ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1

Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v ic @ p f.u n s.a c.r s ФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1 Са же так: Тр ж и ш те ра да по ка зи је и з ра же не осци ла ције и змеђу понуде и т ра ж ње, ш т о у о с н о в и од ра ж а в а е ко н ом с к и а м б и је н т с рп с ке п р и в ре де. Те промене на тржишту рада су последица економске политике зе мље, усло - ва п о с ло ва ња, за кон ске ре г у ла т и ве, со ци ја л ни х п о т ре са, т о ко ва с и ве еко но - м ије и др у г и х е ко ном ск и х, соц ија лн и х, п равн и х и п ол ит ич к и х факт ора. Рас т за по сле но сти рад не сна ге ства ра усло ве за ве ћи ни во упо сле но сти свих економ ских ре сур са, што ће на ду жи рок омо гу ћи ти раст бру то до ма ћег прои з в о да и бо љи п о л о ж а ј с в и х е ко н ом с к и х с у бје ка т а у з е м љи. Д р ж а в а м о ра из гради ти инстру мен те ко ји ма ће раз ви ја ти при ват ну ини ци ја ти ву и отвара ње но вих рад них ме ста. Нео п ход но је ство ри ти ам би јент ко ји ће сти мули са т и ин ве с т и ци је и ве ћу уп ос ленос т п рив реде, ш т о ће и мат и за рез ул т а т и ве ћу за по сле ност. К љу ч не р е чи: н а ц и о н а л н а е ко н о м и ја, т р ж и ш т е, рад н а с н а га, не з а п о - сле ност, бруто домаћи производ, инфлација, монетарна поли тика, фискалн а п о л и т и ка, и н в е с т и ц и је. 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Oстварити ви со ку за по сле ност, ста бил ност це на и ста билну стопу прив р ед ног р а с т а ц и љ је св а ке на ц и о на л не еко но м и је. О с т в а р е њ е по с т а в љ е ног ц иљ а, ма к а ко на п р ви по глед и з гле да ло јед но с т а в но, з а х т ев а у век р ешав ањ е број них еко номских, социјалних, политичких прав них и дру гих кон фли ка - т а. Ра ц и о на л но с т од л у ч и в а њ а но си о ца еко ном ке по л и т и ке з а х т е в а и з б о р ( у 1 Рад је заснован на ис тра жи ва њи ма вр ше ним у окви ру на уч но и стра жи вач ког про - јек та под на зи вом Пр а вн а т р ад иц ија и н ов и п р а вн и и з а з о в и ко ји с е фи н а н си р а и з и з в о р н и х при хо да Прав ног фа кул те та Уни вер зи те та у Но вом Са ду. 713

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) д а т о м т р ен у т к у) п р и о р и т е т а м е ђу д а т и м ц и љ е в и м а. Е кон ом ија и зб ор а у усло ви ма огра ни че них ре сур са ука зу је да се циљ мо же по сти ћи са мо на рачун де ли мич ног или не пот пу ног оства ре ња дру гих ци ље ва. О с т в а р е њ е по же љ ног н и в о а м а к р о е ко ном с к и х р е з у л т а т а не мо же с е о с т в а ри т и б е з с т ру к т у р н и х р е ф о р м и, у з по д и з а њ е н и в оа п р о д у к т и в но с т и. 2 Же ље на про дук тив ност у сва кој на ци о нал ној еко но мији саджински усло - в љ е н а је по же љ н и м н и в о ом з а по с ле но с т и. Ра с т з а по с ле но с т и р а д не сн а г е ства ра усло ве за ве ћи ни во упо сле но сти свих еко ном ских ре сур са, што на ду жи рок по ве ћа ва ефи ка сност читаве дома ће про из вод ње, као и кон ку рент - ност до ма ћих про из во да на међународном тр жи шту. Ово ства ра прет по став - ке за раст бру то до ма ћег про из во да, чи ме ће се по ло жај свих еко ном ских с у бје к а т а у з е м љи по б ољ ша т и. 3 У са вре ме ним при вред ним си сте ми ма зна ча јан сег мент по ли ти ке по - в е ћ а њ а з а по с ле но с т и и сма њ е њ а не з а по с ле но с т и п р ед с т а в љ а р е г р е си р а њ е по с т о је ћ и х р а д н и х ме с т а з а по с ле н и х и з бу џе т ск и х с р едс т ав а. С у бв енц ије с у п р ис у тн е код н е ф о р м а л н и х р а д н и х м е с т а и д о д а тн о г з ап ош љ ав ањ а у фор ми: со ци јализације појединих сегмената друштвене репродукције, из - г р а д њ е о бје к а т а д ру ш т в е ног с т а н да р а да и еко ном ске и н ф р а с т ру к т у р е, ш и- р е њ а ја в н и х фу н к ц и ја д р ж а в е, ф он до в а и ја в н и х с л у ж би, п р е к в а л и фи к а ц и- је и до к в а л и фи к а ц и је р а дн ик а, п римене н ау чно -ист р аж ив ачк и х р ез улт ат а р а да и с т ру ч ног о б р а з о в а њ а к а д р о в а и с л и ч но. 4 Ме ђут и м, буџе тск и дефиц и т и р а с т ја в ног д у г а де л у је на ог р а н и че њ е мо ћ и бу џе т а у р е г у л и с а њу по - л и т и ке з а по с ле но с т и. Под сти ца ње привредног раста, равно мер на рас по де ла ра да или не за по - сле но сти (од но сно тренд ка скраћењу рад ног вре ме на), при вре ме но од ри ца - њ е од р е а л н и х з а р а да (т ј. н и ж и м р е а л н и м п л а т а ма и з б е ћ и е р о зи ју до би т и), 5 повећа ње про дук тив но сти, при ме на но вих тех но ло ги ја, ели ми ни са ње по - л и т и ч к и х ме р а н а т р ж и ш т у р а д не сн а г е, и з р а з с у о см и ш љ е не с т р а т е г и је с м а њ е њ а н е з ап ос л ен ос т и. 6 Е л им ин ис а њ е п о р е м е ћ е н и х од н о с а п о н у д е и тра жње на тр жи шту рад не сна ге је у по бољ ша њу ин ве сти ци о не по ли ти ке. Е ко н ом с к а а к т и в н о с т у С рб ији од в и ја с е у з д е л о в а њ е м н о г о б р ој н и х фак то ра ко ји не га тив но де лу ју на еко ном ски про стор и ти ме под сти чу ди нами ку и раз вој не ле гал ног тр жи шта ра да. Си во тр жи ште ра да ства ра не ле - г а лн у конк уренц ију између субјекат а пословања, у мањује пословн и резулт ат, не г а т и в но де л у је на ма к р о е ко ном ск а к р е т а њ а и под с т и че д ру г е де ви јен т не 2 Г. Ми ло ше вић, Л. Ба ту ран, (2017 ), Еко ном ска ана ли за ми ни мал не це не ра да у Ср би - ји, Рад но и со ци јал но пра во, број 1/2017, Бе о град, стр.142. 3 Г. Ми ло ше вић, Л. Ба ту ран, (2017), на ве де но де ло, стр. 142. 4 Г. Ми ло ше вић, (2016)., Осно ви еко но ми је, Но ви Сад, стр. 257. 5 Ж. Ри стић, (2001)., Фи скал ни ме наџ мент, Бе о град, стр. 170. 6 Г. Ми ло ше вић, (2016), на ве де но де ло, стр. 258. 714

