ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е

Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c o m ОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е Са ж е т а к: Про гра ми оба ве зног вак ци ни са ња ко ји су при сут ни у мног о б р ој н и м д р ж а в а м а и м а ј у б р ојн е п р от и в н ике који, в а ж н о је н аг л ас ит и, не ма ју је дин ствен став кад су у пи та њу раз ло зи због ко јих се про ти ве вакц и н и с а њу. Пр о т и в о в е м ед иц и нс ке п р ев е нт и вн е м ер е о д с ам и х п оч ет ак а истичу се научни при го во ри око ње не ефи ка сно сти и си гурности, при го - во ри уте ме ље ни на са ве сти (вер ски и фи ло зоф ски), при го во ри про тив др жавн ог ог ра н и че ња људ с к и х с л о бо да и а у т о н ом н ог од л у ч ив а ња о с опс т в ен ом те лу. Свр ха је овог ра да да пру жи кри тич ки при каз етич ких и прав них п и т а ња в е з а н и х з а о ба в е з н о в а к ц и н и са ње. У о в и м н а у ка м а в о д и се ш и р о ка рас права око питања могу ли користи обавезног вакци нисања од нети пре - ва гу над свим про бле ми ма по ве за ни ма с том прак сом. Циљ нам је да се одреди граница државног уплитања у личну аутономију и родитељске сло - бо де. Ов о п и т а ње и м а и ш и ре п о л и т ич ке и д р у ш т в е не ре п е р к у с и је ко је се о драж ав ај у у з ако н о д а в н и м и с уд с к и м ра с п ра в а м а. У в е з и с т и м п о с е б н о ће мо раз мо три ти раз ло ге ко ји се на ла зе у ре ше њу Устав ног су да Ре пу бли ке Хр ват ске из ја ну а ра 2014. о не при хва та њу пред ло га за по кре та ње по ступ - ка з а о ц е н у са г л а с н о с т и с Ус т а в ом од ре ђе н и х од ре д б и За ко н а о з а ш т и т и с т а н о в н и ш т в а о д з а ра з н и х бо л е с т и ( Z a k o n o z a š t i t i p u č a n st v a o d z a ra z nih b o le st i). Кључ не ре чи: аутономија, начело штете, оба ве зно вак ци ни са ње, до бро - ч и н с т в о, не ш ко дљи в о с т 621

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) 1. УВОД Едвард Џе нер (E d w a r d Je n n e r) је о т к р и ћ е м в а к ц и не п р от и в в ел ик и х б о г ињ а пос т а о о сн и в ач н а у ке и м у но ло г и је 1 и да нас се сла ви као на уч ник због ко јег су ве ли ке бо ги ње, а на кон њих и низ дру гих до тад не пред ви дљиви х и не у к р о т и ви х з а р а зн и х б о ле с т и, с т а в љ е не под кон т р о л у. З а ко но да в ц и су вр ло ра но п ри х ва т и л и и по д р жа л и на у ч не т врд ње о ва к ц и н и са њу ка о н у- ж ној ме ри з а ш т и т е од см р т о но сн и х з а р а зн и х б о ле с т и. Не д у г о на кон Џе не - р овог ре во л у ц и о нар ног о т к ри ћ а д р жа ве су по че ле по д р жа ва т и ва к ц и н и са ње, а ма с ов н и п р о г ра м и в а к ц и н и с а њ а у в е ћ и н и ра з ви је н и х д рж ав а почел и с у с е п римењив ат и 4 0 -и х г од ин а п р ош лог в е к а. 2 Д р ж а в е с у о з би љ но с х в а т и ле в р ед но с т о с т в а р е њ а ко лек т и в ног и м у н и т е т а т зв. и м у н и т е т а с т а да. Н а и ме, в а к ц и н и с а њ е по је д и н ца н и је до в ољ на з а ш т и т а од б о ле с т и, не г о је по т р е б но по сти ћи ви со ку сто пу вак ци ни са но сти ста нов ни штва и та ко спре чи ти круже њ е у з р оч н ик а б ол ес т и у н ут а р з аједн и ц е. И м у н и т е т с т а д а н а р о ч и т о је в а ж а н и ра д и з а ш т и т е л и ца ко ја з б ог ме д и ц и н ск и х конт раи нд ик ац ија н ису в а к ц и н и с а на и л и ца код ко ји х в а к ц и н и с а њ ем н и је по с т и г н у т а з а до в о љ а в а - ју ћ а з а ш т и т а (н и јед но в а к ц и н и с а њ е не ш т и т и 10 0% в а к ц и н и с а н и х л и ца). 3 Зна ч и њ е г о в о о с т в а р е њ е би т но је и з а спек т а п р а в ед но с т и од но сно з а ш т и т е нај р а њи ви ји х г ру па. 4 Но ти про гра ми оба ве зног вакцинисања који су присутни у многобројн и м д рж ав а м а и м а ју б р ој не п р о т и в н и ке ко ји, в а ж но је н а гл а си т и, не м а ју је д и н с т вен с т а в к а д су у п ит ању ра злози зб ог ко ји х се п р о т и ве в а к ц и н и са њу. Про тив ове ме ди цин ске пре вен тив не ме ре од са мих по че та ка ис ти чу се на учн и п ри г о в о ри око њ е не е фи к а сно с т и и си г у р но с т и, п ри г о в о ри у т е ме љ е н и на с а в е с т и (в е р ск и и фи ло з о фск и), п риг о в о ри п р о т и в д р ж а в ног ог ра н и че њ а људ ских сло бо да и ау то ном ног од лу чи ва ња о соп стве ном те лу. 5 Свр ха овог ра да је да пру жи кри тич ки при каз етич ких и прав них пит ањ а в ез ан и х у з о б ав ез но в а кц ин ис ањ е. У ови м н а у к а м а в о д и с е ш и р о к а 1 J a m e s G. H o dg e, L a wr e nc e O. G o s t i n, S c h o ol Va c c i n a t i o n R e q u i r e m e n t s: H i s t o r i c a l. So cial and Le gal Per spec ti ves, Ken tucky Law Jo ur nal 90/2001 2002, 840. 2 Вид. Iva na Tu cak, In for med Con sent, Cur rent Pro blems of Le gal The ory and Com par a t i v e L a w (ed. Iva na Tu cak), Osi jek, у штам пи. 3 Пре вод аутора. Ustav ni sud Re publike Hr vat ske U -I-5418 /2008 U -I-4386 /2011 U -I- 4631/2011 od 30. 01. 2014. Na r o d n e n ov in e, br. 22/2014. У да љем тек сту Ре ше ње Устав ног су да Ре п у б л и ке Х р в а т с ке. Тач к а 6. 3. 4 E. M a l mq u i s t, G. Hel ge s s o n, J. L e h t i n e n, K. Na t u n e n, M. L e h t i n e n, The Et hics of Imple m e nt i ng Hu m a n Pa pi l lo m a v i r u s Va c c i n a t io n i n D e ve lo p e d C o u n t r i e s, Me d Hea lt h C ar e Ph ilo s 1/2011, 19. 5 J. Hod ge, L. Go stin, 844., Ro bert I. Fi eld, Art hur L. Ca plan, A Pro po sed Et hi cal Fra mework for Vac ci ne Man da tes: Com pe ting Va lu es and the Ca se of HPV, Ke n n e d y In s t i t u t e o f E t h i c s Jo u r n a l 2 /2008, 113. 622

