ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *

Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o v ic @ p f.u n s.a c.rs Или ја Д. Јо ва нов, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Jo va n ov @ p f.u n s.a c.r s ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА * Са же так: Прав на др жа ва и вла да ви на пра ва су пој мо ви ко ји су на стали у 19. ве ку. Ме ђу тим, прав ни пи сци су ис пи ти ва ли по ре кло по је ди них еле - м е н а т а о в и х т е о р и ја п р о у ч а в а ј у ћ и са ч у в а не и з в о ре и з н а ј с т а р и је г п е р и о да људ ске ци ви ли за ци је. Ау то ри при ка зу ју за чет ке иде је о прав ној др жа ви и влада ви ни пра ва као и основ не еле мен те раз ви је них те о ри ја из 19. и 20. ве ка. Тако ђе, на во де не ке од са вре ме ни х и за зо ва са ко ји ма се су о ча ва ју прав на др жа ва и в л а д ав ин а п ра в а, ч и м е с е с т и ч е је д н а з а о к р у ж е н а с л и ка о п реоб раж ај у тих пој мо ва, од са ме иде је до мо дер них те о ри ја. Нај зад, ука зу ју на не ке од мо гу ћих пра ва ца да љег раз во ја прав не др жа ве и вла да ви не пра ва. К љу ч не р е чи: п ра в н а д р ж а в а, в л а да в и н а п ра в а, ог ра н и че ње д р ж а в не в л а с т и УВОД П р а вн а д рж ав а и в л ад авин а п р ав а с у појмови који с е у по т р е б љ ав ају сва ко днев но. Иа ко је о њи ма пи са но мно го, чи ни се да из ми чу ја сном де фин ис ању. Ра злог а је више, од т ог а д а с е поме н у т и м о б л и ц и м а д р ж а в а мо же п рис т у п и т и с а р а з л и ч и т и х с т р а н а, до ч и њ е н и це д а п р омене д руш т в ен и х * Ра д је д е о и с т р а ж и в а њ а н а п р о је к т у П р а в н а т р а д и ц и ја и н о в и п р а в н и и з а з о в и у 2016. г о д и н и, ч и ји је но си л а ц Пр а в н и ф а к у л т е т у Но в ом С а д у. Р у ков од и л а ц п р ојект а је п р о ф. др Дра ган Мил ков. 773

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) окол но с т и по не к а д п р е с уд но у т и ч у на с а мо од р е ђи в а њ е т и х пој мо в а. З а т о се на ме ће по треба поновног дефинисања прав не др жа ве и вла да ви не пра ва. Да нас је то по себ но те шко. Прав на др жа ва тре ба да од го во ри иза зо ви ма ко је на ме ће с а в р е ме но до ба, па о т у да по т р е ба з а с т а л н и м п ри ла г о ђа в а њи ма д р ж ав е п р о ме њ е н и м д ру ш т в е н и м окол но с т и ма. Св а к а д р ж а в а по к у ша в а да ре ши сво је про бле ме нај бо ље што мо же, ма да се чи ни да за од ре ђе на пи та ња задо во ља ва ју ћих ре ше ња још увек не ма. Због то га је ја ко те шко утвр ди ти основне о с о би не мо де р не п р а в не д р ж а в е и и з в е с т и не к и оп ш т и з а к љу ча к, а још је т е же, а ко је уоп ш т е и мо г у ће, од р е д и т и ја сн у де фи н и ц и ју п р а в не д р ж а в е ко ја ће би т и оп ш т е у по т р е бљи в а. А ко је в ећ т а ко, он да т р е ба т е ж и т и к а оп и си в а њу по је д и н и х е ле ме на т а прав не др жа ве и вла да ви не пра ва око ко јих има што ма ње спо ре ња. На кон т о г а, т р е ба ис п и т а т и к а ко с у с е он и мењ а л и т о ком в р е ме на, од но сно к а ко с у р а з л и ч и т е д ру ш т в е не п р о ме не у т и ца ле на њи хо ву с а д р ж и н у и ф о р м у. Н ајзад, тре ба од го во ри ти на пи та ње на ко ји на чин ће се раз ви ја ти да на шњи мо де ли прав не др жа ве и вла да ви не пра ва. 774 1. ЗА ЧЕ ЦИ УЧЕ ЊА О ПРАВ НОЈ ДР ЖА ВИ И а ко је и де ја о п р а в ној д р ж а ви п р о и з в од л и б е р а л не и де о ло г и је, а с а м по јам у те о ри ји де фи ни сан у пр вој по ло ви ни 19. ве ка, ипак у са вре ме ној ли тера ту ри сна жно је из ра же но на сто ја ње да се за че ци уче ња о прав ној др жа ви и в ла да ви н и п ра ва т ра же у по л и т и ч кој п ра к си и п ра в ној док т ри н и с т а рог ве ка. У с т вар но с т и а н т и ч ког ат и н ског д р жа в ног у ре ђе ња м но г и п и сц и п ре по зна ју еле мен те прав не др жа ве и вла да ви не пра ва: на че ло по де ле вла сти, не за висног суд с т ва, на че ло за ко н и т о с т и, на че ла non bis in idem cr i men iu di ce t ur и res i u di c a ta и у од р е ђе ној ме ри г а ра н т о в а њ е и з в е сн и х с ло б о да и п ра в а г ра ђа на. 1 Тако је до бро по зна то Пла то но во ин си сти ра ње на по што ва њу за ко на, укључу ју ћи и упра вља че у др жа ви, тј. власт, чак иа ко су они у не кој кон крет ној сит у а ци ји не п ра вед ни. Ту се ра ђа и де ја о н у ж но сти ог ра ни че ња д р жав не вла сти, ш т о к асн ије пос т аје суш т ина форма лног појма п ра вне д рж аве. 2 И Арис т от е л је сма трао да за ко ни мо ра ју да вла да ју др жа вом јер су без стра сти, док сва ка људ ска ду ша мо ра да их има, иа ко је био све стан да за кон, због сво је оп штости, не мо же у пот пу но сти да ис кљу чи вла да ви ну љу ди. 3 Н ај з а д, Ц и це р он је сма трао да ни кра љев ство, ни ари сто кра ти ја ни де мо кра ти ја ни су са ми по 1 Ч а к и п р е р а зв и је н и х м и с л и П л ат он а и А р и с т о т е л а, н а п р и м е р код Хе с и о д а, б и л и с у п о с т а в љ е н и н е к и т е м е љи бу д у ћ е т е о р и је п р а в н е д р ж а в е. Хе с и од је с м а т р а о д а с у п р а в о и п р а в д а б о ж а н с ко г п о р е к л а, од б а ц у ј у ћ и н а с и љ е н а д ко ји м п р а в д а од н о с и п о б е д у. Хе с и од, По сло ви и да ни, пре вод Мар ко Ви шић, Бе о град, 2006, 275-281. 2 Пла тон, З а ко н и, пре вод др Ал бин Вил хар, Бе о град 2004, 715 C, D. 3 А р и с т о т е л, По л и т и к а, пре вод Љи ља на Цре па јац, Бе о град 2003, 1286а.