу чен са свим за јед ни ча ри ма (нео вла шће - но р а с по л а г а њ е јед ног и л и не к и х од з а јед н и ча р а), с т е ћ и п р а в о св о ји не и л и не ко д ру го ствар но п ра во на не по к ре т но сти ма, ако је по ст у па ло у до бр ој ве ри и ако сво ји на ни је би ла упи са на у јав ном ре ги стру као за јед нич ка (чл. 47). Ме ђу п р а ви л и ма ко ја р е г у л и ш у и мо ви н ске од но с е б р ач н и х с у п ру ж н и к а, 49 не ма п ра ви ла које би брачног суп руж н ик а који н ије у п иса н у ја вн и р ег ис т ар шти ти ло у од но су на са ве сног сти ца о ца. Да ти при каз упу ћу је на за кљу чак да је при ре гу ли са њу за јед нич ке своји н е, р а д и з а ш т и т е с и г у рн ос т и п р а вн о г п р ом ет а, п р едв иђ е н и зуз ет а к од п р а ви ла да је р а с по ла г а њ е з а јед н и ч ком св о ји ном мо г у ће с а мо у з с агла сно с т свих за јед ни ча ра. У слу ча ју нео вла шће ног рас по ла га ња од стра не за јед нича ра, за шти ће на су са ве сна тре ћа ли ца ко ја су се по у зда ла у исти ни тост и по т п у но с т по да т а к а у п и с а н и х у ја в н и р е г и с т а р п р а в а на не по к р е т но с т и ма. Та ко ђе, н и где нема пос е бног п равила које би брачног д ру г а који н и је у п иса н у јав ни ре ги стар, шти ти ло и у од но су на са ве сног сти ца о ца он да ка да је упис а н и б р ачн и д ру г не о в л а ш ће но р а с по л а г а о з а јед н и чком с т в ари. Од носно, не ма пра ви ла ко је спре ча ва са ве сно сти ца ње ствар них пра ва на не по крет - но с т и ма по у з да њ ем у р е г и с т а р не по к р е т но с т и. 3. Н А Ч Е ЛО ПО У З Д А ЊА У К А ТА СТА Р Н Е ПО К РЕТ НО СТ И По д а ц и о н е п о к р е т н о с т и м а у п и с а н и у ка т а с т а р н еп ок р е т н о с т и с у исти ни ти и по у зда ни и ни ко не мо же сно си ти штет не по сле ди це због тог п о уз да ња. 50 На че лом по уз да ња (по ве ре ња) у ка та стар не по крет но сти шти те се са - ве сни сти ца о ци ко ји су у п рав ном п ро ме т у ист у па ли с по ве ре њем у истинитост и по т п у но с т по да т а к а у п и с а н и х у ја в н и р е г и с т а р. О в о п р а ви ло до би ја св ој п р а к т и ч н и зна чај у си т у а ц и ји к а да с е с т в а р но п р а в но с т а њ е не по к р е т но с т и ко је је у п и са но у ре г и с т ар ра з л и к у је од с т в ар ног с т а њ а, од но сно к а да је у п ис 48 З а к о н о с т в а р н и м п р а в и м а, С л уж б ен и г л ас н и к Ре п у б л и к е С р п с к е, бр. 124/2008, 58/2009, 95/2011, 60/2015. 49 По р о д и чн и з а кон, С л у ж бе н и г л а с н и к Ре п у бл и ке Срп с ке, бр. 54/2002, 41/2008, 63/2014, чл. 269-283. 50 За ко на о др жав ном пре ме ру и ка та стру, чл. 63 ( На ч е л о п о у з д а њ а). 833