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 по ја в е у п ри в р е д и и д ру ш т ву. П а д п ри в р ед н и х и н в е с т и ц и ја и кон т р а к ц и ја и н в е с т и ц и о не т р а ж њ е у ус ло ви ма ви с о к и х к а мат н и х с т о па, је да н с у у з р ок по р а с т а не з а по с ле но с т и и п р е п р е к а з а ож и в љ а в а њ е кон ју к т у р е. Број ност и ра зно вр сност фак то ра ко ји ути чу и мо гу ути ца ти на тр жиш т е р ад а з а хт ев а ју е ко ном ск у а н а л и з у. М а к р о е ко ном ск а к р е т а њ а и д ру г и фа к т о ри 7 ко ји дел у ју на п р о ме не т р ж и ш т а р а д не сна г е у Ср би ји, би ће п р едмет на ше ана ли зе, без ула же ња у про бле ма ти ку ко ли ко они у исто вре ме по г о д у ју не к и м д ру г и м позит и вн и м и л и нег ат и вн и м појав ама п ри с у тн и м у с рп ској на ц и о на л ној еко но м и ји. 2. ТР ЖИ ШТЕ РАД НЕ СНА ГЕ Трж иш т е мо же мо де фи н и с а т и к а о ме с т о су че љ а в а њ а по н у де и т ра ж њ е р а з л и ч и т и х доб ар а и ус л уг а. То зн ач и д а п р ед ме т т р ж и ш не р а з ме не мо г у би ти еко ном ски ре сур си: људ ски, при род ни и ма те ри јални. Зави сно од предме т а р а з ме не, у ок ви ри ма од р е ђе ног т р ж и ш ног п р о с т о р а ф о р м и р а ће с е одг о в а р а ју ће т р ж и ш т е р о б а и ус лог а. Укол ико с у п р ед ме т и р а з ме не људ ск и р е су р си, т о зна ч и да је у ок виру одр еђеног п р о с т о ра ус по с т а в љ е но т р ж и ш т е ра д не снаг е. Дак ле, т рж иш т е које з а п р едме т ра з ме не и ма људ ске р е с у р с е је тр жи ште рад не сна ге. Рад на сна га на тр жи шту мо же по ну ди ти оно што она је ди но и има, а то је њен рад (ум ни и фи зич ки). На су прот по ну ди, на стра ни тра жње у окви ру тр жи шта рад не сна ге, при сут ни су раз ли чи ти су бјек ти у фор ми по сло да ва - ца, ко ји ма је по треб на од ре ђе на ко ли чи на ра да да би оства ри ли сво ју уло гу у од р е ђе ној по с лов ној а к т и в но с т и. У ок ви ри ма јед не на ц и о на л не еко но м и је, на т р ж и ш т у р а д не сна г е мо - жемо и де нт ификов ат и оне који с у з апос ле н и и оне који с у нез апос ле н и и т р а же по с а о. Под з а по с лен и м подр аз умев ају с е л иц а која и м ају ф о рм а лно п р а в н и у г о в о р о з а по с ле њу, од но сно з а сно в а н р а д н и од но с с а по с ло да в цем, на од ре ђе но или нео д ре ђе но вре ме; ли ца ко ја ра де ван рад ног од но са, на осно ву уго во ра о де лу или на осно ву уго во ра о оба вља њу при вре ме них и по вре ме них послова; лица која обављају самосталне де латности или су оснив ач и п р ив р едн и х д р у ш т а в а и л и п р ед у з е т н и ч к и х р а д њи ; к а о и л и ц а ко ја о ба в љ а ју по љ о п ри в р ед не де л ат но с т и а на л а з е с е у еви ден ц и ји Цен т р а л ног р е г и с т р а о ба в е зног с о ц и ја л ног о си г у р а њ а. 8 7 П р е д м е т а н ал из е одн ос и с е с ам о н а н а јз н ач а ј н и ј е ф а к т о р е (п о о ц е н и а у т о р а о в о г ра да) ко ји де лу ју на тр жи шту ра да Ср би је. 8 Из вор: Ре публич ки за вод за статистику : http: //www.stat.gov.rs /Web Si te /user Fi les/ f i le / Z a p o sle n o s t % 2 0 i% 2 0 z a r a d e / Z P 2 0/z p 2 0 0 62 016.p d f 715

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) Под не з а по с ле н и м с е под р а з у ме в а ју л и ца ко ја же ле да р а де, а л и т о ком це лог р е ф е р ен т ног пе ри о да н и с у о ба в љ а л а н и к а к а в р е до в а н по с а о ко ји м би с т и ц а л а с р е дс т в а з а ж ив о т. 9 Нез ап ос л е н о с т п р е д с т а в љ а о н а ј д е о р а д н е сна ге ко ји је без по сла, ко ји је ре ги стро ван као не за по слен и на ла зи се у потра зи за по слом. Раз ло зи не за по сле но сти су број ни, мо гу би ти про дукт природ не те жње по је ди на ца да про ме не по сао, али и ре зул тат срук тур них не - ус к л а ђ е но с т и по т р е ба п рив р еде и пон уде р а д не сн а г е. Не з а по с ле но с т ко ја с е р е довно јав љ а у св а кој т р ж и ш ној п ри в р е д и к а о по с ле д и ц а к р ат ко р оч не не ус кла ђе но сти по ну де и тра жње рад не сна ге на зи ва се при род на не за по - с ле но с т. 10 При р од на не з а по с ле но с т је св ој с т в е на св а кој п ри в р е д и. У св а ком т р е н у т к у по с т о ји од р е ђе н и б р ој љу д и ко ји т р е н у т но т р а ж и по с а о, к а о и одре ђе ни број рад ни ка ко ји су из гу би ли по сао. 11 Ус ло ви п у не з а по с ле но с т и п ри в р е де под р а з у ме в а ју јед на ко с т с т в а р ног и по тен ци јал ног про из во да. То је при вре да у ко јој не ма не за по сле них чи нио - ца п р о и з в од њ е. 12 Н а с у п р о т ус ловима п уне з апос ленос т и, ус лови нез апос ле - но с т и људ ск и х р ес у рс а с т в ар ају в ел ик и п рит ис а к н а носиоце економске по ли ти ке, што ре зул ти ра до но ше њу по ли тич ких од лу ка усме ре них на тре нутно р е ш а в а њ е с о ц и ја л н и х п р облем а. Неу по с ле н и људ ск и р е с у р си с т в а р а ју в ел ик у ра зл и к у и змеђу пот енц ија лног и с т в а р ног бру т о до ма ћег п р о и з в о да, што при вре ди пред ста вља велики проблем, а носиоцима власти велики изазов. 13 Д р ж а в а мо р а и з г р а ђи в а т и и н с т ру мен т е ко ји ма ће р а з ви ја т и п ри в ат н у ини ци ја ти ву и отва ра ње но вих рад них ме ста. Нео п ход но је ство ри ти ам бијент ко ји ће сти му ли са ти ин ве сти ци је и ве ћу упо сле ност при вре де. 716 3. ДИ НА МИЧ НОСТ ТР ЖИ ШТА РАД НЕ СНА ГЕ СР БИ ЈЕ Пр о це с п р о ме на ко ји је з а х в а т ио Ср би ју, св о је де ло в а њ е ис по љио је и у окви ри ма при вред них кре та ња. Те и та кве про ме не огле да ју се кроз раз вој но вих тех но ло ги ја, крах од ре ђе них ин ду стриј ских гра на и струк тур не не - ус к л а ђе но с т и у п ри в р е д и. То и ма од р а з а на не ск л а д и з ме ђу к в а л и фи к а ц и је и сло бод них рад них ме ста, што уве ћа ва не за по сле ност. 9 С т а т и с т и чк и г о д и ш њ а к Ју г о с л ави је 1998, С ав езн и з ав од з а с т ат ис т ик у, Б еог р а д, 1998, стр. 87-90. 10 Д. Гња то вић, (2003), Осно ви ма кро е ко но ми је, стр. 23. 11 У пе ри о ди ма до 80-тих го ди на про шлог ве ка сма тра ло се да је при род на сто па неза по сле но сти на ни воу од 2,5%, а већ 80-тих го ди на она је до сти гла ни во од 5,5%. По чет ком 21 ве ка сма тра се да сто па не за по сле но сти ко ја се кре ће у ви си ни до 7% мо же се сма тра ти п р и р од н о м с т о п о м н е з а п о с л е н о с т и. 12 Ме ђу т и м, и у ус л о в и м а п у н е з а п о с л е н о с т и п р и в р е д е п о с т о ји је д а н д е о н е з а п о с л е н е р а д н е с н а г е к а о п о с л е д и ц а ф р и к ц и о н е и л и п р и в и д н е н е з а п о с л е н о с т и. 13 Г. Ми ло ше вић, Л. Ба ту ран, (2017), на ве де но де ло, стр. 142.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Незапо сле ност пред ста вља је дан од основ них про блема са којим се суочав а с рпск а п рив р еда. Вис ок а с т опа нез апос ленос т и у Србији пос лед ица је с т ру к т у р не не ус к л а ђ е но с т и з а х т е в а п ри в р е де и по н у де р а д не сн а г е, а л и и п ри в р едне нес т а би л но с т и и х р о н и ч не не мо г ућ но с т и з а по сле њ а ра д не сна г е. П р е м а з в а н и ч н и м по д а ц и м а т р ж и ш т е р а д не сн а г е пок аз ује о з би љне осци ла ци је у по гле ду кре та ња за по сле них. Број за по сле них у Ср би ји у пе рио ду од 2000. го ди не до пр вог ква тра ла 2017. го ди не (та бе ла 1), сма њен је за 319.376 ли ца, што озбиљ но на ру ша ва флек си бил ност тр жи шта рад не сна ге. Ве л и к а не з а по с ле но с т п р ед с т а в љ а ог р о ма н п ри т и с а к на д р ж а ву и њ е не с о - ци јал не фон до ве, али и на сма ње ње кон ку рент ске по зи ци је рад не сна ге на т р ж и ш т у р а да. Ра с т не з а по с ле но с т и и з а спек т а це не р а да, с т а в љ а р а д н и ке на тр жи шту ра да у ве о ма не по во љан по ло жај, јер им ме ђу соб ни кон ку рент - ски при ти сак оба ра ни во за ра да. 14 С т о п а не з а по с ле но с т и 15 у Ср би ји у р е ф е р ен т ном пе ри о д у од 20 0 0. до 2017. го ди не је из над при род не сто пе не за по сле но сти (та бе ла 1). Пре ма званич ној ста ти сти ци сто па не за по сле но сти је по ра сла са 12,9% из 2000. го дине на 20,9% 2006. го ди не, да би на кон то га па ла на ни во од 13,6% ко ли ко је из но си ла 2008. го ди не. У оквиру посматраног референтног пе ри о да незапо - с ле но с т по к а з у је ц и к л и ч не о сц и л а ц и је ко је с у од р а з ц и к л и ч н и х к р е т а њ а у ок ви ру на ц и о на л не еко но м и је Ср би је. Не з а по с ле но с т и з 20 08. г о д и не с а 13, 6%, по ра сла је на ни во од 23,9% у 2012. го ди ни, да би на кон то ка до шло до сма њ е њ а не з а по с ле но с т и на н и в о од 14,6% ко л и ко с е с т о па не з а по с ле но с т и кре ће у пр вом квар та лу 2017. го ди не. 16 По да ци о кре та њу рад не сна ге на тр жи шту ра да Ср би је, по ка зу ју да је број не за по сле них из 2012. го ди не до пр вог квар та ла 2017. го ди не сма њен са 23,9% на 14,6% што прет ста вља укуп но сма ње ње за 9,3%, од но сно, не запо сле ност се у про те клих пет го ди на про сеч но го ди шње сма њи ла за 1,86%. По с т а в љ а с е п и т а њ е, п о л а з е ћ и од у к у п н о г е ко н о м с ко г а мб ије н т а с р пс ке при вре де, да ли су та ко по вољ ни трен до ви сма ње ња не за по сле но сти ре алност, од но сно, да ли је пад не за по сле но сти ко ји се ре ги стру је од кра ја 2012. го ди не ре а лан или је по следица непоуздано сти података који опису ју тр жиште ра да. Од го вор на ово пи та ње по ста је зна чај но из ви ше аспе ка та, а по себно из аспек та ре ал но сти са гле да ва ња тр жи шта ра да Ср би је. 17 14 Г. Ми ло ше вић, Л. Ба ту ран, (2017), на ве де но де ло, стр. 142. 15 Сто па не за по сле но сти пред ста вља удео не за по сле них ли ца у ак тив ном ста нов ни штву. 16 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја, О с н ов н и и н д и к а т о р и м а к р о е ко н о м с к и х к р е т а њ а, 28.0 6. 2017. г о д и не. Ст ра н и ц и с ај т а: ht t p://w w w.m f i n.gov.r s /pa ge s /a r t ic le.ph p?id =13270; п ри с т у- пље но 21. ју ла 2017. Број не за по сле них у Ср би ји у пр вом квар та лу 2017. го ди не из но сио је 70 0.9 47 с т а н ов н и к а. 17 Ре п у б л и ч к и з а в од з а с т а т и с т и к у р а д и п р е ц и з н о с т и к о р и г о в а о ј е с в о ј е п о д а т к е о рад ној сна зи, пре ла ском на но ви из вор по да та ка за 2014 и 2015. го ди ну, што та ко ђе мо же и з а з в а т и н е д о у м и ц у о п о у з д а н о с т и п о д а т а к а. В и д е т и : Р е п у б л и чк и з ав о д з а с т а т ис т ик у : 717