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 рас пра ва око пи та ња мо гу ли ко ри сти оба ве зног вак ци ни са ња од не ти пре - ва гу над свим про бле ми ма по ве за ни ма с том прак сом? 6 Н а че ло п ри в ат но - с т и одн ос а р од ит ељ а и д ет ет а ја мч е в аж н и м е ђу н а р од н и у г о в о р и п о п у т Кон в ен ц и је Ује д и њ е н и х на ц и ја о п р а ви ма де т е т а 7, али и на ци о нал ни устави и по р о д и ч но п ра в н и п р о п и си. Ц и љ на м је да с е од р е д и г ра н и ца д р ж а в ног у п л и т а њ а у л и чн у аут оном ију и р од ит е љс ке с лоб од е. О в о п и т ањ е и м а и ш и ре по л и т и ч ке и д ру ш т вене репе рк усије које се одража вају у законо да вн и м и суд ским расправама. У вези с тим посебно ћемо размотрити реше ња Устав - ног су да Ре п у бл и ке Хр ват ске из ја н у а ра 2014. о ус т а в но с т и За ко на о за ш т и т и с т а нов н и ш т в а од з а р а зн и х б о ле с т и 8 и пра те ћег Пра вил ни ка. 9 У д ру г ом поглав љу одр ед ићемо в р еднос т и и л и начела која с у в ез ана у з проблема ти ку оба ве зног вак ци ни са ња, од ко јих се по себ но истичу два: наче - ло ау т о но м и је и на че ло ко ри сно с т и. Ст о г а ће мо у т ре ћем по гла в љу од ре д и т и ш т о с е под р а з у ме в а под на че лом ау т о но м и је, а у че т в р т ом п р о м и ш љ а ће мо о M и лов ом на че л у ш т е т е ко је с е у р а с п р а в а ма по ја в љу је к а о нај у т и цај н и је оп р а в д а њ е д р ж а в ног у п л ит ањ а у и нд ив ид у а л н и и з б о р г р а ђ а н а. У п е т ом де л у по де л и ће мо п р о т и в н и ке в а к ц и н и с а њ а у г ру пе. У в е зи с т и м с л а же мо с е с кон с т а т а ц и јом Ло т е Асв е л д (Lot te Asveld) да п р о т и в н и ц и в а к ц и н и с а њ а н и су хомог ен и. По нај п р е ус р ед с р е д и ће мо с е на д ве г рупе: г руп у која ист и че вер ске при го во ре про тив вак ци ни са ња као и на гру пу ко ја се не сла же са на у ч н и м о б ја ш њ е њ ем ко ри сно с т и в а к ц и н и с а њ а а ко је под у п и ру и д р ж а в е. Је с у л и з а х т е ви з а у в а ж а в а њ ем ови х п р о т и в н и к а в а к ц и н и с а њ а у т е ме љ е н и на ау т о но м и ји ко ју т р е ба по ш т о в а т и? Асв е л д је п ру ж и л а од г о в о р ко ји ће мо п р еисп ит ат и. Пет о погл ав љ е п руж а одг ов о р н а п ит ањ е з а ш т о је д рж а вн а и н т е рв енц ија која ог р а н и ч а в а ау т о но м и ју по је д и н а ц а, а бу д у ћ и д а је ов де реч о де ци за пра во је реч о ау то но ми ји њи хо вих ро ди те ља, ле ги тим на. 2. СУ КО БЉЕ НЕ ВРЕД НО СТИ КОД ВАК ЦИ НИ СА ЊА Ра с п р а в а о в а к ц и н и с а њу мо же с е по сма т р а т и к а о т а к м и че њ е и з ме ђу кон к у р ен т н и х е т и ч к и х на че л а и л и в р ед но с т и. 10 Вр ед но с т и ко је с е спо м и њу 6 Mic hael H. Sha pi ro, U pd at i n g C o ns t it ut ion a l D o c t r i n e: A n E x t e n d e d R e s p o n s e t o t h e Cri ti que of Com pul sory Vac ci na tion, Yale Jo ur nal of He alth Po licy, Law, and Et hics 1/2012, 131. 7 Кон вен ци ја је усво је на 20. но вем бра 1989. на 44. за се да њу Оп ште скуп шти не. Ре - зо лу ци ја бр. 44/25. Вид. чл. 5. 8 Про пи ти ва ла се устав ност чла на ка 8., 26., 28., 32., 40., 76., 77. и 78. Za ko na o zaš ti ti pu č a ns t va o d z a r az n i h b o le s t i, Na r o d n e n o v i n e, br. 79/2007, 113/2008, 43/2009 22/2014 RU SRH. 9 Pra vil nik o na či nu pro vo đe nja imu ni za ci je, se ro pro fi lak se, ke mo pro fi lak se pro tiv za ra - znih bo le sti te o oso ba ma ko je se pod vr ga va ju toj ob ve zi, Na r o d n e n o v i n e, br. 103/2013. Ustav ni Sud Re pu bli ke Hr vat ske U-II-4387/2011 U-II-4632/2011 od 30. 01. 2014. 10 R. Fi eld, A. Ca plan, 111. 623

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) у ов ом кон т ек с т у у в е л и кој су ме ри на да х н у т е п ри н ц ипал ис т и чком с т рујом у би о е т и ц и, на ро ч и т о ра дом То ма Бо ша м па (Tom Be a uc hamp) и Џеј мса Чај л- д р е с а (Ja mes Chil dress). 11 С а ма по ја в а би о е т и ке в е з а на је у з мо р а л не с у ко б е ко ји с у п ри с у т н и у под ру ч ју зд р а в с т в а и у би о ме д и ц и н ск и м на у к а ма. 12 Све до не да в но у н у т ар би о е т и ке 13 ја внозд ра вс т ве на п р о бле ма т и к а ко ја с е од но си н а ко лек т и в не и н т е р е с е, п р а в а и о ба в е з е т е н а д ру ш т в е н у од г о в о р но с т з а ш т и т е и п од с т и ц ањ а з д р ав љ а ц ел ок у пн о г с т ан овн иш т в а п а т ако и н а пре вен тив ну ме ди ци ну би ла је по при лич но за не ма ре на. 14 Вр ед но с т и и л и на че л а ко је с у код о ба в е зног в а к ц и н и с а њ а у к љу че не у с уко б је с у појед ин ачн а аут оном ија к а о и њ ој с у п р о т с т а в љ е н е в р ед но с т и ко је мо г у п ру ж и т и по т по ру д р ж а в ној и н т е р в ен ц и ји: до б р о ч и н с т в о, не ш ко - д љи в о с т, п а т е р н а л и з а м и н ач ел о кор ис н ос т и. 15 За кљу чак о то ме ка ко би мо рал ни де лат ници тре ба ли поступати доноси се разматрањем и уравноте - же њ ем ра з л и ч и т и х в р ед но с т и и и н т е р е са. 16 У сл у ча ју су ко ба т р е ба п р о на ћ и не к у п р а ву ме ру, х а р мо н и ју и л и нек у в рс т у р а в но т е же у с у п р о т ном, јед на нор ма ће на про сто пре ваг ну ти над дру гом. 17 У ве зи с оба ве зним вак ци ни са њем, етич ки иза зов са сто ји се у оце њив а њу р е л а т и в не в а ж но с т и с у п р о т с т а в љ е не в р ед но с т и ко ја је на д в л а да на 11 Sérgio de Ca stro Les sa, José Gar ro fe Dórea, Bi o et h ics a nd Ma s s C h i ld ho o d Va c ci n a t ion, Rev. Bioét. 