Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d o v ic.go ga @g m a il.c o m КОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е Са ж е т а к: Ра д се ба в и п и т а њи м а в и ш е с т р у ке п о в е з а н о с т и ч о в је ка и к л и м а т с к и х п р о м је н а и ш т е т н и х п о с љ е д и ц а к л и м а т с к и х п р о м је н а ко је з н а ч а ј н о у т и ч у н а е г з и с т е н ц и ј у и кв а л и т е т ж и в о т а п о је д и н а ц а и људ с к и х з а је д н иц а. С о бз и ром н а сп е ц и ф ич н у п р и ро д у к л и м а т с к и х п ромјен а и њихов г л о ба л н и ка ра кт е р, п о с т а в ља се н и з п и т а ња в е з а н и х з а п ра вн о рег ул исање ч о в је ко в и х а к т и в н о с т и ко је д о п р и н о се к л и м а т с к и м п р о м је н а м а, кон т р о л у и п ре ве н ц и ј у њихов ог даље г п огорш ав ања, као и п ра в н и т ре т м а н н а с т а л и х штета које су посљедице климатских промје на, од ко јих су ма сов не на сил - не ми гра ци је јед на од нај дра стич ни јих, а за ко је још уви јек не по сто ји од гов а р а ј у ћ е п р а в н о р је ш е њ е. К л им а тс ке п р ом је н е и м а ј у в е л и к и у т и ц а ј и н а с и г у р нос т др уш т вен и х заједн ица, је р мог у бит и кат ал изат ор и ок и дач н а с т а н ка н ас и л н и х ко н фл и ка т а у н у т а р д р ж а в е и л и р е г и о н а, ка д а с а в е ћ по сто је ћим ло шим еко номским, социјалним и дру гим ре ле вант ним фак то - ри ма, до во де до еска ла ци је от во ре ног с у ко ба. У ра ду се, т ако ђе, ана лиз ирају ос нов н и е ле ме н т и с т ра т ег ије борбе са к л им а т с к и м п ро мје на м а и њи хо в и м ш т е т н и м п о с љ ед иц ам а. Комп л е кс н о с т с о ц и ја л н и х и н т е р а к ц и ја, ка д а с е р ад и о к л и м а т с к и м п р о м је н а м а, и з и с к у је м ул т и д и с ц и п л и н а р а н п р и с т у п њиховом ист раж и ва њу, ш т о у п рак с и зна ч и да се на ба з ич на ис т ра ж и ва ња ко ја су у до ме ну при род них на у ка на до ве зу ју на уч на ис тра жи ва ња у облас т и м а д р у ш т в е н и х н а у ка, м е ђ у ко ји м а је п ра в н о у ре ђе ње од н о са п о в е з а н и х са кли мат ским про мје на ма од кру ци јал ног зна ча ја. Кључ не ре чи: кли мат ске про мје не, мје ре убла жа ва ња, мје ре при ла го - ђа в а ња. 681
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) Ко 40 од сто свих по вр ши на коп на у ре ђ у је п ре м а с в ом н а х о ђе њу, о с и р о м а ш и ри бљи фонд највећег дијела океана и мно - г о б р ж е м и је њ а с а с т а в а т м о с ф е р е н е г о што је то слу чај у ци клу си ма ле де но до ба м е ђ у л е д е н и п е р и о д, н е т ре ба д а с е ч у д и г л о б а л н и м п о с љ е д и ц а м а. 1 682 1. У ВОД Н Е Н А ПО М Е Н Е Свје до ц и смо број н и х п ри род н и х ка т а с т ро фа ко је се ис по ља ва ју у ви д у екс трем них вре мен ских не прилика, суша, поплава, урагана, клизишта земљишта, и сл., а ко је се ши ром сви је та де ша ва ју све уче ста ли је и са све по губ нијим и да ле ко се жни јим штет ним по сље ди ца ма, у ви ду уни шта ва ња еко си сте - ма, ог р ом н и х људ ск и х ж р та ва и ве л и к и х ма т е ри ја л н и х ш т ета. Неспорно је да се к л и ма м и је ња и због у т и ца ја ра з л и ч и т и х п ри род н и х ч и н и ла ца (су н че ва и вул ка н ска а к т и в нос т, т е а с т ро ном ск и па ра ме т ри) 2, али је на уч но до ка за но да су љу ди сво јим дје ло ва њем, при је све га не кон тро ли са ним сагоријевањем фо - си л н и х г о ри в а и к р че њем вел ик и х ш у мск и х по в р ш и на, до п ри н и је л и да се к л и ма м и је ња, и то на ро ч и то од с ред ине п ро ш ло га ви је ка. 3 И по ред по с то ја ња н а у ч но у т в р ђ е н и х ч и њ е н и ц а о т о ме д а с у к л и м ат ске п р ом јене у з роков ане чо вје ко ви м д је ло в а њ ем, и да љ е по с т о је б р ој н и скеп т и ц и ко ји у т о с у м њ а ју, т е сма т р а ју да а к т и ви с т и ко ри с т е п ри је т њу од гло ба л ног з а г ри ја в а њ а к а ко би на па да ли сло бод но тр жи ште и ин ду стриј ско дру штво уоп ште. 4 Ме ђу в ла д и н па нел о п ро мје н и к л и ме (In ter go ver n men tal Pa nel of Cli ma te Chan ge IPCC) у свом Син те зном из вје шта ју о про цје ни кли мат ских промје на из 2014. го ди не 5, ис ти че ка ко је ути цај чо вје ка на кли му и кли мат ски си стем очи гле дан у ве ћи ни под руч ја на сви је ту, те да је екс трем но ви со ка вје р о в ат но с т да је у т и цај људ ск и х а к т и в но с т и до м и на нт а н у з рок глоба лног за то п ље ња од сре ди не 20. ви је ка, на ш та у ка зу је све ви ше на у ч ни х до ка за ко ји про из и ла зе из све број ни јих и ква ли тет ни јих опа жа ња, по ве ћа ног ра зу мије ва ња про це са у кли мат ском си сте му и по бољ ша них кли мат ских мо де ла. У из вје шта ји ма је, та ко ђе, на гла ше но да са мо убла жа ва ње не мо же сприје чи ти да љу ди тр пе због свих на ве де них ути ца ја кли мат ских про мје на, па 1 Hart mut Grasl, K li m a t s k e p r o m e n e, La gu na, Be o grad 2011, 25. 2 Ви ше о то ме ви дје ти у То ми слав Ше го та, Кл и м а т о л о г и ја з а г е о г р а ф е, Школ ска књи га, За греб 1976, 363-403. 3 H. Grasl, 10. 4 Joel Ac hen bach, The Age of Dis be li ef, Na ti o nal ge o grap hic, број 101, 2015, 44 47. 5 Cli ma te Chan ge 2014. Synthe sis Re port Sum mary for Po licyma kers, http://www.ipcc. c h / p d f/a s s e s s m e n t - r e p o r t /a r 5/s y r /A R 5_ S Y R_ FI NA L _ S P M. p d f, 07. 4. 2016.