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 се би нај бо љи об ли ци вла да ви не, за то што се узур па ци јом вла сти сва ки од њих мо же пре тво ри ти у ве ли ко зло. Због то га др жа вом тре ба да упра вља ју за јед нич ки краљ, ари сто кра ти ја и на род, чи ме се по сти же од ме ре ност др - жав ног по рет ка и ње го ва по сто ја ност. 4 Ис т о ри ј ске окол но с т и у с р ед њ ем в е к у на ме т а ле с у д руг ач ије с т ав ов е о п р а в у и д рж ав и. К ако је с р едњ ов ековн а п о л и т и ч к а и п р а в н а м и с а о б и л а при ла го ђе на по став ка ма хри шћан ских дог ми, оста ле су при влач не Пла то - но ве и Ари сто те ло ве ми сли о иде ал ној др жа ви и вла да ру, прав ди и пра вично с т и, а л и је њи хо в а и н т е р п р е т а ц и ја би л а д ру г а ч и ја. 5 Ипак, за раз ли ку од сред њо ве ков не Не мач ке у ко јој ни је би ло усло ва за на ста нак чак ни обри са и де је п р а в не д р ж а в е, по ја м и док т ри на ru le of law п р ед с т а в љ а д у г и, кон т и- н у ир а н и, е в ол у т и в н и п р о ц е с ко ји с е у Е н г л е с кој по к р е ћ е још у с р ед њ е м веку институционализацијом идеје о ограни че њу вла сти мо нар ха и нео п- ход но с т и г а р а н т о в а њ а о снов н и х с ло б о да и п р а в а. 6 Ве л и ка п о в е ља с л о бо да, н а ко ј у је б и о п р им ор а н Јов а н Б е з З ем љ е, п р ед с т а в љ а м а т е р и ја л и з а ц и ј у р а з м и ш љ а њ а о по с т о ја но с т и п р а в а и ог р а н и че њу д рж а в не в л ас т и. 7 Да то ни је ишло ни ла ко ни бр зо, све до чи по сту па ње Џем са I из ди на сти је Стјуа р т а, ко ји је по к у ша о да з а јед но с а св о ји м к а н це л а р ом Ф р ен си с ом Б е ко ном ра з ви је т еорију о п ри р од но п ра в ном у т е ме ље њу а п с о л у т и с т и ч ке в ла с т и, ш т о је на и шло на от пор Пар ла мен та и су до ва, на ро чи то су ди је Едвар да Ко у ка. Он је био до сле дан у ста ву да се пра вом и за ко ном мо ра огра ни ча ва ти по литич ка власт, а ње го ве пре су де на го ве сти ле су да истин ска вла да ви на пра ва под ра зу ме ва ог ра н и че ње сва ке са мо во ље, т е да је по ред Пар ла мен т а и к ра ља нео п ход на и тре ћа власт ко ја ће кон тро ли са ти ак те ове две. 8 2. ПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА К АО РАЗ ВИ Ј Е Н Е Т Е О РИ Ј Е У л и т е р а т у ри с е т е о ри ја о п р а в ној д р ж а ви нај че ш ће в е з у је з а Не мач к у 19. ве ка, кон к ре т но за п ри л и ке у Пру ској мо нар х и ји. Ис та кн у т и су л ибера лн и 4 Ц и ц е р о н, Д р ж а в а, пре вод Бо ја на Ши јач ки-ма не вић, Бе о град 2002, 44. 5 Ви де ти Вујади но ви ћ-ми лин ко ви ћ, Д., По ли тич ке и прав не те о ри је, Бе о град 1996, 95-121. 6 Де л и м и ч но с л е де ћ и кон с т ру к ц ију ф р а нц ус ког п р а в н и к а и з 16. в е к а К ло д а д С е ј с е л а, С р ђ а н Ш а р к и ћ и с т и ч е т р и в а ж н е ч и њ е н и ц е ко је с у у с р ед њ о в е ков н и м м о н а р х и ја м а д о п р и - н ос и л е о г р а н и ч е њу н о с и л а ц а ја в н е в л а с т и (п р е с в и х м о н а р х а): 1. С т в ар ањ е п р ав а с п ад а у с ф е р у н а р од н и х о б и ч а ја ; 2. Ја к а т е н д е н ц и ја к а с т в а р а њу с а м о с т а л н о г с у д с т в а ; 3. Ре л и г и ја. Шар кић, С., Елемен ти прав не др жа ве у сред њем ве ку, Гла сник адво катске коморе Војво - д и н е, Но ви Сад, 7-8/1989, 23. 7 О п р а в н о ј п р и р о д и M a g n a C a r t a L i b e r t a t u m в и д е т и А в р а м о в и ћ, С., M a g n a C a r t a Li b e r t a t u m, Те м е љи м о д е р н е д е м о к р а т и је, ур. Ду шан Мр ђе но вић, Бе о град 2011, 119-127. 8 Ба ста Флај нер, Л. Р., Пол ит ик а у г р ан иц ам а п р а в а с т у д и ја о а н г л о с а к с о н с к о м ко н с т и т у ц и о н а л и з м у, Бе о град 2012, 39. 775

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) зах те ви, као што су сло бо да, огра ни че ње др жав не вла сти, си гур ност, што је би ло по сле д и ца на п ред н и х и деја и з д ру г и х з а па д но е вр оп ск и х зе ма љ а, п ре све га из Ен ле ске и Фран цу ске. Ипак, Пру ски ап со лу ти зам је био во ђен влада ју ћом же љ ом з а у је д и њ е њ ем р а с цеп к а н и х не мач к и х з е ма љ а, па не мач к а бур жо а зи ја ни је има ла исту сна гу као фран цу ска или ен гле ска. Има ју ћи у ви ду ја ку др жав ну власт с јед не стра не и ли бе рал не зах те ве с дру ге, из вестан ком про мис је мо рао да се по стиг не са ци љем огра ни че ња ја ког др жавног а па ра т а и з а ш т и т е п ра ва која су дош ла к а о ре зул т ат ре во л у ц и ја у д ру г и м земљама. Тако је на ста ла те о ри ја прав не др жа ве, као плод на сто ја ња не мачке те о ри је да др жав ну власт, ко ја је вре ме ном по че ла да се кон цен три ше у ру ка ма упра ве, учи ни за ко ни том, ра ци о нал ном и пред ви дљи вом. Ипак, Ра до мир Лу кић те ме ље прав не др жа ве ви ди већ у Де к л а ра ц и ји п ра в а ч о в е ка и г ра ђа н и н а од 1789, има ју ћи у ви ду да је основ ни циљ прав не д р ж а ве о с т в а ри в а њ е ови х п рав а. К ако је п ра во, по Де к л а ра ц и ји, и з ра ж а в а њ е в о љ е на р о да, п р а в на д р ж а в а је ис т о в р е ме но и де мо к р ат ск а д р ж а в а. Да к ле, и ако Ф р а нц уск и п р огл а с п р ав а не спом ињ е е ксп л иц и тно п р а вн у д рж аву, не сум њи во је да са др жи и пра во на прав ну др жа ву, јер је она не раз двој на од људ ских пра ва и де мо кра ти је. Прав на др жа ва и не зна чи ни шта дру го до де мо крат ску др жа ву вла да ви ну во ље на ро да, па ис па да да је прав на др жав а у с т в а ри нар одна д рж ав а, т ј. демок ратск а д рж ав а. На овом мес т у, познат и ау т ор п ра ви ра з л и к у у обим у појма п ра вна д р жа ва. У би ро к рат ској Не мач кој, где ни је би ло ре во лу ци је, а прав на др жа ва се ни је схва та ла као де мо кра тија не го као пре власт за ко но дав не вла сти над из вр шном, пре све га над по лици јом, ство рен је је дан ужи по јам прав не др жа ве. Та мо је прав на др жа ва би ла схва ће на као др жа ва у ко јој су сви ак ти (пр вен стве но) управ не вла сти мо ра ли би ти у скла ду са за ко ном, као сим бо лом пра ва. Ме ђу тим, са мо право ни је мо ра ло би ти и ни је би ло на род но пра во, по што на род ни је имао др жав ну власт. Ту је вла да ла би ро кра ти ја, па сто га Лу кић за кљу чу је да је по ја м п р а в не д р ж а в е п р е ма Пр о гл а с у п р а в а Ф р а н ц у ске р е в о л у ц и је знат но ши ри и ду бљи од не мач ког пој ма прав не др жа ве, ко ја огра ни ча ва са мо власт по ли ци је, а не и оста ле вла сти. 9 Ви дљи во је да се већ у вре ме на ста ја ња раз ви је ног раз ми шља ња о правној д р ж а ви, ја в љ а ју р а з л и ч и т е м а т е ри ја л не и ф о р м а лне конце пц ије. Тако К а р е де М а л б е р п р а ви р а зл ик у и змеђу п р а в не и з а кон ске д р ж а в е. Пр а в н а д рж ав а с е ус т анов љ ав а рад и з аш т ит е и нд и ви д у а л н и х п ра в а, док је з а кон ск а др жа ва ве за на за по ли тич ку кон цеп ци ју пот чи ња ва ња ад ми ни стра ци је за ко - но да в ном о р г а н у. З а т и м, п р а в на д р ж а в а је р а с п р о с т р а њ е на, док с е з а кон ск а д р ж а в а в е з у је с а мо з а де мок р ат ију. Н ајз а д, си с т ем п р а в не д р ж а в е је ш и ри 9 Лу кић, Ра до мир Д., Фран цу ска ре во лу ци ја и прав на др жа ва, Ар хив за прав не и друш т в е н е н а у ке, 3/1989, 237 241. 776