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) Ако наш пред мет ана ли зе усме ри мо на по да та ке о за по сле но сти и нез а по с ле но с т и ко ји с е од но с е н а пе ри од од 2010. до 2014. г од ине (т аб ел а 1) уо ча ва се не у са гла ше ност по да та ка о кре та њу за по сле но сти и не за по сле но - с т и и з р а же н и х у а п с о л у т н и м и з но си ма и с т о п и не з а по с ле но с т и. По да ц и з а 2011. го ди ну ука зу ју, да је уку пан број за по сле них 1.866.170, што је сма ње ње бро ја за по сле них у од но су на прет ход ну го ди ну за 35.028 ли ца, а број незапо сле них 745.187 ли ца, што у од но су на прет ход ну го ди ну зна чи раст не запо сле них за 15.667 ли ца. Раст не за по сле но сти у од но су на прет ход ну 2010. г о д и н у и зра жено с т опом је з а 3,8%, односно, с т опа нез апос ленос т и је у 2011. го ди ни 23,00%. У 2012. го ди ни број за по сле них је 1.865.614, што је не знат но сма ње ње бро ја за по сле них у од но су на 2011. го ди ну за 556 ли ца. Број не запо сле них у 2012. го ди ни је 761.486 ли ца, што у од но су на прет ход ну 2011. г о д и н у з н а ч и р а с т не з а по с ле н и х з а 16. 29 9 л и ц а. С т оп а нез апос ленос т и је 23,9%, што прет ста вља њен раст за 0,9%. У 2013. го ди ни број за по сле них је 1.864.783, што је сма ње ње бро ја запо с ле н и х у од но с у н а п р е тходн у г од ин у з а 831 л ице. Бр ој нез апос лен и х у 2013. г од ин и је 769.54 6, ш т о п р едс т ав љ а р а с т не з а по с ле но с т и у од но с у н а п р е т ход н у 2012. г од ин у з а 8.0 6 0 л иц а. Међут и м, с т оп а нез апос ленос т и у 2013. го ди ни је на ни воу од 22,1%, што пред ста вља пад не за по сле но сти у од но су на п р е т ход н у г о д и н у з а 1,8%. Ра с т не з а по с ле нос т и који је евиден тно ис к а з а н у а п с о л у т н и м и з но си ма з а 2013. г о д и н у, ов де н и је у ко р е л а ц и ји с а с т опом к р е т ањ а не з а по с ле но с т и, ко ја и з ра ж а в а па д не з а по с ле но с т и з а 1,8%. По см а т р а но и з а спек т а р е а л но с т и по д а т а к а, не ус к л а ђ е но с т к р е т а њ а б р о ја не з а по с ле н и х у а п с о л у т н и м и з но си ма, с а с т о пом к р е т а њ а не з а по с ле н и х на т р ж и ш т у р а д не сна г е у 2013. г о д и н и мо же зна ч и т и и з р а з не по у зда но с т и. 18 У 2014. г о д и н и п ри с у т на је т а ко ђе не у с а гл а ше но с т у к р е т а њу з а по с ле н и х и не з а по с ле н и х. Бр ој з а по с ле н и х је 1.8 45.494 л и ца, ш т о п р е т с т а в љ а у од но с у на прет ход ну го ди ну сма ње ње бро ја за по сле них за 19.289 ли ца. Број не запо сле них у 2014. го ди ни је 741.906 ли ца, што у од но су на 2013. го ди ну зна чи см а њ е њ е не з а по с ле но с т и з а 27.6 4 0 л и ц а, од но сно с т оп а нез апос ленос т и је 19,2%, што је ње но сма ње ње за 2,9% у од но су на прет ход ну го ди ну. То ком 2015. и 2016. го ди не на осно ву по да та ка о кре та њу рад не сна ге мо же се уо ч и т и р е л а т и в на ус а гл а ше но с т од но с а у к р е т а њу б р о ја з а по с ле н и х и не з а - по с ле н и х. Са оп ште ње за јав ност од 11.05. 2 016. г о д и н е: А н ке т а о р а д н ој с н а з и, р е в и д и р а н и п о д а ц и з а 2014, и 2015. го ди ну. 18 Ка ко ре ви ди ра ни по да ци РЗС о бро ју за по сле них не об у хва та ре ги стро ва не ин ди - в и д у а л н е п о љ о п р и в р ед н и ке, п о с т о ји м о г у ћ н о с т с т а т и с т и ч ке г р е ш ке, а л и п о л а з е ћ и од с т а - но ви шта да се сма њу је број ли ца ко ји се ба ве по љо при вред ном де лат но шћу ми шље ња смо да ово не мо же би ти раз лог не по у зда но сти по да та ка. 718