2/2013, 228. Циљ тих на че ла био је у пр вом ре ду озна чи ти окви ре ева лу а тив них п р е т п о с т а в к и к р о з ко ј е с е д е с т и л и р а л а м о р а л н о с т и н а т а ј с е н ач и н људ им а р а зл ич ит о г порекла да ва ла заједничка и употребљива група стан дар да за раз ми шља ње о ра зним мо - ра л н и м п ро бле м и ма у би о ме д и ц и н ск и м на у ка ма. (п ре вод ау т о ра) Tom L. Be a uc ha mp, Na če la u bi o e t i c i, D r u š t v e n a i s t r a ž i v a n ja 3 4/1996, 533. 12 S. de Ca stro Les sa, J. Ga rof fe Do rea, 228. 13 О одн ос у б иоет ик а и п р ав а в ид и о п ш и р н и је: М а р ко Тр ај ко в и ћ, Д р а г и ш а Д р а к и ћ, Би о е т и к а к а о х у м а н а ц р т а о п ш т е и к р и в и ч н о - п р а в н е т е о р и је, З б о рн и к р ад ов а Пр а вн о г фа кул те та у Но вом Са ду 1/2014, 137.-151. 14 S. de Ca stro Les sa, J. Ga rof fe Do rea, 228. По је ди ни ау то ри ис ти чу и не при клад ност прин ци па ли зма за ана ли зу јав но здрав стве - н и х р а д њи, н а р о ч и т о у ко н т е к с т у а н а л и з е и н д и в и д у а л н и х р а д њи п о п у т в а к ц и н и с а њ а ко је има ју ва жан ути цај на јав но здра вље. (, 231. 232.) Но у зад ње вре ме по ја ви ли су се ра до ви ко ји успе шно ко ри сте би о е тич ка на че ла или вред но сти у кон тек сту оба ве зног вак ци ни са ња. Вид. R. Fi eld, A. Ca plan, 2008., Lot te Asveld, Mass-Vac ci na tion Pro gram mes and the Va lue of Re spect for Au to nomy, B i o e t h i c s 5/2008. Бо шамп и Чај лдрес с п о м и њу в а к ц и н и с а њ е у к њи з и P r i n c i p l e s o f B i o m e d i c a l E t h i c s на ви ше ме ста, на стр. 48., 56., 168., 173., 251. и 313. Tom L. Be a uc hamp, Ja mes F. Chil dress, Pr in ci ple s o f B i o m e d i c a l E t h i c s, 5th edn., Ox ford Uni ver sity Press, New York 2001. 15 Упор. R. Fi eld, A. Ca plan, 111. 16 S. de Ca stro Les sa, J. Ga rof fe Do rea, 229. 17 С а м и ау т о р и н е п р а в е р а з л и к у и з м е ђу п р а в и л а и н а ч е л а : У н а ш е м п р и с т у п у н а ч е - ла и пра ви ла не тре ба схва ти ти ни као прак тич на пра ви ла ни као не у пит не про пи се. Они су пре нор ме ко је увек оба ве зу ју осим у слу ча ју кад су су прот ни оба ве за ма сро че ним у не ком дру гом мо рал ном на че лу или пра ви лу. (пре вод ау то ра) T. Be a uc hamp, 535. 624

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 и к а р а к т е ри с т и к а и окол но с т и он и х ко ји с у у о ба в е зи да с е в а к ц и н и ш у. 18 О ба в е з а в а к ц ин ис ањ а може с е оп ра вдано п р о п и с а т и ис п у њ е њ ем од р е ђе н и х пред у сло ва и ако је на тај на чин мо гу ће оства ри ти циљ сва ког иму ни за цијског про гра ма ко лек тив ни иму ни тет (тзв. иму ни тет ста да). 19 У кон т е к с т у в а к ц и н и с а њ а, међу н ачел и м а би о ме д и ц и н ске е т и ке ко је на в о де Б о ша м п и Ч ај л д р е с, на с у п р о т в р ед но с т и ау т о но м и је ко ја под у п и р е спо с о бно с т доношењ а одл ук а нез ависн и х л и ц а н а л а з е с е до б р о ч и н с т в о, не ш ко д љи в о с т и п р а в ед но с т. 20 До б р о ч и н с т в о с е де фин ише к а о мор а лн и и м пе р а т и в де ло в а т и у ко рис т д ру г и х. То је по зи т и в на о ба в е з а на де ло в а њ е у од ре ђе ним окол но сти ма као што су при ско чи ти у по моћ љу ди ма у не во љи и л и сп р е ч и т и ш т е т у. 21 Пре ма ре чи ма Бошампa, до бро чин ство је скуп наче л а ко ја з а хт ев ају д а сп р еч имо ш т ет у, омог ућ имо д об р оби т и одме римо до бро бит у од но су на опа сност и це ну. 22 Добр оч и нс т в о мо же бит и пос е б но од но сно усмер ено н а одр еђ ен у г руп у појед ин ац а, н п р. де ц у и немоћ не. З а ле к а р е т о је т р а д и ц и о н а л но х и по к р а т ско н а че ло. 23 Лек ари и м ају е т и чк у об ве зу да делују с по себ ним до бро чин ством пре ма па ци јен ти ма. До бро чинство мо же би ти и оп шта оба ве за де ло ва ња пре ма сви ма. Не шко дљи вост зах те ва да се дру ги ма не на но си зло. 24 Тако зд ра вс т ве - н и р а д н и ц и усв а ја ју е т и ч ко н ачело не ч ин и т и ш т е т у св о ји м п а ц и јен т и м а: pri mum non n o c e re. 25 О в о на че ло под р а з у ме в а д у ж но с т не з а ви сн у од по к у- ша ја с т в а р а њ а до б р о би т и. О но не по к ри в а с а мо по зи т и в не р а д њ е ко ји ма с е н ано си з ло д ру г и м а, не г о и п р о п у ш т а њ а. 26 П р а в ед но с т с е де фи н и ше к а о ск у п н а че л а ко ја з а х т е в а ју р а вноме рн у и по ш т е н у р а с по де л у до б р о би т и, опа сност и це не. 27 У кон т ек с т у в а к ц и н и с а њ а, она под р а з у ме в а да в а к ц и не бу ду до ступ не сви ма ко ји ма су по треб не и да сви до при но се оства ре њу колек т и в ног и м у н и т е т а ко је ће з а ш т и т и т и оне ко ји о с т а н у не в а к ц и н и с а н и због свог уз ра ста или ме ди цин ских раз ло га. 28 18 R. Fi eld, A. Ca plan, 134. 19, 111. 20 T. Be a uc hamp, 533. Упор. R. Fi eld, A. Ca plan, 115. 21 R. Fi eld, A. Ca plan, 134. 22 T. Be a uc hamp, 533. 23 Iv a S o r t a Bi l a ja c, I n fo r m i r a n i p r i s t a n a k ko n c e p t u a l n i, e m pi r ij s k i i n o r m a t iv n i p r o ble - mi, Me d i c i n a F l u m i n e n s i s 1/2011, 41. 24 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 113. 25 S. de Ca stro Les sa, J. Ga rof fe Do rea, 229. 26 R. Fi eld, A. Ca plan, 115. 27 B e a u c h a m p, 533. 28 E. M a l m q u i s t et al., 19. О п р а в ед н о с т и в и д и т а ко ђ е Iv a n a Tu c a k L e g a l a n d E t h ic a l J u s t i f i c a t io n of C o mp e n s a t io n R e g a r d i n g C o m p u l s o r y Va c c i n a t io n I nj ur i e s, I nt e rd is c ip l in a r y Ma n a ge m e n t Re s e a r c h X I I (eds. Ur ban Bac her et al.), Fa culty of Eco no mics in Osi jek, Osi jek 2016, 783. 800. 625