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 с у ис т р а ж и в ањ а о п ри л а г о ђ а в а њу н а к л и м а т ске п р ом јене и мпер ат и в к а ко би се што бо ље ин фор ми сали и подржали раз вој и им пле мен та ци ја по ли тик а а д а п т а ц и је и в ез ан и х а кц ион и х п р ог р ам а н а р азн и м н и в ои м а в л а с т и међуна р од ном, на днац иона лном, нац иона лном и л и с у бнац иона лном н ив оу. Ц и љ ови х ис т р а ж и в а њ а је и зг р а дњ а снаж не и св е о бу х в ат не ба з е зна њ а ко ја је по т р е б на к а ко би би ле и ден т и фи ко в а не од г о в а р а ју ће оп ц и је и р а з р а ђе не с т р а т е г и је з а а да п т а ц и ју на на ц и о на л ном, р е г и о на л ном и ло к а л ном н и в оу. У и з вје ш т а ју с е на гл а ша в а да је по т р е б но р а з ви ја т и од г о в а р а ју ће ме т о де и а л а т ке ко ји м а би би ло мо г у ће п р о ц и је н и т и к л и м а т ске у т и ц а је, р а њи в о с т, ри зи ке и т р о ш ко ве, т е п р едвид јет и еколош ке, с оц ија л не и економске е фект е а да п т и в н и х мо г ућ но с т и. 6 2. ГЛО БАЛ НА ПРИ РО ДА КЛИ МАТ СКИХ ПРО МЈЕ НА И ЊИ ХО ВИ Х ПО СЉЕ Д И Ц А С ход но од р ед ба ма У Н О к ви р не кон в ен ц и је о к л и мат ск и м п р о м је на ма (Uni ted Na ti ons Fra me work Con ven tion on Cli ma te Chan ge UNFCCC), климатске про мјене су промјене климе које се при пи су ју ди рект ним или ин дир ек т н и м д је ло в а њи ма чо вје к а ко ји ма с е м и је њ а с а с т а в гло ба л не ат мо с ф е р е и ко је с е у з п ри р од не к л им а тске в аријац ије посм ат р ају т о ком у пор ед ив ог в р еменског пери о д а. Шт е т н и е ф ек т и т и х п р о м је н а с у ок ар а кт ерис ан и к а о промјене у физичкој животној средини или биоти (жи вом свијету) које имају зна чај не штет не ути ца је на са став, от пор ност или про дук тив ност при родн и х и л и у п ра в љ ач к и х еко си с т е ма, на д је ло в а њ е с о ц ио - економ ск и х си с т ема или на људ ско здра вље и бла го ста ње. 7 Н ав ед ен а д е ф и н и ц и ја к л и м а т с к и х п р о м је н а с е з а с н и в а н а у з а ја м н ој по веза но сти ин тер ак ци ји, из ме ђу чо вје ка и кли мат ских про мје на, јер климат ске про мје не су на ста ле дје ло ва њем чо вје ка, а те исте климат ске промје - не има ју да ле ко се жан ути цај на чо вје ка, па та ко и на људ ске за јед ни це и све од но с е ко ји с е у н у т а р т и х з а јед н и ца од ви ја ју. Ет и н ск и на в о д и да п р о м је н у климе посматрамо као сложено и дуготрајно међусоб но дје ловање социјалн и х и п р и р од н и х п р о це с а у коме с оц ија лн и п р оцес и у т ич у н а м ијењ ањ е кли мат ског си сте ма, а про мје не тог си сте ма има ју по врат ни ути цај на со ција л не п р о це с е. 8 Ра ди се о уз јам но-по врат ној спре зи, с тим да су штет не по- 6 Ibid. 7 Члан 1. УН Оквир не кон вен ци је о кли мат ским про мје на ма. Текст кон вен ци је је досту пан на: http://unfccc.i n t / k e y _ d o c u m e n t s /t h e_ c o n v e n t i o n /i t e m s /2853. p h p. 8 Ро д о љу б Ет и нс к и, П р ом ен а к л им е и п р ом ен е у м еђун ар одн о м п ор е тк у, Збор ник р а д о в а К л и м а т с ке п р о м е н е п р а в н и и е ко н о м с к и и з а з о в и (ур. Сте ван Ли лић), Прав ни факул тет у Бе о гра ду 2011, 66. 683
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) сље д и це ко је на с т а ју усљед не кон т ро л и са ног са г о ри је ва ња фо си л н и х г о ри ва и р е ви р зи би л не, ш т о зна ч и да п р е с т а н ком и л и сма њ е њ ем ш т е т н и х д је ло в а - њ а, ш т е т е ко је с у на ч и њ е не не мо г у не с т а т и. 9 Пр е в а зи ђе н и с у к а па ц и т е т и п ри р од н и х си с т е м а д а с а м и не у т р а л и ш у ш т е т не по с љ е д и це т а ко в е л и к и х ко ли чи на са го ри је ва ња фо сил них го ри ва. Огра ни ча ва ње кли мат ских про - м је на зна чај н и м смањ ењ ем ем исија ш т е тн и х г ас ов а, з аједно с а а да пт ац ијом на кли мат ске про мје не, мо же зна чај но сма њи ти ри зи ке. К л и мат ске п р о м је не д у б о к у з а д и ру у св е а спек т е по г о ђе не д ру ш т в е не за јед н и це, а л и ис то вре ме но се т и ч у људ ске за јед н и це на глоба лном, свје тском н и воу, ш т о п ро из и ла зи из њи хо ве п ри ро де ко ја п ре ва зи ла зи п ри ро д у п ре ко - г р а н и ч н и х з а г а ђе њ а, код ко ји х је у гл а в ном ја сно ко ја је д р ж а в а п р о у з р о ко - в а ла п р е ко г ра н и ч но з а г а ђе њ е, а ко ја је д р ж а в а з б ог т о г а п р е т р п је ла ш т е т у. 10 Пре ма то ме, ком плек сност правног регули са ња узро ка и по сље ди ца кли мат - ских про мје на про ис ти че већ из при ро де њи хо вог на стан ка гдје се не мо же с а по т п у ном си г у р но ш ћу у т в р д и т и ко ја д р ж а в а је ш т е т н и к, а л и је си г у р но да се штет не по сље ди це у ви ду из мје не кли мат ског си сте ма као оп штег добра, ти чу свих. За то је као рје ше ње усво је на при мје на на че ла за јед нич ке, али д и ф е р ен ц и р а не од г о в о р но с т и з а к л и мат ске п р о м је не, сход но ко јем је од р е - ђе но ко је с у т о д р ж а в е ко је с у нај ви ше од г о в о р не з а гло ба л но з а г ри ја в а њ е, па су тим др жа ва ма на мет ну те од ре ђе не оба ве зе ко је су оне дужне испошто - ва ти у од ре ђе ном ро ку. 11 О в а к в о д је ло в а њ е је е фи к а сно и мо же да т и од г о в а р а ју ће р е з ул т а т е, је р ни је до вољ но са мо ис тра жи ва ти кли мат ске про мје не у до ме ну ме те о ро ло - ги је, би о ло ги је и фи зи ке, не го је зна чај но да се сва по стиг ну ћа и са зна ња из до ме на на в е де н и х п ри р од н и х на у к а с т а в е у фу н к ц и ју б о љ ег д ру ш т в е ног и с о ц и ја л н о г од г о в о р а н а п о с љ е д и ц е ко је т а к в е п р о м јен е и з аз ив ај у. 12 Климат ске про мје не ми је ња ју не са мо наш фи зич ки сви јет, не го и наш ин те лекту ал ни, со ци јал ни и мо рал ни сви јет, и то на на чин ко ји ни смо мо гли ни з а м и с л и т и г е не р а ц и ју и л и д ви је п ри је, на в о д и Ne l so n, та ко да смо су о че ни са потре бом глобално координиране акције какву људска врста, која је ево - лу и ра ла у ма ње гру пе ро до ва и на ро да, ни ка да ра ни је ни је по ку ша ла. 13 9 h t t p://a r c i t e c t u r e2030.o r g /t h e_ p r o b l e m - c li m a t e - c h a n ge, 15. 01. 2016. 10 Ро до љу б Ет и н ск и, С а њ а Ђа ји ћ, Ме ђ у н а род но ја в но п ра в о, Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду 2012, 591. 11 Ibid., 612.; Вид. Ро до љуб Етин ски, H u m a n R ig h t P r o t e c t i o n i n v i e w C l i m a t e C h a n ge Im p a ct s, No u va Re vi sta de Drep tu ri le Omu lui, No. 1, 2012, 24.; Вид. ви ше о овом на че лу Ro we na M a g u i r e, Fo u n d a t io n of I n t e r n a t i o n l C l i m a t e L aw: O b je c t i ve s, P r i n c i ple s a n d Me t h o d s, C li m a - te Chan ge and the Law (eds. K. Ku lo ve si, M. Me hling, E. J. Hol lo), Dor drecht 2013. 12 Вид. Oli Brown, Mi gra tion and Cli ma te Chan ge, IOM, Ge ne va 2008, 12. 13 Ju lie A. Nel son, Et hics and the eco no mist: What cli ma te chan ge de mand of us, Eco logi cal Eco no mics 85 (2013) 145-154. 684