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Го д и на У ку пан број з а по с ле н и х 19 Број ли ца ко ја тра же з а по с ле њ е А к т и в но не з а по с ле на л и ца С т о па не з а по с ле но с т и 2000 2.264.376 / / 12,9 2001 2.257.770 780.541 / 12,2 2002 2.207.903 904.494 / 13,3 2003 2.168.678 944.939 / 14,6 2004 2.166.949 969.888 859.728 18,5 2005 2.171.457 990.669 895.697 20,8 2006 2.115.135 1.011.139 916.257 20,9 2007 2.085.242 850.802 785.099 18,1 2008 2.081.676 794.000 727.621 13,6 2009 1.984.740 812.350 730.372 16,1 2010 1.901.198 802.840 729.520 19,2 2011 1.866.170 833.268 745.187 23,0 2012 1.865.614 870.186 761.486 23,9 2013 1.864.783 888.359 769.546 22,1 2014 1.845.494 867.948 741.906 19,2 2015 1.896.295 857.246 724.096 17,7 2016 20 1.920.679 828.439 700.947 15,3 2017 21 1.945.000 / 689.000 14,6 Та бе ла 1: Кретањe на тр жи шту рад не сна ге у Ср би ји у пе ри о ду 2000 2016 22 19 Ре п у бл и ч к и з а в од з а с т а т и с т и к у је ко ри г о в а о по д а т ке о б р о ју з а по с ле н и х, п р е л а ском н а н о в и и з в о р п о д а т а к а ( Це н т р а л н и р е г и с т а р о б а в е з н о г с о ц и ја л н о г о с и г у р а њ а). По д а ц и с у да ти пре ма еви ден ци ји НСЗ. Податак не обухвата регистроване инди видуалне по љопри - вред ни ке. 20 Го д и ш њи п р о с е к з а 2 016. г о д и н у и з р а ч у н а т је к а о а р и т м е т и ч к а с р е д и н а б р о ја з а п о - с л е н и х з а с в и х 12 м е с е ц и. И з в о р: Ре п у б л и ч к и з а в од з а с т а т и с т и к у с а јт у п р ис т уп љ ен о 14.0 8. 2 017. г о д и н е ht t p: // w w w. s t a t.gov. r s / We b Si t e / P u bl ic / Pa ge Vi e w. a s px? pke y =26. 21 По д а ц и с е од н о с е н а п р в и к в а р т а л 2 017 г о д и н е М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ја, О с н ов н и и н д и к а т о р и м а к р о е ко н о м с к и х к р е т а њ а 28.0 6. 2 017. г о д и н е; с т р а н и ц и с ај т а м и н и с т а р с т в а : ht t p: // w w w. m f i n.gov. r s / p a ge s /a r t ic le.p h p?id =13270; при сту пље но 21.07.2017. 22 И з в о р: 1) М и н и с т а р с т в о ф и н а с и ја Би л т е н ја в н и х ф и н а н с и ја б р ој 152, а п р и л 2 017 и М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ј а, О с н о в н и и н д и к а т о р и м а к р о е ко н о мс к и х к р ет ањ а 2 8.0 6. 2 017. г од ин е; с т р ан иц и с ај т а м и н и с т а р с т в а : h t t p: // w w w. m f i n.gov. r s / p ag e s /a rt icl e.p hp? i d =13270; п р и с т у п љ е н о 21.0 7. 2 017; и 2) Ре пу блич ки за вод за ста ти сти ку (РЗС) стра ни ци сај та (РЗС) при сту пље но 14.08.2017. ht t p: // w w w. s t a t.gov. r s / We b Si t e / P u bl ic / Pa ge Vi e w. a s px? pke y =2 4,. 719

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) Н а р е л а т и вн у не по у з д а но с т под ат ак а о к р ет ању р ане сн аг е у к аз ује и Ф и ск а л н и с а в е т. Пр е ма оце н и Ф и ск а л ног с а в е т а р а с т б р о ја з а по с ле н и х по - след њих го ди на мо рао би да оста ви ја сан траг у еко но ми ји сва ке зе мље, а тај траг у Ср би ји не по сто ји. 23 На непоуздано с т зв ан и чн и х подат ак а о т рж и- шту ра да ука зу је и то што је, не по сред но пре по след њег по ве ћа ња за по сле - но с т и, Ср би ја у пе ри о д у од 20 08 до 2012. г од ине и мала неув е рљиву еп из од у ог р ом ног см а њ е њ а з а по с ле но с т и не ус к л а ђ е н у с а к р е т а њ ем сви х д ру г и х по в е з а н и х ма к р о е ко ном ск и х и н д и к а т о р а у Ср би ји. 24 4. ДЕ ТЕР МИ НАН ТЕ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА ДА Релат и вна не по у зда но с т по да т а к а на т р ж и ш т у ра да може бит и резулт ат примењене но ве ме то до ло ги је 25, на чи на об у хва та запослених 26 и незапослених 27, 23 О з б и љ н е с у м њ е у з в а н и ч н е с т ат ис т и ч к е п од а тк е в ид ет и к од : П ет р ов и ћ, П ав л е; Б р ч е р е в и ћ, Д а н к о; М и н и ћ, С л о б о д а н (2 016 ): Е к о н о м с к и о п о р а в а к, з а п о с л е н о с т и ф и с к а л - н а к о н с о л и д а ц и ј а : П о у к е и з 2 015. г о д и н е и и з г л е д и з а 2 016. и 2 017. г о д и н у. Е к о н о м и к а п р е дуз ећ а, год. 64, бр. 1-2 (вер зи ја об ја вље на на сај ту Фи скал ног са ве та http://www.fi skaln is a ve t. r s /d oc / i st r a z i v a c k i - r a d o v i / F S % 2 0 r a d n i% 2 0 d o k u m e n t % 2 0 -% 2 0 K B F % 2 0 2 016% 2 0 S R B. pd f ). Слич но и : Бр че ре вић, Дан ко; Ар сић, Ми лој ко (2013): Утицај непоузданости стати - с т и ч к и х п о д а т а к а н а к р е и р а њ е е к о н о м с к е п о л и т и к е у С р б и ји. Кв а рт а лн и м он ит о р, бр. 35, 71-72. 24 В и д е т и : Пе т р о в и ћ, П а в л е; Б р ч е р е в и ћ, Д а н к о; М и н и ћ, С л о б о д а н (2 016 ): Н а в е д е н о д е л о. 25 h t t p : // w w w. s t a t. g o v. r s / We b S i t e / u s e rf il e s / f i l e / Z a p o s l e n o s t % 2 0 i % 2 0 z a r a d e / S M E T/ SMET019050C.pdf. П р и с п р ов ођ ењу и ст р аж ив ањ а a н к е т е о р а д н ој с н а з и п р и м е њ е н а с у м е т о д о л о ш к а р е ш е њ а ко ја с у ус к л а ђ е н а с а п р епор ук ам а и д еф и н и ц и ја м а Ме ђу н а р од н е о р г а н и з а ц и је р а д а ( I n t e r n a t i o n a l L a b o u r O r g a n i z a t io n I L O) и з а хт ев и м а Е в р о с т а т a ( Eu r o p e a n St a t i s t i c a l O f f i c e), ч и м е је о б е з б е ђ е н н ај в а ж н и ји и з в о р з а м е ђу н а р од н о п о р е ђ е њ е п о д а т а к а Ре п у б л и ке С р б и је с а д р у г и м з е м љ а м а у о б л а с т и с т а т и с т и ке р а д а. Ко р и ш ћ е н е с у д е ф и н и ц и је и п р е п о р у ке о б - ја вље не у ме то до ло шком ма те ри ја лу Евро ста та : Co un cil Re gu la tion (EC) No 377/2008, Coun - cil Re gu la tion (EC) No 577/98, Com mis sion Re gu la tion (EC) No 430/2005. 26 h t t p : // w w w. s t a t. g o v. r s / We b S i t e / u s e rf il e s / f i l e / Z a p o s l e n o s t % 2 0 i % 2 0 z a r a d e / S M E T/ SMET019050C.pdf. Запослени су лица која су најма ње је дан сат у по сма тра ној сед ми ци оба - вља ла не ки пла ће ни по сао (у нов цу или на ту ри), као и ли ца ко ја су има ла за по сле ње, али ко ја с у у т ој с ед м и ц и би л а од с у тн а с а пос л а. У з апо с л е н а л и ц а, по р ед л и ц а ко ја и м а ју з а с но - в а н р а д н и од но с и р а де у п р ед у з е ћу, ус т а но в и и л и у д ру г ој в р с т и о рг ан из ац ије и л и р аде к а о при ват ни пред у зет ни ци, укљу чу ју се и ин ди ви ду ал ни по љо при вред ни ци, по ма жу ћи члано ви у до ма ћин ству, као и ли ца ко ја су оба вља ла не ки по сао ко ји су са мо стал но про на шла и угово ри ла (усме но или пи сме но) без за сни ва ња рад ног од но са и којима је тај рад предста - вљао је ди ни из вор сред ста ва за жи вот. Пре ма то ме, у Ан ке ти се не узи ма у об зир фо р мал ни ста тус ли ца ко је се ан ке ти ра, не го се рад ни ста тус тог ли ца од ре ђу је на осно ву ствар не ак тив но сти ко ју је оно оба вља ло у по сма тра ној сед ми ци. 27 h t t p : // w w w. s t a t. g o v. r s / We b S i t e / u s e rf il e s / f i l e / Z a p o s l e n o s t % 2 0 i % 2 0 z a r a d e / S M E T/ SMET019050C.pdf. Нез апос лен и с у л иц а која у посм ат р аној с едм иц и н ис у о б ав љ ал а н ијед а н 720