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) Го ре спо ме ну тим на че ли ма тре ба до да ти као ре ле вант не за на шу пробле ма т и к у па т е р на л и за м и на че ло ко ри сно с т и. К а д је по с ре д и па т е р на л и за м, Ро берт Филд (Ro b e r t Fi e l d ) и Ар тур Ке плин (Ar t h u r C a pla n) де фи н и ш у г а као при ме ну до бро чин ства да би се над вла да ла ау то но ми ја од ре ђе ног по је - д и нца. Тако по с т у па ју ле к а ри ко ји п ру ж а ју и л и ус к ра ћу ју од р е ђе н и т р е т ма н па ц и јен т у п р о т и в но њ е г о ви м же љ а ма по с т у па ју ћ и у ск л а д у с а с оп с т в е н и м в и ђ е њ е м п а ц и је н т о в ог н ај б о љ е г и н т е р е с а. П а т е р н а л и з а м д а к л е о з н а ч а в а спољ н у п р о це н у нај б о љ ег ко нач ног ис хо да з а па ц и јен т а. 29 Џо ел Фајнберг (Joel Fe in berg) де фи ни ше прав ни па тер на ли зам као на че ло ко је призна је по т р е бу сп р е ч и т и с а мо на не с е н у ш т е т у к а о ле г и т и м и зи р а ју ћ и р а з лог з а п ри си л но з а ко но да в с т в о. 30 Раз ло зи за пре вла да ва ње ау то но ми је, с об зи ром на ста тус ко ји она да нас ужи ва у са вре ме ној ме ди ци ни и пра ву, мо ра ју би ти озбиљ ни. Од свих на ве - де н и х нај п ри су т н и ји у оп ра вдању обавезе ва к ц и н и са њ а је за х т ев ко ри сно с т и за нај ве ћи део ста нов ни штва. Код јав но здрав стве них про гра ма по пут вакци ни са ња ко ји су на мет ну ти по је дин цу, за ко но да вац је све стан да ће вак цин и с а њ е од р е ђе н и м по је д и н ц и ма п р о у з р о ко в а т и ш т е т у, а л и т у ме ру сма т р а оправ да ном бу ду ћи да ће вак ци ни са њем на ста ла ште та би ти знат но ма ња од укуп не ко ри сти ко ја ти ме на ста је за нај ве ћи део ста нов ни штва. 31 Као што је т о в е ћ и с т а к н у т о, по је д и н а ц св о ји м не в а к ц и н и с ањ е м не н анос и ш т ет у са мо се би, не го до при но си и сма ње њу ко лек тив ног иму ни те та и та ко омо гућа ва на ста нак ште те за дру ге. Сто га ће мо у на став ку ра да нај пре ела бо рират и концеп т аут оном ије, з ат и м начело ш т ет е и на к рају п рик аз ат и в аж но с т сва ког од ових на че ла у кон тек сту оба ве зног вак ци ни са ња. 626 3. АУ ТО НО М И ЈА Противници увођења обавезног вакцнисања позивају се на начело присут но и у ети ци и у пра ву, а реч је о то ме да спо соб не од ра сле осо бе мо гу од лу чи ва ти о свом те лу па чак и од би ти ме ди цин ски трет ман ко ји је очи то п р е по ру ч љи в. 32 Ри зи ци, па та ко и они по ве за ни с нус по ја ва ма вак ци на, не 29 R. Fi eld, A. Ca plan, 134. 30 Jo el Fe i n b e r g, The Mo ral Li mits of the Cri mi nal Law Vol. 3: Harm to Self, Ox ford Univer sity Press USA, New Edi tion, New York Ox ford 1986, 8. П а т е р н а л и с т и ч ко о п р а в д а њ е с м а т р а с е с л а б и ји м од н а ч е л а ко р и с н о с т и, а л и је и д а љ е при сут но. При ме ра ра ди, при хва та ју га Бо шамп и Чај лдрес. Вид. E. Malm qu ist et al., 22. 31 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 168. 32 У САД-у про тив ни ци вак ци ни са ња под но си ли су устав не ту жбе про тив ове праксе на осно ву за шти те ин ди ви ду ал не ау то но ми је ко ју јам чи XIV. аманд ман на Устав САД-а (сло бо да не мо же би ти од у зе та без пра вич ног по ступ ка. R. Fi eld, A. Ca plan, 123.). Прем да је Вр хо в н и с у д п р и з н а о п р е в и ш е од с т о т и н у г о д и н а д а п о је д и нц и м ог у б ит и п одв р гн ут и

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 мо г у се на ме т н у т и по је д и н ц и ма без њи хо вог п ри стан ка. 33 Volent i not f it injuria. О о б ав ез н о м в а к ц и н и с а њу д е ц е, з б о г ч и њ е н и ц е д а с е д е ч и ј о ј а у т о н о м и ј и не п ри да је по с е б на в а ж но с т, о би ч но с е р а с п р а в љ а с гле д и ш т а р о д и т е љ ске ау т о но м и је. 34 Реч а у т о но мија по ти че од грч ке ре чи au tos ко ја зна чи сам и no mos у зна че њу пра ви ла. До слов це зна чи б и т и с в ој з а ко н о да в а ц. 35 Из вор но се од но си ла на с а мо у п ра в љ ањ е нез ависн и х г ра до в а д р ж а в а 36 да би се по степе но п р о ш и р ил а н а појед и нце. 37 И зр а з аут о но м и ја н и је јед но з н а ч а н н и у о би ч ном је з и к у н и т и у фи ло з о фи ји. 38 Не по с т о ји је д и нс т в е н а конце пц ија ау т о но м и је т е с е е т и ч к а т е ж и н а р а з л и ч и т и х кон це пц и ја и нд и ви д уа лне ау т о но м и је р а з л и к у је. 39 Бо шамп и Чај лдрес на во де не ка од ње них мно го број них зна че ња: само у п р а в а, п р а в а с л о б о д е, п р и в а т но с т, л и ч н и и з б о р, с л об од а в о љ е, у з р ок с опс т в еног пон а ш ањ а и бит и с опс т в ен а л и чно с т. 40 Ау то ри ис ти чу да све концепције аутономије подразумевају следе ће услове: сло бо ду носиоца, ње - г о ву не з а ви сно с т од кон т р ол иш ућ и х у т ицаја и ог ран и чењ а д руг и х 41, спос о б но с т по је д и нца з а на ме р но де ло в а њ е и р а з у ме в а њ е е фе к ат а с опс т в ен и х рад њи. 42 Л и це сма њ е не ау т о но м и је л и це је ко је и л и кон т р о л и ш у д ру г а л и ца и л и л ице ч ије с у спос о бнос т и р а зумев ањ а не од г о в а р а ју ће ш т о сп р е ч а в а св а к и м н ог об р ој н и м ог р ан и ч е њи м а з а оп ш т е д о б р о ( Ви д. Ja c o b s o n v. Ma s s a c h u s e t t s 1905. 