К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)

Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n a mi jo v ic1987@g m a il.c o m К РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка) Са ж е та к: У ра ду се раз матра ју бит на обе леж ја кри вич ног де ла угро - жа ва ња с и г ур но с т и и з ч л. 138. Кри в ич ног за ко ни ка. Иа ко ово кри в ич но де ло го ди на ма уна зад по сто ји у на шем кри вич ном за ко но дав ству, у по гле ду ње - го в и х о бе л е ж ја и з в е с не д и л е м е с у и д a н а с а к т у е л не, ка ко у т е о р и ји, т а ко и у суд ској прак си. Сто га је у ра ду по себ на па жња по све ће на пи та њу рад ње и з в р ш е њ а и п о с л е д и ц и о в о г к р ив и чн о г д ел а, к а о и њ е г о в oм с у бје к т и в н oм обележ ју. Ставови аутора о битним обележјима бића кривич ног де ла угро - ж а в а ња с и г у р н о с т и и з не т и с у уз п ре д о ч а в а ње а к т у е л н и х д ил ем а ко је с у се по ја ви ле у ње го вој при ме ни, па је та ко ода бра но и ана ли зи ра но не ко ли ко кара к т е р и с т ич н и х с уд с к и х од л у ка (од н о с н о п ра в н и х с хв а т а ња с у д о в а), и т о пре те жно оних ко ја од сту па ју од до та да при хва ће не суд ске прак се, на кон че га су да ти од го ва ра ју ћи за кључ ци и пред ло зи de le ge fe ren da. Ау тор у ра ду за у зи ма с т ав и у п о г ле ду ква ли фи ко ва ни х об ли ка (те жег и најте жег обли ка) овог кри вич ног де ла, при че му ак це нат ста вља на критеријумe за раз гран и че ње з а кон с к и х кв а л и ф икат орн и х околн ос т и и н а п и т а ње оп ра в да н о с т и пружања по јачане кривичноправне заштите ли ци ма ко ја оба вља ју по ли тичке и п ра в о с уд не фу н к ц и је, од н о с н о п о с л о в е у о бл а с т и ја в н ог и н ф ор м и са ња. На по слет ку, ка да је реч о од но су кри вич ног де ла угро жа ва ња си гур но сти са ње му срод ним кри вич ним де ли ма, у фо ку су ин те ре со ва ња ау то ра су сло жен а п и т а ња ра з г ра н и че ња и де а л н ог од ре а л н ог с т и ц а ја, ка о и ш и ре п и т а ње кри ми на л но -п о ли т ич ке оп рав да но с т и за сни ва ња од го вор но с т и у чи ни о ца за ве ћи број кри вич них де ла уко ли ко она про ис ти чу из истог жи вот ног до га ђа ја. Кључ не ре чи: угро жа ва ње сигурности, прет ња, осе ћај лич не не си гур - но сти, суд ска прак са, за ко но дав на ре фор ма. 237

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Кри ви ч но де ло у г ро жа ва ња си г у р но с т и из ч л. 138. Кри ви ч ног за ко н и ка 1 спа да у гру пу кри вич них де ла про тив сло бо да и пра ва чо ве ка и гра ђа ни на, која г руп а је ч и н и с е н ај хе т е р о г е н и ја г ру п а к ри ви ч н и х де л а у К ри ви ч ном з а ко н и к у, с о б зи р ом да к ри ви ч на де л а ко ја о б у х в а т а не ма ју је д и н с т в е н и з а - ш т и тн и објек т, н и т и п ред с та в ља ју за о к ру же н у нор ма т и вн у цел ин у. То је због то га што је круг кри вич них де ла ко ји ма се шти те сло бо де и пра ва чо ве ка и гра ђа нина далеко шири од групе кривич них де ла са тим на зи вом у Кри вичном з а ко н и к у, 2 бу ду ћи да су мно га кри вич на де ла ко ја има ју дво стру ки заштит ни објект, од но сно код ко јих за шти та ових вред но сти ни је при мар на, свр ста на у не ка дру га по гла вља За ко ни ка. Осе ћај личне сигурности већина ау то ра по сма тра као ком по нен ту сло - бо де лич но сти ( сло бо да од стра ха за жи вот или те ло ), ме ђу тим, ка ко ни уста во тво рац ни законодавац не праве јасну ди стинк ци ју из ме ђу пра ва и сло - б о да, н и т и је па к он т о ло ш к и мо г у ће т а к во до след но ра з л и ко в а ње, с об зи р ом да је и са ма сло бо да у би ти јед но пра во, то се мо же ре ћи да се овом ин кри мина ци јом ујед но шти те и сло бо де и пра ва, од но сно да је за пра во реч о две ма с т р а н а м а једн е и с т е м ед аљ е. Н ајк ар а кт е р и с т и ч н и је о б е л е ж је к р и в и ч н о г де ла у г р ож ав ањ а сиг у рнос т и огледа с е у т оме ш т о је, з а р а зл ик у од в ел иког бро ја дру гих кри вич них де ла код ко јих је прет ња (као рад ња из вр ше ња или де о ра д ње и з в р ше њ а, код д во а к т н и х к ри ви ч н и х де ла) с ред с т во з а по с т и з а ње не ког д ру г ог ц и љ а, код ов ог к риви чног дел а к в ал ификов ан а п р е тњ а с ам а се би ц и љ. 3 Уп ра во т о к љу ч но обе леж је к ри ви ч ног де ла у г ро жа ва ња си г у р но - сти про дукт је чи ње ни це да је код овог кри вич ног де ла ин кри ми ни сан осећај лич не не си гур но сти, од но сно да је објект за шти те си гур ност љу ди по - 1 Кри вич ни за ко ник, Слу жбе ни гла сник РС бр. 85/05, 88/05 ис пр., 107/05 ис пр., 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14. 2 Ви д. З ор а н С т ојанов и ћ, Н ат аш а Дел и ћ, К р ив и чн о п р ав о п ос е бн и д е о, Бе о град 2014, 41 и С т а н ко П и х л е р, К р и в и ч но п р а в н а з а ш т и т а с ло б о д а и п р а в а чов ек а и г р ађ ан ин а и њ ено з н а ч е њ е з а и з г р а д њу п р а в н е д р ж а в е, Re c u e il d e s t r a v a u x 1-3/2002, 25-41. Ово сто га што се к р и в и ч н о п р а в н а з а ш т и т а с л о б о д а и п р а в а ч о в е к а и г р а ђ а н и н а м о же п р у ж и т и и п о с р ед н о, т ј. п р е ко н е п о с р ед н е з а ш т и т е о п ш т и х д о б а р а, од н о с н о од р е ђ е н и х д р у ш т в е н и х п од с и с т е м а ко ји с л у же о с т в а р и в а њу ов и х а п с т р а к т н и х в р ед н о с т и. З б о г т о г а је и с а м а к р и в и ч н о п р а в н а ре пре си ја ле ги тим на са мо ако слу жи за шти ти основ них пра ва и сло бо да. 3 Ипак, ис прав но се у ли те ра ту ри ис ти че да ни је са свим при хва тљи во ре ћи да је претња код кри вич ног де ла угро жа ва ња си гур но сти са ма се би циљ, ако се има у ви ду да је ово к р и в и ч но де ло у н аш е м К р ив и чном з акон ик у ф о рм ул ис ано к а о пос л ед и чно к р ив и чно дело. Д а к л е, к в а л и ф и ко в а н а п р е т њ а м о р а б и т и у п р а в љ е н а н а у г р о ж а в а њ е с и г у р н о с т и л и ц а ко м е се пре ти, али та ко да се ти ме не ути че на по на ша ње тог ли ца, јер би се у су прот ном ра ди ло о к р и в и ч н о м д е л у п р и н у д е. Ви ш е о т о м е, в и д. З о р а н С т о ја н о в и ћ, П р о п и с и в а њ е и п р и м е н а к р и в и ч н о г д е л а у г р о ж а в а њ а с и г у р н о с т и у к р и в и ч н о м п р а в у С р б и је, К а з н е н а р е а к ц и ја у Ср би ји, Део 3 (ур. Ђор ђе Иг ња то вић), Бе о град 2013, 3. 238