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 3. ВИ Ш Е СЛОЈ НО СТ П РА ВА К Л И М АТ С К И Х П РО М Ј Е Н А Мул т и д и сц и п л и на р но с т је би т на к а р а к т е ри с т и к а г р а не ме ђу на р од ног пра ва ко ја се ба ви кли мат ским про мје на ма, та ко да у про це су ле ги сла ци је мора бити укључен широк круг стручњака. Динамичност развоја права животне с р е д и не је у не по с р ед ној в е зи с а д и на м и ч но ш ћу р а з в о ја м но г и х о бл а с т и п ри род н и х на у ка, па је нео п ход но да се у по с т у п к у ле г и сла ц и је п и т а ња ко ја п ри па да ју п р о бле ма т и ц и ж и в о т не с р е д и не ко ри с т и на у к а, од но сно на у ч на екс пер ти за, свр ха ко је је не са мо да ва ње са вје та о те ку ћем ста њу на у ке, већ и п ре у зи ма ње из вје сног ри зи ка у см и сл у на у ч не не си г у р но с т и, не из ви је снос т, је р п р едложено рје ше њ е мо же до в е с т и не с а мо до по зи т и в н и х р е зул т а т а в ећ и иза зва т и но ве п ро бле ме. 14 О број ним прав ним иза зо ви ма на ко је се на и ла зи у том про це су говори Чок ка да ка же да кли ма и кли мат ске про мје не пред ставља ју по се бан иза зов за пра во, јер да гло бал но свој ство ути ца ја кли ме на ж и в о т на З е м љи и з а зи в а по т р е бу гло ба л ног до г о в а р а њ а и п ри х в а т а њ а о ба - ве за на ме ђу на род ном, ре ги о нал ном и на ци о нал ном ни воу. Та ко ђе, она ис - ти че да пра во кли мат ских про мје на, као и уоп ште пра во жи вот не сре ди не, т ре ба да п ра т и ра з вој на у ке, т ех но ло г и је, д ру ш т ве н и х и еко ном ск и х од но са. 15 Док У Н кон в ен ц и ја о к л и мат ск и м п р о м је на ма и Кјо т о п р о т о кол и г р а ју кључну уло гу у усмјеравању и развоју права климатских промјена, климат - ским про мје на ма се упра вља и ре гу ли ше на ви ше ни воа, од ме ђу на род ног, ре ги о нал ног и на ци о нал ног, до ло кал ног и тран сна ци о нал ног, с тим да оно у к љу ч у је ра з не ак те ре. 16 Ова ре г у ла тор на ра зно л и кост је ра зу м љи ва с об зи ром на ком плек сност те мељ ног про бле ма ко јим се ба ви ова гра на пра ва. То се ве о ма ја сно мо же ви д је т и на п ри мје ру број н и х п ра в н и х из во ра ко ји се уо бича је но па ра лел но п ри мје њу ју на јед ној т ра н са к ц и ји у гљен-д и ок си да у ск ла д у са Меха ни змом чи стог раз во ја (Clean De ve lop ment Mec ha nism CDM), устано в љ е ног Кјо т о п р о т о ко лом 17, ш т о по т в р ђу је на в е де н у ком п лек сно с т р е г у- ла тор ног окви ра ко ји прав ни ци и број ни дру ги ак те ри ко ји се ба ве овом об ла ш ћу п ра ва мо ра ју зна т и ко ри с т и т и. Ау тор ка Ku lo ve si сма тра да су пи та ња и н т е р а к ц и је и з м е ђу р а з л и ч и т и х и з в о р а п р а в н и х ау т ор ит ет а у п ит ањим а ре гу ли са ња климатских промјена све релевантнија у истраживању климат - ског п ра в а, че м у до п ри но си и рас т ућ а т енден ц и ја не к и х а к т е ра, у к љу ч у ју ћ и 14 Ви да Чок, Пра во жи вот не сре ди не и кли ма, стр. 55, Збор ник ра до ва Кл и м а т с ке п р о м е н е п р а в н и и е ко н о м с к и и з аз ов и ( у р. С т ев а н Л и л и ћ), П р а в н и ф а к у л т е т у Б е о г р а д у 2011, 55. 15 Ibid., 63-64. 16 Ka ti Ku lo ve si, Ex plo ring the Lan dsca pe of Cli ma te Law and Scho lar ship: Two Emer ging Trends, Cli ma te Chan ge and the Law (eds. K. Ku lo ve si, M. Me hling, E. J. Hol lo), Dor drecht 2013, 31. и да ље. 17 Члан 12. Кјо то про то ко ла. 685
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) Европ ску Уни ју, да ути чу на раз вој пра ва из ван сво јих те ри то ри ја, по себ но оног ди је ла ко ји се од но си на убла жа ва ње кли мат ских про мје на. Ме ђу тим, прав не нор ме ве за не за кли мат ске про мје не уза јам но дје лу ју и на дру ге нач ине. Н п р. нац и о на л но за ко но да в с т во о Ше ма ма зе ле н и х и н ве с т и ц и ја (Green Inve stment S che me s) у не к и м зе м ља ма Цен т ра л не и Ис т оч не Евро пе до п у њу ју ме ђу на род на пра ви ла о тр го ви ни еми си ја ма угљен ди ок си да. Та ко ђе се уо чав а и т р е н д д е ф о р м а л и з а ц ије и јач ањ е у л о г е п р и в а т н о г с е к т о р а и д р у г и х не др жав них ак те ра у обла сти пра ва кли мат ских про мје на. 18 686 4. МЕ ХА НИ ЗМИ БОР БЕ С КЛИ МАТ СКИМ ПРО МЈЕ НА МА 4.1. Мје ре убла жа ва ња Ме ха ни зми бор бе с кли мат ским про мје на ма пред ста вља ју ак тив но ан гажовање одређен и х сегмената д руш т ва, а л и истовремено и д руш т ва у ц јел ин и. Ре ж и м у бл а ж а в а њ а с е з а сн и в а на п ри н ц и п и ма п р е в ен т и в н и х м је р а и з а једнич ке, али ди фе рен ци ра не од го вор но сти. Убла жа ва ње са мо по сво јој при ро - ди тра жи да се спри је че ште те ко је би мо гле на ста ти. 19 Прин цип за јед нич ке а л и д и фе ренц иране одг оворнос т и је п рим ијењен у Кјот о п рот окол у тако ш т о су п р о п и са не оба ве зе са мо з а и н д у с т ри ј ск и ра з ви је не зе м ље. У Н Кон вeн ц и ја о к л и мат ск и м п р о м је на ма и Кјо т о п р о т о кол з а г о в а р а ју да р а з ви је не з е м љ е тре ба да по кажу лидерство у имплемента ци ји мје ра убла жа ва ња, при је све - г а, у н у т а р св о ји х т е ри т о ри ја, а у з т о да о б е з би је де по моћ з е м љ а ма у р а з в о ју у и м п ле мен т а ц и ји м је р а у бл а ж а в а њ а. 20 Ка ко би по сти гао сво ју свр ху, али и к р ај њи ц и љ У Н Кон в ен ц и је о к л и мат ск и м п р о м је на ма, р е ж и м у бл а ж а в а њ а ко ри сти ком би но ва не ме то де ко је укљу чу ју: оба ве зу им пле мен та ци је на ци о - на л н и х пол и т ик а и м јер а у ц иљу ог р ан ичав ањ а а нт р опог ене ем исије г ас ов а ста кле не ба ште; при мје ну флек си бил них ме ха ни за ма Кјо то про то ко ла: за - јед н и ч к у и м п ле мен т а ц и ју, мех ан из а м ч и с т ог ра зв оја и т рг овин у ем исијама, ко ји с е мо г у у по т ри је би т и к а о по моћ у ис п у њ а в а њу ц иљ ев а пос т ав љ ен и х ови м р е ж и мом; под но ше њ е и з вје ш т а ја у ко ји ма с е ис т и ч у м је р е р е д у к ц и је ем исије ко је с у у ск л ад у с а см је рн иц ам а и мет одолог ијам а Међуд рж а вног п а не л а о к л и мат ск и м п р о м је н а ма. 21 К л и мат ске п р о м је не с у гло ба л не к а ко по сво јим узро ци ма та ко и сво јим по сље ди ца ма, та ко да сва ка ак ци ја ве за на з а к л и мат ске п р о м је не мо ра би т и ор г а н и з о в а на на гло ба л ном н и в оу у з п у н у 18 К. Ku lo ve si, ibid. 19 вид. Бо јан Ту бић, На че ло предострожности у међународном праву заштите жи - в о тне с р ед ине и ме ђу н а р од ној с уд ској п р а к си, Збор н и к р а д о в а Пр а вн о г ф ак улт ет а у Нов ом С а д у, Но ви Сад 2014, вол. 48, бр. 2, 371-372. 