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 је р под р а з у ме в а ог р а н и че њ е не с а мо у п р а в не в л а с т и, в ећ п у т ем и н д и ви д у- а лн и х п р ав а п р ед в и ђ е н и х ус т а в ом и з а ко но д а в н е. 10 Од н ем ач к и х аут ор а, Ро бе р т фон Мол је и ма о л ибера лно -конзе рв а т и в а н п ри с т у п, је р је п ри х в а т а о сло бо ду али и огра ни че ња ко ја ни су при ме ре на ли бе рал ној по ли тич кој мисли. Ипак, он је на сто јао да од ре ди и са др жи ну ових пој мо ва, за раз ли ку од Фри дри ха Ју ли у са Шта ла ко ји је имао чи сто фор мал ни при ступ прав ној д р ж а ви. Мож д а н ајобух в а тн ије о бјаш њ ењ е п р а в не д р ж а в е у т ом пе ри о д у мо же да се про на ђе код Ота Бе ра, ко ји је ука зи вао на јед ну ли бе рал ну те о- ри ју л и ше н у а п с о л у т и с т и ч к и х о с т а т а к а п р а к с е п ру ске по л и ц и ј ске д р ж а в е. Он је п ра кт и чно објед ин ио одређен у форм у и за хт еве л ибера лног г рађа нс т ва и бу р жо а зи је. 11 У Вај мар ској ре пу бли ци до ла зи до ре цеп ци је фор мал ног пој ма прав не др жа ве и чи та ва иде ја о вла да ви ни за ко на не иде да ље од вла да ви не пра вос у ђа. Та ко с е п р а в на д р ж а в а од з а ко но да в не р а з ви ја к а с уд ској, оч и ш ће ној од сви х ма т е ри ја л н и х е лемен ат а, ч име с е дош ло до и з в е сне р е д у кц ије т ог пој ма. Та ква ого ље на прав на др жа ва ја ви ла се ка сни је и код Хи тле ра, са већ позна т и м по сле д и ца ма, је р фор ма бе з са д р ж и не, ц и љ а и су ш т и не, вр ло че с т о мо же да ство ри при вид објек тив но сти и не при стра сно сти. Због то га да нас по с т о ји з а л а г а њ е з а и н т е г р ал ис т и чк и поја м п р а вне д р ж ав е у з у в а ж ав ањ е основ них п ринципа: владавине општих п равних норми, ог раничености у п раве, з а кон ит ос т и, по л и т и ч ког п л у р а л и зм а, с ло б о де, п р а вне једн а ко с т и, поделе вла сти, не за ви сног суд ства. За раз ли ку од не мач ког пој ма прав не др жа ве, у ен гле ској прав ној и поли тич кој ми сли раз ви ја ла се те о ри ја о вла да ви ни пра ва. Дај си је под тим појмом под ра зу ме вао од су ство ар би трар ног од лу чи ва ња вла сти и прав ну једна кост, уз ис ти ца ње да су основ ни устав ни прин ци пи у Ен гле ској ре зул тат суд ских од лу ка ко ји ма су утврђена инди виду ал на пра ва у кон крет ним случ а јеви м а и з нет и м п р ед с удов е. 12 С уп р ем ат и ју п р а в а у Ен гле ској н а ме ће и с у в е р е н и т е т П а р л а мен т а, је р одл ук а П а рл амент а може бит и и зр а жена с амо за јед н и ч ком делатнош ћу његова т ри сас та вна елемента: монарха, Доњег дома и До м а ло р дов а. Д ајси н ав од и д а в л ад авин а п р ав а з а хт ев а п а р л а мент а р н у су ве ре нос т, а л и с т ри к т нос т п ра ва с т а л но о т е жа ва де ло вање егзек ут и ве. Зб ог то га вла да мо ра да тра жи ре ше ње у до би ја њу до зво ле од Пар ла мен та за диск р е ц и о но од л у ч и в а њ е, а с у до ви би т р е ба ло да сп р е че би ло к а к в о де ло в а њ е в л а де на о сно ву д ис к р е ц и о не од л у ке а ко по с т о ји б о ја з а н з а л и ч не с ло б о де. Та ко се вла да ста вља под над зор су до ва. 13 10 В у к а д и н о в и ћ, Г., Пр а в н а д р ж а в а, Но ви Сад 1995, 24. 11 Ш а р ч е в и ћ, Е., По ја м п р а в н е д р ж а в е к а р а з у м и је в а њу п р а в н е д р ж а в е, Ар хив за прав не и дру штве не на у ке, 4/1989, 416. и да ље. 12 Di cey, A. V., In tr o duc tion to the Study of the Law of the Con sti tu tion, Lon don 1950, 183-196. 13 Исто, 406-414. 777

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) Вла да ви на пра ва и прав на др жа ва су у су шти ни има ли исти циљ ограни че ње др жав не вла сти. Ме ђу тим, Не мач ка је у 19. ве ку би ла рас пар ча на и т еж ил о с е њ е н о м у је д и њ е њу у з п о м о ћ ја ке д р ж а в н е в л ас т и, с а и зв ес н и м ре зер ва ма пре ма људ ским пра ви ма. Иде ја је би ла да гра ђа ни у та квим услови ма и па к на не к и на ч и н буд у з аш т ићен и од не з а ко н и т и х а к а т а у п р а в е, док с е м а њ а п а ж њ а по к л а њ а л а с ам и м људск и м п р авим а. Тако п р а вн а д рж ав а по с т а је м а т е рија лно не одр еђ ен а, св еден а н а п р ос т о пош т ов ањ е з акон а м а ка кви они би ли. У том мо мен ту, прав на др жа ва и вла да ви на пра ва, два слична кон цеп т а, на с т а в љ а ју р а з л и ч и т и м п у т е ви ма. Н ај зн а чај н и ји п р ед с т а в н и к ова к вог по зи т и ви с т и ч ког п рис т упа појм у п ра вне д ржаве био је Ха нс Ке лзен. Он је сма трао да не ма пра вед ног по рет ка ко ји ће да пру жи сре ћу сва ком њего вом чла ну, јер је људ ска сре ћа оно што сам по је ди нац сма тра да је сре ћа. То је л и ч на с т в ар, де т е р м ин исана л и чн и м фа кт орима, п р едме т субјект и вног с у да. 14 Уоп ш т е, д р ж а в а ко ја н и је по т ч и њ е на п р а ву и н и је мо г у ћ а, је р д р ж а - в а и по с т о ји с а мо у п р а в н и м а кт има. З ат о Ке л з ен де фи н и ше п р а в н у д р ж а ву као спе ци фи чан прав ни по ре дак, у ко јем су пра во су ђе и упра ва ве за ни зако н и ма које до но си па р ла мен т и з а бра н од на р о да, а и зв есне с лоб