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 к а о и б о љ ег и св е о бу х в ат н и јег на ч и на с а ж и ма њ а по да т а к а о: м и г р а н т ск и м к р е т а њи ма к а и но с т р а н с т ву, с е з он ској з а по с ле но с т и, з а по с ле но с т и на п рив р еме н и м и пов р е ме н и м по с ло ви м а, з а по с ле но с т и у си в ој з он и и к р ет а њу од л и в а р а д не с н аг е по о с нову с т иц ањ а пе н з и је. По л а з е ћ и од н а в е де ног у на с т а в к у р а да по сма т р а мо уск л а ђе но с и фу н к ц и о на л н у з а ви сно с т к р е т а њ а по ве за них фак то ра ко ји ути чу или мо гу ути ца ти на кре та ња у окви ру тр жишта ра да Ср би је. Про ме не на тр жи шту ра да у Ср би ји су стал не и ци клич не и оне одр а ж а в а ју с т а њ е с р п с ке е ко но м и је. Те п р о ме н е с у р е з у лт а т: п р оц ес а деа г р а - ри з а ц и је ма с ов ног на п у ш т а њ а с е л а ; пе р ма нен т ног опа да њ е а к у м у л и р а не и р е п р о д у к т и в н е с п о с о б н ос т и п р ив р ед е; р ес т р и кт и в н е е ко н омс ке п ол ит и - ке; н е п л а н с ке к а д р о в с ке п о л и т и ке; н е у в а ж а в а њ а п р о б л е м а з а п о с л е н о с т и ; н еув аж ав ањ а д е мо г р а ф с ког ф а к т о р а од с т р а н е с о ц и ја л но - е ко ном с ке по л и - т и ке у н ај ш ир е м с м ис л у р еч и ; ф и кт и вн е с л и ке с и г у р н о с т и р а д н о г м е с т а и с оц и ја л но - е ко ном с ког с т ат ус а ; н еп р ек и дног по р а с т а с по љ н и х е ко ном с к и х м и г р а ц и ја и д р у г и х п р о м е н а. 28 По р ед н а в е д е н о г, п р о м е н е н а т р ж и ш т у р а - д а с у п о с л е д и ц а е к о н о м с к е п ол ит ик е з ем љ е, к р е т а њ а м а к р о е к о н о м с к и х а г р е г а р а, у с л о в а п о с л о в ањ а, з ак о нс к е р ег у л а т и в е, с о ц и ј а л н и х п о т р е с а, т о ко в а с и в е е ко н о м и је и д р уг и х е кон о мс к и х, с о ц и ја л н и х, п р а в н и х и п о л и - тич ких фак то ра. 4.1. При род на кре та ња К р е т а њ е с т а н о в н и ш т в а у ф о р м и п р и р од н о г п р и р а ш т аја, м иг р а н тс к и х кретања, сезонске запослености, запослености на при временим и повре - ме ним по словима, за по сле но сти у си вој зо ни, као и кре та ње од ли ва рад - не сна ге по осно ву сти ца ња пен зи је, мо гу ути ца ти на то ко ве тр жи шта р а д а. У пе ри о ду од 2012. до 2017. го ди не до шло је до сма ње ња бро ја ста новни ка Ср би је за 161.225 ли ца, што зна чај но ме ња ста ње у по гле ду бро ја ли ца на т р ж и ш т у р а да, а л и и с т ру к т у р н и од но с и з ме ђу з а по с ле н и х и не з а по с ле - них. То по твр ђу је и зва нич на ста ти сти ка кроз не га тив но из ра же ни при родни при ра штај у на ве де ном пе ри о ду (та бе ла 2). пла ће ни по сао, ни ти су има ла по сао са ко јег су од су ство ва ла и на ко ји су мо гла да се вра те након ис те ка од су ства, под усло вом да су за до во ља ва ла сле де ће критеријуме: да су у по - след ње че ти ри сед ми це пред у зи ма ла ак тив не ко ра ке у ци љу на ла же ња по сла и да су, уко - ли ко би им по сао био по ну ђен, би ла у мо гућ но сти да поч ну да ра де у ро ку од две сед ми це; да у по след ње че ти ри сед ми це ни су ак тив но тра жи ла по сао, јер су на шла по сао на ко јем је тре ба ло да поч ну да ра де на кон ис те ка по сма тра не сед ми це, а нај ка сни је за три ме се ца. 28 Г. Ми ло ше вић, (2016), на ве де но де ло, стр. 256. 721