197 U.S. 11., R. Fi eld, A. Ca plan, 123., L. Asveld, 246.). Пр ем а Фле н и г е н, љу д и с у ов л а ш ће н и до но си т и ме д и ц и н ске од л уке које с е т ич у с амо њих на осно ву сво јих вер ских или фи ло зоф ских уве ре ња, али не и оне ко ји на ме ћу ште ту д р уг и м а (Je s si c a F l a n i g a n, A D efe nc e of C o mp u ls o r y Va c c i n a t io n, HEC Fo rum 1/2014, 19.). Мо гу од би ти и ме ди цин ске трет ма не ко ји би им спа си ли жи вот. У аме рич ком пра ву то пот в р ђу ј у с л у ч а је в и п о п у т B a r t li n g v. S u p e r i o r C o u r t. 1984. 163 Cal. App. 3d 186, 209 Cal. Rp tr. 220 (Cal. App. 2 Dist.). R. Fi eld, A. Ca plan, 113. К р и т и ч ко и с п и т и в а њ е п р а в а н а од б и ја њ е м е д и ц и н с ко г т р е т м а н а у Х р в а т с кој в и д и у K s e n i ja Tu r ko v ić, P r a vo n a o d bi ja nje m e d i c i n s kog t r e t m a n a u Re p u bl i c i H r v a t s koj, Me d i c i n a F l u m i n e n s i s 2/ 2008, 158. 170. 33 R. Fi eld, A. Ca plan, 113. 34 Т у с е и н т е рв е н ц и ј а м о ж е в ид ет и к а о и нс т а н ц а з а ш т и т е т р е ћ и х с т р а н а (н а ј ј а ч е о п р а в д а њ е в а к ц и н и с а њ а): р о д и т е љ с ке же љ е м о р а ј у ус т у п и т и м е с т о з а ш т и т и њи хо в е д е ц е и ш и р е з а јед н и ц е. 35 J. Fe in be rg, 27. 36 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 57. 37, 58. 38 39 Ono ra O Ne ill, So me Li mits of In for med Con sent, J Med Et hics 29/2003, 4. 40 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 58. 41 R. Fi eld, A. Ca plan, 113. 42 T. Be a uc h a mp, J. C h i l d r e s s, 58. 59., Vi d a Je r e m ić, I n for m i r a n i pr i st a n a k: ko mu n i k a ci ja i z m e đ u l i je č n i k a i b o le s n i k a, JA H R 7/2013, 528. 627

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) см и сле н и из бор и де ло ва ње у ск ла д у са соп с т ве н и м п ла но ви ма. 43 Л и ца ч и јој се ау т оно м ији дана с п ридаје мањ а в аж но с т (посе бно у вези с в а кц ин исањем) је су, као што је то већ ис так ну то, де ца, али и за тво ре ни ци те при пад ни ци од р е ђе н и х п р о ф е си ја по п у т зд р а в с т в е н и х р а д н и к а и в ој н и к а. 44 По што вање ау то но ми је под разуме ва по што ва ње спо соб но сти до но - шењ а одл ук а независн и х л ица. 45 За хт ев за по ш т о ва њем не ч и је ау т о но м и је на ла зи се да кле у јав ној сфе ри, увек је упу ћен пре ма не ком дру гом 46 и засн и в а с е н а д ру ш т в е ном п риз н ању в р еднос т и пош т ов ањ а аут оном ије. 47 Бо шамп и Чај лдрес ис ти чу је као јед но од че ти ри на че ла ко ја сма тра ју основн и м за би о ме д и ц и н ск у е т и к у, п рем да ау т о но м и ју на во де п р ву, ис п ред на че ла неш код љив о с т и, до бр о ч и н с т в а, и п ра вед но с т и, и з ри ч и т о к а ж у да је т о с а мо на бра ја ње, а не ре до след њи хо ве ва жно сти. Ау то но ми ја за њих не ма пр венство у од но су на сва дру га на че ла и не сма тра ју да ау то но ми ја над вла да ва све дру ге мо ралне обзире: Желимо ство ри ти кон цеп ци ју по што ва ња ау то - но м и је ко ја н и је ис к љу ч и в о и нд ивид уал ис т и чк а (не з анем арује с оц ија лн у п ри р о д у по је д и на ца и у ч и на к по је д и нач н и х и з б о р а и р а дњи на д руг е), н ит и п р ет е ра но ус р едс р еђен у на разу м (з анема ру ју ћ и емо ц и је) и не у по т п у но с т и легали стич ку (на гла ша ва ју ћи за кон ска пра ва, и ума њу ју ћи ва жност друш т в е не п р а к с е). 48 Сл и ч но пој мо ви ма не г а т и вне и пози т и вне с лоб оде, аут оном ија с е може ис к а з а т и к а о не г а т и в на и по зи т и в на о ба в е з а 49 од но сно као да има спољ ни и у н у т ра ш њи а спек т. 50 Спољ на ау т о но м и ја и л и не г а т и в на о ба в е з а од но си с е на с ло б о д у од кон т р о л и ш у ћ и х у т и ца ја д ру г и х. 51 Ун у т р а ш њ а ау т о но м и- ја од но си с е на спо с о б но с т појед инаца да з а и с т а де л у ју п р е ма с оп с т в е н и м мор а лн и м у в ер ењим а. Ун ут р аш њ а аут о но м и ја у к љу ч у је р а з м и ш љ а њ е о с оп с т в е ном де ло в а њу, ч и ји ис ход е фи к а сно од р е ђу је т о де ло в а њ е. 52 Ау т о но м и ја к а о по зи т и в на о ба в е з а, ис т и ч у Б о ша м п и Ч ај л д р е с, о ба в е - з у је по је д и н це и да п р о ш и р е оп ц и је ко је с у до с т у п не д ру г и ма, да по мог н у д ру г и ма у о с т в а ри в а њу њи хо ви х ц и љ е в а. З а зд р а в с т в е не р а д н и ке т о зна ч и са оп ш т и т и и н фор ма ц и је, т ра ж и т и и оси г у ра т и ра з у ме ва ње и до бро вољ нос т к а о и под с т и ца т и на од г о в а ра ју ће до но ше ње од л у к а. 53 На овом ме сту ва жно 628 43 Be a uc hamp, Chil dress, 58. 44 O. O Neil, 5, R. Fi eld, A. Ca plan, 118. 45 T. Be a uc hamp, 533. 