Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *

Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А * Са ж е та к: Од нас т а нка људс ког др уш т в а б ило је с укоба међ у људ им а. Од у век је би ло и не ког по ступ ка за ре ша ва ње тог су ко ба. На стан ком др жаве тај по с т у п ак до би ја од ре ђе ну п рав ну фор му, са г ла сну акт уе л ни м условима и п о т ре ба м а др у ш т в а. Та ко је н а с т ао к р и в ич н и п о с т у п а к као и н с т р у ме н т ре ш а в а ње с у ко ба м е ђ у ч л а н о в и м а д р у ш т в а. У са в ре м е н ом д р у ш т в у о с н о в - на функ ци ја кри вич ног по ступ ка је у су шти ни оста ла иста, али тре ба да бу де у са г л а с н о с т и са са в ре м е н и м ус л о в и м а, п о т ре ба м а и п р и н ц и п и м а и з - ра ж е н и м к р оз о с н о в н а н а че л а п о с т у п ка. Је да н од н а ј з н а ч а ј н и ји х н о в и н а н а том пла ну у на шем кри вич ном за ко но дав ству је на че ло пра вич ног по сту па - ња ко ји т ре ба да бу де и з ра з са в ре м е н и х т е н де н ц и ја и с хв а т а ња к р и в ич н ог по ступ ка. Ме ђу тим, не ма је дин ства око де фи ни са ња тог пој ма и од ре ђи - в а њ а ф а кт ор а који у т ич у н а њ ег ов у р еал из ац иј у. Пр а кт и чн о, с кор о с в и ин сти ту ти кри вич ног по ступ ка ути чу у ма њој или ве ћој ме ри на оства рењ е н а ч е л а п р ав и чн о г п ос т уп ањ а у к р ив и чн о м п о с т у п к. Ап с т р а к н у р а н г л и с т у је н ем ог уће п ос т ав ит и. Који и нс т ит у т кака в з ач а ј и м а, з ав ис и од кон к ре т н ог с л у ч а ја. У с в а ком с л у ч а ј у, п ра в н и и н с т и т у т и ко ји се од н о се н а о т в а ра ње и сп р о в о ђе ње и с т ра ге с у од в е л и ког з н а ч а ја. Пра в н а н а че л а се не о с т в а р у ј у са м а од се бе. Њи х о ж и в ља в а ј у љу д и ко ји и х сп р о в о де. Кв а л и т е т њи хо вог ожи во тво ре ња у бит ној ме ри за ви си од струч ног зна ња, са ве сно - с т и, оп ш т е к ул т у ре и др у г и х с у бје к т и в н и х фа к т о ра л и ц а ко ја и х сп ро в о де. Зб о г т о г а, у р а д у р а з м а т р а м о је д а н ком п л е кс п и т а њ а о д н а д а с в е в е л и ке ва жно сти са аспекта ефикасног оставарења оп ту жног на че ла (тј. су збијања к р им ин ал и т е т а) и п ра в ич н ог п о с т у п а ња с а л и ц им а с умњив и м д а с у учи но ци кри вич них де ла: криминалистичкo образовањe јав них ту жи ла ца. * Рад је по све ћен про јек ту Прав на тра ди ци ја и но ви прав ни иза зо ви чи ји је но си лац Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду 45

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) Кључ не ре чи: Кривични поступак, правично поступање, криминали - сти ка, јав ни ту жи лац. 46 I НЕ КА ОП ШТА ПИ ТА ЊА И ПО ЈАМ НА ЧЕ ЛА П РА ВИ Ч НО СТ И 1. УНУ ТРА ШЊЕ ТЕН ЗИ ЈЕ КРИ ВИЧ НОГ ПО СТУП КА КАО ФАК ТОР РЕ А ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ ФУНК ЦИ ЈЕ И ЦИ ЉЕ ВА К РИ ВИ Ч НОГ ПО СТ У П К А У са вре ме ном к ри ви ч ном пос т у п к у мо г у се уо ч и т и зна чај не у н у т ра ш ње т ен зи је ко је би т но у т и ч у на з а ко но да в ца у р е а л и з а ц и ји фу н к ц и је и ц и љ е в а кри вич ног по ступ ка, па и на че ла пра вич ног по сту па ња. 1.1. К ла си ч на т ен зи ја и з ме ђу е фи к а сно с т и и за шти те пра ва уче сни ка у по ступ ку Са в ре ме н и к риви чн и пос т упа к је зна ча ја н и н т ру мен т з а ш т и т е д ру ш т в а од кри ми на ли те та, али он тре ба да бу де и зна ча јан ин тру мент за шти те људск и х п ра ва у че сн и ка у по с т у п к у. Са ра с т ом и по ја вом но ви х опа сн и х об л и ка кри ми на ли те та све су ја чи зах те ви за за шти ту дру штва, али исто та ко и захте ви за све ве ћим сте пе ном за шти те људ ских пра ва у кри вич ном по ступ ку. О в и с у п р о т с т ав љ ен и з а хт ев и и з аз ив ају у н у т р а ш њу т е н з и ј у, у н у т р а ш њу п р о т и в р е ч н о с т к р и в и ч н о г п ос т у пк а. О н а п р о и с т и ч е и з с а м е у н у т р а ш њ е струк ту ре по ступ ка, и у су шти ни на ста је из зах те ва да се и с т о в ре м е н о и у ц е л о с т и ре а л и з у ј у све три основ не про це сне функ ци је: оп ту жба, од бра на и пре су ђе ње. За да так по ступ ка је да се с в а к и у ч и н и л а ц к ри ви ч ног де л а г о н и и ка зни, а са дру ге стра не, да се не го ни и не ка зни ни је дан не вин чо век. То је п р о т и в р еч но с т и з ме ђу е фи к а сно с т и по с т у п к а и оч у в а њ а п р а в а у че сн и к а у по ступ ку. За кри вич ни по сту пак је, у нај ве ћем бро ју слу ча је ва, ка рак терис т ича н и н формац ион и (док азн и) дефиц и т. По т ен ц и ра ње е ф и ка с но с т и, тј. да се го ни и ка зни сва ки кри вац и у том ци љу при ба ви по тре бан до ка зни ма те ри јал до во ди до огра ни ча ва ње пра ва уче сни ка у по ступ ку, па чак и до из ве сног бро ја осу да не ви них. На су прот то ме, ако је на гла сак на з а ш т и т и п р а в а и с л о бод а и л и чно с т у чесн ик а у по с т у п к у, п ри л и ч а н б р ој с т в а р н и х к ри в а ц а мо же о с т а т и не к а ж њ е н. Ја в љ а с е, д а к ле, н а пе т о с т и з ме ђу п р а в н е сиг урно с т и и п раведнос т и. Правна сиг ур нос т зна чи у овом кон тек сту лич ну с ло б о д у, с ло б о д у р а з в о ја л и чнос т и. Пра в е дн о с т зн ач и в р еднов ањ е чов ек а на осно ву ње го вих де ла (тј. пре ма учи ње ном кри вич ном де лу) у од но су на

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 вред но сни си стем дру штва. Пра вед ност и прав на си гур ност су че сто у су ко - бу. Ре ше ње овог су ко ба је јед но од нај т е ж и х за да т а ка за ко но да в ца. Он за ви си увек од оп штих дру штве них од но са у да том мо мен ту. На ћи ре ше ње ко је би п о т п у н о за до во љи ло и је дан и дру ги зах тев н и је м о г у ће. Прав на си гур ност т р а ж и ш т о је мо г у ће л и б е р а л н и ји по с т у па к, а п р а в ед но с т ш т о ри г и д н и ји. Шт о је по с т у па к ри г и д н и ји, т о ће би т и с ф е р а по је д и н ца ви ше ог р а н и че на, и с ход п ос т у пк а п р ед в и д љи в и ји и б и т и в е ћ и с т е п е н з аш т ит е д р уш т в а од к ри м и на л и т е т а. К р а т а к поглед на ис т орију по с т у п к а о т к ри в а, да ов а с т а р а п р о т и в р еч но с т и т ен зи је ко је и з р а ж а в а, н и к а д н и с у у по т п у но с т и и п ри н- ц и п и је л но р е ше н и. На њи х су т о ком ис т о ри ј ског ра з во ја по с т у п к а на ла же на са мо спе ци фич на ком про ми сна ре ше ња у ко ји ма су пре ваг ну ли час јед ни, час дру ги еле мен ти, у за висности од владајућих друштве них од