20 R. Ma gu i re, 103.; члан 4. став 1. тач ке (а) и (б) УН Кон вен ци је о кли мат ским про мје на ма. 21 Ibid., 104.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 међун ар одн у с ар а д њу. С в а к а а к ц и ја ко ја је усм је р е н а н а см а њ е њ е ем и си је угљи ко во до ни ка тре ба да узме у об зир и еко ном ско ста ње у ко ме се на ла зе зе мље у раз во ју. 22 4. 2. Мје р е п ри ла г о ђа в а њ а А да п т а ц и ја је п р о це с п ри л а г о ђа в а њ а на к л и мат ске п р о м је не и њи хо в е у т и ц а је. 23 То п р и л а г о ђ а в ањ е с е односи н а б р ојне а кт и внос т и д ру ш т в а н а које к л им а тс ке п р ом јен е и м ају н ар оч ит о в ел и к у т иц ај, а л и и с т ов р ем ено, при ла го ђа ва ње прет по ста вља и да се из вр ше од ре ђе не про мје не у ак тив но - сти ма по је ди на ца и дру штве них за јед ни ца ко ји ма се ина че зна чај но до прино си кли мат ским про мје на ма. Пра во је зна чај но с ред с т во за и мп лемент а ц и ју по л и т и ке п ри ла г о ђа ва њ а кроз раз ли чи те сек то ре и обла сти, јер за ко ни при зна ју пра ва и на ме ћу обаве зе и т и ме у т и ч у на и з г ра д њу и ре г у л и са ње по на ша њ а и д јело в ањ а. Та ко ђе, формира оквир за јав но уче ство ва ње у до но ше њу од лу ка, те ар би три ра и рје - ша ва спо ро ве из ме ђу др жа ве и по је ди на ца и из ме ђу по је ди на ца. 24 А д а п т а ц и ја и у б л а ж а в а њ е с у д в а в а ж н а е ле ме н т а св а ке с т р а т е г и је и по л и т и ке б о р б е и с у о ча в а њ а с к л и мат ск и м п р о м је на ма, ко ји с у ме ђу с о б но по зи тив но и не га тив но по ве за ни. При је све га, мно ге мје ре адап та ци је подјед нако с л уже и к а о ц и љ е ви у бла ж а в а њ а. По ш у м љ а в а њ е, оч у в а њ е и о б но в а ш у м ск и х р е су р са с ц и љ ем да с е з аш т ит и зем љиш т е од п ла в љ е њ а, к л изиш т а на кон ја ких ки ша, или не га тив них ути ца ја олу ја, је су мје ре ко је мо гу би ти дио стра те ги је убла жа ва ња кли мат ских про мје на. 25 Дру га ве за из ме ђу адап та ци је и убла жа ва ња је не га тив на. Мје ре прила г ођа в а њ а мог у бит и ш т е тне по к л им у т ако ш т о мог у довес т и до пове ћ ањ а еми си је га со ва ста кле не баште, или могу редуковати апсорбовање угљен-диок си да. О ч и гле да н п ри м је р је ма с ов но и н с т а л и р а њ е к л и ма у р е ђа ја у б о р би п р о т и в в ел ик и х в ру ћ и на, ч и ме с е до п ри но си по в е ћ а њу пот р ош њ е ене р г ије, а а ко ене р г и ја до ла зи из у гља, до ла зи и до по ви ше не ем и си је г а со ва с т а к ле не ба ште. На дру гој стра ни, мје ре убла жа ва ња, мо гу би ти штет не за адап та цију. Пош ум љ ав ањ е у с у ш н и м и по л у с у ш н и м о бла с т и ма в е о ма сма њу је в од не п ри носе, ш т о и ма ш т е т а н у т и цај на ло к а л н у по љо п ри вред у и биод и ве рзит е т. Пр е л а з а к на х и д р о е не р г и ју мо же сма њи т и мо г ућ но с т и з а на в од њ а в а њ е з а 22 Ђор ђе По пов, При лог еко ном ској ана ли зи кли мат ских про ме на, З б о р н и к р а д о в а Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, Но ви Сад 2014, вол. 48, бр. 3, 9-24. 23 Jo n a t h a n Ve r s chu u r e n, L e g a l A s p e c t s of C l i m a t e C h a n ge Ad a p t a t io n, C li m a t e C h a n ge and the Law (eds. K. Ku lo ve si, M. Me hling, E. J. Hol lo), Dor drecht 2013, 259. 24 Jan McDo nald, The ro le of law in adap ta tion to cli ma te chan ge, John Wi ley & Sons, Ltd., Vo lu me 2, Grif fith (Au stra lia) 2011, 284. 25 J. Ve rschu u ren, 262. 687
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) по т р е б е по љ о п ри в р ед н и к а, и т а ко и х л и ш и т и мо г ућ но с т и п ри л а г о ђа в а њ а. С т о г а с е по л и т и ке а д а п т ац ије и у б л аж а в а њ а мо р а ју р а з в и ја т и т а ко д а с е у з а ја м но на до п у њу ју. 26 688 4.3. Адап та ци ја и Кјо то про то кол Кјо т о п р о т о кол 27 је у п р е т е ж ном д и је л у ф о к у си р а н на р е д у к ц и ју ем и- си је га со ва ста кле не ба ште, а не на адап та ци ју, што је и ра зу мљи во с об зи ром да је у ври је ме ка да је овај про то кол усво јен би ло од при о ри тет ног зна ча ја да се сма ње штет не еми си је, па је то раз лог да је Кјо то прот кол оску дан одр ед ба ма ко је с е од но с е на м је р е а да п т а ц и је. Ме ђу т и м, п р о т о кол и де не ш т о да ље од УН Кон вен ци је о кли мат ским про мје на ма та ко што фор му ли ше да п р о г р а м и ко ји ол а к ша в а ју м је р е а да п т а ц и је на к л и мат ске п р о м је не мо р а ју да узму у об зир сек то ре енер ги је, тран спор та и ин ду стри је, као и по љо при вреде, шу мар ства и збрињавања отпада, те про стор ног пла ни ра ња. С прак тичне т ач ке по сма т ра њ а, нај ва ж н и ја од ред ба Кјо т о п ро т о кола о а да пт ац ији јес т е она о Ме х а н и зм у ч и с т ог р а з в о ја (Cle a n D e ve lo p me n t Me c h a ni s m) 28, ко ја проп и с у је да с е но в а ц ко ји с е до би ја к р оз ов е п р о јек т е т р е ба у по т ри је би т и к а ко би се по мо гло зе мља ма у раз во ју да сно се тро шко ве адап та ци је. На осно ву ове од ред бе, че ти ри го ди не ка сни је, осно ван је Фонд за адап та ци ју. 29 4.4. Кан кун ски оквир за адап та ци ју Спо ра зум из Кан ку на (2010) 30 се ба ви при је све га адап та ци јом, па тек он да убла жа ва њем. У ње му је на гла ше на по тре ба да се хит но ин те зи ви ра ју активности на адап та ци ји, па је Кон фе рен ци ја стра на уго вор ни ца уста но - ви л а О к ви р з а а да п т а ц и ју у н у т а р ко је г а у г о в о р н и це У Н Кон в ен ц и је о к л и- мат ск и м п р о м је на ма и ма ју б р ој не о ба в е з е по п и т а њу у в о ђе њ а, п л а н и р а њ а, при мје не, про цје не и ја ча ња мје ра адап та ци је. 31 4.5. Па ри шки спо ра зум о кли ми При зна ва ње ва жно сти пра ва на одр жи ви раз вој и ис кор јењи вање сиро - ма штва се на ро чи то огле да ју у Па ри шком спо ра зу му о кли ми (Pa r is Cli ma te Ag r e e m e n t, 2015 ) ко је га су при хва ти ле 196 уговорница УН Кон вен ци је о 26 Verschuuren, 263. 