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 сма тра на као устав но прав но на че ло, а не људ ски ин те гри тет у ужем сми слу. За п ра во, к риви ч н и м делом у г р ож ав ањ а сиг у рнос т и ш т ит и с е п раво човек а да жи ви у ми ру и спо кој ству и да га дру ги у том по гле ду не угро жа ва ју. 4 По л а з е ћ и од на в е де ног, по с е б но је зна ча ја но п и т а њ е од но с а к ри ви ч ног де ла у г р ож ав ањ а си г у р но с т и с а не к и м од к ри ви ч н и х дела којима с е п р е тњ а оства ру је кон крет ним на па дом на жи вот или те ло, а са ко јим пи та њем је у те сној ве зи и пи та ње зна ча ја ове ин кри ми на ци је. Та ко, кри ми но ло шким речн и ком ре че но, у г ро жа ва ње си г у р но с т и је че с т о п р ви с т а д и ју м у со ц и о ло г и ји јед ног у би с т ва и л и не ког д ру г ог сл и ч ног з ло ч и на, 5 док кри вич но прав но посма т ра но, по ме ра ње до њег п рага каж њивос т и у је да н ра н и ји с та д и ју м, да к ле, пре не го што је прет ња ре а ли зо ва на, од но сно пре не го што је до шло до угрож а в ањ а и л и пов р еде ж ив от а и л и т елесног и н т е г ри т е т а п а си в ног с у бјек т а, има зна чај но пре вен тив но деј ство. Сто га се ова ин кри ми на ци ја мо же по сматра ти и у кон тек сту спре ча ва ња те жих кри вич них де ла, бу ду ћи да се већ са м и м и н к рим ин исањем к вал ификоване п ре тње к а о д руш т вено не по же љног понашањ а о с т в а ру ју е фек т и на п ла н у по зи т и в не г е не р а л не п р е в ен ц ије, а да се ти ме, пре ма на шем ми шље њу, на чел но не на ру ша ва прин цип кри вич ноправ ног ре а го ва ња као по след њег сред ства за шти те (u l t i m a ra t io). 6 И а ко г о д и на ма у на з а д по с т о ји у на шем з а ко но да в с т ву, к ри ви ч но де ло у г ро жа ва ња сиг у рност и и данас изазива подједнак у (ако не и по ја чан у) паж њу на уч не и струч не јав но сти. Раз лог то ме је нај пре уво ђе ње нај те жег об ли ка овог кри вич ног де ла, бу ду ћи да је и да ље оста ло спор но да ли је у пи та њу са мо (не г а т и в а н) т р е н д т з в. к риви чноп р а вног е ксп а нзион изм а и л и з а њ ег о в о п р о п и с и в а њ е по с т о ји к р им ин а лно - пол ит и чко оп р а вд ањ е, а з ат и м и н еке но ви је тен денције у европ ским кри вич ним за ко но дав стви ма ко је би евен туа л но мо гле би т и од у т и ца ја на д ру г а ч и је п р о п и си в а њ е ов ог к ри ви ч ног де л а п ри л и ком не ке бу д у ће з а ко но да в не р е фор ме у Ре п у бл и ц и Ср бији. Међут и м, мно го пре све га то га, у овом тре нут ку ја вља се по тре ба да се са гле да ју лут а њ а на ше с уд ске п р а к с е у по гле д у п ри ме не к ри ви ч ног де л а у г р о ж а в а њ а си г у рнос т и, односно да се дају (п ра вно -догмат ск и) ис п ра в на ре ше њ а м но г и х спор них пи та ња ко ја су се у прак си по ја ви ла. За то су у овом ра ду, из ме ђу о с т а лог, а н ал изир ане и неке к ар а кт ерис т и чне одл уке (и п р а вн а с х в а т ањ а) су до ва и да ти од го ва ра ју ћи пред ло зи за успе шни ју при ме ну са ме ин кри мина ци је, она ко ка ко је она већ нор ми ра на у ле ги сла тив ном сми слу. 4 Љу б и ш а Л а з а р е в и ћ, Ко м е н т а р К р и в и ч н о г з а ко н и к а, Бе о град 2011, 530. 5 Вид. Јо ван Ћи рић, Угро жа ва ње си гур но сти, Пр а в н и ж и в о т 9/2011, 206. 6 Има и ау то ра ко ји су су прот ног ста но ви шта, али је ипак ви ше оних ко ји ши ру кривич ноправну заштиту слобода и права човека и грађа ни на, па и на овај на чин од но сно про - п и с и в а њ е м о з б и љ н е к в а л и ф и ко в а н е п р е т њ е к а о с а м о с т а л н о г к р и в и ч н о г д е л а, п о в е з у ј у с а и де о ло г и јом л и б е р а л ног к а п и т ал из м а и о с т в ар ив ањ е м т е ме љ н и х п р и н ц и п а п р а в не д р ж а в е. 239

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) 240 2. КРА ТАК УПО РЕД НО ПРАВ НИ ПРЕ ГЛЕД Још од сре ди не про шлог ве ка у кри вич ним за ко но дав стви ма ве ћи не европск и х д р жа ва оп ш те п ри х ва ће но је ста но ви ш те да и са ма п ре т ња (под усло вом да и ма од ре ђе на обе леж ја) за х те ва д ру ш т ве н у ре ак ц и ју и и н к ри м и н и са ње. 7 У кон ти нен тал ном пра ву ово кри вич но де ло нај че шће се среће под називом претња. Већ из са мог на зи ва де ла у ве ћи ни европ ских кри вич них за ко но дав ста ва мо гло би се за кљу чи ти да се ве ћи ак це нат у нор ма тив ном сми слу ста вља на рад њу из вр ше ња де ла, док по сле ди це де ла или уоп ште не ма (де лат но сно кривич но де ло) или је у дру гом пла ну (по сле ди ца у ви ду ап стракт не опа сно сти). Ме ђу тим, то не зна чи да су сва за ко но дав на ре ше ња уни форм на, од но сно да да на с не по с т о је з а ко но да в с т в а у ко ји ма је ово к ри ви ч но де ло п р о п и са но к а о по сле д и ч но де ло. На п р о т и в, к ри ви ч но де ло у г р о жа ва њ а сиг у рнос т и је т ак во к ри ви ч но де ло ко је у свом обл иковању до п у ш т а за ко но да в ц у ве ћу сло бо д у, па с е с т о г а и у по гле д у р а д њ е и з в р ше њ а и у по гле д у по с ле д и це к ри ви ч ног де ла мо гу уо чи ти си ја сет по све раз ли чи тих за кон ских ре ше ња. Та ко је у фран ц у ском Кри ви ч ном за ко ни к у 8 у чл. 222.