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) не и с т и н и т. С а в е сн и с т и ц а о ц и п р а в а н а не по к р е т но с т им а не мог у т рпет и би ло ка ву ште ту због чи ње ни це да се ре ги стро ва но стање разликује од ствар - ног с т а њ а не по к р е т но с т и. 51 Н а че ло по у з д а њ а ш т и т и с а мо с а в е сног с т и ц а о ц а, 52 од но сно оног чи је је не зна ње, да је упис у јав ном ре ги стру не и сти нит или не пот пун, оправ дано. Те рет до ка зи ва ња је на оном ко твр ди су прот но. Про тив сти ца о ца чи ја са ве снос т н и је оспо ре на, не мо же се ис т и ца т и не и с т и н ит ос т и л и непо тп унос т у п и с а н и х по да т а к а. Домашај на че ла по уз да ња у ка та стар не по к рет но сти мо же се сагледати тек кроз од го вор на пи та ње ка да ће се сти ца лац мо ћи по зва ти на сво ју са ве сност. Ду го го ди шњи став на ше суд ске прак се био је да сти ца лац мо ра ис пи та ти не са мо зе м љи шнок њи ж но од но сно ре г и ст ро ва но ста ње, већ и ванк њи ж но, те да с об зи ром на утвр ђе но ста ње ни ти зна, ни ти мо же зна ти да упи са но ста ње ни је тачно и пот пу но. Та кав при ступ по сле ди ца је, нај бла же речено, незадовољава ју ћег ста ња ре г и ст ра не по к ре т но ст и, 53 и би т но је осла био на че ло по уз да ња. 54 У на шој прав ној ли те ра ту ри при ме ће но је да је ова ква суд ска прак са, без об зи ра на мо гу ће раз логе и оправдање ње ног фор ми ра ња, знат но до прине ла сла бље њу п рав не ди сци п ли не и у ред ног п рав ног са о бра ћа ја. 55 Ванк њиж н и п ро ме т не по к ре т но с т и је у зео ма ха и у јед ном ре ла т и в но д у г ом пе ри о д у с т в о р е но је с т а њ е не по к р е т но с т и д р а с т и ч но р а з л и ч и т о од оног ш т о је у п и- 51 О на че лу по уз да ња вид. Р. Цве тић (2016), 118-124. 52 Због из о стан ка екс пли цит ног од ре ђе ња да се на че лом по уз дања у катастар непо - к р е т н о с т и ш т и т и с а м о с а в е с т а н с т и ц а л а ц, н е м о же с е з а к љу ч и т и д а је з а ко н о д а в а ц же л е о д а з аш т ит и с в ако г с т иц аоц а б е з о бз ир а н а њ ег ову с а в е с н о с т. Н а ч е л о с а в е с н о с т и и п о ш т е њ а је јед но од оп штих на че ла на ко ји ма по чи ва наш прав ни си стем. Ипак, сма тра мо да је би ла а д е к в а т н и ја ф о р м у л а ц и ја п р ед л о же н а у т е к с т о в и м а Н а ц р т а З а ко н а о д р ж а в н о м п р е м е р у и к а т а с т р у и з ј у л а и д е ц е м б р а 2 0 0 6. г о д и н е и д е ц е м б р а 2 0 0 7. г о д и н е: С а в е с н о л и ц е м о же с е поуздати да су подаци о непокретностима и прави ма на њи ма упи са ни у ка та стар не по крет - но сти исти ни ти и пот пу ни, и у слу ча ју ка да ови по да ци то ни су, и не мо же сно си ти штет не по сле ди це због тог по уз да ња. Са ве сним ли цем из ста ва 1. овог чла на сма тра се ли це ко је не зна ни ти је пре ма окол но сти ма мо гло зна ти да по да ци о не по крет но сти ма и пра ви ма на њи ма упи са ни у ка та стар не по крет но сти ни су исти ни ти, од но сно пот пу ни. 53 Вид. Р. Цве тић (2016), 53-58. 54 M i loš Živ ko v ić, Ak c e sor n o st za lo ž nih pra va n a ne p o k re t n o st i, Be o g r a d 2010. У конт екс т у ра з ма т ра ња ак це сор но ст и х и по теке у п рипадању (124-138), у ч ињен је освр т на начело поу здања у р е г и с т р е н е п о к р е т н о с т и и ц и т и р а н В е л ш п а хе р ( Mo r i z Wel l s p a c h e r). П р и н ц и п п о у з д а њ а нај у же је по ве зан са прет по став ком тач но сти за мљи шне књи ге и ова прет по став ка се мо же оп ра в да т и са мо а ко је зе м љи ш на к њиг а у највећем бр оју сл учајев а з аис т а т ачна. У суп р о тном, а ко је з ем љ иш н а к њ и г а у н ај в е ћ е м б р о ј у н е т ач н а, о н д а в и ш е н е м о ж е п о с т о ј а т и з а ш т и т а по уз да ња, јер би се сти ца о цу увек мо гло при го во ри ти да је, да се по на шао као ио ле па жљив, мо рао зна ти да је зе мљи шна књи га не тач на. Нав. пре ма M. Živ ko vić (2010), 130. 55 Дра гор Хи бер, Ко н с о л и д а ц и ја п р а в а с в о ји н е и з е м љи ш н о к њи ж н и с и с т е м, пред говор за ре принт књи ге Дра го слав Ма тић, Ти хо мир Ђо ко вић, З е м љи ш н о к њи ж н и п о с т у п а к, Бе о град 1998, XI II. 834

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 са но у ре ги стру. Та кав про мет има сми сла све док сво јим уче сни ци ма пру жа до во љ а н с т е пен п ра в не си г у р но с т и 56 и би ће по т р е б но нај ма њ е ис т о в р е ме на да се про из ве де но ста ње у пот пу но сти пре ва зи ђе и ус по ста ви ред и си гур - но с т у п р о ме т не по к р е т но с т и. То под р а з у ме в а а ж у р а н и фу н к ц и о на л а н р е - ги стар не по крет но сти и аде кват ну суд ску прак су. Шта тре ба да утвр ди уче сник прав ног про ме та да би мо гао ра чу на ти на по ло жај са ве сног, а то зна чи прав но за шти ће ног сти ца о ца? По треб но је да у прав ном про ме ту ис по љи ду жну па жњу нео п ход ну за сти ца ње да тог п ра в а, а с а ве с т а н мо ра би т и и к а да з а к љу ч у је п ра в н и по с а о ко ји п р ед с т а в љ а iu stus ti tu lus сти ца ња, и ка да зах те ва упис пра ва у сво ју ко рист. По ста вља се пи та ње на че га се од но си ње го ва до бра ве ра бу ду ћи да у по гле ду ре гис т р о в а ног с т а њ а, к а о по с л ед иц а делов ањ а н ачел а ја внос т и, б е з и зуз е тк а, ва жи нео бо ри ва прет по став ка да су сви би ли упо зна ти са њим. У том сми слу, од лу чу ју ћи зна чај има чи ње ни ца да ли је он знао за не сла га ње ре ги стро ваног и ствар ног ста ња, од но сно да ли му је то не сла га ње оста ло не по зна то јер у прав ном про ме ту ни је по сту пао као ио ле па жљив чо век. Ако је за несла га ње знао или је оно очи глед но за ио ле па жљи вог чо ве ка, не мо же се г о в о ри т и о с а в е сном с т и ца о ц у. 57 Н а ша с уд ск а п р а к с а уоп ш т е но н и је на к ло њ е на с т и ца њу по у з да њ ем у ре ги стар, што ни је чуд но има ју ћи у ви ду ста ње ре ги стра по след њих не ко лико де це ни ја. Ме ђу тим, у но ви је вре ме де ша ва ју се слу ча је ви у ко ји ма је, ма кар кад је реч о из вор ном сти ца њу хи по те ке, на ша суд ска прак са при зна ла стица ње на осно ву по уз да ња. 58 Мо же мо с е с а гл а си т и с а с т а в ом д а з б ог не а ж у р но с т и р ег ис т р а н аш а суд ска прак са не гле да бла го на кло но на са ве сно сти ца ње по уз да њем у ре гистар. 