27 Те кс т Кјо т о п р о т о ко л а до с т у п а н н а : h t t p://u n fc c c.i n t /e s s e n t i a l_ b a ckg r ou n d / k y o t o_ p r o - to col/items/1678.php, 30. 5. 2016. 28 Члан 12. Кјо то про то ко ла. 29 J. Ve r s chu u r e n, 272. 30 Вид. h t t p://u n fc c c.i n t / m e e t i n g s /c a n c u n_ n o v _ 2010 /i t e m s /6 0 05. p h p, 30. 8. 2016. 31 J. Ver schu u ren, 270 271.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 к л и мат ск и м п р о м је на ма. 32 Овај спо ра зум је спе ци фи чан по то ме што њи ме н и с у од р е ђе не ко л и ч и не р е д у к ц и је ем и си је ш т е т н и х г а с о в а з а св а к у р а з вије н у з е м љу, н и т и с у з е м љ е у р а з в о ју о с ло б о ђе не о ба в е з е р е д у к ц и је ем и си је г а с о в а с т а к ле не ба ш т е. Св а к а у г о в о р н и ца ће и н д и ви д у а л но од р е д и т и св ој д оп р и но с у к у п ној р е д у к ц ији е м ис ија н а б аз и п р ав и чнос т и а у конт е кс т у одр жи вог раз во ја и на сто ја ња да се ис ко ри је ни си ро ма штво, с тим да је земља ма у раз во ју до зво ље но да до стиг ну свој мак си мум еми си ја у ду жем пери о д у не г о р а з ви је н и м з ем љ ам а. Пор ед т о г а, п р ед ви ђ е но је д а з е м љ е у р а з в о ју до би ју фин а нси јск у и д руг у под рш к у пот р е бн у к ако би и з в рш иле сво је оба ве зе из Па ри шког спо ра зу ма. 33 Под м је р а м а а д а п т а ц и је спор аз у м подр аз ум ијев а а кт и внос т и с т р ан а уго вор ни ца да по ве ћа ју при ла го дљи вост и от пор ност сво га дру штва на утица је к л и мат ск и х п р о м је на. 34 Па ри ски спо ра зум је зна ча јан и због то га што је н а че о рје ш а в а њ е п и т а њ а з аш т ит е људск и х п р ав а у конт е к с т у ш т е т н и х по сље ди ца кли мат ских про мје на. Иа ко је по зи ва ње на људ ска пра ва ко је је би ло п р ед ви ђено у ч лан у 2. с т а в 2. Н ац рт а спо р а з у ма и з о с т а в љ е но у т ек с т у са мог спо ра зу ма, спо ра зум од ра жа ва бри гу за људ ска пра ва као што су родн а р а вноп р а вно с т, п р а в о у че с т в о в а њ а и т р а н с п а р е н тно с т, т е р а зм а т р ањ е ра њи вих гру па и за јед ни ца. 35 5. НА СИЛ НЕ МИ ГРА ЦИ ЈЕ КАО ПО СЉЕ ДИ ЦА К Л И М АТ С К И Х П РО М Ј Е Н А К л и м а т ск и до г а ђ а ји с а т еш к и м пос љ е д и ц а м а по ж и в о т н у с р е д и н у и љу де, као што су по пла ве, постепени губитак свјеже воде или пољопривредн и х р е с у р с а, мо г у би т и ок и дач з а м и г р а ц и је љу д и. Ис т р а ж и в а њ а по к а з у ју д а с у м и г р а ц ије у з р о ко в а не б р ој н и м ф а к т о ри м а, а к л и м а т ске п р о м је не с у је д а н од њи х. Та к в е м и г р ац ије мог у бит и у н у т р а ш њ е и л и п р е ко г р а н и ч не. Ва же ћ и п р о п и си о и з бје гл и ца ма н и с у п ри м је њи ви на еко ло ш ке (ш т о у к ључу је и кли мат ске) из бје гли це, јер ова ли ца ни су при си ље на да се се ле због по ли тич ких раз ло га или угро жа ва ња људ ских пра ва. Сто га је, на во ди Versc h u u re n, по т р е б но и л и да с е о см и с л и но ви с а мо с т а л н и ме ђу на р од н и п р а в - ни ин стру мент, или да се усво ји про то кол о кли мат ским из бје гли ца ма унутар УН Кон вен ци је о кли мат ским про мје на ма. 36 32 Члан 2. Па ри ског спо ра зу ма ; текст споразума доступан на : https://unfccc.int/re sour ce/docs/2015/cop21/eng/l09.pdf, 05. 9. 2016. 33 Ро д о љу б Ет и н с к и, Pa ris Cli ma te Agre e ment and Hu man Rights, N uo a R ev is t a d e D r e p t u r i l e O m u l u i 1/2016, 5. 34 Ibid., 7. 35 Ibid. 36 J. Ve r s chu u r e n, 263. 689
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) Оно што је спе ци фич но за ову област је сте па ра докс да су кли мат ске п р ом је не н а с т а ле д је ло в а њ е м р а з в и је н и х з е м а љ а, а д а ш т ет е које и з њи х п ро из и ла зе нај д ра ст и ч н и је по га ђа ју не ра з ви је не д р жа ве и њихове становн ике, да кле оне ко ји го то во ни чим ни су до при ни је ли да до кли мат ских про мје на до ђе. 37 Ет и н с к и на в о д и да су не јед на ко ра с по р е ђе не корис т и и ш т ет е в ез ане за овај про цес, од но сно да ко ри сти ко је не ки из вла че из тог про це са да ле ко над ма шу ју ште те ко је тр пе, и обр ну то, да ште те ко је тај про цес при чи ња ва д ру г и ма да ле ко п ре т е ж у корис т и. О в ај па ра докс се на с т о ји ри је ш и т и јед н и м од на че ла ко је про пи су је УН Кон вен ци ја о кли мат ским про мје на ма и Кјо то п р о т о кол, а т о је на че ло з а јед н и ч ке а л и д и ф е р ен ц и р а не од г о в о р но с т и и одг о в а р а ју ћ и х мо г ућ но с т и 38, сход но ко јем су све уго вор ни це ду жне да пре дузм у м јер е р а д и успор ав ањ а п р оцес а п р ом је не к л и ме и у бл а ж а в а њ а њ е н и х ш т е т н и х по сље д и ца, с т и м да су ра з ви је н и м д р жа ва ма на ме т н у т е еко ном ск и нај т е же о ба в е з е ко је с е од но с е на сма њ е њ е ем и си је г а с о в а с т а к ле не ба ш т е. К а ко би ис п у н и ле ов а ко п р е у з е т е о ба в е з е, д р ж а в е мо р а ју да и н т е р в е н и ш у у сво је при вред не ак тив но сти, али и у на чину жи во та сво јих гра ђа на. 39 Бројни су при мје ри под руч ја на Зе мљи ко ја су на ро чи то из ло же на штет - н и м по с љ е д и ца ма к л и мат ск и х п р о м је на, ч и је с т а нов н и ш т в о у по т п у но с т и оста је без нај о снов ни јих усло ва за да љи жи вот на тим под руч ји ма, па су п р ис иљ ен и д а и х н а п у с т е и по т р а же с и г у р н и је м је с т о з а ж и в о т, ч и м е с е о т в а р а ју б р ој на д ру г а ег зи с т ен ц и ја л на п и т а њ а. 40 С т о г а, на си л не м и г р а ц и- је као по сље ди це кли мат ских про