-17. ин кри мини са на прет ња да ће се учи ни ти кри вич но де ло чи ји је по ку шај ка жњив (де ло је у по т п у но с т и и фор м у л и са но ка о де лат но сно к ри ви ч но де ло 9 ), а као ква ли фикован и обл и к к ри ви ч ног де ла п ро п и са на п ре т ња см р ћу, док је у и т ал ија нском Кри ви ч ном за ко н и к у 10 у чл. 612. та ко ђе под истим на зи вом ( прет ња ) нај пре и н к ри м и н и с а на п р е т њ а не оп ра вданом пов р едом, а пот ом, к а о т еж и о бл и к де ла, пред ви ђе на и озбиљ на прет ња (а што у сми слу на шег пра ва тре ба сх ва т и т и ка о к ва л и фи ко ва на п ре т ња). Ка да је реч о не мач ком п ра ву, за ко но - да вац у ч л. 241. Кри ви ч ног за ко ни ка 11, као основ ни об лик кри вич ног де ла, проп и с у је п р е т њу да ће с е и з в р ш и т и к ри ви ч но де ло, док и з ло г и ч ког т у ма че њ а з а кон ског т ек с т а п р о и з л а зи да је по с ле д и ца ов ог к ри ви ч ног де л а и з р а же на у в и д у а п с т р а к тн е оп ас н ос т и, одн ос н о д а с е у г р ожен а с иг у рн о с т п ас и вн о г су бјек та не мо ра утвр ђи ва ти у сва ком кон крет ном слу ча ју, већ је то (нео бори в а) з а кон ск а п р е т по с т а в к а. 12 Ме ђу т и м, на су п р о т т а к вом јед ном з а кон ском ре ше њу, у ш вај цар ском Кри ви ч ном за ко н и к у 13 је у чл. 180. као рад ња из вр шењ а к ри ви ч ног де ла п ро п и сана озби љна п ре тњ а, а к а о послед ица к риви чног 7 В и ш е о у п о р е д н о п р а в н и м р е ш е њ и м а, в и д. Н и к о л а С р з е н и ћ, А л е к с а н д а р С т а ј и ћ, Љу б и ш а Л а з а р е в и ћ, Ко м е н т а р К р и в и ч н о г з а ко н а Ре п у б л и ке С р б и је, Бе о град 1995, 231 и З. Сто ја но вић (2013а), 1-16. 8 Co de pénal, http://www. le gi fran ce. go uv. fr, 8. април 2017. 9 Вид. Loïc Ca di ou (Ка дју), G u i d e d i n t e rv e nt i o n d u s auv et eu r v i ct im e s, v iol e nc e s e t s e c o u r s, Pa ris (Issy-les-Mo u li ne a ux) 2005, 147. 10 C o d i c e p e n a le, http://www. al ta lex. co m, 8. април 2017. 11 G e r m a n C r i m i n a l C o d e ( E n g l i s h ve r sio n), h t t p:// w w w. le g i sl a t i o n li n e. or g, 8. април 2017. 12 Та ко, З. Сто ја но вић (2013а), 14 и ау то ри ко ји се ту на во де. 13 Swiss Cri mi nal Co de (En glish ver sion), h t t p:// w w w. l e g i s l a t i o n li n e. or g, 8. април 2017.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 де ла (кон крет но изражена) да је претња про у зро ко ва ла уз бу ђе ност или осе - ћа ње стра ха код па сив ног су бјек та. За ни мљи во је и то да је у ст. 2. на ве де ног ч л. 180. ш в ај ца р ског Кри ви ч ног з а ко н и к а п р о п и с а но да ће с е к ри ви чно де ло г о н и т и по с л у ж б е ној д у ж но с т и (а и на че с е г о њ е њ е п р ед у зи ма по п ри в ат ној ту жби) ако је учи ни лац брач ни друг жр тве, а прет ња је учи ње на у бра ку или у ро ку од јед не го ди не од раз во да бра ка (од но сно ако је учи ни лац хе те ро сексу ал ни или хо мо сек су ал ни парт нер жр тве, а прет ња је учи ње на у вре ме трајања ре г и с т ро ва ног пар т не р с т ва и л и у ро к у од јед не г о д и не од ра зи ла же ња). 14 При том, тре ба ис та ћи и да је у фран цу ском и ита ли јан ском кри вич ном за коно дав ству кри вич но де ло прет ње свр ста но у гру пу кри вич них де ла упе - р ен и х п р от и в л и чнос т и, док немачк и и ш в ајцарск и к риви чн и з акон иц и (к а о уо сталом и наш Законик) познају посебну гру пу кри вич них де ла про тив личних сло бо да и пра ва, у ко ју гру пу је пре ма пре те жном за штит ном објек ту св р с т а на п р ед ме т на и н к ри м и на ц и ја. И у англосак сон ском п ра ву та ко ђе је ин к ри ми ни са на п ре тња, и то п ре тња та квим злом ко је ну жно до во ди до стра ха, због че га ве ћи на бри тан ских ау тора код овог кри вич ног де ла ства ра ње осе ћа ја стра ха на во ди као при мар ну (per se) к ара к т е рис т и к у ра дње к риви чног дела п р е тње 15 (док би у на шем пра ву, то би ла по сле ди ца кри вич ног де ла). То ме тре ба до да ти и да су у овом прав ном си сте му ин кри ми ни са не прет ње и знат но ма њим злом не го што је то слу чај код нас (на пад на жи вот или те ло па сив ног су бјек та), па се сто га не ки ау то ри з а ла ж у з а дек рим и на л и з ц и ју т а ко п р е ш и р о ко по с т а в љ ен и х о бл и к а п р е тњи. И у праву појединих држава у саставу Сједињених америчких држава, прет - ња (тзв. пси хич ки на пад ) је про пи са на као са мо стал но кри вич но де ло. Има ау то ра ко ји пре њу на па дом на жи вот или те ло из јед на ча ва ју са по ку ша јем на но ше њ а т е ле сн и х по в р е да, 16 ш т о је з а кон т и нен т а л но п раво, нара вно, по т - п у но не п ри х в а тљи в о. 3. ИСТО РИЈ СКА ГЕ НЕ ЗА ИН КРИ МИ НА ЦИ ЈЕ У НА ШЕМ ПРА ВУ Кри ви ч но де ло у г ро жа ва ња си г у р но с т и у на ше к ри ви ч но за ко но да в с т во у в е де но је још К ри ви ч н и м з а ко н и ком Ју г о с л а ви је 17 из 1929. го ди не, ко ји је 14 О п о с е б н и м о б е л е ж ји м а п р е т њ е ( у ф р а н ц у с ко м п р а в у) к а д а је у п у ћ е н а (с а д а ш њ е м или бив шем) парт не ру, као и о ар гу мен ти ма у при лог ста ву да се у та квим слу ча је ви ма (по п р ав ил у) р ад и о т еже м у г р ож ав ању с иг у рн ос т и ж рт в е, в и д. Rol a n d C ou t a nc ea u ( Кут о н с у), Amo ur et vi o len ce le défi de l in ti mité, Pa ris 2006, 242. 15 Ви ше о то ме, вид. An drew As hworth (Ашворт), Je remy Hor der (Хор др), P r i n c i p l e s o f C r i m i n a l l a w, Ox ford 2013, 486-487 и Tho mas Gard ner (Гард нер), Te rry An der son (Ан дер сон), Cri mi nal law, Ox ford 2014, 240. 16 Та ко, вид. Wayne La fa ve (Лфејв), C r i m i n a l L a w, Sa int Paul 2000, 744. 17 Вид. Кри вич ни за ко ник (Бе о град Ге ца Кон, 1939). До ду ше, не под тим на зи вом, јер з а ко н с к и т е кс т ф о р м а л н о н и је с а д р ж а о н а з и в е з а п о је д и н ач н а к р и в и ч н а д е л а. Ме ђу т и м, у 241

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) сту пио на сна гу 1. ја ну а ра 1930. го ди не. Та ко је у окви ру кри вич них де ла про тив лич не сло бо де и си гур но сти у чл. 247. овог За ко ни ка би ло про пи са - но да ће се ка зни ти онај ко угро зи си гур ност ка квог ли ца озбиљ ном прет њом зло чин ством. Ако се има у ви ду да су се, пре ма чл. 15. ст. 2. истог За ко ни ка, под зло чин ством под ра зу ме ва ла она кри вич на де ла за ко ја за кон про пису је стро ги за твор, за твор или то че ње, то се мо же ре ћи да је у на шем пра ву з а п р а в о к ри ви ч но п р а в но би л а р е ле в а н т н а с а мо п р е т њ а и з в р ше њ е м т е же г кри вич ног де ла. Без об зи ра на чи ње ни цу да је ова ква по де ла кри вич них де ла (п ре ма њи хо вој т е ж и н и) ода в но по т п у но на п у ш т е на, т ре ба на гла си т и да је и да нас че сто ре ше ње у упо ред ном пра ву да је прет ња ин кри ми ни са на уколи ко је усме ре на на из вр ше ње не ког те жег кри вич ног де ла, с тим