но са, тради ци је, мен та ли те та и сл. Би ло је пе ри о да ка да је на га ла сак био на про го ну и к а ж њ а в а њу сви х у ч и н и л а ц а, м а к а р и по це н у по т п уног нег и р ањ а п р ав а оп т у же н и х (н п р. и н к ви зи т ор ск и по с т у па к), а и ма и т а к ви х пе ри о да у ко ји ма у пр ви план из би ја ју основ на пра ва гра ђа на, уз при хва та ње ри зи ка да ће због то га из ве стан број ствар них кри ва ца из бе ћи ка зну (са вре ме ни оп ту жни по - с т у п а к у л и б е р а л н и м д е мок р ат ијам а). То с е з н а т н о од р а ж а в а н а по л о ж ај окри вље ног то ком це лог по ступ ка, а по себ но у ис тра зи. Исто риј ски мо де - л и у ка з у ј у н а усп о не и п а д о в е. Ак т у е л н а п о з и ц и ја о с ум њи че н ог у и с т ра з и је мно го по вољ ни ја у од но су на исто риј ске мо де ле кри вич ног по ступ ка. 1 1.2. Тен зи ја из ме ђу ра сту ћих зах те ва и по тре бе за шти те дру штва од кри ми на ли те та и исто вре ме ног пeрманeнтног огра ни ча ва ња др жав не при ну де у ње го вом су зби ја њу У зе мља ма у тран зи ци ји, као што је и на ша, до шло је до не по вољ них п ро ме на у оби м у и с т ру к т ури к рим инал ит ет а, ш т о и з и ск у је по ве ћа н и с т е пен ефи ка сно сти поступ ка. Исто вре ме но из град ња прав не др жа ве је би ла скопча на с а п ри х в а т а њ ем ме ђу на р од н и х до к у ме на т а ко ји св о ји м г р а н ц и ја л н и м од ред ба ма огра ни ча ва ју ефи ка сност от кри ва ња кри вич них де ла, про це суи ра ње њи хо вих из вр ши лаца и изрицање кри вич них санк ци ја. По ред кла - сич не про тви реч но сти ја вља се да кле јед на но ва про тив реч ност, кракте ри стич на у пр вом ре ду за зе мље у тран зи ци ји, али и не са мо за њих (раст к ри м и н а л и т е т а и не г а т и в не п р о ме не њ е не с т ру к т у р е с у глоб а л н а појав а). То је тен зи ја изме ђу ра сту ћег кри ми на ли те та и пер манентног ограни чава ња др жав не при ну де у ње го вом су зби ја њу. 1 И. Ф е је ш, :По ло ж ај ок ри в љ е ног у ис т р а зи у не к и м ис т о ри ј ск и м моде л им а к ри ви ч ног по ступ ка, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, бр. 4/2014. стр. 129. 47

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) 1.3. Тен зи ја из ме ђу по ра ста оби ма по сло ва на су зби ја њу к ри м и на л и т е т а з б ог ра с т а к ри м и на л и т е т а и з а х т е в а за сма ње њем це не ко шта ња прав де У нај но ви је вре ме се ја вља још јед на сна жна тен зи ја у кри вич ном по ступк у. Еко ном ска к ри за, не до с та та к нов ца сна ж но на ме ће зах тев за штед њом, а л и та ко, да за ко н и тост п рав да и п ра ва у че сн и ка у по ст у п к у оста н у са ч у ва на. 1.4. Тен зи ја из ме ђу зах те ва за бр зим али исто вре ме но т е ме љ н и м по с т у па њ ем Го р њ е п р о т и в р е ч но с т и д а љ е ком п л и к у је з а х т е в д а с е п р оцес уир ањ е о с у м њи че н и х мо р а р е а л и з о в а т и у б р з ом, а л и у јед но т е ме љ но сп р о в е де ном по ступ ку. Исто вре ме но, искуство показу је супротно: брзо поступање редов - но иде на уштрб те ме љи то сти, Не спор но је да је је дан од ва жних зах те ва ко ји про ис ти чу из прин ци па п рави ч ног пос т у п к а, ш т о је мо г у ће бр же по с т у па њ е. Ме ђу т и м, бр зи на с е не сме пре тво ри ти у бр зо пле тост, јер би се та да са упро шћа ва њем про це сних ф о р м и, с е лек т и вног и ог р ан иченог док азив ањ а и с л. пос т уп а к л ако мог а о п ре т во ри т и у су ш т у с у п ро т нос т п ра ви ч ном по с т у п к у. Уп р ко с опа сно с т и ма по ква ли тет по сту па ња, бр зи на по ступ ка је ипак ја ко ва жна из нај ма ње два к ру п на ра з ло г а. Пр в о, п р о т е ком в р е ме на с е не м и нов но г уб е док ази. Д руг и м ре ч и ма, вре ме ра д и за у ч и н и о ца. Д ру го, за ка сне ла п равда је најгора неп рав да. Бр зо по сту па ње ни је ин те рес са мо окри вље ног, већ и дру штве не за једн и це. О к ри в љ е ном п ри па да п р е т по с т а в к а не ви но с т и, и ја в н и је и н т е р е с да с е т а п р е т по с т а в к а ш т о п р е ко нач но по т в р д и и о с у м њи че н и о с ло б о д и с у м- ње, или опо врг не и да се утвр ди да по сто ји пра во и ду жно сти и др жа ве да п ри ме н и од р е ђе не с а н к ц и је з а з а ш т и т у д ру ш т в а и по п р а в љ а њ е п р а в но сна - ж но о с у ђе ног у ч и н и о ца. Пр е на гл а ша в а њ е б р зи не по с т у п к а, п р е ви ше ог р а - н и ча в а њ а мо г ућ но с т и з а и з во ђе њ е до к а з а и с л. мо г у до ве с т и до у г р о ж а в а њ а ра в но п ра в но с т и с т ра на ка, у п р вом ре д у п ре т по с т а в ке невинос т и ок рив љеног. Та да је б р зи на по с т у п к а у д и р ек т ној с у п р о т но с т и з а з а х т е ви ма ко ји п р о и з - ла зе из на че ла пра вич ног по сту па ња. Због то га, ускла ђи ва ње бр зи не и теме љи то сти постпка је вр ло сло жен за да так. Ис т о в р е ме но, п ри н ц и п и је л но р е ша в а њ е сви х ови х т ензија је немог ућа м и с и ја з а с а в р е ме ног з а ко но да в ца ко ји је п ри н у ђен на б р ој не ком п р о м и с е. Н а и ме, да в а њ е п р ед но с т и р е ша в а њу б и л о ко је г а спек т а и з ло же н и х т ен зи ја до во ди до не при хва тљи вих ре зул та та. Због то га се функ ци је по ступ ка изра же не кроз основ на на че ла по ступ ка, мо ра ју бри жљи во и з б а л а н с и р а т и т а ко, д а у св о јој у к у п но с т и ог р ан ич ав ајућ и једне д руг е о с т в ар е п р ави чно по сту па ње. До дат на те шко ћа је, да јед ном про на ђе на рав но те жа, ни је не ко 48

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 с т ат и ч ко с т ањ е. Њу т р е б а с т а л но п р е и сп и т и в а т и и н ано в о успос т а в љ ат и са гла сно дру штве ним про ме на ма. 2. Н Е К Е СА ВРЕ М Е Н Е Т ЕН Д ЕН Ц И Ј Е РАЗ ВО ЈА К РИ ВИ Ч НОГ ПО СТ У П К А У зад њих не ко ли ко де се ти на го ди на мо гу се уо чи ти три, углавном про - т и в р еч не гл а в не т ен ден ц и је у к ри ви ч ном по с т у п к у. Је д н а је х у ма н и з а ц и ја к ри ви ч ног по с т у п к а, т ј. с в е в е ће ув а ж а в а ње људ с к и х п ра в а. То се огле да у јач а њу по зи ц и ја од б р а не у по с т у п к у. Ук љу ч и в а њ е б р а н ио ц а у пос т уп а к у р а н и м ф а з а м а, п р а в о п р и с у т в о в а њ а и с т р а ж н и м р а д њ а м а, ш и р е њ е п р а в а п р ед л а г а њ а, ш и р е њ е п р а в а у ви да у сп и с е, по в е ћ а на з а ш т и т а св е до к а, и тд. Ши ри се зна чај кон сен зу алних елемената ( разни облици нагодбе са окрив љ е н и м који д ов од е д о о п р аш т ањ а и л и з н а т н о г с м а њ е њ а к а з н е), п о ја в а ра зних об ли ка ди вер зи је и сл. Дру га тен ден ци ја је баш су прот на. Ја ча ре - пре сив ност и огра ни ча ва ње људ ских пра ва. Ис тра жни ор га ни до би ја ју права на у по т ре бу све ве ћег бро ја по се б н и х с ред с т а ва и ра дњи (п рисл уш к и ва ње, е ле к т р онско п р аћењ е, п рик рив ен и ис ледн и к и с л.) и у по гле д у св е ш и р е г к ру г а к риви чн и х дела. У т ок у сп ровођења ови х ра дњи, у ру ке орг ана г оњења до спе в а и в е л и к и бр ој ра зн и х подат ак а, к ако о о с у мњиченом, т ако и т р е ћ и м ли ци ма, што отва ра број на круп на пи та ња (се лек ци ја, чу ва ње, об ра да, ка - сн и ја у по т р е ба, у н и ш т а в ањ е и тд.). У т ом ск лоп у је и т зв. з ер о т олера нц ија. Овај но ви кри ми нал но по ли тич ки тренд је по те као из САД, и на шао је следб е н и ке и у Ев р о п и. По т о ме, о р г а н и г о њ е њ а од ма х к а ж њ а в а ју и нај си т н и је п р е с т у п е. У н ек и м а с п е кт им а д ол аз и д о п р о м е н е с х в а т а њ а п р е з у м п ц и је не ви но с т и и п р е ба ц и в а њ а т е р е т а до к а зи в а њ а с а т у ж и о ца на ок ри в љ е ног. У мат ерија лном к риви чном п раву уочљива је т ен ден ц и ја по ве ћа ња п ро п и са н и х ка зни, стро же ка жња ва ње по врат ни ка и сл. Т ре ћ а т е н де н ц и ја је све ве ће на гла ша ва ње е ко н о м ич н о с т и п о с т у п ка. Док је јед но вре ме у пред њем пла ну би ла за шти та пра ва окри вље ног, у задњих два де се так го ди на, све је ве ћи на гла сак на ефек тив но сти по ступ ка, тј. на за шти ти бу џе та. Све је ве ћи ути цај це не ко шта ња прав де на струк ту ру к ри ви ч ног по с т у п к а. О п ш т а је т е н де н ц и ја у св е т у зн а тно пов ећ ањ а б р о ја к ри ви чн и х п р ед ме т а. Та ко ђ е је оп ш т а т е н де н ц и ја б е с п а ри це у д р ж а в н и м к ас ам а. П р ир одн а пос л ед иц а т ог а с у н ас т ојањ а д а с е п р ав о с удн и о р г ан и рас те рете увође њем поједностављених обли ка по ступ ка, ја ча њем кон сензу ал них еле ме на та по ступ ка, ра зним об ли ци ма ди вер зи је и сл. Равноте жу ме ђу свим су прот ста вље ним ин те ре си ма треба да нађе зако - но да вац и п рак са у устав ним ок вирима. Једност ра но фор си ра ње ефек тив но сти, ко је се уо ча ва у зад ње вре ме код нас, не за до во ља ва овај зах тев јер је ху ман и фе р по с т у па к би т а н е ле мен т п ра вне д ржаве. И поред т енденц ије све опш т е 49

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) гло ба ли за ци је, не по сред но пре у зи ма ње стра них ис ку става најчешће није мо - гу ће. У тим слу ча је ви ма на у ка тре ба да оце ни свр сис ход ност и на чи не мо гу ћег при ла го ђа ва ња ту ђих ис ку ста ва и ре ше ња до ма ћим усло ви ма и зах те ви ма. 50 3. ЕВО Л У Ц И ЈА Н А Ч Е Л А К РИ ВИ Ч НОГ ПО СТ У П К А Основ на на че ла по ступ ка ни су ока ме ње на тво ре ви на, већ је то жи ва ма т е ри ја ко ја је под ло ж на п ро ме на ма. У ево л у ц и ји основ н и х на че ла 2 мо гу се г е не р а л но з а па зи т и д в е т ен ден ц и је. Је дн а је тзв. и нфл ац ије о с н о вн и х н ач ел а 3. То се ис по ља ва у то ме да з а кон ск и т ек с т о ви, а на р о ч и т о т ек с т о ви т е о р е т ског к а р а к т е р а на б р а ја ју св е ве ћи број на че ла по ступ ка. Не ка од њих су ствар но но ва и ве зу ју се за не ке стадију ме по ступ ка, док дру ги на ста ју из два ја њем неких елемената већ по - с т о је ћ и х на че ла у ви д у са мос т а лног наче ла (н п р. по се б но на че ло in du bio pro reo и n e m o te n e t u r на ста ју из два ја њем из прет по став ке не ви но сти). Дру га тенденција је потпуно супрот ног сме ра. Она на сто ји да сушитнско је згро свих про це сних на че ла кон цен три ше у је дан или два суп е р - н а че л а 4. Ова тен ден ци ја се ја вља одав но, али се до сад по ка за ла као ма ло успеш н а. Н а и ме, к ри ви ч н и по с т у п а к је т о л и ко с ло жен, де л у је т а ко м но г о ф а кт ор а д а је з а х т е в е ко ји с е по с т а в љ а ју у по гле д у њ ег ов е о рг ан из ац ије и фу н к ц и о н и с а њ а не мо г у ће с а же т и у не ко л и ко с у пе р н а че л а. И по р ед т о г а и да нас су уоч љи ва на сто ја ња за ства ра ње есен ци јал них кон сти ту тив них на - че ла по ступ ка. Та кви су да нас на че ло правичног поступања, кон цепт кривич ног по ступ ка у прав ној др жа ви и на че ло је д н а ко с т и ор у ж ја. 3.1. Н а че ло п ра ви ч ног с у ђ е њ а У к ри ви ч но п р о це сној т е о ри ји не по с т о ји с а гл а сно с т о пој м у, п ри р о д и и функ ци ја ма основ них про це сних на че ла уоп ште, па и о пој му и зна ча ју на че ла п ра ви чног пос т упања. Нек и г а уоп ш т е не по м и њу, док д ру г и сма т ра ју да је оно вр хов но 5 и л и с у пе р на че ло с а в р е ме ног по с т у п к а 6. На че ло пра- 2 О ев о л у ц и ји о снов н и х на че ла к ри ви ч ног п ра в а у ев р оп ском к ри ви ч ном п ра ву ви де т и од лич ну мо но гра фи ју Kar sai, K.: Ala pel vi (r)evolució az európai büntetőjogban, Sze ged, 2015. 3 Н а оп а сно с т и неконт р ол ис аног м ножењ а н ачел а у поз ор ав ају Fe ny vesi-he r ke -Tr e mmel: Új magyar büntetöeljárás, Bu da pest-pécs, 2004. 62. 4 O то ме вишеfenyve si-her ke-trem mel: Új magyar büntetöeljárás, Bu da pest-pécs, 200463. 5 Та ко М. Ш к у л и ћ и с т и ч е д а с е н а ч е л о п р а в и ч н о с т и у с а в р е м е н ој н а у ц и к р и в и ч н о г п р о ц е с н о г п р а в а н е с п о р н о с м а т р а н ај в а ж н и ји м, од н о с н о п р а к т и ч н о с у ш т и н с к и м н а ч е л о м кри вич не про це ду ре (Шку лић, М.: Кри вич но про це сно пра во, Бе о град, 2011, стр. 83.) 6 У т е о р и ји п о с т о ји и с х в а т а њ е д а с е у п о г л е д у н а ч е л а п р а в и ч н о г с у ђ ењ а п ре м ож е го во ри ти о јед ном сло же ном људ ском пра ву не го о прин ци пу кри вич ног по ступ ка. Гру бач, М.:Кри вич но про це сно пра во, Бе о град, 2006, ст р. 257.