46 L. Asveld, 251. 47, 246. 48 Пре вод ау то ра. T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 57. 49, 64. 50 L. Asveld, 248. 51 Упор. L. Asveld, 248., T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 64. 52 L. Asveld, 248. 53 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 64.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 је у ка за т и на ра з л и к у из ме ђу ау т о но м и је и спо соб но с т и (competence). Прем да ова д ва пој ма и ма ју ра з л и ч ито значе ње, к рит ерију м и аутоном ног и способног л и ца с у з а па њу ју ће с л и ч н и. 54 Ау т о но м и ја озна ча в а с а мо у п р а в љ а њ е (se l f gove rna nce) док спо с об но с т мо г ућ но с т оба ви т и з а да т а к и л и н и з з а дат ак а. 55 Ка да је реч о ле ги тим но сти раз ло га за од би ја ње вак ци ни са ња, Асвелд ис т и че д а ле г и т и м но с т з а хт ев а з ависи од т о г а мо г у л и с е см а т р а т и з а и с т а ау т о ном н и м з а х т е ви ма. 56 Пре ма Асвелд, За и ста ау то ном ни зах те ви су они за ко је се мо же до ка за ти да се на ла зе у не чи јем иден ти те ту (лич на при ча) и ком па т и би л н и су, у не к и м к љу ч н и м а спек т и ма, с околн и м с оц ио к улт у рн и м п ричама, у к ључ ујућ и и нау чне. 57 У в ези с в а к ц и н и с а њ ем, з а х т ев з а по ш т о - ва њем не чи је ау то но ми је може се састојати у то ме да дру ги при хва те чи ње - н иц у да по је д и на ц не же л и бит и в а кц ин ис а н, од но сно не же л и в а к ц и н и с а т и сво је де те. Раз ло зи ко је по је ди нац ну ди мо ра ју би ти та кви да их дру ги мо гу п ри зна т и к а о но р ма т и в не, од но сно мо ра ју по т и ца т и и з и ден т и т е т а ко ји де ле сви ч л а но ви з а јед н и це. 58 4. НА ЧЕ ЛО ШТЕ ТЕ О г р а н и че њ е с ло б о де р о д ит ељ а поје д ин ац а д а н е в а кц ин иш у с в оје де т е р а д и оп ш т ег до б р а мо же с е з а сн и в а т и на у т и л и т а ри зм у, мо р а л ној филоз о фи ји 19. в е к а ч и ји с у нај по зна т и ји п р ед с т а в н и ц и и з т ог в р е ме на Џер ем и Б е нт а м (Je r e m y B e n th a m) 59 и Џон Стју арт Мил (John Stu art Mill). Б е н т а м, уте ме љи вач мо дер ног ути ли та ри зма, сма трао је да дру штво тре ба ор га низо ва ти та ко да до во ди до оства ре ња нај ве ће сре ће нај ве ћег мо гу ћег бро ја љу д и. 60 За М и ла у ра з ви је н и ји м д ру ш т ви ма у п ра во за ш т и т а сло бо де до п рино си ма к си м и з а ц и ји с р е ће. 61 Мил је по ста вио на че ло ште те 1859. го ди не у к њи зи О с л о бо д и (O n Li b e r t y), а оно је то ком вре ме на по ста ло јед но од најва ж н и ји х на че ла у со ц и ја лној пол ит иц и и за ко но да в с т ву, 62 к а о и фи ло зоф ск и 54, 72. 55 56 L. Asveld, 251. 57 58 59 Б е н т а мо в а в е р зи ја у т и л и т а ри зм а је с т е д а с е ис п р а в но с т и л и пог р еш но с т одр еђ ен и х ра д њи мо же п ро су ђи ва т и п ре ма њихови м послед ицама у см исл у п ро изводње задовољс т ва и л и бо ла. Au sten Gar wo od-go wers, The Right to Bo dily Se cu rity vis a- vis the Ne eds of Ot hers, Au to nomy and Hu man Rights in He alth Ca re, An In ter na ti o nal Pe r spec ti ve (eds. D. N. We is stub, G. Díaz Pin tos), Sprin ger, Dor drecht 2008, 392. 60 61 A. G a r wo o d - G o we r s, 39 2. 62 С и л в е р м е н и Ме ј т о о г р а н и ч а в а ј у н а СА Д. Н а ч е л о ш т е т е ш т ит и н еч ије в рш ењ е ау т о но м и је, а л и ис т о в р е ме но п ри зна је да не ч и је в р ше њ е ау т о но м и је мо же з а п р е т и т и сло б о д и 629

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) т е мељ п ра ва на са мо о д ре ђе ње у суд ск и м од л у ка ма у а нглоамери чком п раву. 63 Са мо де ло О с ло бо ди у бра ја се ме ђу нај ц и т и ра н и ја де ла из по л и т и ч ке фи ло - з о фи је о п р а в ној п ри ме н и мо ра л но с т и. 64 Реч је о М и ло в ој по св е т и од бра н и сло боде поједин ца од нео прав да них са мо вољ них и претераних огран и че њ а. 65 О в о н а че ло п руж а л иб ер а лн и одг ов о р н а п ит ањ е: Шт а д рж ав а мо же ле г и т и м но за х т е ва т и од појед и нца 66 и ре дов но се у по т ре бља ва у ис п и- т и в а њу ја в но зд р а в с т в е ног п р а в а. 67 Мил је као пред мет свог ра да озна чио гра ђан ску или дру штве ну сло бо д у, од но сно од ре ђе ње ле г и т и м не в ла с т и д ру ш т ва на д по је д и н цем, а не с ло б о д у в о љ е. 68 Ср е д и ш њ а в р ед но с т у њ е г о в ом п ри с т у п у ов ом п р о бле м у је с т е чо в ек к а о р а з у м н и де лат н и к ко ји по с е д у је спо с о бно с т з а аут оном ију. 69 На че ло ште те при ме њу је се на спо соб не од ра сле осо бе, ово уче ње (је) за - ми шље но да се при ме ни са мо на људ ска би ћа ко ја су по сти гла зре лост у р а з в о ју св о ји х спо с о б но с т и. 70 Од но си с е на о с о б е ко је с у спо с о б не р а ц и о - на л но оце н и т и ко ри с т и и т е р е т е св о ји х р а д њи п ри у ж и в а њу ау т о но м и је. 71 То зна чи да се не при ме њу је на де цу. 72 З а М и л а р а з ло зи з а в р ед но в а њ е ау т о но м и је кон с е к в ен т н и с у (c o n se - q u e n t i al ). 73 Сма трао је да дру штво тре ба да до пу сти по је дин ци ма да се разви ја ју пре ма соп стве ним уве ре њи ма све док то не ути че на сло бо де дру гих људ и. 74 Као ути ли та ри ста сма трао је да сло бо ду ко ја не слу жи оп штој сре ћи и л и бл а г о с т а њу не т р е ба ш т и т и т и. 75 М и л од ба ц у је св а к и о б л и к па т е р на - дру ге осо бе да уре ди свој соп стве ни жи вот и вред но сти. (пре вод ау то ра) Ross D. Sil ver man, Tho mas May, Pri va te Cho i ce Ve r sus Pu blic He alth : Re li gion, Mo ra lity, and Child hood Vac ci na - tion Law, Md. L. J. Ra ce Re lig. Gen der & Class 1/2001, 510., 513. 