што се теж и на к ри ви ч ног де ла (по п ра ви л у) ве зу је за ви си н у п ро п и са не ка зне за т во ра. Ка да је реч о Кри вич ном за ко ни ку ФНРЈ 18 из 1951. го ди не ово кри вич но де ло је, и то по пр ви пут под на зи вом угро жа ва ње си гур но сти, би ло предвиђено у ч л. 153., а са сто ја ло се у у г ро жа ва њу си г у р но сти не ког ли ца озби љ ном прет њом да ће се на па сти на жи вот или те ло тог ли ца. Ти ме је за ко но да вац раз ре шио спо ре ња у те о ри ји да ли се под прет њом у сми слу овог кри вич ног де ла под ра зу ме ва са мо прет ња на па дом на жи вот или те ло, или је пак мо гу ће пре ти ти и не ким дру гим озбиљ ни јим злом. 19 У К ри ви ч ном з а ко н у Ре п у бл и ке Ср би је 20 из 1977. го ди не, ко ји је ви ше пу та но ве ли ран и ду ги низ година у нашој зе мљи при ме њи ван као ре пу блички про пис, ово кри вич но де ло би ло је пред ви ђе но у чл. 67. Том за кон ском од ред бом, та ко ђе је би ла ин кри мин са на озбиљ на прет ња да ће се на па сти на жи вот или те ло па сив ног су бјек та, али је до да то и ње му бли ског ли ца, а у за кон ск и т екс т су у нет и и к вал ификован и об л и ц и де ла а ко је де ло у ч и ње но пре ма ви ше ли ца, ако је де ло иза зва ло уз не ми ре ност гра ђа на или ако је де ло и з а зв а ло т е ш ке по с ле д и це. 21 пој мов ном ре ги стру јед ног од штам па них из да ња овог За ко ни ка од ред ни ца за чл. 247. би ла је у п р а в о у г р о ж а в а њ е с и г у р н о с т и. 18 Кри вич ни за ко ник ФНРЈ, Слу жбе ни лист ФНРЈ бр. 13/51. 19 Ви ше о то ме, вид. Ду шан Ја ко вље вић, К р и в и ч н а д е л а п р о т и в с л о б о д а и п р а в а г р а - ђ а н а у ј у г о с л о в е н с ко м к р и в и ч н о м п р а в у, д о к т о р с к а д и с е р т а ц и ја од б р а њ е н а н а П р а в н о м ф а - кул те ту у Бе о гра ду 1965, 195-196 и ау то ре ко ји се ту на во де. На и ме, овај ау тор ис ти че да је у на шој те о ри ји (док у за ко ну још увек ни је би ло из ри чи то про пи са но да прет ња мо ра би ти квалификована) већина правних писаца под прет њом у сми слу овог кри вич ног де ла под раз у м е в а л а н а г о в е ш т а в а њ е и л и с т ав љ ањ е у и зг л е д с а д а ш њ е г и л и бу д у ћ е г з л а у од н о с у н а жи вот или те ло, док је знат но ма њи број ау то ра за сту пао су прот но ста но ви ште. 20 К р и в и ч н и з а ко н Ре п у б л и ке С р б и је, Слу жбе ни гла сник СРС бр. 26/77, 28/77, 43/77, 20/79, 24/84, 39/86, 51/87, 6/89, 42/89 и 21/90, Слу жбе ни гла сник РС бр. 16/90, 49/92, 23/93, 67/93, 47/94, 17/95, 44/98 и 10/02. 21 Пре усва ја ња за ко на, а с об зи ром на раз ли чи та пред ло же на ре шења у нацртима репуб л и ч к и х и п о к р а ји н с к и х к р и в и ч н и х з а ко н а, у н а ш ој л и т е р а т у р и р а с п р а в љ а л о с е и о т о м е 242

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 До но ше њ е м К ри ви ч ног з а ко н и к а и з 20 0 6. г о д и не кон це п ц и ј ск и н и је про ме ње на са др жи на ин кри ми на ци је, с тим што је из опи са рад ње из вр ше - ња кри вич ног де ла из о ста вље но да прет ња мо ра би ти озбиљ на. На и ме, тај к в а л и фи к а т и в п р е т њ е ви ше н и је е ле мен т з а кон ског оп и с а би ћ а к ри ви ч ног де ла из чл. 138., бу ду ћи да се он под ра зу ме ва, јер је да нас пот пу но не спор но и оп ште при хва ће но да из са мог појма претње произлази да је кри вичноправ - но ре ле вант на са мо она прет ња ко ја је озбиљ на. На по слет ку, кри вич но де ло угро жа ва ња сигурности спада у једно од кри вич них де ла где се ма ни фе сто - в а л а р е п р е си в но с т з а ко но да в ца ко ја је о б е ле ж и л а з а ко но да в н у р е ф о р м у и з 20 09. год ине, 22 те је та ко ка да је реч о овом кри вич ном де лу зна чај но по о штрена к а зне на по л и т и к а з а ко нода вца, а пос лед и чно и к азнена по л ит и к а с у дов а. На и ме, тре ба ре ћи да се за основ ни об лик кри вич ног де ла угрожавања сигур - но с т и нај п р е г о д и на ма у на шем к ри ви ч ном п р а ву г о њ е њ е п р ед у зи ма ло по при ват ној ту жби, да би на кон из ме на и до пу на Кри вич ног за ко ни ка из 2009. г о д и не п ри мар но ов ла ш ћен и т уж ила ц пос т а о ја вн и т у ж и ла ц. Зат и м с е и ш ло у прав цу уво ђе ња но вог, нај те жег об ли ка овог кри вич ног де ла, као и у правц у под из ањ а н и в о а р е п р е си в но с т и н а з а ко но д а в ном п л а н у п р о п исив ањ ем знат но ви ших по себ них мак си му ма за све об ли ке кри вич ног де ла. Тек су р е ф о р м о м к р ив и чн о г з ак он од а вс т в а и з 2 012. г о д и н е о т к л о њ е н е н е д о с л е д - но с т и з а ко но да в ца у по гле д у не п ри ме р е но с т р о г и х з а кон ск и х к а зн и з а ов о к ри в и ч но де ло, ко је с у биле у по тп уном неск л ад у с а д ру г и м з ап р ећ ен и м к а зна ма. 23 Имају ћи у ви ду ова кву ге не зу (али и по сто ја ност) ин криминације угро - жа ва ња си гурно сти, не чу ди што је ово кри вич но де ло да нас најзаступље ни је у групи кри вич них де ла про тив сло бо да и пра ва чо ве ка и гра ђа нина, а та ко ђе и де ло са нај ве ћим про цен том из ре че не за твор ске ка зне у овој г ру п и. ко је т о к в ал ифик ат о рне околнос т и у т ич у н а пов ећ ањ е спец ифи чне т еж ине ов ог к риви чног д е л а. Ви ш е о т о м е, в и д. Д р а г ољу б Ат ан а цков и ћ, К р и в и ч н а д е л а п р о т и в с л о б о д е и п р а в а гра ђа на, По жа ре вац 1976, 14-16. 22 Та ко се оштри јом ка зне ном по ли ти ком хте ло ста ти на пут пре све га кри вич ним д е л и м а с а е л е м е н т и м а н а с и љ а, п а и п о о ш т р а в а њ е м з а ко н с к и х м а к с и м у м а код с в и х о б л и к а кри вич ног де ла угро жа ва ња си гур но сти, ко је је пр ва сте пе ни ца ка на сил нич ком кри ми нал и т е т у, а да у д ру ш т ву и д р ж а ви н и с у с т в о р е н и ус ло ви ко ји би нај п р е п р е в ен т и в но де ло в а л и на ову по ја ву. Ми шље ња смо да се код нас од у век ве ћа па жња при да ва ла кри вич но прав ним (репресивним) средстви ма бор бе про тив кри ми на ли те та, а без озбиљнијег раз ви ја ња кон цепт а д р у ш т в е н е п р е в е н ц и је. О од н о с у и з м е ђу ов а д в а о с н ов н а а с п е к т а к р и м и н а л н е п о л и т и ке, в и д. Љи љ а н а Ра д у л о в и ћ, К р и м ин а лн а п ол ит ик а п о л и т и к а с у з б и ја њ а к р и м и н а л и т е т а, Бе о град 1999, 85. 23 Та ко је за прет њу би ла про пи са на стро жа ка зна, не го за из вр ше ње оно га чи ме се п р е т и. 243