мје на, и сви про бле ми ко је у се би но се ове зна чај не де мо г р а ф ске п р о м је не, п р ед с т а в љ а ју п и т а њ е ко је т р е ба би т и ри је - ше но на ни воу ме ђу на род не за јед ни це. П и т а њ ем м и г р а ц и ја ус љ ед к л и мат ск и х п р о м је на с е ба ви Leal-Ar cas, и то као јед ним од на чи на адап та ци је на по сље ди це кли мат ских про мје на, па на во ди про цје ну да би до сре ди не 21. ви је ка мо гло би ти од 200-250 ми ли о на до мо г у ће јед не м и л и ја р де љу д и ко ји ће с е с е л и т и к а ко би и з бје гл и по с љ е - ди це кли мат ских про мје на, као што су по ди за ње ни воа мо ра, су ше, као и мно го че шће и ин тен зив ни је вре мен ске не при ли ке. Ау тор кри тич ки ана лизи ра пи та ње кли мат ских миграција, даје ана ли зу по сто је ћег пра ва у тој области и пред ла же ис прав ке по сто је ћих про пи са. Та ко ђе на гла ша ва да не посто ји ме ђу на род на оба ве за за др жа ве да при ме ми гран те за стал но на сво је те ри то ри је, али да по сто је од ре ђе не мо гућ но сти у окви ру дје ло ва ња ме ђу- 37 Р. Етин ски (2011), 68-69. 38 Члан 3. ст. тач ка 1. УН Кон вен ци је о кли мат ским про мје на ма. 39 Р. Етин ски (2011), 73; вид. Р. Етин ски (2016), 7. 40 Међ ун а р од н а о р г а н и з а ц и ј а з а м и г р а ц и ј е п р о ц ј е њу ј е д а ћ е б р о ј љу д и р а с е љ е н и х због по ви ше ња ра зи на оке а на по ра сти на 200 ми ли о на до 2050. године, htt p:// b a.v oan e w s. c o m /a /d o k u m e n t a r n i - f i l m o v i - o - t e s k i m - p o s l je d i c a m a - k l i m a t s k i h - p r om jen a - n a - z em l ji - 915616 0 9/ 1177982.html, 13. 4. 2016. 690
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 на род них ин сти ту ци ја, као што су Ме ђу на род на ор га ни за ци ја о ми гра ци ја - ма (IOM) и Ви с о к и ко ме с еријат У Н з а и збјегл и це (U N HCR), ко је о б е з бје ђу ју по моћ и по др шку кли мат ским ми гран ти ма. 41 Конференција страна уговорница УН Конвенције о климатским про - мје на ма у Кан ку ну је пре познала важност мјера за побољ шавање ра зумије - ва ња, ко ор ди на ци је и са рад ње у пи та њи ма кли мат ских про мје на ко је узро - к у ју р а с е љ а в а њ е, м и г р а ц и је и п л а н и р а но и з м и је ш т а њ е н а н а ц и о н а л ном, ре ги о нал ном и ме ђу на род ном ни воу, на ко ји је на чин УН Кон венција о клим а т ск и м п р ом је н а м а по с т а в љ е н а к а о по т е н ц и ја л н а п л а т ф о р м а з а п и т а њ а се ље ња усљед кли мат ских про мје на. Д а к ле, оч иглед но је по с т о ја њ е не до с т а т а к а у п р о п и сим а који с е т ич у к л иматске м иг р а ц и је. Пр в о, к л и мат ск и м и г р а н т и не ма ју п р ав о да с е нас еле у дру гој др жа ви, па чак ни они ко ји не ма ју ни ка кву дру гу оп ци ју, као што су то ста нов ни ци остр ва ко ја би мо гла не ста ти због кли мат ских про мје на. С ходно пос т ојећ и м п р о п и си м а, је д и н и н а ч и н д а с е к л им а тске и збјегл ице стал но на се ле у не кој дру гој др жа ви је сте да се укло пе у ка те го ри је про пис а не н ац ион а лн и м и м и г р а ц и о н и м з а ко н и м а д р ж а в е њихов е дес т ин ац ије. Д ру г о, к л иматск и м и г ра н т и не ма ју п ра во на фи на н си рање и з ме ђу нар одн и х фон до ва, ни ти има ју на то пра во од др жа ве у ко ју су се до се ли ли, што на роч и т о о т е ж а в а по ло ж ај си р о ма ш н и х м и г р а на т а и он и х и з з е ма љ а у р а з в о ју. 42 6. УТИ ЦАЈ КЛИ МАТ СКИХ ПРО МЈЕ НА НА НА СТА НАК Н А С И Л Н И Х КОН ФЛ И К А ТА К л и матске п р ом јене у данаш њ е в ријеме св е ви ше под ри в а ју си г у р но с т љу ди, што ће у бу дућ но сти би ти још из ра же ни је, и то та ко што ће се ре дуко в а т и п ри с т у п до в ољ н и м и к в а л и т е т е н и м п ри р од н и м р е с у р си м а ко ји с у ва жни за одржи ву егзистенцију. Климатске промјене уједно умањују спо - соб ност др жа ва да обез би је де услу ге слу жби ко је по ма жу љу ди ма да одр же св о ју ег зи с т ен ц и ју, ш т о св е под од р е ђе н и м ус ло ви ма по г о д у је да д и р ек т н и и и н д и р ек т н и у т и ца ји по с љ е д и ца к л и мат ск и х п р о м је на по в е ћ а ју ри зи к од на с т а н к а на си л н и х кон фл и к а т а. 41 R a f a el L e a l -A r c a s, C l i m a t e m i g r a nt s: L e g a l o p t i o n s, El s e v i e r Lt d., P r o c e d i a S o c i a l a n d B e h a v i o r a l S c i e n c e s 37/2012, 90. 42 Ibid., 91. Ра з в ој н е а г е н ц и је з а п о м о ћ м о г у о б е з б и је д и т и ф и н а н с и р а њ е з а п о м о ћ н а адап та ци ју на кли мат ске про мје не, иа ко је укуп на фи нан сиј ска по моћ знат но ви ше фо кус и р а н а н а у б л а ж а в а њ е к л и м а т с к и х п р о м је н а, н е г о н а а д а п т а ц и ј у. С т р а н е у г о в о р н и ц е Кјо т о про то ко ла су осно ва ле Фонд за адап та ци ју у ци љу да ва ња по др шке спе ци фич ним про јекти ма, и то нов цем ко ји по ти че од на кна да на C l e a n D e v e l o p m e n t Me c h a n i s m т р а н с а к ц и ја м а. 691
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) Н а ч и н на ко ји к л и мат ске п р о м јене под ри в а ју си г у р но с т љу д и в а ри р а ју ши ром сви је та, јер ва ри ра ју и права и при сту пи на при род не из во ре и услуг е, к а о и с о ц и ја л не спо с о б но с т и з а а д а п т а ц и ју. 43 B a r n e t и Ad ge r на во де да п о с т о је од р е ђ ен а и ст р аж ив ањ а о одн ос у и з м е ђу к л и м а т с к и х п р о м је н а и б е з бјед но с т и љу д и ко ја с е ф о к у си р а ју на ло к а л не ус ло в е ко ји ог р а н и ча в а ју по је д и н ц и м а и г ру п а м а п ри с т у п еко ло ш к и м, фи н а н си ј ск и м и с о ц и ја л н и м р е с у р си м а не опходн и м д а с е р еаг ује и а де к в а т но од г о в о ри н а к л и м а т ск у ра њи во с т и п р о м је не. Бр ој не с т у д и је сл у ча ја у обла с т и еко ло ш ке си г у р но с т и су по ка за ле да про мје не у жи вот ној сре ди ни мо гу би ти зна ча јан фак тор ко ји под ри в а бе з бјед но с т љу д и, т е да су мар г и на л и зо в а н и на р о д и ш и р ом сви је т а, у с т в а ри, нај р а њи ви ји на к л и мат ске п р о м је не. 44 Фак то ри ко ји ути чу на нас т а ја њ е на си л ног кон фл