оде и п рав а г р а ђа на з а јем че не. 15 Н а кон ч и с т о по зи т и ви с т и ч ког по гле да на п р а в н у д р ж а ву, с т у па њ ем на сна гу Уста ва Не мач ке из 1949. го ди не, људ ска пра ва до ла зе у цен тар ин тере со ва ња не мач ког дру штва. Фор мал ном пој му прав не др жа ве до да је се садр жи на, а је дан од нај зна чај ни јих ау то ра на том за дат ку био је Гу став Рад брух. Он је твр дио да је бо љи би ло ка кав за кон од не по сто ја ња за ко на, јер у најм а њу ру к у до но си п р а в н у сиг у рно с т. Међут и м, п р ав о т р еб а д а о с т в ари и дру ге вред но сти: свр сис ход ност и прав ду. Због то га Рад брух на во ди да треба и з но в а г р а д и т и п р а в н у д р ж а ву ко ја ће з а до в о љи т и и п р а в н у си г у р но с т и п р а в д у, је р ће с е у с у п р о т ном з а кон ско не п р а в о по но ви т и. 16 Та ко до л а зи д о поновног п р и б л и ж а в а њ а п р а в н е д р ж а в е и в л а д а в ин е п р ав а, н ар оч ит о з а х в а љу ју ћ и Де л х и ј ској де к л а р а ц и ји (1959) и Л а г о ш ком до к у мен т у (1961), ко ји ма је при хва ћен став да из ме ђу прав не др жа ве и вла да ви не пра ва не по с т о је с у ш т и н ске р а з л и ке ч и ме је о т по че ло њи хо в о у н и фи ко в а њ е. 17 Не м ачк и ау т о ри с у ус лед од р е ђ е н и х ис т о ри ј ск и х окол но с т и, у д ру г ој по ло в и н и 20. в е к а и н си с т и р а л и н а је д и н с т ву м а т е р ија лн и х и ф орм а лн и х е ле ме на т а п ра в не д р жа ве. Насуп р о т њима, са вре ме н и а н гло са к с он ск и п и сц и пос е бно р а зма т р а ју ма т е ри ја л н и и ф о р ма л н и по ја м п р а вне д рж ав е, односно 14 Кел зен, Х., О п ш т а т е о р и ја п р а в а и д р ж а в е, пре вод др Слав ко Кирш нер, Бе о град 1998, 58-59. 15 Кел зен, Х., Чи с т а т е о р и ја п р а в а, пре вод Да ни ло Н. Ба ста, Бе о град 2000, 241. 16 Ра дб р у х, Г., З ако нс ко н еп р ав о и н а дз а ко нс ко п р ав о, Ф ил оз оф ија п р ав а, п р ев од Ду ши ца Гу те ша, Бе о град 1998, 222. и да ље. 17 Ви де ти Ми тро вић, Д. М., Те о р и ја д р ж а в е и п р а в а, Бе о град 2010, 233-234. 778

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 в ладави не п рав а, ко ри с т е ћ и и з ра з е thick и thin ru le of law. 18 Тан ка кон цеп ција на гла ша ва фо р мал не аспек те вла да ви не пра ва, од но сно по сто ја ње од ре - ђ е н и х п р а в и л а ко ја с у н у ж н а з а фу н к ц и о н и с а њ е јед ног п р а в ног си с т е м а : одређивање ко ства ра пра во, на ко ји на чин, прав на јед на кост, ја сно ћа и конзи с т ен т но с т з акон а, непос т ојањ е р ет р оа кт и в ног в а же њ а п р а в н и х п р о п и с а (осим у из у зе ци ма) и њи хо ва оства ри вост, што под ра зу ме ва да бу ду гра ђан и ма п ри х в а тљи ви. У п ри н ц и п у, ови з а х т е ви н и к а да не мо г у у по т п у но с т и да се оства ре, али њи ма тре ба да се те жи. Уко ли ко се у ве ћој ме ри оства рују, по с т о ја ће с т а би ла н п ра вн и сис т ем, ог ран и че њ е ар би т рар ног од л у ч и в а њ а о р г а н а в л а с т и, п р а в н и ме х а н и зм и з а р е ш а в а њ е п р а вн и х спор ов а, пов ећ а н ле г и т и м и т е т в л а с т и. 19 Thick в а ри ја н т а в л а да ви не п р а в а по п у њ а в а п р е т ход н у е ле мен т и ма по - ли тич ког морала, еко ном ског жи во та и људ ским пра вима. Управо у за висно сти од кор пу са људ ских пра ва, на при мер, Пи рен бум спо ми ње ли бе рално -де мо крат ску ва ри јан ту ко ја под ра зу ме ва ка пи та ли зам сло бод ног тр жиш т а, в и ш е с т р а н ач к у д е м ок р ат иј у и л иб ер а л н у и н т е р п р е т а ц и ј у љу д с к и х п р а в а ко ја с т а в љ а а к це нат на г р а ђа н ск а и по л и т и ч к а п р а в а. 20 За раз ли ку од јед не к р ај но с т и (the thin nest вла да ви на пра ва), Та ма на ха од ла зи у су прот ну стра ну са the thic kest т е о ри јом, ко ја под р а з у ме в а ф о р ма л н у з а ко н и т о с т, де - мо к р а т и ју и и нд ивид уа лн а п р ав а, а л и и по с е б а н ск у п с р од н и х п р а в а ко ја обез бе ђу ју ви сок ни во со ци јал не си гур но сти гра ђа на (прав на др жа ва со ција л не си г у р но с т и, с о ц и ја л но -п р а в на д р ж а в а и л и д р ж а в а бл а г о с т а њ а). 21 На су прот свим из ло же ним либерално -демократским варијантама вла - да ви не п р а в а, од но сно п р а вне д рж ав е, у л ит ер ат ури је з ап а жен и пок уш ај ус по с т а в љ а њ а д р ж а в но - с о ц и ја л и с т и ч ке п р а в не д р ж а в е. Дол аз а к М их а и л а Гор ба чо в а на че ло С о вје т ског Са ве з а т р е ба ло је да озна ч и к рај по л у ве ков ног дик та тор ског ре жи ма. Ра ди да љег оп стан ка др жа ве би ло је нео п ход но учини ти ду бо ке ре зо ве у свим обла сти ма др жав ног и дру штве ног жи во та. За - да так со вјет ске те о ри је др жа ве је био да од го во ри по че му би се со ци ја лис т и ч к а п р а в на д р ж а в а р а з л и ко в а л а од о би ч не с о ц и ја л и с т и ч ке д р ж а в е, и л и јед но с т а в но п р а в не д р ж а в е (не с о ц и ја л и с т и ч ке). Д ру г и м р е ч и ма, к а к в е но в е по л и т и ч ке п ри н ц и пе и по л и т и ч ко -п р а в не и н с т и т у т е т р е ба у в е с т и у п р а к с у с о ц и ја л и зма к а ко би с е до ш ло до с о ц и ја л и с т и ч ке п р а в не д р ж а в е. Од г о в о р на ово пи та ње мо же се са же ти у ре чи ма Г. Н. Ма но ва: Сва ка од ва ри јан ти п р а в не д р ж а в е мо р а у к р ај њ ој л и н и ји ис п у н и т и т ри о снов на к ри т е ри ју ма: в р хов н и ш т в о з а ко н а ; р а з г р а н и ч е њ е з а ко н о д а в н и х, у п р а в н и х фу н к ц и ја и 18 Pe e r e n b o o m, R., Va r i e t i e s of R ule of L aw, Asian Di sco ur ses of Ru le of Law, Lon don 2004; Ta ma na ha, Brian Z., On the Ru le of Law: Hi story, Po li tics, The ory, Cam brid ge 2004. 19 Pe e r e n b o o m, н а в. д е л о. 20 Исто. 21 Ta ma na ha, нав. де ло, 112. 779