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) 4. РАД ЊА ИЗ ВР ШЕ ЊА КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА К ри ви ч но де ло у г р о ж а в а њ а си г у р но с т и (ч л. 138. К ри ви ч ног з а ко н и к а) има три об ли ка: основ ни, те жи и нај те жи об лик. Рад ња из вр ше ња основ ног об ли ка кри вич ног де ла (ст. 1.) је сте упо тре - ба прет ње да ће се на па сти на жи вот или те ло не ког ли ца или ње му бли ског ли ца. Да кле, у пи та њу ни је обич на, већ тзв. ква ли фи ко ва на прет ња, с об зи ром да је по треб но да се пре ти тач но од ре ђе ним злом на па дом на жи вот или те ло па сив ног су бјек та или ње му бли ског ли ца. Мо же се пре ти ти или са мо на па дом на жи вот, или са мо на па дом на те ле сни ин те гри тет (до вољ на је, да кле, и прет ња на но ше њем ла ких те ле сних по вре да), 24 и л и к у м у л а т и в но и на па дом на жи вот и на па дом на те ло. По јам бли ског ли ца у сми слу ове ин кри ми на ци је тре ба ту мачити као и код дру гих кри вич них де ла ко ја са др - же то обе леж је, па би се та ко бли ским ли ци ма сма тра ли срод ни ци по кр ви у пра вој ли ни ји, брат и се стра, брач ни друг и ли це са ко јим се жи ви у трај ној ван брачној заједници, усвојилац и усвоје ник, старалац и лице под старатељством. Пр е ма с т анови ш т у на ше т еорије и с удске п р а кс е, п р е тњ а с е дефин ише као ста вља ње у из глед, од но сно на ја ва дру гом ли цу да ће пре ма ње му или ње му бли ском ли цу би ти пред у зе та де лат ност на па да на жи вот или те ле сни и н т е г ри т е т. 25 К а д а је р еч о о б еле жјим а п р е т њ е не по де љ е но је м и ш љ е њ е да прет ња мо ра би ти озбиљ на. Сто га се као кључ но на ме ће пи та ње да ли озбиљ ност прет ње тре ба про це њи ва ти објек тив но или ис кљу чи во са аспекта ли ца ко ме је прет ња упу ће на. Чи ни се да при ро ди ове ин кри ми на ци је од г о в ар а с х в ат ањ е п р ем а које м с е о з б и љн о с т п р е тњ е мор а п р оц ењив ат и с у бјек т и в но, т а ко да је је д и но ме р о да в но т о к а ко је п р е т њу сх в а т и ло л и це ко ме је она упу ће на, 26 а ко је ста но ви ште за сту па и ве ћи на на ших ау то ра. 24 Има и ау то ра ко ји ука зу ју да сам по јам прет ње на па дом на жи вот или те ло ни је до вољ но пре ци зан, с об зи ром да је спор но да ли се под њим мо же под ра зу ме ва ти и прет ња на но ше њем ла ких те ле сних по вре да. Вид. Ђор ђе Ђор ђе вић, Угро жа ва ње си гур но сти по - л и ц и ј с к и х с л у ж б е н и к а, По л ож а ј и у л ог а п ол иц и ј е у д е м о к р а т с к о ј д р ж а в и (ур. Ђор ђе Ђор ђе вић), Бе о град 2013, 81. На ма се чи ни да у скла ду са оп штим пој мом ква ли фи ко ва не прет ње тре ба узе ти да су и у том слу ча ју оства ре на бит на обе леж ја овог кри вич ног де ла. У при лог су прот ном ста ву мо же се из не ти је ди но то да се го ње ње код кри вич ног де ла ла ка те ле сна по вре да из чл. 122. ст. 1. Кри вич ног за ко ни ка пред у зи ма по при ват ној ту жби, док би код прет ње да ће се на не ти ла ка те ле сна по вре да, кри вич ни про гон учи ни о ца био у надле жно сти јав ног ту жи о ца, али се то ипак мо ра по сма тра ти и при хва ти ти као ну жна не до - с л ед н о с т з а ко н о д а в ц а. 25 Из ме ђу оста лог, вид. Зо ран Сто ја но вић, О пој му прет ње у кри вич ном пра ву, НБП (н а у к а, б е з б е д н о с т, п о л и ц и ја) Жу р н а л з а к р и м и н а л и с т и к у и п р а в о 2/2013, 1-16 и Во ји слав Ђур ђић, Дра ган Јо ва ше вић, Кри вич но пра во по себ ни део, Ниш 2013, 50-52. 26 Ипак, кон ста та ци ји да се озбиљ ност прет ње увек оце њу је са аспек та па сив ног субјек та, тре ба до да ти да она и објек тив но мо ра из гле да ти та ко да се мо же схва ти ти озбиљ но, 244

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 По јед ин и аут ори ист ич у и д руг а о б ележја п р е тњ е, па с е т ако мог у наћ и ста новиш та да п ре тња мора да буде ст варна, мо г у ћа, нео т к ло њи ва, 27 те остварљи ва са аспек та ли ца ко ме се пре ти. 28 Ми шље ња смо да су сва ова (до дат на) о б е ле жја п р е тњ е кон з у м и р а на т и ме да је у п и т а њу оз би љна к в ал и фико в ана п р е тњ а, односно ја сно и не д в о см и с ле но у п у ће на п р е т њ а по ж ив о т и л и т ело па сив ног су бјек та. Ово сто га што је прет ња на па дом на жи вот или те ло (под усло вом да је озбиљ на) увек по доб на да угро зи си гур ност не ког ли ца. 29 Притом, за бл у да па сив ног су бјек та у по гле д у озби љ но сти п ре т ње ни је ре ле ван т на (нпр. прет ња пра зним ва тре ним оруж јем или чак прет ња пла стич ним пи штољем), 30 т а ко да ће се у т а к ви м си т у а ц и ја ма из окол но с т и кон к ре т ног сл у ча ја п р о це њи в а т и да л и је п р е т њ а од с т р а не па си в ног с у бјек т а з а и с т а оз би љ но схва ће на и ако је сте кри вич но де ло ће по сто ја ти, без об зи ра што не по сто ји ре ал ни суп страт да би се не ко осе ћао угр о же ним. На пр ви по глед, слич но је и са тзв. пу та тив ном прет њом, од но сно ситу а ци јом ка да је оште ће ни прет њу схва тио озбиљ но, а учи ни лац је ре чи ко је су про ту ма че не као прет ња за пра во упу тио у ша ли, из обес ти и слич но, при че му не са мо да ни је имао на ме ру да прет њу ре а ли зу је, већ ње гов умиш љај уопш те није обух ватао свест да изговореним речима у г рожа ва сиг у рност дру гог ли ца. Ме ђу тим, у том слу ча ју кри вич но де ло ипак не ће по сто ја ти и т о з б ог непос т ојањ а с убјект и вног о б еле жја би ћ а к ри ви ч ног де л а, с о б зи р ом да у м и ш љај у ч ин иоца код овог к риви чног де ла мо ра об у х ва т и т и и на с т у па ње по следи це. Супрот но, уко ли ко па сив ни су бјект прет њу није схватио озбиљно (чак и ако је та прет ња са објек тив ног ста но ви шта узев би ла озбиљ на), или пак уко ли ко је ли це ко ме се пре ти све сно не по доб но сти сред ства ко јим м а к а р и с амо од с т р а н е од р е ђ е н ог м а њ е г б р о ја л и ц а, к а о у н а в е д е н ом с л уч ај у. П р им е р који се у ра ду ци ти ра ног ау то ра на во ди од но си се на пи та ње да ли по сто ји прет ња ако се пре ти у г р ож ав ањ е м и л и пов р едом ж ив от а и л и т ел а помоћу ц рне м аг ије, в р а ч ањ е м и с л и чно, а с т а в ау т о р а је д а б и, а ко је п а с и в н и с у бје к т и з р а з и т о с у је в е р н а о с о б а ко ја в е р у је д а с е п р е т њ а мо же оства ри ти на тај на чин, а учи ни лац је све стан то га, тре ба ло узе ти да је и та ква претња озбиљ на, те да се и у та квом слу ча ју мо же из вр ши ти кри вич но де ло. Вид. З. Сто ја но вић (2013b), 12. За ар гу мен те у при лог уса мље ном ста но ви шту у на шој ли те ра ту ри да озбиљ - но с т п р е тњ е т р еб а п р оц ењив ат и о бје кт и вн о, в и д. Н. С рз ен и ћ, А. С т а ји ћ, Љ. Л аз ар ев и ћ, 231. 