и к т а с у: у г р о же на ег зи с т ен ц и ја по п у л а ц и је ( ус љ ед не до в ољ не ко л и ч и не п и т ке в о де, п ри о ба л н и р е г и о н и, екс т р ем н и до г а ђа ји и б о л е с т и), с и р о м а ш т в о ( р е л а т и в но/ х р о н и ч но/п р о л а з но), с л аб о с т д рж ав е и њ е н и х и н с т и т у ц и ја, т е м и г рац ије. Аут ори на гла ша в а ју да на ве де н и фа к т о ри кли мат ских про мје на не узро ку ју на сил ни кон фликт, не го ути чу на па ра метре ко ји су по не ка да ва жни у про це су на стан ка на сил ног кон флик та. 45 7. KЛИМАТСКЕ ПРО МЈЕ НЕ, ПЛА НИ РА ЊЕ П РО СТО РА И И З Г РА Д ЊА И з ме ђу и з г ра дњ е и фу н кц ион ис ањ а о бјек ат а и к л иматск и х п р ом јена је при сут на сна жна ин тер ак ци ја. На и ме, из град ња обје ка та и њи хо во одр жа вањ е и фу н к ц и о н и с а њ е (з а г ријав ањ е и х лађе њ е) у в е л и ко до п ри но с е по в е ћ а њу 43 Jon Ba r net, W. Neil Ad ger, Cli ma te chan ge, hu man se cu rity and vi o lent con flict, Poli ti cal Ge o graphy, 26 /2007, 641. Ау то ри на во де при мјер ка ко за раз ли ку од мно гих ин дустриј ских др жа ва гдје је по љо при вре да за сту пље на са све га 1-2 % рад не сна ге, у Ис точ ном Ти мо ру око 85 % по пу ла ци је је за ви сно од по љо при вре де као је ди ном и основ ном из во ру п р и хо д а, и в е ћ и н а с т а нов н и ш т в а с е б ав и е кст е нз и вном (н ат ур а лном ) пољ оп р ив р ед ом, т ако да 46 % ру рал не по пу ла ци је жи ви ис под гра ни це си ро ма штва са 0,55 $ по да ну. Они не ма ју а л т е р н а т и в н е и з в о р е х р а н е и з в а н њи хо в е с о п с т в е н е п р о и з в од њ е. П р и м је р Ис т оч н о г Ти м о - ра по ка зу је да је кли ма ег зо ге ни оки дач, а да су по сто је ћи основ ни со ци јал ни про бле ми, у ства ри, ду бљи узрок кри зе хра не. 44 Ibid., 6 42. Aу т о р и с е п о з и в а ј у н а с т у д и је с л у ч а ј а и з: Сје в е р н о г П а к и с т а н а ( M a t- t h e w, 2 0 01), Ју ж н е А з и је ( Na ja m, 2 0 03), Де л т е р и је ке Н и г е р ( Mo c h i z u k i, 2 0 0 4), П а ц и ф и ч к и х остр ва (Coc klin & Keen, 2000) и Ети о пи је (Ha i le, 2004). 45 Са овим ста вом је са гла сан и став C o li n a Ke l l e y - a, к л и м а т о л о г а с а К а л и ф о р н и ј с ко г Ун и в е р з и т е т а, ко ји т а ко ђ е с м а т р а д а н п р. о з б и љ н е с у ш е м о г у б и т и к а т а л и з а т о р у н а с т а н к у гра ђан ског ра та, али оне ни су узрок тог су ко ба. На ве де но пре ма Mark Fischet ti, C l i m a t e Chan ge Ha ste ned Syria s Ci vil War, 2015, h t t p:// w w w. s c ie nt if ic am er ic a n.c o m /a rt i cl e /c l im at e - - chan ge - ha ste ne d- th e - s yr ian-war/, 13. 4. 2016.; вид. још: Pe ter H. Gle ick, Wa t e r, D ro ug ht, Cl i ma t e Chan ge and Con flict in Syria, A m e r i c a n Me t e o r o g i c a l S o c i e t y Oa kland 2014, 334. 692
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ем и си је г ас ов а с т ак лене баш т е. 46 У ис т о в ријеме, к л имат ске п р ом јене и мају д у б ок и д а ле ко с е ж а н у т и ц ај н а и з г р а ђ е н у ж и в о т н у с р е д и н у, т е и а ко н и је до вољ но пре ци зно утвр ђе но ко ли ки је обим тог ути ца ја, си гур но је да он зна чај но в а ри р а и з ме ђу и у н у т а р р е г и о на. 47 М но г е г р а ђе ви не с у о сје тљи в е н а п р ог р ес и вн е к л им а тс ке п р ом јен е и е кст р е м н е д о г а ђ а је. Б е з у л а г а њ а у побољ ша ње от пор но сти, ова ра њи вост се по ве ћа ва. Тако се сектор гра ђевина р с т в а с у о ча в а с а д и р ек т н и м у т и ца ји ма к л и мат ск и х п р о м је на. Екс т р ем не па да ви не по в е ћ а в а ју к а ш њ е њ а и т р о ш ко в е у г р а ђе њу. К л и мат ске п р о м је не, та кође, ути чу на дужину трајања грађевинске сезоне, а посљедице екс тремн и х в р е мен ск и х не п ри л и к а под р а з у м и је в а ју знат но ви ше р е кон с т ру к ц и ја и ра дов а на по п ра вк ама г рађевина. Повећ ање у чес т алос т и и јач ине т оп ло т н и х та ла са има ју зна ча јан ути цај на про јек то ва ње гра ђе ви на, па се ак ту ел на арх и т ек т он ск а рје ше њ а з а м је њу ју ра з л и ч и т и м но ви м п ри с т уп има и зг ра дњ е. 48 Владе држа ва су кључне у координисању одговора грађевинског сект о р а и мо г у и ден т и фи ко в а т и и ох р а б ри т и си не р г и ју и з ме ђу и з г р а д њ е ко ја ће би ти при ла го ђе на кли мат ским про мје на ма и убла жа ва њу њи хо вих емиси ја г а с о в а с т а к ле не ба ш т е, п р е по зна ју ћ и у т о ме по т ен ц и ја л з а ви ше с т ру ке ко ри сти. Циљ је ре дук ци ја енер ги је ко ју ко ри сти гра ђе ви на на ну лу или чак ис под ну ле. Да кле, тех но ло ги ја мо же да ре ду ку је, али и да по гор ша ри зик на с т а н к а ш т е т е з а в ри је ме екс т р ем н и х в р е мен ск и х до г а ђа ја. При м је р ов ог дру гог је ура ган Ка та ри на у Њу Ор ле ан су, гдје је би ла до зво ље на из град ња на плав ним под руч ји ма ко ја су прет пје ла ка та стро фал не ште те у том екст р ем ном до г а ђа ју. 49 По л и т ик а п ла н и ра њ а ко ри ш т е њ а з е м љи ш т а и ма по т енц ија л да с е нађе ме ђу нај и сп ла т и ви ји м и нај е фи ка сн и ји м на ч и н и ма ре д у к ц и је ем и си ја г а со ва с т а к ле не ба ш т е. У с т в а ри, ов е по л и т и ке мо г у р е д у ко в а т и т р е н у т не ем и си је до о т п ри л и ке 20 %. 50 Car ter нав од и да ов е пол ит ике у к ључ ују: green-energy е фи к а сне г р а ђе ви не оп ш т и н ске, и н д у с т ри ј ске, ко ме р ц и ја л не и с т а м б е не; бр ој не ре д у кц ије и п р о м је не ве з а не з а т ра н спор т; ко ри ш т е ње а л т е р на т и в н и х е не р г и ја ; оч у в а њ е о т в о р еног п р ос т ор а ; у р б ано пош у м љ ав ањ е и оч ув ањ е д и в љ ег з е м љи ш т а у р ба н и и н т е р фејс з а у п р а в љ а њ е по ж а ри ма. У т ом р а д у 46 Од у к у п н е ко л и ч и н е е л е к т р и ч н е е н е р г и је ко ја с е ко р и с т и у СА Д-у, т р и ч е т в р т и н е (74,9 %) от па да ју на функ ци о ни са ње згра да и обје ка та у ко ји ма се жи ви и ра ди сва ког да на. За по ре ђе ње, ин ду стри ја ко ри сти 24,9 % а тран спорт ма ње од 1 % елек трич не енер ги је, http:// a r c h i t e c t u r e2030.o r g / b u il d i n g s_ p r o b l e m_ w h y/, 11. 4. 2016. 47 Pat r ic k C h a lm e r s, Un d e r s t a n d i n g t h e U N C l i m a t e S c i e n c e Re p o r t C l im at e C h a ng e: I m pl i c a t i o n s fo r B u i l d i n g s, Un i ve r sit y of C a m b r id ge, 2 014, 12, http://www.cisl.cam.ac.uk/re sou r c e s /C li m a t e - a n d - E n e r g y/c li m a t e - C h a n ge - I m p li c a t i o n s - fo r - B u il d i n g s. a s p x, 15. 11. 2015. 48 P. Chal mers, Ibid. 49 Ibid., 13. 50 Re b e c c a C a r t e r, Land Use Plan ning in the Chan ging Cli ma te of the West, http://www. s o u t h w e s t c li m a t e c h a n ge.o r g / fe a t u r e - a r t i c l e s / l a n d - u s e - p l a n n i n g, 27. 3. 2016. 693
Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, Комплексност социјалних интеракција и правног... (стр. 681 696) ау т орк а је до ш ла до з а к љу ч к а да на в е де не по л и т и ке п лан ир ањ а кориш т ењ а зе мљи шта до во де до уште да, с тим да је по ли ти ка очу ва ња отво ре ног прос т о р а и п о љ оп р ив р едн о г з ем љ иш т а с к у п љ а и м а њ е е ф и к а с н а, м е ђу т и м, тре ба узе ти у об зир да се њо ме оства ру ју дру ге ко ри сти, као што су за штит а о т в о р е ног п р о с т о р а и з а ш т и т а и оч у в а њ е с т а н и ш т а би љ н и х и ж и в о т и њ - ских вр ста. 51 З акон и ко ји р е г у л и ш у ко ри ш ће њ е з е м љи ш т а и у р е ђ ењ е п р ос т ор а с у ве о ма ва жни ин стру мен ти у адап та ци ји на раз не ути ца је кли мат ских про - мје на, та ко што се нпр. за бра њу је гра ђе ње у обла сти ма ко је су скло не пла вљењу. П л а н и р а њ е п р о с т о р а је ис т о в р е ме но зна ча ја н и н с т ру мен т у а да п т а ц и ји и н ф а с т ру к т у р е т р а нспо рт а. Мјер е а д а пт ац ије и у бл аж ав ањ а с у у о бл ас т и т р а н спо р т а в е о ма бл и ско по в е з а не. П а ме т но п л а н и р а њ е на с е љ а к а ко би с е из бјегло не кон тро ли са но ур ба но ши ре ње и по ве ћа ње саобраћаја, те фаворизо ва ње ко ри шће ња би ци кла као пре во зног сред ства по градовима и насељима, з а г о в а ра ју с е и к а о с р ед с т в а сма њ е њ а п ри с т и ск а на ра њи ву т ра н спор т н у ин фра струк ту ру, и као сред ство убла жа ва ња. 52 694 8. ЗА К ЉУ Ч А К И з ме ђу чо вје к а и к л и м а т ск и х п р о м је н а по с т о ји сн а ж н а и н т е р а к ц и ја, је р к л и м ат ске п р о м је не, к а ко и х де фи н и ше У Н Кон в ен ц и ја о к л и м ат ск и м п р о м је н а м а, н а с т а ју д је лов ањ е м човјек а и и м а ју гло б а л а н и д а ле ко с е ж а н ути цај, ка ко на цје ло куп ни биљ ни и жи во тињ ски сви јет, та ко и на чо вје ка и н а људ ске з аједн ице и св е однос е који с е у н у т а р т и х з а јед н и ц а од ви ја ју. Чо вје ко в о д је ло в а њ е у вид у неконт р ол и с а ног ис ко ри ш т а в а њ а и у по т р е б е ф о си л н и х г о ри в а је до в е ло до на ру ша в а њ а п ри р од не р а в но т е же, т а ко да је нео п ход но што хит ни је сма њи ва ње упо тре бе фо сил них го ри ва, али и ус по - с т а в љ а њ е и ра з ви ја њ е м је ра п рилаг ођав ањ а на на с т а ле к л и мат ске п р о м је не, у че м у п р а в о и ма зна чај н у уло г у к а о с р ед с т в о з а и м п ле мен т а ц и ју по л и т и ке убла жа ва ња и при ла го ђа ва ња кроз раз ли чи те сек то ре и обла сти. Ин тер ак ци ја из ме ђу чо вје ко вог дје ло ва ња при ро де и штет них по - с љ е д и ца т а к ви х д је ло в а њ а је в е о ма ком п лек с а н си с т ем у з р оч но -по с љ е д и ч- н и х од но с а, п а је и п р а в но р ег ул ис ањ е т и х однос а м у лт ид ис ц ип л ин ар а н про цес у ко јем се сва до стиг ну ћа у обла сти ма при род них на у ка и тех но лошког раз во ја ко ри сте у про це су прав ног об ли ко ва ња тих од но са. УН Конв е нц ијо м о к л и м а т с к и м п р о м је н а м а, у о к в и р у ко је с у д о н и је т и з н а ч ај н и 51 В и д. E l is ab e t h H a m i n, N i c o l e G u rr a n, U r b a n fo r m a n d C l i m a t e c h a n g e: B a l a n c i n g adap ta tion and mi ti ga tion in the U. S. and Au stra lia, El s e v i e r Hab it a t I nt e rn at ion a l, Vol. 33, Is sue 3, 2009; вид. J. McDo nald, 285. 52 R. Car ter, 281.
Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 м у л т и л а т е р а л н и м е ђу н а р од н и с по р а з у м и, н а с т о је с е р ег ул ис ат и п р ав а и о ба в е з е д р ж а в а у в е зи с а р е д у к ц и јом и кон т р о лом ем и си ја г а с о в а с т а к ле не б аш т е, ш т о п р е тпос т ав љ а б р ојне а кт и внос т и д ру ш т в а н а ко је к л и м а т с ке про мје не има ју на ро чи то ве лик ути цај, али исто вре ме но и уво ђе ње од ре ђе - н и х п р ом јена у а кт и внос т има појед инаца и д ру ш т ве н и х з а јед н и ца ко ји ма с е ина че зна чај но до при но си кли мат ским про мје на ма. Сто га је нео п ход но да се политике адаптације и ублажавања развијају тако да се узајамно на до пу њују. Зна ча јан је ути цај кли мат ских про мје на и на си гур ност љу ди ши ром свијет а, а на р оч ит о у одређен и м рег ион има у којима су поред већ пос т ојећ и х на ру шених економ ско -со ци јал них усло ва жи во та, климатске промјене окида ју ћи фак тор еска ла ци је на си ља и су ко ба, па је ја сно да штет не по сље ди це кли мат ских про мје на нај те же по га ђа ју оне ко ји су нај ра њи ви ји, а то су нераз ви је не зе мље и зе мље у раз во ју. Иа ко се до н ије т и м ме ђу на родн и м п роп исима рег ул иш у сложен и односи у обла сти кли мат ских про мје на, по сто је пи та ња у тој обла сти ко ја до са да још у ви јек н и с у р е г у л и с а на на од г о в а р а ју ћ и на ч и н ме ђу на р од н и м а к т и ма. При је све г а су т о п и т а њ а ко ја с е т и ч у з а ш т и т е п ра в а к л и мат ск и х м и г ра на т а, чи ји број из го ди не у го ди ну зна чај но ра сте. Сто га је нео п ход но да се у ме ђуна род ној ле ги сла ци ји при сту пи по пу ња ва њу та квих пра зни на, на на чин да с е до п у не по с т о је ћ и п р о п и си, и л и да бу д у до н и је т и но ви ме ђу на р од н и а к т и ко ји ма ће би ти ре гу ли са на пи та ња за шти те пра ва ми гра на та, и уоп ште на ро - да и по је ди на ца чи ја су основ на људ ска пра ва угро же на штет ним ефек ти ма кли мат ских про мје на. 695