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 ви чног по с т уп ањ а м но г и сх в а т а ју к а о у н и в е р з а л но н а че ло ч и ју с а д р ж и н у чи не кла сич на основ на кри вич но про це сна на че ла. Тј. да је су шти ни збир кла сич них на че ла или па кет основ них на че ла са вре ме ног евр оп ског стандар да кри вич ног по сту па ња. Дру гим ре чи ма, оно је у су шти ни мо за ик на чело сло жено од број них по је ди нач них пра ва и оба ве за уче сника у по - с т у п к у 7. О н и у св о јој у к у пнос т и т р еб а д а о б е зб еде п р а в и ч но пос т уп а њ е. П р и н ц и п по ш т е ног, п р а в и чн ог в ођ ењ а к р и в и ч н ог по с т у п к а д а н а с м но г и смат р ају о сновн и м к ри ви ч но п р о це сн и м на че лом ко је је пов е з ано с а д руг и м основ ним на че ли ма по ступ ка и са њи ма за пра во чи ни ускла ђе ну це ли ну у ко ју је сва ка ко укљу че на и по став ка о прав ној и про це сној јед на ко сти странака, односно њихове начелно једнаке процесне могућ ности остваре ња про - це сн и х п р ав а који и м п рип ад ају. Н ачело п р а в и ч ног по с т у п а њ а је но ви је г да т у ма, по т и че и з а н гло с а к с он ског по с т у п к а. Ст а ри ји конт инет а л н и з акон и и ау т о ри г а н и с у по м и њ а л и. На че ло п р а ви ч ног в о ђе њ а по с т у п к а и л и з а х т ев з а ф е р по с т у п а њ е м је у е в р оп ске п р о це д у р е п р о д р ло з ах в а љу јућ и п р а к си Евр оп ског су да за људ ска пра ва у Стра збу ру. Ње го ве број не пре су де се ба ве у т в р ђи в а њ ем е ле ме н а т а појм а ф е р пос т уп ањ а. А н ал из а п р а кс е Ев р опског су да за људ ска пра ва ука зу је на то да под пој мом фер по сту па ња Суд по ставља стан дард та квог по сту па ња у ко ме се оста ва ру ју кла сич ни про це сно - прав ни прин ци пи у њи х о в о ј у к у п н о с т и. У осно ви, на че ло по ште ног или п р а ви ч ног по с т у па њ а с е с а с т о ји и з сп о ја е л е м е н а т а д р у г и х в а ж н и х н а че л а к р и в ич н ог п о с т у п ка али оно и са мо по се би има има по себ но зна че ње ко је се огле да у то ме да сва ка стран ка, а по себ но од бра на, има ју мо гућ ност да сло бод но рас по ла жу сво јим про це сним пра ви ма ко ја им се у по ступ ку га - ран ту ју те да се по сту пак во ди та ко, да ње гов ис ход бу де за сно ван је ди но и ис к љу ч и в о на п р а в н и м а р г у мен т и ма и ч и њ е н и ч ном с т а њу ко је је т о ком с у- ђе ња утвр ђе но на те ме љу ко рект но из ве де них до ка за и уз по што ва ње рав - но прав но сти стра на ка у свим фа за ма по ступ ка. У с а в р е ме ној на у ц и к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а м но г и г а сма т р а ју не - спо р но н ај в аж н и ји м, од но сно п р а к т и ч но с у ш т и н ск и м н ачелом к ри ви ч ног по ступ ка. Та кав ста тус је ово на че ло сте кло из два основ на раз ло га: са јед не стра не, усклка ђу је деј ство свих дру гих кри вич но про це сних на че ла у функц и ји п р а в и ч н о г п о с т у п а њ а п о к р и в и ч н и м п р ед м е т и м а. С а д р уг е с т р ан е, наглашено је и зражен њ ег ов е т и чк и к ара кт е р, а з а сав р емено и демок ратско к ри ви ч но по с т у па њ е је к а р а к т е ри с т и ч но с т р е м љ е њ е да с е у ок ви ру њи х и у скла ду са њи хо вим од ред ба ма оства ре не са мо основ ни прав ни, већ и бит ни етич ки стан дар ди. Дру гим ре чи ма, те жи се да прав ни зах те ви исто вре ме но до ми нант но има ју и етич ку са др жи ну 8. 7 У те о ри ји је спор но ко ја су та пра ва и оба ве зе. 8 То на гла шва и Шку лић, М.: Кри вич но про це сно пра во, Бе о град, 2011, стр. 83 и след. 51

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) 52 3.2. На че ло јед на ко сти оруж ја у кри вич ном по ступ ку То за пра во зна чи да стран ка ма тре ба обез бе ди ти јед нак про це сни по ло - жај у кри вич ном по ступ ку, та ко да ни јед на стран ка по свом про це сном по ложа ју (ск у п у п ра ва и д у ж но сти ко ји ма рас по ла же) не бу де по вла ш ће на у од но су на дру гу стран ку. У су шти ни, оно зна чи да оп ту жба и од бра на у осно ви тре ба да има ју јед нак про це сно прав ни по ло жај. Сма тра се да гло ба ли за ци ја кри вичног по с т у п к а до во д и до пос е бне р елац ије и змеђу е фик аснос т и пос т у пк а и стре мље њу ка фер по сту па њу. Ипак, том пи та њу се при ла зи на раз ли чи те начи не у за ви сно сти од кул тур них, исто риј ских и дру гих фак то ра. Не кад се исти че да је овај прин цип из ра жен кроз три основ не по став ке: јед на кост оруж ја, т ј. с ред ста ва ко ји ма с т ран ке рас по ла ж у, јав ност по ст у п ка и брзина п роцед уре. Прин цип јед на ко сти оруж ја је у су шти ни по пу ла р на ва ри јан та пој ма правич ног по сту па ња или по ступка у правној држави. Другим речима, у кривичном по ступ ку оп ту жба и од бра на тре ба да рас по ла же јед на ким оруж јем тј. јед на к и м п ро це сни м мо г ућ но с т и ма за ос т а ва ре ње свог п ро це сног ин те ре са. Из јед на ко сти оруж ја про ис ти че зах тев за пот пу ном јед на ко шћу стра на ка. То је ме ђу тим у пот пу но сти оства ри во са мо у гра ђан ском по ступ ку, где је по - де љен те рет до ка зи ва ња ме ђу стран ка ма, и где пре су да мо же ути ца ти на да љу суд би ну стра на ка у ис тој ме ри. Јед на кост оруж ја не спор но има ве ли ки проце сно -тех н и ч к и зна чај, а л и т реба и мат и у вид у суш т ин у к риви чног пост у пка, а то је го ње ње учи ни ла ца кри вич них де ла. На то се на до ве зу је ви шак пра ва на стра ни ор га на го ње ња који бит но повећавају њихове могућности прибав љ ањ а док аз а, док су мог ућнос т и одбра не мањ е -више си мб ол и чне. Пор ед тога, мере п роцесне п рин уде су наји нтензи вн ије п рот и в ок рив љеног, носиоц и функ ци је јав ног про го на не сно се тро шко ве по ступ ка итд. Све то ука зу је да је зах тев за пот пу ну јед на кост оруж ја у ствар но сти не ре а лан због бит но разли чи тог про це сног по ло жа ја ко ји има ју стран ке у кри вич ном по ступ ку. По зи тив но је да зах тев за јед на кост оруж ја ука зу је на зна чај пра вила fa v or d e fe n si o nis. Као и на то да је окри вље ни у под ре ђе ном по ло жа ју у од но су на др жав не ор га не. Са гла сно то ме, по сту пак тре ба да са др жи што је мо г у ће в е ћ и б р ој п р о це сн и х по г од но с т и од б р а н и ко ји ће би т и п р о т и в т ег д р ж а ви. На зна чај на че ла јед на ко с т и ору ж ја у к а з у је нег ат и вна ф орм улац ија :ор га ни по ступка не смеју самовољно ограничавати права одбране. У сушти ни и је д н а ко с т о р у жја је з б и рн и п о ја м п р о ц е с н и х н а ч е л а, с л и ч н о пој мо ви ма фер по сту па ња и по ступ ка у прав ној др жа ви. 3.3. На че ло по ступ ка у прав ној др жа ви Оно је раз ви је но у у пр вом ре ду у не мач кој прав ној те о ри ји. Под принц и п ом п ра в не д р ж а в е с е под р а з у ме в а да је:и з в р ше но р а з д в а ја њ е д р ж а в не в л а с т и на з а ко но да в н у, и з в р ш н у и с уд ск у в р ше њ е д р ж а в не в л а с т и је в е з а но