27 Ви ше о то ме, вид. В. Ђур ђић и Д. Јо ва ше вић, 50. O обе леж ји ма оп штег пој ма прет ње у ан гло сак сон ском пра ву, вид. Mic hael Al len (Ален), Te x t b o o k o n C r i m i n a l l a w, Ox ford 2014, 183-184. 28 В и д. Н а т а ш а Д е л и ћ, Но в а р е ш е њ а у п о с е б н о м д е л у К р и в и ч н о г з ак он ик а С рб ије, Бе о град 2014, 24 и суд ску од лу ку ко ја се ту на во ди, а у ко јој се озбиљ ност упу ће не прет ње од стра не су да про це њу је са аспек та ње не оствар љи во сти у кон крет ном слу ча ју. 29 То је за то што сва ки на пад на жи вот или те ло (осим ако не по сто ји не ки основ иск ључ ењ а п р от и вп р а в н о с т и) п р ед с т а в љ а к р и в и ч н о д е л о. Ви ш е о т о м е, в и д. З. С т о ја н о в и ћ (2013b), 8. 30 Ви д. Љи љ а на Ра д у ло ви ћ, Си ла и п р е т њ а у Кри ви ч ном з а ко н и к у Ре п у бл и ке Ср би је, Ра з в о ј п р а в н о г с и с т е м а С р б и је и х а р м о н и з а ц и ја с а п р а в о м ЕУ ( у р. Ра д м и л а В а с и ћ, И в а н а Кр стић), Бе о град 2015, 128 и суд ску од лу ку ко ја се ту на во ди. 245

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) с е мо же о с т в а ри т и з ло о б у х в а ће но п р е т њ ом (а у ч и н и л а ц т о г а н и је св е с т а н, па је ње гов уми шљај оди ста усме рен на ства ра ње осе ћа ја не си гур но сти код ош т е ће ног), не мо же с е у з е т и да по с т о ји к ри ви ч но де ло у г р о ж а в а њ а си г у р - но сти. Ме ђу тим, ту се по ста вља пи та ње да ли у том слу ча ју не по сто ји рад ња и з в р ше њ а к ри ви ч ног де л а ( је р п р е тњ а н ије о з би љн а), и л и је п а к и зос т ал а по сле ди ца кри вич ног де ла ( јер ни је до шло до угро жа ва ња си гур но сти па - си в ног су бјек т а), у ко јем сл у ча ју би евен т у а л но по с т о ја о (довршен и) пок ушај кри вич ног де ла, али ово сло же но прав но-дог мат ско пи та ње ипак ни је од ве ћег прак тич ног зна ча ја, има ју ћи у ви ду да је код овог кри вич ног де ла по ку шај ка жњив са мо за нај те жи об лик из ст. 3., та ко да ће се за основ ни и те жи об лик к ри ви ч ног де ла у ч и н и лац у сваком сл учају налазит и изван к рим ина лне зоне. 31 Та ко ђе, тре ба ис та ћи и да прет ња не мо ра би ти не по сред на, од но сно мо же се пре ти ти и на па дом на жи вот или те ло ко ји ће усле ди ти у не кој блиској (до глед ној) бу д ућ но с т и, ш т о у п ра кси нај че ш ће и је с т е сл у чај, с об зи р ом да у си т у а ц и ји к а да у ч и н ила ц ис т ов р еме но п р ет и и п р едузима а кт е напада, по п р а ви л у, не ће по с т о ја т и к ри ви ч но де ло у г р о ж а в а њ а си г у р но с т и, бу д у ћ и да ће би ти кон зу ми ра но не ким те жим кри вич ним де лом ко је под ра зу ме ва по - сле ди цу у сми слу по вре де на заштићеном до бру, или ма кар ње го во кон крет - но у г р о ж а в а њ е. Та ко ђе, о си м в р е мен ск и, п р е т њ а не мо р а би т и ог р а н и че на ни про сто р но, а у ком сми слу се из ја шња ва ла и на ша суд ска прак са. За по с т о ја ње к ри ви ч ног де ла у г ро жа ва ња си г у р но с т и, ме ђу т и м, н и је од зна ча ја да ли је онај ко ји пре ти за и ста имао на ме ру да прет њу ствар но и реа л и з у је. 32 На да ље, ни је од зна ча ја ни из ко јих по бу да учи ни лац пре ти и шта је циљ ње го ве прет ње, али ће те окол но сти суд ипак утвр ђи ва ти у сва ком кон крет ном слу ча ју, с об зи ром да исте мо гу би ти ре ле вант не у по гле ду разг р а н и ч е њ а о в о г к р и в и ч н о г д е л а с а н е к и м д р у г и м и нк р им ин ац ијам а код ко јих се прет ња та ко ђе ја вља као рад ња из вр ше ња. Бит но је је ди но то да насту па ње тач но од ре ђе ног зла ко јим се пре ти за ви си од во ље ли ца ко је пре ти. 33 31 А и код по ку ша ја кри вич ног де ла угр о жа ва ња си гур но сти из чл. 138. ст. 3. Кри вичног з а ко н и к а, н и је з а оч е к и в а т и д а ћ е ја вн и т уж ил а ц e x o ff ic i o п р едуз ет и к р ив и чно г оњ ењ е, а да прет ход но ни је ини ци ран кри вич ном при ја вом под не том од стра не оште ће ног, ко ји се п р и т о м уо п ш т е н и је о с е т и о у г р о же н и м. Та ко н е ш т о з а м и с л и в о је је д и н о к а д а с у у п и т а њу нај ви ш и д р ж а в н и фу н к ц и о не ри где би т у ж и ла ш т в о п р е до с т р о ж но с т и ра д и би ло у о ба в е зи да про ве ра ва сва ку, па и на из глед нај бе за зле ни ју, прет њу. 32 К а ко с е т о у л и т е р а т у р и и с т ич е, н ам ер а з а ко н о д а в ц а н и је б и л а д а н а о в ај н а ч и н з а ш т и т и л и ч н у б е з б ед н о с т п о је д и н ц а, т е с т о г а з а п о с т о ја њ е к р и в и ч н о г д е л а н и је п о т р е б н о да она бу де и објек тив но угр о же на. Вид. З. Сто ја но вић (2013а), 1. 33 Та ко с е у с т р а н ој л и т е р а т у р и п р а в и ја с н а р а з л и к а и з м е ђу п р е т њ е и т з в. о п о м е н е (ли це ко је опо ми ње ста вља у из глед дру гом ли цу не ко зло чи је оства ри ва ње не за ви си од ње га, већ пр вен стве но од не ког тре ћег ли ца, а че сто је у ком би на ци ји и са не ким усло вом и л и р о ко м), од н о с н о и з м е ђу п р е т њ е и т з в. з а с т р а ш и в а њ а (л и ц е ко је з а с т р а ш у је с т а в љ а у из глед дру гом ли цу не ко зло, а да при том то зло ни им пли цит но не до во ди у ве зу са со бом). Ви ше о то ме, вид. ibid., 3, Љ. Ра ду ло вић (2015), 123 и ау то ре ко ји се ту на во де. 246