59 Ре ал ност је, ме ђу тим, да су до ви не при зна ју сти ца ње пра ва на осно ву по уз да ња, а да се при то ме не упу шта ју у утвр ђи ва ње кључ не чи ње ни це, да ли је сти ца лац био са ве стан. 60 Н а г о в е ш т а ји ме њ а њ а т а к в е с уд ске п р а к с е, 61 56 Д. Хи бер, XII. 57 Вид. чл. 8, ст. 3 За ко на о зе мљи шним књи га ма Ре пу бли ке Хр ват ске, На р о д н е н о в и - не, бр. 91/1996, 68/1998, 137/1999, 114/2001, 100/2004, 107/2007, 152/2008, 126/2010, 55/2013, 6 0 / 2 013. И з р и ч и т о је у т в р ђ е н о д а с е н ед ос т ат а к д об р е в ер е н е м ож е п р иг ов ор и т и н иком е са мо из раз ло га што ни је ис тра жи вао ванк њи жно ста ње. 58 Ми лош Жив ко вић у: Дра гор Хи бер, Ми лош Жив ко вић, О б е з б е ђ е њ е и у ч в р ш ћ е њ е п о т р а ж и в а њ а, Бе о град 2015, 249. 59 М. Živ ko vić, (2010), 130, фн 312. 60 О од н о с у н а ш е с у д с ке п р а к с е п р е м а н а ч е л у п о у з д а њ а в и д. Ра д е н к а Ц в е т и ћ, До м а - ш а ј н а ч е л а у п и с а и н а ч е л а п о у зд ањ а у к ат ас т а р н еп о к р е т н о с т и у н а ш ој с у д с кој п р а к с и, Збо рн и к ра до в а Пра в ног фа к ул т е т а у Но в ом Са д у, 3/2015. У о бра з ло же њу по је д и н и х с уд ск и х пре су да ко ји ма се не при зна је сти ца ње по уз да њем у ка та стар не по крет но сти, чак се из ричи то на во ди да је без ути ца ја на од лу чи ва ње на вод ту же ног да је био са ве стан. 61 П и т а њ е н е п у н о в а ж н о с т и з а к љу ч е н ог Уг о в о р а о к у п о п р о д а ји, од 29.7. 2 0 0 4. г о д и н е, к а о о п р а в д а н о м о г л о с е п о с т а в и т и ј е д и н о у с л у ч а ј у п о с т о ј а њ а н е с а в е с н о с т и т у ж е н о г 835

Др Ра ден ка М. Цве тић, Заједничка својина супружника и савесно стицање... (стр. 823 842) охра бру ју ћи су јер је то пут да се оства ри свр ха прав ног ре ги стра не по кретно сти. Зна чај овог ре ги стра дра стич но се ума њу је ако не да је прет по ста вље ни до п ри но с си г у р но с т и п р а в ног п р о ме т а, ш т о о т в а р а п ит ањ е оп р а вд анос т и ула га ња у ње гов на ста нак и одр жа ва ње. 836 4. СТАВ ВР ХОВ НОГ КА СА ЦИ О НОГ СУ ДА 4.1. За о крет суд ске прак се у по гле ду са ве сног сти ца ња по у з да њ ем у к а т а с т ар не по к р е т но с т и Д в е п р е суде Вр хов ног к а с ац ионог суда, 62 донет е по р евизији коју је суд и з у з е т но до зв ол ио р ад и у једначав ањ а с уд ске п р а к с е, 63 го во ре у при лог прав љ е њ а з а о к р е т а у од но с у на д у г о г о д и ш њи не г а т и в а н с т а в с уд ске п р а к с е у по гле ду са ве сног сти ца ња по уз да њем у јав ни ре ги стар. И з ч и њ е н и ч ног с т а њ а конк р е тн и х с л у ч а је в а п р о ис т и че д а с е р а д и о не по крет но сти ко ја је