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 за за ко не и пра во уоп ште, пра ва гра ђа на огра ни ча ва ју др жав ну власт, гра - ђа нин мо же тра жи ти за шти ту сво јих пра ва од не за ви сног су да. Не м ач к а п р оц ес н оп р а вн а т еор ија п о п р а в и л у с м а т р а д а с е п р и н ц и п прав не др жа ве са сто ји из сле де ћих еле ме на та: - пра во су ђе и ка жња ва ње су др жав ни мо но пол; - суд пру жа аде кват ну за шти ту оства ре њу устав них пра ва; - пра во на са слу ша ње од стра не су да; - п ри н ц и п с р а зме р но с т и; - по с т о ја њ е до к а зн и х з а б р а на ; - по с т о ја њ е п р е з у м п ц и је не ви но с т и; - огра ни че ње лич не сло бо де са мо на осно ву од лу ке су да; - прин цип јав ног су ђе ња; - пра во на бес плат ну прав ну по моћ; - оба ве за су да да обра зло жи сво је од лу ке; - пра во на прав ни лек; - прин цип ne bis in idem; - пра во на понaвљање по ступ ка. Из овог на бра ја ња је очи то да су пер на че ла по ступ ка у прав ној др жави и п р а в и ч н о г п о с т у п а њ а има ју две бит не з а је дн и ч ке цр те: об а су у с у ш т и н и п а ке т и, ка т а л о з и (кла сич них) про це сних прин ци па, они су оличење м еђ ун ар одн и х с т а ндарда моде рног к ри ви ч ног п р а в о с у ђа, још т ач н и је с а д р же м и н и ма л не е ле мен т е ев р оп ског п р а в о с у ђа. С у ш т и н ск а ра з л и ка је у сле де ћем: на че ло пра вич ног по сту па ња има у ви ду у пр вом ре ду аспект за шти те по је дин ца ( у са гла сно сти са ан гло сакс он ск и м сх в а т а њем п ра в а), а концеп т пос т у пк а у п ра в ној д р ж ави нагласа к ста вља на ог ра н и че ње ја в не в л а с т и и ње не з а да ке (у сга ла сно сти са не мачк и м сх в ат ањ ем). О в а д в а пој ма и ма ју з а п ра в о и ден т и ч н у су ш т и н у и њи хо в о п ри н ц и п и је л но р а з д в а ја њ е п р а к т и ч но н и је мо г у ће, н и т и је по т р е б но. 4. НА ЧЕ ЛО ПРА ВИЧ НОГ ПО СТУ ПА ЊА КАО ЉУД СКО ПРА ВО Пра во на п ра ви ч но су ђе ње је да на с људ ско п ра во из ри ч и т о г а ра н т о ва но чла ном 6 Евр оп ске кон вен ци је о људ ским пра ви ма и основ ним сло бо да ма. С а гл а сно т оме, св а ко т о ком од л у ч и в а њ а о њ е г о ви м п р а ви м а и о б а в е з а м а или о кри вич ној оп ту жби про тив ње га, има пра во на пра вич но и јав но суђе ње у ра зум ном ро ку, пред не за ви сним и не при стра сним су дом, обра зо ва - ним на осно ву за ко на, а по том се по себ но утвр ђу је деј ство на че ла јав но сти, у з о с т а в љ а њ е мо г ућ но с т и з а одс т упањ е од њ е г а и з оп ра в да н и х ра з ло г а, к а о и п ре т по с т а в ка не ви но с т и и од ре ђе н и м и н и м у м п ра ва ко је мо ра и ма т и сва ко 53

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) л и це п р о т и в ко г а с е в о д и к ри ви ч н и по с т у па к, а ко ја п р ед с т а в љ а ју о снов не еле мен те пра ва на од бра ну у кри вич ном по ступ ку. 54 5. НА ЧЕ ЛО ПРА ВИЧ НОГ ПО СТУ ПА ЊЕ У НА ШЕМ ЗКП Начело по ш т е ног од но сно п ра ви ч ног по с т у па њ а под т и м назив ом д уг о ни је би ло из ри чи то фо р му ли са но у на шим за ко ни ци ма о кри вич ном по ступк у. Ва же ћ и З а ко н и к о к ри ви ч ном по с т у п к у и з 2011. г о д и не у т ом по гле д у до но си зна чај н у но ви н у. У ч л а н у 1. с т а в 1. и з ри ч и т о п р о п и с у је з а ко н и т о и п ра ви ч но сп р о в е ђе њ е по с т у п к а. Но н и к а да још н и је било ов ак в е и зрич ит е ф о р м у ла ц и је, н и је би ло спорно да је начело п рави чног пос т упањ а в аж ило и за наш кри вич ни по сту пак, шта ви ше да је по ло ги ци ства ри пред ста вљао јед но од нај ва жних на че ла кри вич не про це ду ре. Ње го во деј ство се у те о рији, пре све га, ве зу је за ши ро ко де фи ни сан скуп пра ва ко је има окри вље ни то ком кри вич ног по ступ ка, пре све га пра ва на фер и брз по сту пак, по штов а ње сви х ње г ови х п р оцесн и х п рав а, посе б на п ра в а ко ја м у п ри па да ју т о ком њ е г о в ог с а с л у ша њ а и ис п и т и в а њ а св е до к а, у ви да у до к а зн и ма т е ри ја л и тд, а што је у оп штем сми слу по ве за но са пра ви ма са др жи ним у нај ва жни јим ме ђу на р од н и м до к у мен т и ма ме ђу на р од ног х у ма н и т а р ног п р а в а. Е л е ме н т и п р а в а н а п р а в и чно с уђ ењ е п р оп ис ан и у ч л ан у 6 Е в ропс ке кон вен ци је о људ ским пра ви ма и основ ним сло бо да ма су у пот пу но сти пре - не те у наш За ко ник о кри вич ном по ступ ку. И да то ни је слу чај, они би ва жили, као од ред бе ра ти фи ко ва ног ме ђу на род ног уго во ра, који по Уставу Републ ике Србије ч и не де о у н у т р а ш њ ег п р а в ног по р е т к а. По р ед т о г а, и ч и т а в н и з д ру г и х од р ед б а З а ко н и к а о к ри ви ч но мом по с т у пк а с е мог у см ат р ат и сег мен ти ма на че ла пра вич ног во ђе ња кри вич ног по ступ ка, од етич ког де - фи н и с а њ е ц и љ а к ри ви ч не п р о це д у р е к а о ск у па п р а ви л а с а ц и љ ем да н и ко не вин не бу де осу ђен а да се учи ни о цу из рек не кри вич на санк ци ја под услови ма ко је про пи су је кри вич ни за кон на осно ву за ко ни то и пра вич но спро - ве де ног по с т у п ка. (ч ла н 1. с т а в 1. За ко н и ка о к ри ви ч ном по с т у п к у), до н и за дру гих од ред би од ко јих по се бан зна чај има ју: 1. П р ав и л а о м ин им а лн и м ог р ан и чењим а п р ав а ок р ив љ еног, с ходно ко ји м а п р е д он ош ењ а п р а вн ос н аж н е п р е с у д е и л и р е ш е њ а о к а ж њ а в а њу, ок ри в љ е н и мо же би т и ог р а н и чен у св о јој с ло б о д и и д ру г и м п р а ви ма с а мо под усло ви ма ко је од ре ђу је За ко ник о кри вич ном по ступ ку; 2. Окри вље ном при па да прет по став ка не ви но сти, тј. да ће се сма тра ти не ви ним док се ње го ва кри ви ца не утвр ди прав но сна жном пре су дом су да. По р ед с у да з а бра њу је с е и сви м д ру г и м с у бјек т и ма п р е ју д и ц и ра њ е к ри ви це окри вље ног; 3. Пра ви ла ко ја се сма тра ју еле мен ти ма пра ва на од бра ну окри вље ног у к ри ви ч ном по с т у п к у;