63 Ja mes Munby, R h e t o r ic a n d Re a l it y : T h e Li m i t a t i o n s of Pa t i e nt S el f- D e t e r m i n a t io n i n Con tem po rary En glish Law, J. Con temp. He alth L. & Pol y 14/ 1997 1998, 316. 64 Ke nt G r e e n a w a lt, L e g a l E n fo r c e m e nt of Mo r a l it y, J. Crim. L. & Cri mi no logy 3/1994 1995, 715. 65 Je de di ah Purdy, Neil S. Si e gel, T h e L i b e r t y of Fr e e R i d e r s: T h e M i n i m u m C o ve r a g e P r o v i sio n, M i l l s H a r m P r i n c i ple and Ame ri can So cial Mo ra lity, Ame ri can Jo ur nal of Law & Me d i c i n e 2-3/2012, 383. 66, 382-387. 67 R. Sil ver man, T. May, 520. 521. Ау то ри пи шу ра до ве у ко ји ма се огра ни ча ва ју на м о р а л н у в а љ а н о с т д р ж а в н е и н т е р в е н ц и је (о б а в е з н о в а к ц и н и с а њ е) н а о с н о в у н а ч е л а ш т е т е (, 505.). 68 John Stu art Mill, O s l o b o d i ( p r e v. Jel en a K ov ač ev i ć, D ub r a vk a M ić un ov i ć), B eog r a d 1988, 35. 69 R. Sil ver man, T. May, 518. 70 J. S. Mill (1988), 44. 71 R. Sil ver man, T. May, 519. 520. 72 73 T. Be a uc hamp, J. Chil dress, 64. 74 75 A. G a r wo o d - G o we r s, 393. 630

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 л и зма 76 ка о основ д р жа в ног у п л и т а ња у сло бо д у по је д и н ца. По је д и на ц т ре ба да у ж ив а не ог ран и че н у л и ч н у ау т о но м и ју п ри и з в о ђе њу ра д њи ко је с е т и ч у са мо ње г а (self-re gar ding acts). 77 До бро би т са мог по је д и н ца не мо же би т и ра з- лог на ме т а њ а п ри си ле. 78 М и л је д и но оп р а в да но ог р а н и че њ е с ло б о де и з б о р а по је д и нца п роналази у заш т ит и ш ире заједн ице. 79 Начело ш те те п ре тпоста вља зах тев уз др жа ва ња од рад њи ко је мо гу ди рект но на не ти дру ги ма ште ту. 80 (...) је ди ни циљ ра ди ко га чо ве чан ство, би ло по је ди нач но или као це лина, има пра во да се ме ша у сло бо ду де ло ва ња би ло ког сво га чла на (је) са мо од бра на, те да је ди на свр ха ра ди ко је власт мо же с пра вом да се ко ри с т и п р о т и в в о љ е би ло ко г а ч л а н а јед не ц и ви л и з ов ане з аједн ице, је сте да спре чи по вре де дру гих. Вла сти то до бро чла на дру штва, би ло фи зич ко или мо рал но, ни је до вољ но оправ да ње. Члан за јед ни це се не мо же с пра вом при си ли ти да учи ни или не учи ни не што за то што ће то би ти бо ље за ње га и што ће га усре ћи ти, или што би по ми шље њу дру гих то би ло му дро или пак пра вил но. То су ва ља ни раз ло зи да му се жа ли мо, да се рас пра вља мо с њим, да га убе ђу је мо (...) Да би то би ло оправ да но, по на ша ње од ко га же ли мо да га од вра ти мо мо ра ло би би ти сра чу на то на то да учи ни зло не ко ме дру гом. Је ди но по на ша ње по једин ца због ко га је он од го во ран дру штву је сте оно ко је се ти че дру гих. У по на ша њу ко је се ти че са мо ње га са мог, ње го ва не за ви сност је, нарав но, ап со лут на. Над са мим со бом, над сво јим те лом и ду хом, по је динац је су ве рен. 81 Жи вот у дру штву зах те ва од по је дин ца по што ва ње од ре ђе них ин те ре - са дру гих љу ди ко је Мил на зи ва пра ви ма, при том је не ва жно је су ли та пра ва од ре ђе на и з ри ч и т и м п ра в н и м одредбама и л и п ре ћу т н и м спо ра зу мом. 82 На по на ша њ е ко је с е т и че и н т е р е с а с а мог по је д и н ца, д ру ш т в о мо же и з р а зи т и сво је не о до бра ва ње п у т ем савет а, у п у тс т ава, у ве ра ва ња ка о и и з бе г а ва њем т ог по је д и н ца. 83 Да с у м и р а мо, у л и ч н и до мен у б р а ја ју с е од л у ке ко је по нај п р е и не по - сред но у тич у само на ин те ре се њи хо ви х до но си ла ца (sel f re gar ding de ci sion). 84 Из ван тог до ме на су од л у ке ко је не по сред но и по нај п ре у ти ч у на ин те ре се 76 J. Purdy, N. Si e gel, 382. 77, 382. 387 78 79 80 K. Gre e na walt, 471. 81 J. S. Mill (1988), 43. 82, 105. 83, 123. 84 J. Fe in berg, 56. 631

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) д ру г и х о с о ба (ot h e r - re ga r d ing d e c i so n). 85 Но, ни ко ни је остр во. 86 Сва ка одл у к а, ис т и че Фајн б е рг, и ма и н д и р ек т не у ч и н ке на д ру г е. З а т о је не и з б е ж но по с т о ја њ е си в е з о не у ко јој је т е ш ко од р е д и т и у ко ју г ру п у од р е ђе н и с л у- ч а је ви п ри п а д а ју. Но, к а ко т о ис т и че Фајн б е рг, т о је к ар а кт ерис т и чно и з а м но г е д ру г е д и с т и н к ц и је. Тр еб а п аж љив о р а зл иков ат и пон аш ањ а која с е п ри ма р но т и ч у с а мог по је д и н ца и ко ја с а мо и н д и р ек т но у т и ч у на и н т е р е с е дру гих и она ко ја на дру ге има ју ди рек тан ути цај. Ка да се не би по што ва ла т а р а з л и к а, т о би оп р а в да ло и н т е р в ен ц и ју у св а ко под ру ч је ж и в о т а и о б е з - в р е д и ло и де ју ау т о но м и је. 87 Мил да је да нас до бро по знат при мер по је дин ца за ко јег ис ти че да не мо же би т и к а ж њ ен с а мо з б ог ч и њ е н и це да је у а л ко хо л и с а ном с т а њу, ме ђут и м си т у а ц и ја је би т но д ру г а ч и ја и к а ж њ а в а њ е је оп р а в д а но к ад а је р еч о вој ни ку или по ли цај цу на ду жно сти. У том слу ча ју по на ша ње је из до ме на с ло