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 При том је мо гу ће и да учи ни лац пре ти да ће на пад на жи вот или те ло из врши ти не ко дру го ли це, али је то дру го ли це увек ли це ко је се на ла зи у та квом од но с у с а л и цем ко је п р е т њу у п у ћу је да па си в н и с у бјек т мо же по в е р о в а т и да ће под ње го вим ути ца јем то ли це са свим из ве сно и оства ри ти зло ко јим се пре ти. С тим у ве зи, на ша суд ска прак са кон сти ту и са ла је и по јам тзв. услов не (и л и усло в ље не) п ре т ње. 34 Та ко је де це ни ја ма уна зад у суд ским од лу ка ма дефи н и с а н с т а в да не ће по с т ојат и к риви чно де ло у г р о ж а в а њ а си г у р но с т и а ко оства ри ва ње зла ко јим се пре ти (пре те жно) за ви си од ли ца ко ме је прет ња у п у ће на. Ме ђу тим, п ре ма ста но ви шт у ко је је Вр хов ни ка са ци о ни суд за у зео у јед ној ре ла тив но но ви јој од л у ци, 35 ни усло вље на прет ња не мо ра увек ис кључ ив ат и пос т ојањ е к ри ви ч ног де ла у г р о ж а в а њ а си г у р нос т и. За ов ак а в с т а в у те о риј ском сми слу за ла же се и проф. Зо ран Сто ја но вић, ко ји ука зу је да ни је оп р а в да но г е не р а л но не г и р а т и мо г ућ но с т по с т о ја њ а к ри ви ч ног де л а у с л у- ча ју усло в љене п ре тње, а ка о т ес т -к рит ерију м за ра зг ран иче ње да л и т реба узе ти да кри вич но де ло по сто ји или не, пред ла же про ве ру да ли је то чи ме је п р е тњ а ус лов љ е на не ш т о п р о т и в п р а в но (т а да у г р о ж ав ањ е сиг у рнос т и не би по сто ја ло) или не (у том слу ча ју би би ла оства ре на сва бит на за кон ска обеле ж ја ов ог к ри ви ч ног де л а). 36 У на в е де ној од л у ц и, Вр хов н и к а с а ц и о н и с уд је на шао да из чи ње нич ног опи са рад ње окри вље ног да тог у оп ту жном ак ту п р о и з л а з е св а би тн а о б еле жја к риви чног дел а у г р ож ав ањ а сиг у р нос т и и з чл. 138. ст. 2. у ве зи са ст. 1. Кри вич ног за ко ни ка, јер је окри вље ни кри тичном п ри л и ком, д р же ћ и ру к у и з а ле ђа у п р е де л у по ја с а, ош т е ће н и ма у п у т ио ди рект ну прет њу да ће им про су ти мо зак ако от ку пе још је дан ки ло грам к ај си ја, и л и а ко не ш т о п р ог овор е, и л и м у не ш т о опсују. Пр ема с т анови ш т у овог су да, ка да се прет ња да ће се на па сти на жи вот или те ло не ког ли ца услов љава неп ред у зи ма њем ра д њи ко је су обе леж је сва ко д невн и х, ре довн и х, ж и в о т н и х а к т и в но с т и (а ко не ш т о п р о г о в о р е) и л и ег зи с т ен ц и ја л н и х а к т и в - но сти (ако от ку пе још је дан ки ло грам кај си ја, а оште ће ни се ба ве от ку пом кај си ја), он да се прет ња не мо же сма тра ти ни бу ду ћом ни услов ном, већ не по сред ном. У пот пу но сти се сла же мо са из не тим ста вом су да да је ова ко у п у ћ е н а п р е т њ а ок р и в љ ен о г, код ош т ећ ен и х н ес у м њив о и з аз в ал а о с ећ ај 34 Ре ле вант не суд ске од лу ке о то ме, вид. Или ја Си мић и Ми лић Пе тро вић, К р и в и ч н и з а ко н Ре п у б л и ке С р б и је п р а к т и ч н а п р и м е н а, Бе о град 2004, 71-72. Овај по јам сре ће се и у стра ној ли те ра ту ри, упор. A. As hworth, J. Hor der, 486, па се та ко мо гу на ћи и оп се жна разма тра ња о мо рал ним аспек ти ма усло вље них прет њи, и то пре све га ка да је реч о кри вич ном д е л у т е р о р и з м а, в и д. G e r h a r d Ø ve rl a n d (О в е рл а н д), C o nd it ion a l T h r ea t s, Jo u r n a l o f M or a l Ph i l o s o p h y 7/2010, 334-345. 35 Пре су да Вр хов ног ка са ци о ног су да Кзз 120/12 од 30. ја ну а ра 2013, http://www.vk.sud.rs, 26. март 2017. 36 Ви ше о то ме, вид. З. Сто ја но вић (2013а), 5-6. 247

Све тла на С. Ми јо вић, Кривично дело угрожавања сигурности и његова обележја (стр. 237 263) л и ч не не си г у р но с т и, а ш т о је с а сви м до в ољ но з а по с т о ја њ е к ри ви ч ног де л а у г р о ж а в а њ а си г у р но с т и (по с е б но а ко с е и ма у ви д у и конк л уден тно д рж ањ е ок ри в љ е ног, од но сно ч и њ ен иц у да је д р ж а о рук у и з а леђа, сим ул ир ајућ и на тај на чин да код се бе има оруж је). Ме ђу тим, ва ља ја сно на гла си ти да ово суштин ски је сте услов на прет ња, али је суд све сно из бе гао упо тре бу тог терми на, ка ко не би угро зио до та да при хва ће но ста но ви ште и ти ме унео прав ну не си гур ност у да љу при ме ну овог ин сти ту та. Сто га се у овој од лу ци им плиц и т но (иа ко т о суд т а ко не зо ве) мо же из д во ји т и к ри т е ри ју м за ра з г ра н и че ње ка да ће услов на прет ња во дити постојању кри вич ног де ла угро жа ва ња си гур - но сти, а ка да овог кри вич ног де ла не ће би ти, а то је кри те ри јум да ли се на пад н а ж и в о т и л и т е ло не ког л иц а ус лов љ ав а неп р едузим ањ е м р а дњи које с у о б е л е жје с в а ко д н е в н и х, р е д ов н и х, ж и в о т н и х, од но с но е г з и с т е н ц и ја л н и х ак тив но сти, у ком слу ча ју ће кри вич но де ло по сто ја ти. Овај тест -кри те рију м, п р е ма на шем м и ш љ е њу, т р е ба ло би ко ри с т и т и к ум улат и вно с а нап р ед на ве де ним тест -кри те ри ју мом ко ји се ти че про тив прав но сти рад њи па сивног су бјек та ко ји ма се услов љава п ре тња 37 ( у кон к ре т ном п ри ме ру н и је спор - но да те рад ње не би има ле обе леж ја про тив прав но сти), а ка ко би се од мно го усло в ље н и х п ре т њи ко је у см исл у овог к риви чног дела н ису к риви чноп ра вно ре ле ван т не мо гао из дво ји ти узак к ру г они х ко ји ма су у пот п у но сти оства ре ни сви еле мен ти би ћа к ри ви ч ног де ла у г ро жа ва ња си г у р но сти, те ко је за сл у ж у ју д ру ш т в е н у о с у д у и с а н к ц и о н и с а њ е у ч и н и о ца. Прет ња се, по природи ствари, најче шће изражава вербално (било непо - с р ед но, би ло т е ле ф он ск и м п у т ем), ме ђу т и м, мо г у ће је з а м и с л и т и и п р е т њу из ра же ну пи сме но, сли ком, цртежом, гести ку ла ци јом, ми ми ком, кон клу дентном р а д њ ом (т зв. г е с т ов н а п р е тњ а ), односно у п ућен у п р еко р а зл ич ит и х ви до ва елек т рон ске ко м у н и ка ц и је 38, а у с т ра ној л и те ра т у ри (п ре те ж но не мачкој) ни је спор но да се прет ња мо же оства ри ти и не чи ње њем. 39 И у свим тим слу ча је ви ма за по сто ја ње овог кри вич ног де ла је ди но је нео п ход но то да радњу ко ју п ред у зи ма у чи ни лац, ад ре сат п ре т ње су бјек тив но сх ва ти као озби љ н у прет њу усме ре ну на ње гов (или ње му бли ског ли ца) жи вот или те ло. 37 Сва ка ко је реч о оп штем пој му про тив прав но сти (у нај ши рем сми слу), а не ис кључ и в о о к р и в и ч н о п р а в н ој п р о т и в п р а в н о с т и. 38 У с т р а н ој л и т е р а т у р и с е т а ко у п р е т ход н о м п е р и о д у д о с т а р а с п р а в љ а л о о п р е т њи (к а о и о д ру г и м ви до ви ма т зв. п р о т и в п ра в ног у з не м и ра в а њ а ) ко ја је у п у ће на п р е ко e-mail-а, ин тер не та, од но сно уоп ште пу тем елек трон ских ви до ва ко му ни ка ци је, а услед че га се ја - в љ а ју и не к а д о д а т н а спо р н а п и т а њ а, п р и че м у п р е т њ а св а к а ко з ад р ж ав а и св а св о ја г е н усн а обе леж ја, вид. T. Gard ner, T. An der son, 242. 