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) Го д и на Бр ој с т а нов н и к а При р од н и Бр ој к о ри сн и к а при ра штај пе н з и је 29 2012 7.201.497 30 35.143 1.703.140 31 01.01.2017. 7.040.272 32 36.100 1.715.968 33 Та б е л а 2: При р од но к р е т а њ е с т а нов н и ш т в а 34 Број ко ри сни ка пен зи је по ве ћао се у пе ри о ду од 2012. до 2017. го ди не за 12.828 ли ца, са тен ден ци јом да љег ра ста, што до дат но ме ња сли ку од нос а и з ме ђу з а по с ле н и х и не з а по с ле н и х на т р ж и ш т у р а да. М и г р а н т ск и х к р е - та ња ка ино стра ном тр жи шту ра да и раст ра да на цр но, про дукт су ви со ке не з а по с ле но с т и и н и ске це на рада. О в а к р е т а њ а п р о д у к у ју сма њ е њ е по н у де ра да на до ма ћем тр жи шту, што се ре флек ту је у ви ду па да не за по сле но сти. А ко ов ом до д а мо и ме т о до ло ш к и о б у х в а т з а по с ле н и х к р о з п ри в р е ме не и по в р е ме не по с ло в е, ис к а з а на не з а по с ле но с т с е до дат но сма њу је. 4.2. Бру то до ма ћи про из вод (БДП) Не е фи к а сна п ри в р ед на а к т и в но с т, ра с т ја в ног д у г а, спољнот рг ови нск и де фи цит, раст не за по сле ности, струк тур на не ус кла ђе ност при вре де и слично, р е з у л т а т с у п р о м а ш а ја у ок в и ру де фи н и с а не и с п р о в о ђ е не е ко ном с ке по ли ти ке, али и основ ни ге не ра тор ис по ље них раз вој них, од но сно еко номск и х п ро бле ма Ср би је. Промашаји у ра звојној пол ит иц и Србије у п ре тходном пе ри о д у по на в љ а л и с у с е и з г о д и не у г о д и н у и ви д љи ви с у к р оз ц и к л и ч не осцилације кре та ња БДП. Пре ме не у кре та њу БДП ути чу и на про ме не тр жишта рад не сна ге. Да би по зи тив ни ефек ти ра ста БДП би ли ви дљи ви и на тр жи шту ра да по тре бан је про ток вре ме на, од но сно вре мен ска ста би ли за - ц и ја т р ж и ш т а. 29 И звор: Ре пу блич ки фонд пен зиј ског и ин ва лид ског оси гу ра ња 30 Из вор: РЗС: h t t p: // w w w. s t a t.g ov. r s / We bsi t e / P ubl i c / Pag evie w. a s px? pk e y =162, на дан 23.08.2017. Про це на бро ја ста нов ни ка на осно ву По пи са 2011. го ди не. 31 Извор: Републички фонд за пен зијско и ин ва лид ско оси гу ра ње. Ста ти стич ки ме - сеч ни бил тен де цем бар, 2012. http: //pio.rs /ima ges/do ku men ta /sta ti sti ke /de cem bar2012 /me secn i% 2 0 bi l t e n% 2 0 -% 2 0 d e c e m b a r % 2 0 2 012 -l a t.p d f 32 Из вор: РЗС: h t t p: // w w w. s t a t. g ov. r s / We bs i t e / P u b l i c / P a g e V i e w. a s p x? p K e y = 2, на дан 23.08.2017. Про це на бро ја ста нов ни ка на осно ву По пи са 2011. го ди не. 33 Из вор: По да ци се од но се за јун 2017. Го ди не. Ре пу блич ки фонд за пен зиј ско и ин валид ско осигурање. Статистички месечни билтен VI / 2017. http: //pio.rs /images/dokumenta / s t a t i s t i ke / 2 017/ R F % 2 0 PIO % 2 0 -% 2 0 St a t i s t ic k i% 2 0 m e s e c n i% 2 0 bi l t e n% 2 0 -% 2 0 ju n 2 017.p d f. 34 Из вор: РЗС: h t t p: // w w w. s t a t.g ov. r s / We b Si t e / P u bl i c / Pa g e Vi e w. a s px? pk e y =163, на дан 23.08.2017. Про це на бро ја ста нов ни ка на осно ву По пи са 2011. го ди не, и Ре пу блич ки фонд п е н з и ј с ко г и и н в а л и д с ко г о с и г у р а њ а. 722

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Пе р и о д и и з р ажене нес т аби лнос т и п р и в р ед н и х к р е т а њ а и не г а т и в н и ре зул тат БДП пре 2002. го ди не, зах те вао је је дан вре мен ски оквир ста билно с т и п ри в р е де и ус а гл а ше но с т к р е т а њ а ма к р о е ко ном ск и х а г р е г а т а ко ји ће ом у г у ћ и т и п р о ме не на т р ж и ш т у р а д не сна г е. Та ко, у пе ри о д и ма р а с т а БД П б е ле ж и мо т е нде н ц и је р а с т а не з а по с ле но с т и. У пе риод у од 20 0 2. до 20 0 6. го ди не сто па не за по сле но сти је по ра сла са 13,3% на 20,9%, док је БДП изра жа вао раст од 4,4% до 9% (та бе ла 3). Сма ње на не за по сле ност то ком 2007. и 20 08. г о д и не р е зул т ат је рас т а п рив р едне а кт и внос т и т оком наведеног, а л и и прет ход ног пе ри о да. Не г а т и в н и е ф ек т и п ри в р ед не к ри з е ко ја је з а х в а т и л а п ри в р е д у Ср би је ви д љи ви с у т о ком 20 0 9. г о д и не к а да БД П б е ле ж и не г а т и в а н р е з ул т ат од 3,1%. Не га тив на при вред на кре та ња има ла су од раз и на про цес кре та ња н е з а по с л е но с т и ко ја 2 0 0 9. г о д и н е по к а з у је т е н д е н ц иј у р ас т а у однос у н а п р е т ход н у г о д и н у и и з но си 16,1%. У на р ед ном пе ри о д у од 20 0 9. г о д и не до 2012. г од ине БД П по к а зу је ц и к л и ч не о сц и ла ц и је и не г а т и ва н ре зул т ат т о ком 2012. го ди не од -1,00%, што је има ло ути ца ја и на кре та ње за по сле но сти и не з а по сле но с т и. Нез апослено с т је неп р ек и дно расла по п р ос ечној г од иш њ ој сто пи од 1,9%, та ко да је до сти гла ни во од 23,9%. У по сма тра ном пе ри о ду (2009-2012 го ди на) број за по сле них у ап со лут ним из но си ма сма њен је за 216.068 ли ца. Пе ри од од 2013. го ди не до 2017. го ди не од ли ку је бла ги опо ра вак привред них ак тив но сти. То ком 2015. го ди не и 2016. го ди не БДП је ра стао по сто пи од 0,8%, од но сно 2,8%, што је знак ожи вља ва ња при вред не ак тив ности Ср би је. У окви ру овог пе ри о да до шло је пре ма зва нич ним по да ци ма до зна чај ног сма њ е њ а не з а по с ле но с т и з а 7,6%, од но сно с т о па не з а по с ле но с т и у де цем бру 2016. го ди не из но си ла је 15,3%. Еви дент но да је на тр жи шту ра да Ср би је до шло до од ре ђе них про ме на ко је су ре зул т ира ле па дом не з а по сле но с т и и ра с т ом з а посленос т и. Међут и м, ов де се мо ра мо сло жи ти са оце ном Фи скал ног са ве та да раст бро ја за по слених мо ра да оста ви ја сан траг у еко но ми ји сва ке зе мље, а тај траг у Ср би ји ни је нај ја сни ји. Бру то до ма ћи про из вод, ко ји се нај че шће ста вља у од нос са к р е т а њ ем з а пос ле но с т и (О к у нов з а кон) 35, је 2012. г о д и не по к а з а о не г а т и в а н ре зул тат од -1,00%, 2013. го ди не раст од 2,6%, 2014. го ди не пад од -1,8%, 2015. и 2016. го ди не раст од 0,8%, од но сно 2,8%. Оку нов за кон упо зо ра ва на нео п ход ност ра ста при вред них ак тив но сти као пред у сло ва сма ње ња не за - п о с л ен ос т и. Н аи м е, п р е м а О к у н о в ом з а ко н у, р а с т р еа л н ог БД П т р еб а д а бу де из над 3% да би не за по сле ност по че ла да се сма њу је. Ре зул та ти ра ста 35 Аме рич ки еко но ми ста А. Окун ана ли зи рао је ме ђу за ви сност из ме ђу кре та ња ре ал - ног GDP-a и не за по сле но сти. На осно ву ана ли зе при вре де САД, Окун је из вео за кљу чак о чврстој повезаности сто пе не за по сле но сти и на ци о нал ног про из во да. На и ме, пре ма Оку но - вом за ко ну, пад ре ал ног GDP-a за три про цен та по ве ћа ва сто пу не за по сле но сти за 1%. 723