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 4. П р а в и л а о д у ж но с т и по у ч а в а њ а ок р и в љ е ног и д ру г и х у че сн и к а у по ступ ку од стра не су да и дру гих ор га на по ступ ка о њи хо вим пра ви ма и по с ле д и ца ма п р о п у ш т а њ а не ке р а д њ е; 5. Пра ви ла о спро во ђе њу по ступ ка од стра не су да без оду го вла че ња и спре ча ва ње зло у по тре бе пра ва ко ја при па да ју уче сни ци ма у по ступ ку; 6. Пра ви ла о оба ве зи су да и дру гих ор га на да не при стра сно и све страно р а з мо т р е д о к а з е и с а једн аком п аж њ ом у т в рђују ч ињ ен ице које и д у у при лог и на ште ту окри вље ног. По ред ов де име но ва них, у еле мен те на че ла п р ави ч ног пос т у п а њ а сп а д а ју и св е д ру г е од р ед б е З ако н ик а о к риви ч ном по ступ ку ко је су у функ ци ји ње го вог пра вич ног во ђе ња. I I. К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А У ФУ Н К Ц И Ј И П РА ВИ Ч НОГ С У ЂЕ ЊА 1. ЗН А Ч А Ј И Н ЕО П ХОД НО СТ К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К И Х ЗН А ЊА У кри вич ном по ступ ку јав ни ту жил лац има ши ро ка овла шће ња. Он је цен трал на лич ност и ру ко во ди лац кри ми на ли стич ки-управног п ре ди ст ра - ж н ог п о с т у п ка и и с т ра ге к а о де л а к ри ви ч ног по с т у п к а. У в р ше њу св о ји х ов ла ш ћењ а ја вн и т уж ила ц т р еба да доноси в аж не одл уке. При т оме мор а да се осло ни у пр вом ре ду на сво је струч но зна ње и са вест. Због то га је из у зет но ва жно да јав ни ту жи лац бу де струч но оспо со бљен на аде ква тан на чин. Да би од го вор но и успе шно мо гао оба ви ти сво је сло же не за дат ке мо ра рас по - ла гати од го варају ћим по зна ва њем, не са мо прав не ма те ри је, већ и кри ми нал и с т и ке. Од т о г а з а ви си у ко јој ме ри и на к а к а в ом к в а л и т а т и в ном н и в оу ће мо ћи ко ри сти ти сво ја овла шће ња, а од че га да ље за ви си оства ре ње на че ла п ра ви чног пос т у па њ а с а ок ри в љ е н и м и з а ш и т а д ру ш т в а од к рим инал и т ет а. Да кле, јав ни ту жи лац као d o mi n u s li t i s п р ед ис т р а ж ног по с т у п к а и ис т р а г е, мо ра ра с по ла г а т и ра зно в р сн и м и п р од убљ ен и м зна њи ма и з ра зн и х о бла с т и, да има ши ро ко оп ште обра зо ва ње и кул ту ру и ви со ке лич не ква ли те те. Зна чај к ри м и на л и с т и ч к и х зна њ а је још ви ше по р а с т а о о т к а д је целок у пна ист р аг а пре шла у над ле жност јав ног ту жи о ца Струч но зна ње, уоп ште, да нас све ви ше до би ја на зна ча ју, јер стал но р а с т е б р ој а к т и в но с т и з а ко је је по р ед ж и в о т ног ис к у с т в а и оп ш т е к ул т у р е нео п ход но и струч но зна ње. Да нас се мо же кон ста то ва ти да је за ефи ка сно с у з би ја њ е к рим ин ал ит ет а не опходн а в рх у н с ка с т р у ч н а с п ре м а и п р и м е н а н а у ч н и х д о с т и г н у ћ а. 9 9 Све до 18-19. ве ка ни је тра же но не ко по себ но струч но зна ње за вр ше ње по сло ва крив и ч ног п р о г о н а. С в е д о ф о р м и р ањ а с п ец ијал из ов ан и х о р г а н а з а в р ше њ е по с ло в а п р а в о с у ђ а и д р жа в не у п ра ве, са зна ва ње ч и њен ица везан и х за к риви ч на де ла вр ше но је на осно ву т а да ш ње 55

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) 56 2. ОД НОС КРИ МИ НА ЛИ СТИ КЕ И Д РУ Г И Х Н А У Ч Н И Х ОБ Л А СТ И Кри ми на ли сти ка уоп шта ва ис ку ства у су зби ја њу кри ми на ли те та, раз - ви ја но в а с р ед с т в а и ме т о де, с а к у п љ а, п ри л а г о ђа в а, да љ е р а з ви ја и п р е да је прак си научна до стиг ну ћа из ра зних дру гих на уч них обла сти, ра ди ко риш ће њ а у п р евен т и в ној и л и р е п р е си в ној де лат но с т и. Пр е ко к ри м и на л и с т и ке п р о д и ру до с т и гн ућ а п рир одно - т ехн и чк и х и д ру ш т ве н и х на у к а у су зби ја њ е к ри м и на л и т е т а. Њи хо в о у к љу че њ е у к ри м и на л и с т и ч к и и н с т ру мен т а ри ју м по ста је са раз во јем на у ке и тех ни ке све сло же ни ји за да так. Ин те гра ци ја са - вре ме них, сло же них на уч них до стиг ну ћа зах те ва на уч но за сно ва ну адап т а- ци ју, а да ље ра з в и ја ње и уса вр ша ва ње т и х ме т о да, на у ч но за сно ва н у ис траж ив ач к у а к т и в но с т. С а в л а ђи в а њ е ови х зн а њ а и з и ск ује св е више н апор а и вре ме на, али је то нео п ход но ра ди успе шног су зби ја ња криминалитета, ослања ју ћи се на на уч ну ба зу. Је дан од раз ло га на стан ка крими нали сти ке би ла је упра во по тре ба приме не до с т и г н у ћ а п ри р од н и х, т ех н и ч к и х и х у ма н и х н а у к а у с у з би ја њу к рими на ли те та. По тре ба за при ме ном на уч них до стиг ну ћа има ла је ути цај и на уну тра шњу струк ту ру кри ми на ли сти ке. Ва жан кри те ри јум по де ле на так тику и тех ни ку се де лом за сни ва и не при ме ни ме то да и сред ста ва ко је су по реклом из обла сти дру штве них, од но сно из при род них и тех нич ких на у ка. На осно ву к ва л и та т и в н и х и к ван т и тав н и х пока затељa мо же се из вр ш и т и од р е ђе на к а т е г о ри з а ц и ја п ри р од н и х и т ех н и ч к и х на у к а од ко је је к ри м и на - ли сти ка пре у зи ма ла ме то де и сред ства. У пр ву гру пу спа да ју нај ма ње вред не, слу чај не, аd hoc ве зе, ко јих је безброј. Ре ла тив но че сто, али се ипак од слу ча ја до слу ча ја ко ри сте зна ња, нпр. г ео ло г ије, з о олог ије, мет ал у рг ије, е нт омо ло г и је и с л. О н a с е п ри ме њу ју у кри ми на ли сти ци без не ке по себ не адап та ци је. Пре ма ве шта ци ма се не по - с т а в љ а ју не к и по с е б н и з а хт еви. Тр еба да ра с по ла ж у зна њ ем ко је је до в ољ но да да ју од го вор на по ста вље на пи та ња. У д р у г у г р у п у се мо гу свр ста ти на уч не обла сти чи ја се до стиг ну ћа редов но корис т е у к рим ин ал ис т иц и. Ч в рс т а в ез а и зг р ађ ен а с а ови м н аук ама вр ши зна ча јан ути цај на обе стра не Та ко је нпр. дак ти ло ско пи ја би ла из ворно пред мет из у ча ва ња ана то ми је, али на овим са зна њи ма је из гра ђе на пос е бна г рана к ри м и на л и с т и ке. При т о ме, њу је к ри м и нал ис т ик а п рилаг од ила сво јим по тре ба ма, изgградила по се бан си стем и пра ви ла и вр ши ла на уч на ис тра жи ва ња за сво је по тре бе. Да нас су већ из ра ђе ни ау то ма ти зо ва ни сиоп ш т е к ул т у р е и ж ив о тног иск ус т в а. Те пос лов е с у о бав љ ал и в ојне јед ин ице с т ац ион ир ан е у т в рђ ав ам а, п а нд ур и, н о ћн и с т р аж ар и и л и д р уг о с л а б о о б у ч е н о и п л а ћ е н о о с о б љ е л о к а л н и х о р г а н а. И ј е д н и и д р у г и с у б и л и п од ј е д н а к о н е с п о с п о б н и з а с т р у ч н о о б а в љ а њ е п о с л о в а к р и в и ч н о г п р о г о н а.