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) фу н кц ија з а ш т и т е п р а в а (с у д с к и х фу н к ц и ја); в е з а н о с т д р ж а в е и г р а ђ а н а у з а ја м н и м п р а ви ма и о ба в е з а ма. 22 У ф о р м у л и с а њу т е о ри је но в е с о ц и ја л и- с т и ч ке п р а в не д рж ав е, н ал аз и с е нек а в р с т а з а х т е в а з а по в р а т а к Ле њи н у, од но сно пред ста љи ни стич ком со ци ја ли зму, са рад њи из ме ђу кла са а не њихо вом су ко бља ва њу. Ти ме би се оства ри ла еман ци пација друштва од све - моћ не д р ж а в е, од но сно не к а в р с т а с о ц и ја л и с т и ч ког г р ађа нског д руш т в а у с о ц и ја л и с т и ч кој п ра в ној д р ж а ви. И па к, ус лед ра с па да С овје тског С авез а, до бл а г о в р е ме ног и е фи к а сног о с т в а ри в а њ а и де је о с о ц ијал ис т и чкој п р а вној д р ж а ви н и је до ш ло. 23 Све на ве де не кон цеп ци је прав не др жа ве и вла да ви не пра ва су ана литич ка сред ства ко ја слу же да те о ри ја до ђе до одр ђе них за кљу ча ка о по стоја њу и при ме ни вла да ви не пра ва. У ре ал но сти, не по стоји концепција прав - не д р ж а в е и л и в л а д а ви не п р ав а која је по тп уно нез ависн а од пол ит и чког, е кон омс ког, с оц ија лн о г конт е кс т а. С в ак и п р а в н и с и с т е м мо р а у з и м а т и у об зир и од ре ђе ни си стем вред но сти. Да кле, иа ко рас пра ва о thin т е о ри ји не мо же у по т п у но с т и да з а о би ђе п р о бле ме thick кон цеп ци је, мо же да их су зи н а н и в о ко ји не ће и з а зи в а т и д и р е к т не и де о ло ш ке конф л и кт е. Н а п риме р, мо же да по сто ји са гла сност да тре ба да се шти те ин ди ви ду ал на пра ва, али не мо ра да по сто ји са гла сност око ста ва ко ја ће то пра ва би ти. Та ко се мо же до ћи до не ких ре зул та та ко ји ће би ти при ме њи ви у ствар но сти. 24 780 3. СА ВРЕ МЕ НА ПРАВ НА ДР ЖА ВА СА ВРЕ МЕ НИ ПРО БЛЕ МИ У те о ри ји, као и у прак си, прав на др жа ва је до жи ве ла ве ли ке про ме не у по след ња два ве ка, стал но се су о ча ва ју ћи са но вим иза зо ви ма. Да нас, је дан од нај зна чај н и ји х п р о бле ма п ра в не д р ж а ве je еко ло ш ке п ри р о де. 25 Не к а да с е из вор прет њи по људ ско чо ве чан ство мо гао тра жи ти у при роднм ка та стро - фа ма, док је убр за на ин ду стри ја ли за ци ја и стал на те жња за ства ра њем све в е ћег п р о фи т а до в е л а до д а н а ш њи х оп а сно с т и ко је п рир од и с т в ар а чов ек. До вољ но је под се ти ти на ра зор не цу на ми је, гло бал но отопљавање, катастро - фал не зе мљо тре се, да би се уо чи ло деј ство чо ве ка на при ро ду. А оно ви ше ни је ло кал но, већ има гло бал не раз ме ре, па са мим тим и лек мо ра би ти јача ње све сти сва ке ин ди ви дуе ка ко би не што за при ро ду мо гло да се ура ди 22 Г. Н. М а н ов, С о ц и а л и с т и ч е с ко е п р а в о в о е г о с у д а р с т в о: п р о б л е м и и п е р с п е к т и в и, Са вјет ско је го су да р ство и пра во, 6/89, 3, ци ти ра но пре ма Про да но вић, Д., Иде ја о со циј ал ис т и ч к ој п р а в н о ј д р ж а в и у о к в и р у п е р е с т р ој к е, А р х и в з а п р а в н е и д р у ш т в е н е н а у ке, 3/1994, 407. 23 Исто, 413 414. 24 Pe e r e n b o o m, н а в. д е л о. 25 Ви д е т и Б и о м е д и ц и н а, з а ш т ит а ж ив о т н е с р е д и н е и п р а в о, З б о р н и к с а ж е т а к а с а на уч ног ску па, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду, Но ви Сад, 2016.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 ло кал но, али и на ме ђу на род ном пла ну. Вла да ви на пра ва и прав на др жа ва, а на р о ч и т о оп с т а на к п л а не т е, не т р пе и з у з е т ке у ко рис т еко ном ск и нај моћ - н и ји х д р ж а в а и не по зна ју к а т е г о ри ју не до д и р љи в ог еко ном ског и н т е р е с а. Јед н а ко по с т уп а њ е сви х з аједн иц а у ск л ад у с ме ђу н а р од н и м с т а н д а р д и м а ко ји би мо гл и г а р а н т о в а т и оп с т а на к З е м љ е је с т е и м пе р а т и в п р а в не д р ж а в е и в л а д а ви не п р а в а. Н а т ом ф о н у с е п ри бл и ж а в а мо еко ком ун ит а рис т и чкој к ри т и ц и л и б е р а л и зма, и ден т и фи к у ју ћ и док т ри н у la i s se z- fa i re као јед ну од глав них по тен ци јал них, али и ре ал них узр оч ни ка ве ли ких еко ло шких ка - т а с т р о фа. 26 Дру ги иза зов са ко јим се су о ча ва са вре ме на прав на др жа ва је ви со ко - т ехно ло ш к и к рим и на л. Ра з в ој но ви х и н ф ор ма ц и о н и х т ех но ло г и ја, ш т о и ма з а по с ле д и ц у р а с п р о с т р а њи в а њ е и н ф о р ма т и ч ког к ри м и на л а и с ај б е р т е р о - ри зма, с т а в љ а п р а в н у д р ж а ву п р ед но в е и з а з о в е. 27 С о б зи р ом да ви с о ко т ехн ол ош к и к р им и н а л ч ес т о и м а о бл и к т р а нс н а ц и о н а л н о г к р и м и н а л и т е т а, о т у да и по к у ша ји но р м и р а њ а на ме ђу на р од ном н и в оу. 28 Та ко ђе, још увек је о т в о р е но п и т а њ е у ко је с е св е св р хе мо г у ко ри с т и т и но в е т ех но ло г и је, ш т о отвара филозофско -етич ку ди мен зи ју, на ро чи то у кон тек сту за шти те основ - них лич них пра ва. Та ко и не тре ба по себ но ука зи ва ти на моћ ко ју на пред не тех ни ке над гле да ња омо гу ћа ва ју др жа ви да за ви ри у сва ки ку так и сва ки де - л и ћ п ри в ат н и х ж и во т а сво ји х г ра ђа на. 29 Уз све т о, уса в ршав ањ е н ук леа рног, 26 Авра мо вић, Д., С а в р е м е н а п р а в н а д р ж а в а п р а в н о т е о р и ј с к и а с п е к т и, док тор ска ди сер та ци ја, Но ви Сад 2011, 88. 