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) БДП у Ср би ји ства ра ју усло ве за сма ње ње не за по сле но сти, али су они ипак та кви да тај раст то ком по сма тра ног пе ри о да ни је пре ма на шем ста но ви шту, оног ни воа ко ји би мо гао са по у зда но шћу да се оце ни као услов сма ње ња не за по сле но сти од 7,6% у по сма тра ном вре мен ском окви ру. 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 20162 2017 Го д и на Пр о ме не, п р е ма п р е т ход ној г о д и н и, % 2002 7,1 2003 4,4 2004 9,0 2005 5,5 2006 4,9 2007 5,9 2008 5,4 2009-3,1 2010 0,6 2011 1,4 2012-1,0 2013 2,6 2014-1,8 2015 0,8 2016 2,8 Та бе ла 3. Сто пе ре ал ног ра ста БДП 36 4. 3. По т р о ш њ а, и н в е с т и ц и је и спо љ на т р г о ви на П а д п ри в р ед не а к т и в но с т и до в о д и до зна чај н и х п р о ме на у с о ц ио - еко - ном ском по ло жа ју ста нов ништва. Пад стан да р да, по раст си ро ма штва, из раже на еко ном ск а не си г у р но с т, неи звесно с т и не пе р спек т и в но с т, с а мо су не ке од ка ра к т е ри с т и ка с т вар но с т и и ж и во т а. У на шој зе м љи па д ре а л н и х ра с по - ло жи вих сред ста ва до го дио се код свих со цио - еко ном ских ка те го ри ја до маћин ста ва. Он је нај ве ћи код домаћинстава ад ми ни стра тив них рад ни ка и пензи о н и са н и х до ма ћ и н с т а ва, а нај ма њи у до ма ћ и н с т ви ма по љо п ри вред н и ка. 37 Сва ка дру штве на за јед ни ца на сто ји да уна пре ди усло ве жи во та и ра да сво јих гра ђа на, што под ра зу ме ва ула га ње у бу дућ ност. Да би се оства ри ла раз вој на бу дућ ност при вре де, по треб на су ула га ња у но ве про јек те, тех но - 36 Из вор: РЗС. Ме то до ло ги ја ESA 2010. 2 Про це на РЗС. БДП као су ма че ти ри квар та ла (об ра чу на то у МФИН) Про ме не, пре ма прет ход ној го ди ни, %. 37 Г. Ми ло ше вић, (2016), на ве де но де ло, стр. 169. 724

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 логије, организа цију, менаџмент и слично. Мо гућ ност ре а ли за ци је ин ве стици ја под ра зу ме ва спрем ност и спо соб ност при вред них су бје ка та, дру штве - не за јед ни це и стра ног ка пи та ла да ула жу у од ре ђе не раз вој не про јек те. 38 Го д и не 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 При в ат на по т р о ш њ а (y %) -0,2-0,5 0,9-2,0-0,6-1,3 0,5 0,8 При ват не и н ве с т и ц и је (y %) -23,7-7,9 7,3 14,3-7,7-5,8 4,3 2,0 Д р ж а в на по т р о ш њ а и ин ве сти ци је (y %) -4,4 0,1-0,5 2,8-6,4 0,9 0,3 4,9 Из воз (y %) -6,9 15,0 5,0 0,8 21,3 5,7 10,2 11,9 Увоз (y %) -19,6 4,4 7,9 1,4 5,0 5,6 9,3 6,8 Ре ал не за ра де (y %) 0,8 1,0 0,2 1,1-1,5-1,5-2,1 2,5 Та бе ла 4: Кре та ње по тро шње, ин ве сти ци ја, из во за, уво за и ре ал не за ра де у Ср би ји (2009-2016) 39 Пр о ме не у к р е т а њу по т р о ш њ е и и н в е с т и ц и ја и ма ју од р а з а на к р е т а њ е за по сле но сти. У пе ри о ду од 2009 до 2016 го ди не при ват на по тро шња је била у па ду. Из у зе так пред ста вља 2011. 2015. и 2016. го ди на ка да при ват на по тро шња по ка зу је раст, али је тај раст не зна тан и кре ће се од 0,5% до 0,9%. П ри в а т не и н в е с т и ц и је пок аз ују ц ик л и чне о сц ил ац ије. Н акон поз ит и вног ра ста 2011. и 2012. го ди не оне ула зе у пе ри од не га тив ног ра ста то ком 2013. и 2014. г о д и не. Бла г и опо рава к п риватног и н ве с т и ра њ а ви д љи в је т о ком 2015 и 2016 го ди не. Н ај в е ћ а по је д и н ач н а с т а в к а којом с е п рив а тн а пот р ош њ а фин а нсир а је су при хо ди од ра да. При хо ди од ра да у по сма тра ном пе ри о ду ра сту по јако ни ској сто пи, од но сно они су не га тив ни, те је то основ ни раз лог не га тивног т р ен да п ри в ат не по т р о ш њ е и и н в е с т и ц и ја. Д р ж а в на по т р о ш њ а и и н в е - с т и ц и је у пе ри о д у од 20 0 9. до 2016. г од ине испољ ав а не г ат и вн у т енденц ију, осим 2016. го ди не ка да је раст ове по тро шње од 4,9%. Не га тив ни трен до ви и нв ес т и ц и ја, одно сно не зна т а н р а с т п ри в ат не и д р ж а в не по т р о ш њ е у к а з у ју да исти ни су у ко ре ла ци ји са сто пом кре та ња за по сле но сти од но сно са сто - пом сма њ е њ а не з а по с ле но с т и. К р е т ањ е и зв оз а и у в оз а одраж ав а ра с т, од но сно па д а к т и в но с т и у ови м о бла с т и ма, па т и ме и ус ло в е з а по д и з а њ е и л и сма њ е њ е н и в оа з а по с ле но с т и. 38 Ви ди: По пов Ђ., (2015) Раст стра них ин ве сти ци ја у Ср би ји за кон и шта још?, Зборник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, Број 2/2015, Но ви Сад, стр. 401-415. 39 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с и ј а : Б и л т е н ј а в н и х ф и н а н с и ј а, број 152, април 2017. г о д и н е 725

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) У пе ри о ду од 2013. го ди не до да нас при су тан је тренд ве ћег из во за про из во да и услу га из Ср би је у од но су на увоз (та бе ла 4). То мо же зна чи ти ожи вља вањ е поје д и н и х с ект ора п рив р еде који су и з во зно ор јен т и са н и, а л и и с т в а ра њ е усло ва за раст за по сле но сти у овим обла сти ма. 4. 3. Мо не т ар на не с т а би л но с т и и н ф ла ц и ја Еко номск а к риза са д руг и м нег ат и вн и м по ја ва ма, до ве ла је до зна чај н и х не га тив них кре та ња у мо не тар ној сфе ри ко је су пра ће не ин фла тор ним то - ко ви ма. Ра с т и н фл а ц и је и ма од р а з а на к р е т а њ е р е а л ног с ек т о р а еко но м и је. Оту да, ре ше ње кон фликт ног од но са из ме ђу ин фла ци је и не за по сле но сти је в а ж но п и т а њ е еко ном ског успе х а. Н и ск а с т о па не з а по с ле но с т и в е з а на је с а трен дом убр за ног ра ста це на и обр ну то, ви со ка сто па не за по сле но сти пра - ће на је успо ре н и м ра с т ом це на. Кре т а ње це на у еко но м и ји Ср би је по т вр ђу је на ве де но с т а но ви ш т е. Не за по сле нос т је ви со ка, а с т о па и нфлац ије последњи х пар го ди на је ја ко ни ска (та бе ла 5). По зи тив ни то ко ви од 2013. го ди не у моне т ар ној сфе ри ко ји су п ра ће н и н и ском и н фла ц и јом, мо г у са а спек т а бу д у ћ и х к ре тања бит и зна ча ја н и н и ц и ја л н и фа к тор по спе ш и ва ња и н ве с т и ц и ја и ра с та при вре де, што би до при не ло отва ра њу но вих рад них места и расту запосле - но с т и. Н а р а в но, по зи т и в н и е ф ект и у моне т а р ној о бла с т и 40 мо р а ју би т и си н- хро н и зо ва н и и п ро п ра ће н и и у ок виру оста л и х сек то ра еко ном ске де лат но ст и, да би се и на тр жи шту ра да основ ни ци ље ви еко ном ске по ли ти ке оства ри ли. Го д и на С т о па и н ф ла ц и је 2007 11,0 2008 8,6 2009 6,6 2010 10,3 2011 7,0 2012 12,2 2013 2,2 2014 1,7 2015 1.5 2016 1,6 ја ну ар април 2017 3,2 Та б е л а 5: К р е т а њ а по т р о ш ач к и х це н а 41 40 У окви ру мо не тар не обла сти ни су сви ефек ти по зи тив ни, али су ре зу ла ти у овој обла сти бо љи у од но су на ра ни је пе ри о де, што да је осно ву но си о ци ма еко ном ске по ли ти ке да са аспек та бу ду ћих до га ђа ја мо гу зна чај но по ди ћи ни во оства ре ња про јек то ва них еко ном ских ци ље ва. 41 Из вор: Министар ство фи нан си ја: Билтен јав них фи нан си ја, број 152, април 2017. го ди не. 726