сте че на ра дом то ком тра ја ња за једнице живота у браку, а да је као ис кљу чи ви вла сник упи сан са мо је дан су пру жник. Упи са ни в л а сн и к је п у т ем и з в р ш не в а н с уд ске х и по т е ке, на с т а ле на о сно ву з а ло ж не и з ја в е ( јед но с т р а на х и по т е к а) оп т е р е т ио з а јед н и ч к у не по к р е т но с т. С а гле д а но к р о з р е ле в а н т не од р ед б е З а ко н а о х и по т ец и, 64 х ипот ек а је в а љ а но на с т а л а. 65 Ако се, по ла зе ћи од пра ви ла По ро дич ног за ко на ко ја су (ис та кла Р.Ц.) С. К., као куп ца, при ко јој је он мо рао зна ти да не по крет ност ку пу је од влас н и к а ко ји је т у н е п о к р е т н о с т с т е к а о н а н е з а ко н и т н а ч и н... П р е с у д а А п е л а ц и о н о г с у д а у Но вом Са ду, Гж. 1495/2012 од 18.4.2012. го ди не, до ступ но у ба зи Pa r a g r a f L e x ( Пу но в а ж но с т уго во ра о ку по про да ји ко ји је за кљу чен са не вла сни ком, За кон о др жав ном пре ме ру и ка та - стру, чл. 63). 62 Рев 321/2014 од 5. ју на 2014. го ди не, до ступ на у ба зи Pa r a g r a f L e x ( З а с н и в а њ е х и - по те ке на не по крет но сти ко ја представља заједнич ку имо ви ну су пру жни ка, За кон о др жав - ном п р е м е ру и к а т а с т ру, ч л. 63: Нем а о б ав ез е п р и б а в љ а њ а с а г л а с но с т и о б а с у п ру ж н и к а з а з а сн ив а њ е х и по т е ке н а не по к р е т но с т и ко ја п р ед с т а в љ а з а јед н и ч к у и мовин у к ад а је у ја вн и м к њи г а м а у п и с а н с а м о је д а н с у п р у ж н и к к а о и с к љу ч и в и в л а с н и к б е з з а б е л е ж б е д а с е р а д и о за јед нич кој имо ви ни. ) и Рев 1981/2015 од 14. апри ла 2016. го ди не, до ступ на на сај ту Вр хов ног К а с а ц и о н о г с у д а :... к а ко је у в р е м е д а в а њ а з а л о ж н е и з ја в е с а м о т у же н и Д. Н., б и о у п и с а н к а о в л а с н и к п р ед ме т н е н е по к р е т но с т и, т о је н е п р а в и л а н з а к љу ч а к н и же с т е п е н и х с у д о в а д а је з а н а с т а н а к и з а с н и в а њ е х и п о т е ке б и л а н е о ход н а и с а г л а с н о с т т у ж и љ е код д а в а њ а з а л о - жне из ја ве, за то што се ра ди о хи по те ци на не по крет ној ства ри у за јед нич кој сво ји ни. 63 Члан 404, ст. 1 За ко на о пар нич ном по ступ ку, Слу жбе ни гла сник РС, бр. 72/2011, 49/2013 од лу ка УС, 74/2013 од лу ка УС, 55/2014. 64 Слу жбе ни гла сник РС, бр. 115/2005, 60/2015, 63/2015 од лу ка УС, 83/2015, чл. 2, чл. 8, ст. 1, тач. 2, чл. 10, чл. 15. 65 Тач но је да је у скла ду са пра ви лом из чл. 6, ст. 2 За ко на о хи по те ци, за за сни ва ње х и п о т е ке н а н е п о к р е т н о с т и у з аједн и чкој с в ојин и п от р е бн а с аг л ас н о с т с в и х з аједн ич ар а. Ме ђ у т и м, у с ит у а ц и ји к а д а је у п и с а н а и с к љу ч и в а с в о ји н а, н а д л е ж н а с л у ж б а з а к а т а с т а р не по крет но сти не мо же зах те ва ти до каз да се не ра ди о за јед нич кој сво ји ни.