27 Јед н у од н ај че ш ћ е н а в о ђ е н и х де фи н и ц и ја с ај б е р т е р о р и з м а д а л а је Де н и н г о в а : С ај - б е р т е р о р и з а м п р ед с т а в љ а с п ој т е р о р и з м а и и н ф о р м а т и ч ко г п р о с т о р а. Под њи м с е о б и ч н о п од р а з у м е в а ј у п р о т и в п р а в н и н а п а д и и л и з а с т р а ш и в а њ е н а п а д и м а п р е м а ко м п ј у т е р и м а, м р е ж а м а и и н ф о р м а ц и ја м а п о х р а њ е н и м у њи м а, к а д а с е т о ч и н и д а б и с е з а с т р а ш и л е и л и п р и н у д и л е в л а д е и л и њ е н и г р а ђ а н и н а о с т в а р и в а њ е п о л и т и ч к и х и л и д р у ш т в е н и х ц и љ е в а. Н а д а љ е, д а б и б и о к в а л и ф и ко в а н к а о с ај б е р т е р о р и з а м, н а п а д м о р а д а р е з у л т и р а у н а с и љу пре ма лич но сти или имо ви ни, или ба рем да иза зи ва ште ту ко ја узр о ку је страх. Озбиљ ни н а п а д и н а к р и т и ч н у и н ф р а с т р у к т у р у м о г у б и т и а к т с ај б е р т е р о р и з м а, з а в и с н о од њи хо в о г у т и ц а ја. Н а п а д и ко ји р е м е т е н е с у ш т и н с к е с л у ж б е и л и ко ји с а м о и з аз и в ај у н е п р ил и к е т о ни су. Den ning, D., C y b e r t e r r o r i s m, Te s t i mo ny b e fo r e t h e Sp e c i a l O ve r sig ht Pa n el of Te r r o r i s m C o m m it t e e o n A r m e d S e r v i c e s, US Ho u s e of Re p r e s e n t a t i ve s, 23 M ay 2 0 0 0. ht t p: // w w w. s t e a lt h - i s s.c o m /d o c u m e n t s / p d f /C Y BE R T E R RO R I S M. p d f. O в а д е ф и н и ц и ј а п о к а з у ј е б р о ј н е п р а в н е п р о б л е м е ко ји м о г у д а н а с т а н у п р и од р е ђ и в а њу ш т а с п а д а у п о м е н у т у о б л а с т. О с ај б е р т е - р о р и з м у в и д е т и д е т а љ н и је: C o l a r i k, A., C y b e r t e r r o r i s m Po li t i c a l a n d E c o n o m i c Im p li c a t i o n s, Lon don 2006; We i mann. G., Te rr or on the In ter net: The New Are na, the New Chal len ges, Washing ton DC 2006; Clo ugh, J., P r i n c i p l e s o f C y b e r c r i m e, Cam brid ge 2010. 28 В а с и ћ, Д., Нек а о т в ор ен а п ит ањ а п р им ен е Кон в е н ц и је С а в е т а Е в р о п е о в и с о ко т е х- ноло ш ком к р и м и н а л у, С р п с к а п о л и т и ч к а м и с а о, 2/2010, 233 250; Лепојев и ћ, Б., Ков ачев и ћ Ле по је вић, М., Ме ђу на род ни стан да р ди у су прот ста вља њу ком пју тер ском (syber) кри ми - н а л у и њ и хо в а п р и м е н а у С р б ији, З б орн и к и нс т ит у т а з а к р и м и н о л о ш к а и с о ц и о л о ш к а и с т р а ж и в а њ а, 1-2/2007, 265-292. 29 О г л о б а л и з а ц и ји у с ф е р и ко м у н и к а ц и ја в и д е т и: Шо л т е, Ј. А., Гл о б а л и з а ц и ја, Подго ри ца 2009, 101 104. 781

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) би о ло шког, хе миј ског оруж ја, ге не тич ког ин же ње рин га и слич них ре во луц и о нар н и х т ехнолош к и х дос т и гн ућа, о т варају вел ик и спект ар нови х изазова и не из ве сно сти са ко ји ма се су о ча ва са вре ме на прав на др жа ва. 30 Бор ба про тив те ро ри зма по тен ци јал но мо же до ћи у су коб са јед ном од вред но с т и ко ја ч ин и са м т еме љ п ра вне д ржа ве не п ри ко сно ве ном з а ш т и т ом људ ск и х п ра ва. 31 По с т а в ља се п и т а ње да л и је до бро од ме рен од нос г а ра н ц и- ја основ них људ ских пра ва и сло бо да с јед не, и без бед но сти, с дру ге стра не. У св е тском ја в ном м њ е њу по ч и њ е д а д о м и н и р а о с е ћ а њ е д а је ле г и т и м но жр тво ва ти ма њу вред ност људ ска пра ва, ка ко би се за шти ти ла ве ћа вредност на ци о нал на си гур ност. Ти ме се ства ра ат мос фе ра у ко јој је бор ба п р о т и в т е р о ри зма на че л но и н с т ру мен т з а оп р а в да њ е р а з л и ч и т ог н и в оа с у- спен до в а њ а људ ск и х п р а в а. К а о по с е ба н о б л и к п р е т њи по с а в р е ме н у п р а в н у д р ж а ву по ја в љу ју с е ми га ци је, што са со бом до но си и кул ту ро ло шке раз ли чи то сти ста новништва. 32 До г а ђ аји у нед а вној п р ош лос т и по к р е н у л и с у в е л и к и м и г р а ц и о н и ток ка зе мља ма Евро пе, али ми гра ци је су ста ре ко ли ко и са мо чо ве чан ство и де ша ва ле су се из вр ло раз ли чи тих раз ло га. Та ко, на при мер, Фи лип Фарж г о в о ри о к ру ж ној м и г р а ц и ји ко ја т р е ба да з а до в о љи од р е ђе не к ри т е ри ју ме, 30 Fer gu son, C., Pot ter, W., T h e Fo u r Fa c e s o f N u c l e a r Te r r o r i s m, Mon te rey 2004; Jen kins, B. M., Will Te r r o r i s t s G o N u c l e a r?, New York 2008. О ети ци ге нет ског ин же ње рин га ви де ти: Hod ge, R., G e ne t ic En g i ne e r ing, New York 2009, 150 180; San del, M., T he Case again st Pe rfe ct ion, C a m b r idge M A L o n d o n 20 07. O п р а ву и би о е т и ц и ви де т и: Spi el m a n, B., Bioe th i c s i n L a w, New Jer sey 2007; Johnson, S., Il tis, A., Hin ze, B., Law and bi o et hics, L e ga l Pe rs p e ct iv e s i n Bioe th i c s (ed. Il tis, A., Johnson, S., Hin ze, B.), Lon don New York 2008; Mo re no, J., Bi o et hics and Bioterrorism, The Ox ford Hand bo ok of Bi o et hics (ed. Ste in bock, B.), Ox ford 2007, 732. 31 А ко с е с т а в е п о с т р а н и в е ћ п о м е н у т е п о с е б н е в р с т е т е р о р и з м а, т ер ор и з а м с а м п о с е би, ко ји т а ко ђе н и је ла ко н и т е о ри ј ск и де фи н и с а т и н и п ра в но нор м и ра т и, је в е л и к а п р е т њ а п р а в н ој д р ж а в и и в л а д а в и н и п р ав а. Л ит ер ат ур а о т е р о р и з м у је н е п р е с у ш н а : Hof f m a n, B., In si d e te r ro r i sm, New York 2006; La qu e ur, W., A Hi stor y of Te r ro r i sm, New Je r sey 20 01; L a qu e u r, W., No End To War: Ter ro rism In The Twenty-first Cen tury, New York 2004; Schmid, A. P., Jongman, A. J., Po li t i c a l Te r r o r i s m: A Ne w G u i d e t o Ac t o r s, Au t h o r s, C o n c e p t s, D a t a B a s e s, T h e o r i e s, a n d Lit er at ur e, New Jer sey 2005; Schmid, A. P., Jong man, A. J., Pri ce, E., Ha n d b o o k o f Te r r o r i s m Re s e a r c h: Re s e a r c h, T h e o r i e s a n d C o n c e p t s, L o n d o n 2 010; С т а ји ћ, Љ., По с т м о д е р н и т е р о р и - з а м, о р г а н и з о в а н и к р и м и н а л и ко р у п ц и ј а к а о с а в р е м е н и б е з б ед н о с н и и з а з о в и, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у, 2/2006, 379-404; Лу кић, Т., Бор ба про тив те рори зма на ни воу Европ ске уни је и основ на људ ска пра ва и сло бо де, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г фа кул те та у Но вом Са ду, 2/2006, 447-462. 32 Ми гра ци је ко је су се де ша ва ле из Арап ских зе ма ља у Евро пу би ле су при сут не и мно го пре ра та у Си ри ји, a не ки су пред ви ђа ли да ће се оне по ја ча ва ти. Ви де ти ви ше Far gues, P., Arab Mi gra tion to Eu ro pe: Trends and Po li ci es, In t e r n a t i o n a l Mi g r a t i o n Re v i e w, 4/2004, 1348 1371. О ми гра ци ја ма уоп ште ви де ти C o n t r o li n g Im m i g r a t i o n: A G l o b a l Pe r s p e c t i v e, ed. Ja m e s F. Hol l i f i eld, Ph i l ip L. M a r t i n, P i a M. O rr en iu s, St a n fo r d, C a l i fo r n i a, 2 014. Та ко ђ е в и д е т и World s on the Mo ve:glo b a li za t ion, Mi g ra t ion,a n d C ul t u ral S e c u r it y, е d. Jon ath a n Fr ie dm a n, Sh al in i Ran de ria, Lon don 2004. 782