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 4. 4. Фи ск а л на по л и т и к а Ф и ск а л ном по л и т и ком д рж ав а о б е зб ећу је п ри хо де и п ри ма њ а и з ко ји х ће финансирати рас хо де и из дат ке, од но сно функ ци о ни са ње сво је за ко но - дав не, из вр шне и суд ске вла сти. Др жа ва, за то зах те ва од јав ног и при ват ног с ек т о р а, од по је д и на ца и ко лек т и ви т а т а, да по ш т у ју з а ко не и д ру г е но р ме и да оства ру ју сво ју уло гу пре ма др жа ви у скла ду са пра ви ма и ду жно сти ма, а р а д и з а ш т и т е на ц и о на л н и х и н т е р е с а. 42 У ок виру св о је де л ат но с т и, ме р а м а по р е ске по л и т и ке, д р ж а в а к р е и р а одре ђе ни еко ном ски ам би јент, те тиме на тржишту рада креира његову рав - но т е ж у, у р е ђе но с т и с о ц и ја л н у з а ш т и т у у че сн и к а. На т рж иш т у ра дне снаг е ра в но т ежа је успос т ав љена у условима једнако с т и по н у де и т ра ж ње за ра дом. Ув ођ ењ е пор еске о б а в е з е н а це н у р а д а з а св а к у је д и н и ц у р а д а, ус ло в љ а в а раст тро шко ва ра да по сло дав ца. По сло да вац уво ђе њем по ре за на рад, има о б а в е з у д а з а по с ле н и м а исп л ат и у г ов ор ен у цен у р ад а, а носи оц у пор еске вла сти по ре ску оба ве зу на ис пла ће ну за ра ду, што за по сло дав ца зна чи раст тро шко ва по слова ња. Циљ по сло дав ца је сте ре а ли за ци ја по слов не ак тив но - с т и у з о с т в а р е њ е п р о фи т а. Ув о ђе њ е по р е ске о ба в е з е на з а р а д у з а по с ле ног, мо же зна ч и т и на ру ша в а њ е р а в но т е же по с ло да в ца, је р м у о с т а је ма њ е с р едс т а в а по о сно ву п р о фи т а. Уко л и ко по р е ско оп т е р е ће њ е з а р а да з а по с ле н и х зн а ч и, см а њ е њ е п р о фи т а пос лод а вц а, т о ће ус ловит и см а њ е њ е т р аж њ е з а ра дом на т рж иш т у ра дне снаг е, односно, довеш ће до рас т а нез а после нос т и. 43 О с т в а р е н и п р и хо д и од о п о р е з и в а њ а з а р а д а з а п о с л е н и х од с л и к а в а ј у сте пен фи скал не пре си је у јед ном дру штву, али и кре та ња на тр жи шту ра да, ра с т и л и смањење за по сле но с т и, од но сно па д и л и сма ње ње т ра ж ње за ра дом. Го д и на По рез на До п ри но си По рез на до хо да к г ра ђ а на 44 з а ра де 45 з д р а в с т в е но не з а по с ле - П И О о си г у р а њ е ност 2005 50.573,5 44.028,2 135.686,7 70.742,5 8.461,8 2006 63.644,2 54.124,0 171.237,1 85.912,8 10.404,9 2007 62.744,2 48.849,6 196.888,4 103.624,9 12.422,8 42 Ста јић Љ., Ми ло ше вић Г., (2017 ): Фи нан сиј ска де лат ност др жаве као фак тор еко - ном ске без бед но сти осврт на Ре пу бли ку Ср би ју, Срп ска по ли тич ка ми сао, Vol. 55, Но 1, Бе о град, стр. 181. 43 Г. Ми ло ше вић, Л. Ба ту ран, (2017), на ве де но де ло, стр. 140. 44 Из но си су да ту као укуп ност свих опо ре зи вих при хо да ко ји су оства ре ни по осно ву п о р е з а н а д о хо д а к г р а ђ а н а. 45 Из но си предста вља ју са мо при ход по осно ву по ре за на за ра де као де ла по ре за на до хо - да к г ра ђа на. До ок т о бра 2011. г о д и не ра с по де ла по ре за на за ра де и з ме ђу Ре п у бл и ч ког бу џе т а и ло кал ног ни воа вла сти вр ши ла се у од но су 60:40 у ко рист ни воа Ре пу бли ке, од ок то бра 2011. г о д и н е т ај од н о с је 2 0:8 0, од н о с н о 30:70 у с л у ч а ј у Гр а д а Б е о г р а д а. Од ја н у а р а 2 017. г о д и н е тај од нос је 74:26 у ко рист оп шти на, 77:23 у ко рист гра до ва и 66:34 у ко рист Гра да Бе о гра да. 727

Др Го ран Б. Ми ло ше вић, Фактори промена на тржишту радне снаге Србије (стр. 713 733) 2008 74.695,4 57.191,1 228.127,4 120.221,5 14.626,6 2009 71.308,0 58.310,3 235.408,4 122.744,3 14.788,7 2010 75.174,6 59.619,5 236.001,7 126.777,9 15.267,0 2011 70.284,7 53.723,3 256.460,0 135.861,7 16.486,5 2012 46.432,4 25.568,6 280.987,5 147.567,4 17.945,9 2013 43.376,6 23.629,3 313.787,9 154.642,7 18.797,3 2014 44.820,6 21.970,2 341.834,6 147.142,1 19.491,6 2015 44.825,2 22.093,5 354.368,0 132.676,6 19.319,6 2016 47.675,4 22.806,5 368.996,9 137.282,9 20.163,7 I квар тал 2017 15.512,3 9.520,0 124.459,6 46.256,0 6.782,3 Та бе ла 6: Оства ре ни при хо ди од по ре за на за ра де и до при но са за оба ве зно со ција л но о си г у р а њ е у С р би ји 46 У по сма тра ном пе ри о ду од 2005. до пр вог квар та ла 2017. године, мо же - мо уо ч и т и к р е т а њ е по р е ск и х п ри хо да и п ри хо да од до п ри но с а з а о ба в е зно с о ц и ја л но о си г у р а њ е з а по с ле н и х. При хо д и од по р е з а на до хо да к г р а ђа на и до при но са за оба ве зно со ци јал но оси гу ра ње ра сли су од 2005. до 2010. го - д ине. У пе ри од у од 2010. до 2014. г од ине п ри хо д и од по р е з а и до п ри но с а и з р а ж а в а ју т р ен д па да. П а д је на р о ч и т о био и з р а жен 2012. г о д и не. Тен денц и ја ра с т а по р е к и х п ри хо да и доп ринос а од с о ц и ја л ног о си г у ра њ а ви д љи в а је од 2014. до пр вог квар та ла 2017. го ди не. А ко с а да у а на л и з у у к љу ч и мо к р е т а њ е з а по с ле но с т и, од но сно не з а по - с ле но с т и з а р е ф е р ен т н и период, можемо уо ч и т и д а је к р е т а њ е п ри хо д а од по ре за на за ра де и до при но са за оба ве зно со ци јал но осигурање било потпуно не кон зи с т ен т но с а к р е т а њ ем ф о р ма л не з а по с ле но с т и у пе ри о д у од 2012. до 2017. го ди не. Обим оства ре них фи скал них при хо да од ра да не од ра жа ва званично изра жен сте пен ра ста за по сле но сти, од но сно смањења незапосле - нос т и. 47 О с т в а р е н и фи ск а л н и п ри хо д и н а опо р е зи в а њ е р а д а з а 2014, 2015, 2016. и пр ви квар тал 2017. го ди не, и по ред сма ње ња за ра да у јав ном сек то ру, мо р а л и би би т и у јед ном п ри бл и ж но р а в но т е ж ном од но с у п р е м а к р е т а њу не з а по с ле но с т и, од но сно, в е з а и з ме ђу к р е т а њ а з а по с ле но с т и и о с т в а р е н и х фи скал них при хо да од ра да мо ра би ти ја сно из ра же на. 46 И з в о р: М и н и с т а р с т в о ф и н а н с ија : Би лт е н ја в н и х ф и н а н с и ја, број 152, април 2017. го д и н е, (мил. ди на ра). 47 Ук а зу је мо на мо г ућ но с т по с т о ја њ а р е ла т и в не не по у зда но с т и по да т а к а РЗС о к р е т а њу з а п о с л е н о с т и. 728