39 Пр е т њ а не ч и њ е њ ем под ра з у ме в а да ће с е п р о п у ш т а њ ем не ке ра д њ е до г о д и т и не ко зло ли цу ко ме се пре ти. При то ме, ни је ну жно да ли це ко је пре ти про пу шта њем не ке рад ње има по ло жај га ран та, од но сно ту се не при ме њу ју пра ви ла ко ја се односе на догматику кри - в и ч н и х д е л а п р о п у ш т а њ а, в е ћ је п р е с у д н о д е л о в а њ е п р е т њ е н а п а с и в н о г с у бје к т а. З. С т о - ја но вић (2013а), 3. 248

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 Ка ко је кри вич но де ло угро жа ва ња си гур но сти у на шем пра ву по ста - в љ е но к а о по с ле д и ч но к риви чно дело, подразу мев а с е да паси в н и субјек т з а прет њу зна, с тим што за по сто ја ње кри вич ног де ла ни је од ути ца ја да ли је за прет њу са знао не по сред но од учи ни о ца или од не ког дру гог ли ца (тзв. по сред на прет ња ). Ту се као спор но по ста вља пи та ње да ли ће се ли це ко је је п р е т њу п р е не ло сма т р а т и с а и зв р ш и о цем, по ма г а чем и л и т о л и це уоп ш т е неће бит и у ч ин ила ц к риви чног дела у г р ож ав а њ а си г у р но с т и, а ш т о је јед но с ло же но п и т а њ е на ко је с е б е з кон к р е т ног ч и њ е н и ч ног с у п с т р а т а не мо же уна пред да ти пре ци зан од го вор. На и ме, све за ви си од окол но сти слу ча ја, а пре све га од пси хич ког од но са то га ли ца пре ма прет њи ко ју пре но си, па би се у екс трем ним слу ча је ви ма, ако и то ли це хо ће на сту па ње по сле ди це у ви ду угро жа ва ња сигурности лица коме је претња упу ће на, пре ма на шем ми шље - њу, мо гло р а д и т и ч а к и о с аиз в рш ил аш т ву (к а о н аји нт е н зи вн ије м о бл ик у п а р т и ц и п и р а њ а у з а јед н и ч ком и з в р ше њу к р и в и ч ног де л а), м а д а с у т а к в е си т у а ц и је у п р а к си т е ш ко з а м и с л и в е. Пре ма неподељеном мишљењу у нашој те о ри ји, прет ња мо ра би ти упуће на од ре ђе ном ли цу или тач но од ре ђе ном кру гу ли ца, ко ја мо ра ју би ти инд и ви д у а л но од р е ђе на. Уко л и ко с е п р е т њ а од но си на не о д р е ђе н и б р ој л и ца, не ће по с т о ја т и ов о к ри ви ч но де ло. 40 Ме ђу т и м, п р е м а п р а вном с х в ат а њу 41 40 Ви д. З о ра н Ст о ја но ви ћ, Ко ме н т а р К р и в ич ног з а ко н и ка, Б е о г ра д 2012, 4 61 и р е ше њ е А п е л а ц и о н о г с у д а у Б е о г р а д у К ж 2 По3 45/11 од 05. ја н у а р а 2 012, http://www.bg.ap.sud.rs, 26. март 2017, у ко јем је ис так ну то да прет ња ни је усме ре на на од ре ђе но ли це у слу ча ју ка да је окри вље ни пре ко свог про фи ла на Fac eb oo k-у пре тио свим евен ту ал ним уче сни ци ма геј па ра де, с об зи ром да у том слу ча ју ни су оства ре ни бит ни еле мен ти овог кри вич ног де ла, је р т а к в а п р е т њ а н и је и н д и ви д у а л и з о в а на. На и ме, ов ај с уд је на ша о да па си в н и с у бјек т н и је у д о в о љној мери и нд ивид уал из ов а н н ав ођ ењ е м д а је оп и с а н а п р е т њ а у п у ћ е н а сви м о с о б а м а ко је н а м е р а в а ј у д а у ч е с т ву ј у н а н а в е д е н ом ја в н ом с к у п у, н и т и с е мо же п р е т п о с т а в и т и д а ћ е с е с в а ко од е в е н т у а л н и х у ч е с н и к а ја в н о г с к у п а о с е ћ а т и н е с и г у р н о ус л ед у п у ћ е н е п р е т њ е. Л и ц е ко је је д е о г р у п е ко јој је у п у ћ е н а п р е т њ а м о р а б и т и и н д и в и д у а л и з о в а н о к а ко би с уд ис пи ти ва њем тог ли ца мо гао да утвр ди да ли се исто у кон крет ној си ту а ци ји осе ћа ло не си гур - н и м, с о б з и р ом д а у г р о же н а си г у рно с т п аси вног с убје к т а п р ед с т а в љ а по с ле д и ц у к ри в и ч ног д е л а ко ја с е од р е ђу је с у бје к т и в н о, д а к л е у з а в и с н о с т и од л и ч н о г о с е ћ а ја п а с и в н о г с у бје к т а. При то ме, тре ба ло би има ти у ви ду да осе ћај не си гур но сти од ре ђе ног ли ца код овог криви ч ног дел а мор а з а и с т а и н а с т у п и т и ус лед у п у ће не п р е т њ е, а не сме би т и бу д у ћ а не и з в е сн а околност усло вљена уче шћем ли ца на јав ном ску пу, од но сно са мим одр жавањем ма нифестац и је. М иш љења смо да је ч исто п равно -догматск и овакав ц и т и ра н и став су да пот п у но ис п ра ван, а л и и с т и ч е м о д а о н д а н а с н и је п р е о в л а ђу ј у ћ и у п р а к с и, бу д у ћ и д а с у од р е ђ е н и (о п р а в д а н и) кри ми нал но-по ли тич ки раз ло зи до ве ли до за о кре та у суд ској прак си. 41 Прав но схва та ње усво је но на сед ни ци Кри вич ног оде ље ња Вр хов ног ка са ци о ног су да од 28. но вем бра 2011, Б и л т е н Вр х о в н о г к а с а ц и о н о г с у д а 1/ 2 012. З а с у п р о т н у а р г у м е н - т а ц и ј у, у и с т о м и з в о р у в и д. од в о је н о м и ш љ е њ е с у д и је Вр хов н о г к а с а ц и о н о г с у д а А н ђ е л ке Стан ко вић, у ком се, из ме ђу оста лог, на во ди да ни је ис пра ван став да код кри вич ног де ла у г р о ж а в а њ а с и г у р н о с т и н и је п о т р е б н о д а о ш т е ћ е н и бу д у ко н к р е т н о о з н а ч е н и, в е ћ д а с е т о мо же утвр ди ти то ком по ступ ка пре ма не кој окол но сти слу ча ја, од но сно да је у кон крет ном слу ча ју то сва ки по је ди нац ко ји је на ме ра вао да бу де уче сник геј па ра де. Ово сто га што је 249