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 а де ша ва се због по тре бе за рад ном сна гом. 33 Са дру ге стра не, Хајн де Хас примећује неколико разлога за миграције у Ме ди те ран ској обла сти: еко номски, политички, питања миграционе политике, демографски факто ри и утиц ај ж ив о тн е с р ед ин е. 34 У по след ње вре ме као по се бан вид опа сно сти за б е з б ед но с т п ра вне д рж ав е, појав љују с у л ица која с у п р ов ела и зв е сно в р е ме у д ру г и м д р жа ва ма ка о на ја мн и чк и војн иц и, односно п лаћен и чка пара војска. О н и ко ји с е в рат е у з ем љу пор ек ла, по п равил у, бив ају подв рг н ут и пос е б ној кон тро ли, јер увек по сто ји сум ња да су при хва ти ли ра ди кал на уче ња и да п р едс т ав љ ају пот енц ија лн у п р е тњу по б е зб едно с т зем љ е и њ ен и х г рађана. 35 Нај зад, већ се по ка за ло да и ме ђу са мим ми гран ти ма, ко ји ма је пру же но уто чи ште у не кој од зе ма ља Евро пе или ко ји су у тран зи ту, мо гу да се на ђу ли ца ко ја су ин док три ни ра на ра ди кал ним вер ским учeњима и ко ја су у ста њу да угро зе без бед ност гра ђа на, па са мим тим и оства ри ва ње прав не др жа ве, од но сно в л а да ви не п р а в а. 36 Др жа ве се са по ме ну тим иза зо ви ма бо ре раз ли чи тим сред стви ма, укључ у ју ћ и и у во ђе ње ва н ред ног с т а ња. Ме ђу т и м, мо же се по ле м и са т и да л и је т о а дек ват но решење. С јед не ст ра не, ван ред но ста ње мо ж да мо же да п ред ста вља р е ше њ е од р е ђе н и х б е з б ед но сн и х п р о бле ма, а л и ч и н и с е да је ис т о в р е ме но и но ви иза зов прав ној др жа ви. Има ми шље ња да је у дру штву за сно ва ном на и де ји људ ск и х п р а в а и п р а в не д р ж а в е не о п ход на и з г р а д њ а ме х а н и з а ма кон тро ле по ли ци је због ње них ши ро ких дис кре ци о них овла шће ња, ко ја нар о ч и т о долазе до и зраж аја у сит уац ијама к ада је у д рж а ви у ведено в а н р едно с т а њ е. Конт р ол а р а д а по л и ц и је п р ед с т а в љ а н ај в а ж н и ји а с п е к т п р о б л е м а од но с а по л и ц и је п р е ма з а ш т и т и људ ск и х п р а в а у п р а в ној д р ж а ви. И а ко с е нај бо љи ре зул та ти кон тро ле мо гу по сти ћи ра ци о нал ном ком би на ци јом ме - х а н и з а ма у н у т р а ш њ е и спољ не кон т р о ле, т о н и је јед но с т а в но. Је да н од најзна чај н и ји х р а з ло г а у спо р ом р а з ви ја њу и н с т и т у ц и ја кон т р о ле је у т о ме да је св а к и с а в р е ме н и по л и ц и ј ск и си с т ем з а сно в а н на ком п р о м и с у с у п р о т с т а - в ље н и х и де ја и по т ре ба: пот реб ом з а ефик асн и м ра дом по л и ц и је и по т ре б ом 33 Far gu es, P., Cir cu lar Mi gra tion: Is it Re le vant for the So uth and East of the Me di ter ranean?, C A R I M A S 2008/40, Ro bert Schu man Cen tre for Advan ced Stu di es, San Do me ni co di Fi e so le (FI): Eu ro pean Uni ver sity In sti tu te, 2008. 34 de Hass, H., Me d i t e r r a n e a n m i g r a t io n f u t u r e s: Pa t t e r n s, d r i ve r s a n d s c e n a r i o s, 2 011. О ми гра ци ја ма у Ме ди те ра ну ви дети Mediterranean Tran sit Mi gra tion, ed. Nin na Nyberg So rensen, Co pen ha gen 2006. 35 По п р и з н а њу с о п с т в е н и х о б а в е ш т ај н и х а г е н ц и ја, н а р о ч и т о с у у г р о же н е Ау с т р и ја, Б е л г и ја, Ф р а н ц ус к а, Хо л а н д и ја, Не м ач к а, Ит а л и ја, Ш п а н и ја и В ел и к а Б р ит а н ија. Вид ет и Bak ker, E., Pa u lus sen, C., En ten mann, E., De a ling with Eu ro pean Fo re ign Fig hters in Syria: Gover nan ce Chal len ges & Le gal Im pli ca ti ons, 2013. 36 Иа ко се и у на шој зе мљи бе ле жи криминална делатност миграната у транзиту, медијски је нај ви ше па жње по све ће но на па ди ма ази ла на та у Фран цу ској и Не мач кој. 783

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) з а кон т р о лом и ог р а н и че њ ем њ е ног р а да. 37 Ме ђу тим, по сто ји и став да је за ис прав но раз у ме ва ње уло ге по ли ци је у прав ној др жа ви не до вољ на кон ста - т а ц и ја д а по л и ц и ја к р ш и п р ав о, а з ат и м п р о н а л а же њ е н а ч и н а у т в р ђи в а њ а њ ене од г о в орнос т и, сис т ема конт р оле и с амо с а н кц ион ис ањ е. Не опходна је и с о ц и о ло ш к а а н а л и з а по л и ц и ј ске фу н к ц и је и њ е ног однос а п р ем а п р аву уоп ш т е, а н а л и з а спе ц и фи чнос т и с оц ија лно -пол ит и чког ок ружењ а у којем по л и ц ија р ад и, р а з л о г а з б ог ко ји х по л и ц и ја д о л а з и у и с к у ш е њ а д а к р ш и пра во, као и број на дру га пи та ња. 38 Ув о ђе њ е в а н р ед ног с т а њ а, у ко јем по - ли ци ја до би ја по себ на овла шће ња усме ре на на још ве ћу ње ну ефи ка сност, мо же до ве сти до зна чај них по сле ди ца по људ ска пра ва и прав ну др жа ву. С то га не ч у д и ш т о с е но ма т и в но р е г у л и с а њ е ов е ма т е ри је у с а в р е ме ном д ру ш т ву н и је п р е п у с т и ло с а мо на ц и о на л н и м з а ко но да в с т ви ма, в ећ је у зд и гн ут о и на надна ци о нал ни ни во. Нај зна чај ни је та кве од ред бе са др жи Европ ска кон вен - ци ја за за шти ту људ ских пра ва и основ них сло бо да (члан 15.), а та ко ђе и Међ ун ародн и п а к т о гра ђа н с к и м и п о л и т ич ком п ра в им а (члан 4.). Ме ђу тим, б е з о б зи р а на ме ђу на р од но п р а в н у р е г у л а т и ву, к а о и ко ри сна п р е ц и