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 с т ем и и дент ифи к ац ије н а б ази п ап ил а рн и х л и н и ја. У т р а с о ло г и ју с у н п р. и н т е г ри с а н а а н а т ом ск а з н а њ а о с т о п а л у и т е х н и ч к а з н а њ а о п р о и з в од њи обу ће, у кри ми на ли стич ку ба ли сти ку, тех нич ка и ба ли стич ка зна ња о про - из вод њи и ко ри шће њу ва тре ног оруж ја итд. Тре ћу гру пу чи не при род не и тех нич ке на у ке са ко ји ма је кри ми на листи ка у сп е ц и ф ич н ој с и м б и о з и, је р по с т о је не к а под ру ч ја ко ја с е п од је д н а ко в е з у ј у з а и к ри м и на л и с т и к у и з а не к у д ру г у п ри р од н у и л и т ех н и ч к у на у к у. При ме на ових ме то да по пра ви лу зах те ва в и с о ко с т р у ч н о з н а ње ко је се не мо же сте ћи из ван м а т ич не н а у ке. У к р им ин ал и с т и ч ком р а д у с е св а ко д не в но ко р и с т е з н а њ а и з хе м и је, фи зике, м ат ем ат ике, биолог ије (н ар оч ит о м и к р о би о ло г и је), и н ф о р м а т и ке, а к у с т и ке. К а о р е з у л т а т спец ијал из ац ије и н а у ч ног р а з в о ја, ф о р м и р а не с у кри ми на ли стич ка хе ми ја, кри ми на ли стич ка фи зи ка, кри ми на ли стич ка биол ог ија, к р им ин а л и с т и ч к а и н ф о р м а т и к а и к р и м и н а л и с т и ч к а а к у с т и к а. 10 Спе ци фич но је, да се у то ку кри ми на ли стич ког ра да, у за ви сно сти од ис пит и ва ног објек т а нај че ш ће мо ра ју ко ри с т и т и ме т о д и ра зн и х на у ч н и х под ру ч ја (нпр. код фалсифи ко ва ња нов ца ана ли за па пи ра, бо ја, сред става за фалсифи ко в а њ е и тд.). Све сложени ја зна ња на ме ћу по тре бу да се кри ми налистичкој едука - ци ји ли ца ко ја уче ству ју у су зби ја њу кри ми на ли те та по све ти нај ве ћа мо гућ а па ж њ а. Ја вн и т у ж и ла ц не т ре ба да з а ме н и к ри м и на л и с т и ч ке ве ш т а ке, а л и т р е ба д а по зн а је п ри н ц и пе и в р еднос т и и мо г ућ но с т и по је д и н и х ме т о д а и с р ед с т а в а д а б и м о г а о п р а в и л н о и м е р и т о р н о оц е н и т и с т в а р н у в р ед н о с т п ри ба в љ е ног ма т е ри ја л а. 3. К РИ М И Н А Л И СТ И К А И К РИ ВИ Ч НО П РО Ц Е С НО П РА ВО Ве за кри ми на ли сти ке и кри вич ног про це сног пра ва је еви дент на и опште по зна та. Ме ђу тим она је ду бља не го што се обич но ми сли. Без кри мина л и с т и ч к и х з а на њ а т е ш ко с е мо же сх в а т и т и с у ш т и на б р ој н и х п р о це сн и х и н с т и т у т а, а с а м и м т и м је о т еж ана и њихов а п ра ви л на п ри ме на. На гла ше но в а ж и и о б р н ут о. Н ико н е може бит и д об а р к р им ин а л и с т а б е з по з н ав ањ а кри вич но прав них и про це сних нор ми. Основ ни прин ци пи кри вич ног проце сног п р а в а и ма ју к а п и т а л н и зна чај, не с а мо с а а спек т а к ри м и на л и с т и ч ке те о ри је, већ и прак се. Основ но по ла зи ште у те о риј ском фун ди ра њу раз личи тих пре по ру ка и пра ви ла кри ми на ли сти ке је, да оне мо ра ју би ти у са гласно сти са тим прин ци пи ма. Због то га, кад је реч о јав ном ту жи о цу, има ју ћи 10 У п о с т о је р а з л и ч и т и н а з и в и з а т а п од р у ч ја у з а в и с н о с т и од је з и ч к и х и д р у г и х ф а к- то ра, али то не ме ња су шти ну. 57

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) у ви д у њ ег ов е з аконом у р еђ ене фу н кц и је и ов л аш ћењ а, он бе з п оз н ав ањ а кри ми на ли сти ке не мо же би ти ни до бар прав ник. 11 Ва жан и сло жен за да так јав ног ту жи о ца је и ускла ђи ва ње кри ми на листич ких и кривичнопроцесно правних пра ви ла у сва ко днев ној прак си. Кримина листички рад и процесна активност се за сни ва ју на два раз ли чи та мис а о н а п р о ц е с а. К р им ин ал ис т ик а н а ч ињ е н и ч н о - н а у ч н о м, а п р о ц е с н а н а нор ма тив но прав ном. Ова два ме то да тре ба ускла ди ти и наћи им заједнички име ни тељ. То ни је ни ма ло ла ко, јер се кри ми на ли сти ка ко ри сти раз лич и т и м мет од и м а и с р ед с т в и м а ко је т р е б а п р и л а г о ђ а в а т и в е ћ по с т о је ћ и м, фи к сн и м п р о це сн и м нор ма ма. Ве л и к а п ра к т и ч на в а ж но с т ов ог п р облема с е нај б о љ е мо же ви де т и на с ле де ћем п ри ме ру: јед но од п р о це сн и х п ри н ц и па је да слу ча ју сум ње, чи ње ни це тре ба ту ма чи ти у ко рист окри вље ног (in du bio pro reo). Ме ђу тим, то не сме да ва ж и и за к ри м и на л и с т у и веш т ака који т реба да ра де са гла сно пра ви ли ма сво је стру ке и да објек т ив но у т врђују ч ињен ице, без об зи ра у чи ју су ко рист. На ро чи то је ва жна ве за из међу кривичног процесног права и криминал и с т и ч ке т а к т и ке у по гле д у р а зр аде но р м и и п р е по ру к а ко је с е од но с е н а лич на до ка зна сред ства. Н а к ри м и на л и с т и к у, по р ед по зи т и в но п р а в н и х п р о п и с а, у т и цај в р ш и и суд ска п ра к са и т о не са мо у а н гло са к сон ском п ра в ном си с т е м у. Он се т а ко ђе мо ра има ти у ви ду у прак тич ном ра ду. У број ним зе мља ма и ан гло сак сон ског и кон ти нен тал ног прав ног сис т е ма и з к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а с е и з д в о ји ло до к а зно п р а в о где је в е з а к ри м и на л и с т и ке и к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а нај о ч и глед н и ја. 12 К а д с е р а с п р а в љ а о в е зи к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а и к ри м и на л и с т и- ке мо ра се ука за ти и на не ке не у рал гич не тач ке. Бр зи раз вој на у ка на ко је се осла ња кри миналистика перманентно шири могућности откривања и докази в а њ а. Зако нода вс т в о, међут и м, не п рат и т ај т ем по и з ра зн и х ра з ло г а. Зб ог т о г а, п р о ц е с н о п р а в н и п р оп ис и ч ес т о о г р ан ич ав ај у и л и ч а к и с п р еч ав ај у ко ри ш ће њ е но ви х, е фи к а сн и х ме т о да. Ти ме с е о т е ж а в а е фи к а са н ра д ор г а на про го на на ро чи то у су зби ја њу вр ло опа сних са вре ме них ви до ва кри ми на - л и т е т а к а о ш т о је т е р о ри з а м, о р г а н и з о в а н и к ри м и на л и т е т, п ри в р ед н и к рим и на л и т е т, еко ло ш к и к ри м и на л и т е т и тд. Ч в р с т а в е з а к ри м и на л и с т и ке и к ри ви ч ног п р о це сног п р а в а је, по п рир о д и с т в а ри, д в о с м е р н а, што зна чи да и кри ми на ли сти ка тре ба да ути че на п р о це но п р а в о. Б о ја з а н од мо г у ћ и х з ло у по т р е б а не сме д а коч и з аконско 11 Као што је ре као свет ски по знат струч њак Karl Pe ters, прав ник без зна ња кри мина ли сти ке је са мо бле да фи гу ра. 12 Н а у ч н а д е л а и з ов е о б л а с т и м о г у д о п р и н е т и р а з в о ј у к р и м и н а л и с т и ке о с а в р е м е њи - ва њем ме то да оце не до ка за. У САД је то већ до ве ло до то га да се кри ми на ли стич ка зна ња из ла жу ве за на за си стем до ка зног пра ва. 58

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 п ри х в а т а њ е с а в р е ме н и х с р ед с т а в а. О нa т р е ба ју би т и з а ко ном дозв ољ енa у з н е о п ход н е к р ив и чн оп р а вн е и п р оц ес н оп р а в н е м е р е з а ш т и т е од м о г у ћ и х зло у по тре ба и чу ва ња основ них пра ва гра ђа на. 13 4. КРИ МИ НА ЛИ СТИЧ КА ЗНА ЊА У РА ЗНИМ ФА ЗА МА ПО СТ У П К А ОТ К РИ ВА ЊА И ДО К А ЗИ ВА ЊА К РИ ВИ Ч Н И Х Д Е Л А Ра д и успеш ног о бав љ ањ а своје улог е, к а ко у п р ед ис т ра ж ном по с т у п к у, та ко и ис тра зи, јав ни ту жи лац мо ра да вла да кри ми на ли стич ком так ти ком, т ех н и ком и ме т о д и ком. 4.1. Пред ис тра жни по сту пак У п р ед ис т р а ж ном по с т у п к у је нај ви ше и з р а же на по т р е ба з а к ри м и на - л и ст и ч к и м зна њем јав ног т у ж и о ца. На ро ч и то она ко је се од но се на ст ра те ш ко и так тичко планирања криминалистичког рада. Плани рање криминали стичке ак тив но сти је од огром ног зна ча ја. План ски при ступ је га рант бр зог и е фи к а сног р а да на о т к ри в а њу и р а св е тљ а в а њу к ри ви ч н и х де л а и мо р а би т и за сту пљен од гло бал ног стра те шког пла ни ра ња па све до планирања оба - в љ а њ а по је д и н и х опе р а т и в но - т а к т и ч к и х и л и ис т р а ж н и х р а д њи. ОнО је и з р а з ко нц е пц и јс ко г п р ис т уп а о р г а н а п р е т к р и в и ч н о г и к р и - вич ног по ступ ка и оно је негација стихијског, спон та ног, ха о тич ног по сту - п а ња у сп ре ч а в а њу, о т к р и в а њу и д о ка з и в а њу к р и в ич н и х де л а. 14 П ла н и ра њ е обез бе ђу је ве зу из ме ђу про шлог, са да шњег и бу ду ћег и омо гу ћа ва ра ци о - н а лно кориш ћењ е р а сполож иви х људск и х и м ат ерија лн и х р ес у р с а. С а м о п л а н с к и с п р о в о ђ е н а к р и м ин ал ис т и чк а а кт и в н о с т и м а р е а л н е и з г л е д е н а успех. Због то га је ефи ка сно сузбијање крими на ли те та не за ми сли во без пер - ма нент ног пла ни ра ња на свим ни во и ма и од стра не свих су бје ка та спре чав а њ а и с у з би ја њ а к ри м и на л и т е т а. Јав но ту жи лаштво треба да спроводи планирања и да координира план и р а њ е д ру г и х с убјек ат а. Ја вно т уж ил аш т в о т р е б а д а бу де је д а н гл а в н и х но си л а ца с т ра т е ш ког п л а н и ра ња к ри м и на л и с т и ч ке де л ат но с т и. Под т и ме се под ра зу ме ва гло ба лан при ступ у окви ру ко јег се ана ли зи ра ју кри ми на - литет у це лини и по је ди не вр сте кри ми на ла, усло ви и узроци њихо вог на - с т а н к а, по је д и н и т и по ви к ри м и на л а ца, по с т о је ће ме р е с у з би ја њ а и с л. Св е у ц и љу уо ч а в а њ а оп ш т х з а ко но ме р но с т и и т е н де н ц и ја по је д и н и х о б л и к а кри ми на ла и си стем ских сла бо сти у ор га ни за ци ји и спро во ђе њу кри ми на - 13 Та ко и, Кри во ка пић, Б.:Са вре ме не тен ден ци је у кри ми на ли сти ци, ЈРКК бр. 1/2001, стр. 51. 14 Си мо но вић, Б.:Кри ми на ли сти ка, Кра гу је вац 2004, стр. 37. 59

Др Иштван И. Фе јеш, Начело правичног суђења и криминалистичка знања... (стр. 45 74) л и с т и ч ке де л ат но с т и, р а д и њи хо в ог о т к л а њ а њ а и и з н а л а же њ а но ви х р е ше - ња, ка ко на пла ну ре пре си је та ко и пре вен ци је, и да би се по ве ћа ла укуп на ефи ка сност су зби ја ња кри ми на ла. Стра те шко пла ни ра ње је опе ра ци о на лиза ци ја про ак тив ног при сту па кри ми на ли те ту (тј. да се криминалитет спре - чи, а не да се са мо ре а гу је на већ из вр ше на де ла). Њи ме се ства ра ју и усло ви з а е фи к а сно п л а н и р а њ е р а з ја ш њ а в а њ а по је д и н и х к ри ви ч н и х де л а. С т р а т еш ко п л ан ир ањ е подр аз уме в а ф о рм ир ањ е б р ојн и х експе р тск и х т и мо ва и з ра зн и х обла с т и на на ц и о на л ном и ре г и о на л ном и лок а лном н ивоу, о бук у к ад р ов а з а в ршењ е а нал из е к рим инал ит ет а ( у целос т и и л и појед ин и х форми), ства ра ње ба зе по да та ка о кри вич ним де ли ма и њи хо вим ка рак те - ри с т и к а (г е о г р а ф ск а р а с п р о с т р а њ е но с т и с л.), ба з е по да т а к а о у ч и н и о ц и ма, р а з в и ја њ е и и н с т а л и р а њ е с о ф тв ер а који омог ућ ав ају п р ет р аж ив ањ е б аз е по да т а к а по р а з л и ч и т и м к ри т е ри ју м и ма и њи хо ву а на л и з у, ба н к у по да т а к а о с оп с т в е н и м р е с у р си ма, п р о г р а ме п р е в ен ц и ја к а о и п л а н ско у к љу ч и в а њ е гра ђа на у стра те шке про јек те пре вен ци је. 15 Та к т и ч ко п л а н и р а ње п р ед с т а в љ а си с т ем с т а н д а р д и з ов ан и х мет од а и по ступака от кривања и разјашњавања конкретних кривичних дела. Планира ње се мо же од но си ти на кри миналистичку обраду у целини и /или на план и р а њ е по је д и н и х опе р а т и в н и х и ис т р а ж н и х р а д њи. Мо же да с е од но си на п ла н и ра ње п ре т к ри ви ч ног пос т у пка, ист ра г е и п ла н и ра ње гла в ног п ре т ре са. Јав но ту жи ла штво тре ба да бу де ор ган ко ји има глав ну уло гу у пла ни ра њу т е де л ат но с т и. Кооор д и на ц иона фу н кц ија ја вног т уж и о ца је од ве о ма ве л и ке ва ж но с т и. Мо же се ис по ља ва ти на раз ли чи тим ни во и ма. Мо же би т и ко о р д и н а ц и ја р а да р а зн и х о р г а н а (и н спекц ија, ц ари н ск и х ор га на, по ли ци је итд.) на п рев е нт и вн ој делатнос т и. Пр ев ент и вна делатно с т је од огром ног зна ча ја у су зби ја њу кри ми на ли те та. Успешност ове делатно - с т и з а ви си од б р ој н и х фа к т о р а, и з ме ђу о с т а л и х и о р г а н и з а ц и је т е а к т и в но - сти. До бро ко ор ди ни ран рад мо же и та да до не ти ре зул та те ако се ула жу р е л а т и в но ск р ом на ма т е ри ја л на с р ед с т в а. По ш т о на ше д ру ш т в о р а с по л а же оскуд ним ре сур си ма у ту свр ху у од но су на обим и струк ту ру не га тив них дру штве них по ја ва, на гла ше но је ва жна до бра ор га ни за ци ја. Јав но ту жи ла - штво тре ба да ор га ни зу је и ко ор ди ни ра раз не ме ре ко је пред у зи ма ју по је - д и н и д р жа в н и и д руг и орг ан и и орг ан из ац и је ра д и п ре вен ц и је к ри м и на л н и х по ја ва Те ме ре има ју слаб ефе кат ако се пред у зи ма ју по је ди нач но, не у са глаш е н о с а м е р а м а о с т а л и х д р уш т в ен и х с у бје к а т а. Ја в н и т у ж и л а ц т р е б а д а п ла н и р а, ор г а н и з у је и ко орд ин ир а т е а кт и внос т и, да орг ан изир а међус о бн у р а з ме н у ис к у с т а в а, р е з ул т а т а и тд. У ја в но т у ж и л а ш т в о т р е ба да с е с л и в а ју 15 Де таљ ни је о стратешком планирању виде ти: Си мо но вић, Б.:Кри ми на ли сти ка, Крагу је вац 2004. стр. 32. -36. 60