зи р а њ а ко ја је да ла прак са Ко ми си је за људ ска пра ва и Европ ског су да за људ ска права, оста је чи ње ни ца да по стоји релативно ви сок сте пен дис кре ци о не сло бо - де св а ке д р ж а в е у п р о це н и по с т о ја њ а окол но с т и ко је оп р а в да в а ју у в о ђе њ е ван ред ног ста ња и де ро га ци ју по је ди них људ ских пра ва и сло бо да. 39 ЗА К ЉУ Ч А К Очи глед но је да су прав на др жа ва и вла да ви на пра ва, као ре ал ни об лици др жа ва има ли бо га ту исто ри ју. Још је ду жи пут има ла фи ло зоф ска иде ја о огра ни че њу вла сти, што је са ма су шти на оба кон цеп та. Да нас се по ста вља п и т а ње њи хо вог оп с т а н к а и да љег п ри ла г о ђа ва њ а са вре ме н и м окол но с т и ма. У том сми слу мо гу ће је за ми сли ти ви ше раз ли чи тих сце на ри ја. Је дан је на ста нак свет ске прав не др жа ве. Ово је иде ја ко ја би об је ди нила м и са о о на с т а н к у све т ске д ржаве и у ок ви ру ње ус т а но в ља ва ње од ре ђе н и х еле ме на та ко ји би таквој држави обезбедили атрибут правна. Светска прав - на д рж ав а с е т а ко по не к а д на ме ће к а о ло г и ч н и на с т а в а к р а з в о ја с а в р е ме ног све та, на на чин ка ко је би ло по ку ша но још са Ли гом на ро да. Ме ђу тим, имају ћи у ви ду ак ту ел на де ша ва ња, чи ни се да ће свет ска прав на др жа ва још 37 Ф е ј е ш, И., По л о ж а ј п о л и ц и ј е у п р а в н о ј д р ж а в и п р о б л е м к о нт р ол е п ол иц иј е, З б о р н и к р а д о в а, Прав ни фа кул тет у Но вовм Са ду, 1-3/2002, 251-252. 38 З е к а в и ц а, Р., По л о ж а ј и ул о г а п о л и ц и је у п р а в н о ј д р ж а в и, д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, Бе о град 2008, 134. 39 Исто, 265. О ства ра њу др жа ве на ци о нал не си гур но сти у САД-у као ре ак ци ју на изазо ве те ро ри зма ви де ти Авра мо вић, Д., нав. де ло, 113 142. 784

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2016 д у г о о с т а т и с а мо у т о п и с т и ч к а и де ја да је мо г у ће у св а кој д р ж а ви по зна т ог света обез бедити ма кар ми ни мум еле ме на та нај та ње вер зи је прав не држа ве. За то су за слу жне по је ди не др жа ве чла ни це ОУН, али чи ни се и остатак све та ко ји ни је био у ста њу да обез бе ди до след но спро во ђе ње про це дур а с а ме О р г а н и з а ц и је. З б ог т о г а је, ч и н и с е, и з в е сн и ји д ру г и п р а в а ц: р е де фи н и с ањ е п р а в не д р ж а в е у н ац ио н а л н и м ок в и р и м а. По св е м у с у де ћ и, д р ж а в е не же ле б а ш т а ко ла ко да се од рек н у основ н и х п ре ро г а т и ва су ве ре нос т и, па ће сувере нос т из гле да оста ти јед на од основ них ка рак те ри сти ка др жа ве. С то га је за оче кив а т и да, у ск лад у са од ре ђе н и м сме р н и ца ма ко је да је међунар одна з аједн и ца, сва ка др жа ва спрам сво је кул ту ре, тра ди ци је и свих дру гих окол но сти, од ре - д и ко ји о б л и к п р а в не д р ж а в е је з а њу нај п ри х в а тљи ви ји. Та ко ће и з у ча в а њ е п р а в не д рж ав е, н а р о ч и т о њ е ног ма т е ри ја л ног а спек т а, би т и и н т е р е с а н т но још мно го го ди на. Фор мал ни еле мен ти ко ји да ју оквир су ну жни, али не и довољ ни. Са др жи на је оно што чи ни раз ли ку, а ако не до ђе до ства ра ња свет ске прав не др жа ве, он да ће ма те ри јал ни еле мент увек у ма њој или ве ћој ме ри да се раз ли ку је од др жа ве до др жа ве. Због то га, има ју ћи у ви ду да је етич ки не у тра лан при ступ прак тич но нео ства рив, ау то ри ука зу ју на екви ли брију м ск у п ра в н у д р ж а ву, односно нек у в рс т у light thick в ла да ви не п ра в а. О на би о с т а л а о т в ор е н а п р е м а р а з л и ч и т и м thick в а ри ја н т ама в л ад авине п р ав а, а л и је нео п ход но по с т и ћ и са гла снос т не са мо око м и н и м у ма вред но с т и, не г о и око њи хо вог пра вог зна че ња. 40 Нај зад, иа ко на пр ви по глед не за ми сли во, мо жда би мо гло да се раз миш ља и у не г а т и в ном см и сл у. По след њи иза зо ви у ви д у ма сов н и х и м и г ра ц и ја у европ ске зе мље по ка зу је да др жа ве у ко ји ма се нај ви ше при ча о вла да ви ни пра ва не мо гу да се до го во ре о еле мен тар ним ства ри ма. Из гле да да прав на др жа ва да нас не ма ка па ци тет да се из бо ри са ди на мич ним и ви ше слој ним про бле ми ма, па се мо жда мо же ре ћи и да је прав на др жа ва да нас у си ла зној пу та њи. Али мо жда и не тре ба стра хо ва ти. In re bus adver sis me li o ra spe ra re me me n t o. 41 40 Авра мо вић, Д., нав. де ло, 244. 41 У не во љи не за бо ра ви да ће до ћи бо ља вре ме на (ла тин ска из ре ка). 785

Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, Или ја Д. Јо ва нов, Правна држава и владавина... (стр. 773 786) Gor da na R. Vu ka di no vić, Ph.D., Full Pro fes sor Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad G.Vu k a d i n o v ic @ p f.u n s.ac.rs Ili ja D. Jo va nov, As si stant Uni ver sity of No vi Sad Fa culty of Law No vi Sad I. Jo va n ov @ p f.u n s.a c.r s Le gal Sta te and the Ru le of Law from the Be gin nings to modern Challenges Ab s t r a c t: Le gal sta te and the Ru le of law are terms cre a ted in the 19 th century. Ne vert he less, le gal wri ters re se ar ched the ori gins of in di vi dual ele ments of the se the o ri es stu ding pre ser ved texts from the ol dest pe riod of hu man ci vi li sa tion. The au tors re pre sent the be gin ning of idea of le gal sta te and the ru le of law and the ma jor ele ments of de ve lo ped the o ri es in the 19 th and the 20 th cen tury. In addi tion, the au tors po int out so me of the mo dern chal len ges that the le gal sta te and the ru le of law are fa ced to, thus ac qu i res ro un ded pic tu re abo ut tran sfor ma tion of tho se terms, from the ba sic idea to the mo dern the o ri es. Fi nally, the au tors in di ca tes so me of the pos si ble ten den ci es in furt her de ve lop ment of le gal sta te and the ru le of law. Keywords: Le gal Sta te, Ru le of Law, Li mi ta tion of Sta te Po wer. Да тум при је ма ра да: 06.01.2017. 786