б о де п р е ш ло у д о ме н мо р а л но с т и и л и п р а в а. 88 За Ми ла је да кле својс т в е но к а т е г о ри ч ко од ба ц и в а њ е па т е р на л и зма и ус лов но од ба ц и в а њ е ко је је у једно и ус ловно п рих в ат ањ е међуз ави сно с т и к а о о сно в а п р а в не п ри си ле појед и н ц а. 89 Подру чје међуз ависнос т и мес т о је где с у и нт ер еси д руг и х и м п л иц ир ан и не с амо ч ињ ењ е м нег о и неч ињ ењ е м. 90 К а о ш т о појед ин а ц мо же на не ти зло дру ги ма не са мо сво јим рад ња ма не го и сво јим про пу стима и та ко се сма тра ти оправ да но од го вор ним за по вре ду, 91 д рж ав а м оже ле г и т и м но не с а мо да т р а ж и у з д р ж а в а њ а не г о и од р е ђе не по зи т и в не р а д њ е (па т а ко и по зи т и в н у р а д њу в а к ц и н и с а њ а): св е до че њ е на с у д у, по ш т е но у че с т в ов ањ е у з аједн и чкој одбран и, спа ша в а њ е ж и в о т а свог бл и ж њ ег и л и од б р а на не з а ш т и ће ног од з ло у по т р е б е. З а св е на б р о ја но д ру ш т в о г а мо же по зва ти на од го вор ност. 92 У кон т ек с т у в а к ц и н и с а њ а на ме ће с е п и т а њ е ко л и ко је оз би љна п р е тњ а од не в а к ц и н и с а њ а и је с у л и опа сно с т и од т ог по је д и нач ног ч и на од би ја њ а в а к ц и н и с а њ а у по т п у но с т и и н д и ви д у а л не. 93 На че ло ште те би ло је под стицај за аме рич ки Вр хов ни суд при на стан ку још ва же ћег пре се да на о оба везном в а к ц и н и с а њу Ja c o b s o n v. Ma ss a ch u s e t t s 94 ко ји је по с т а вио т е ме љ е з а 85 86 87 R. Sil ver man, T. May, 512. 88 John Stu art Mill, On Li berty, Ba toc he Bo ok Kitche ner (1859) 2001, 75. 76. 89 J. Purdy, N. Si e gel, 387. 90, 385. 91 J. S. Mill (2001), 15. 92, 14. 15., 45. 93 R. Sil ver man, T. May, 512. 94 R. Fi eld, A. Ca plan, 115. Аме рич ки Вр хов ни суд у по зна том je слу ча ју Roe v. Wa de у ко јем је од лу чи вао о праву же не на по ба чај, а ко ји је уте ме љио пра во при ват но сти (XIV. аманд ман), ис та као да 632

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ја в но зд ра в с т в ене з аконе у СА Д-у. 95 Сл учај с е односио на оп ирањ е в а к ц ин и- са њу од ра сле осо бе, Хенингa Јак обсонa (Hen ning Ja cob son), швед ског емиг р а нт а који с е п р от ивио у в еденој о б ав ези в а к ц и н и с а њ а у т о к у е п и де м и је ве ли ких бо ги ња од ко је су 1902. у Ma s sa c h u se t t s u умр ле 284 осо бе. 96 Пр в о - сте пе ни суд осу дио га је на пла ћа ње ка зне од пет до ла ра. 97 Ја ко б с он је до в е о у п и т а њ е ус т а вно с т ов е о бав ез е к а о не оп р а вданог, а р би т ра р ног и не п ри ја т е љског п р ема у р ођеном п раву св а ког чо в е к а да в о д и бри гу о свом те лу и здра вљу на на чин ко ји он сма тра нај бо љим. 98 Вр хов н и суд зах тев је оце нио нео сно ва ним и по твр дио над ле жност др жа ва у окви ру т з в. по л и ц и ј ск и х ов л а ш ће њ а 99 на ства ра ње та квих оба ве за у ко ји ма је заш т ит а ја в ног зд ра в ља и з на д по је д и нач н и х и н т е ре са. Пре ма че с т о ц и т и ра н и м ре чи ма су ди је Џо на Ма р ша ла Ха р ла на (John Mar shall Har lan): 100 Сло бо да ко ју Ус т а в Сје д и ње н и х А ме ри ч к и х Д р жа ва п ру жа сви ма ко ји по т п а д а ју под њ е г о ву ју рис д и к ц и ју не под р а з у ме в а а п с о л у т но п р а в о свих да бу ду увек и у свим окол но сти ма пот пу но сло бод ни од огра ниче њ а. Пос т оје м ног об р ојн а ог р ан ич ењ а ко ји м а је з б ог оп ш т е г д о б р а св ак а о с о ба н уж но подв ргн ут а. Ур еђено д руш т в о које ја мч и сиг у рно с т сво јим чла но ви ма не мо же по сто ја ти на не ким дру гим те ме љи ма. 101 Н а т е ме љу на че л а с а мо од б р а не, од и з у з е т не в а ж но с т и, з а јед н и ца и ма п р а в о д а с е з аш т ит и од е п идем ије б олес т и која у г р ож ав а с иг у рно с т њ е н и х ч л а но в а. 102 Х а р л а но в а р а с п р а в а у т е ме љ е на је на с уд ском п ри х в а т а њу в а ж но с т и и в а љ а но с т и в а к ц и н и с а њ а к а о ме т о да б о р б е п р о т и в з а р а зн и х б о ле с т и. 103 Одл у ка за ко но давца није била подлож на судском по ни ште њу и због ја ке пот по ре у ис ку ству ове и дру гих зе ма ља. 104 Тај је слу чај ва жан прем да је про гла сио с л у ч ај Ja cob son v. M a s s a c h u s e t t s и с к љу ч у је н е о г р а н и ч е н о п р а в о п о јед и нц а д а ч ин и с в е што же ли са сво јим те лом. Al lan J. Ja cobs, Ne e d le s a n d No t e b o o k s: T h e Li m it s of Re q u i r i n g Im mu ni za tion for School At ten dan ce, Ha mli ne L. Rev. 33/ 2010, 187. 95 M. Sha pi ro, 87. 96 Wendy E. Par met, In for med Con sent and Pu blic He alth: Are They Com pa ti ble When it Co mes to Vac ci nes? Jo ur nal of He alth Ca re Law & Po licy 1/ 2005, 71. 97 J. Hod ge, L. Go stin, 855. 98 Ja c o b s o n v. Ma s s a c h u s e t t s, 197 U. S., 14 нав. пре ма J. Hod ge, L. Go stin, 855. 99 И з р а з п о л и ц и ј с к а ов л а ш ћ е њ а од н о с и с е н а ш и р о к а ов л а ш ћ е њ а с у в е р е н е д р ж а в е д а у р е ђу је п и т а њ а ко ја у т и ч у н а з д р а в љ е, с и г у р но с т, и оп ш т у д о б р оби т ја в но с т и. J. Ho dge, L. Go stin, 855. 100, R. Sil ver man, T. May, 57. 101 Ja c o b s o n v. Ma s s a c h u s e t t s, 197 U. S. 24., нав. пре ма J. Hod ge, L. Go stin, 855. 102 Ja c o b s o n v. Ma s s a c h u s e t t s, 197 U. S. 11, 12. 13., нав. пре ма W. Pa r met, 71. 103 W. Par met, 79. 104 Ja c o b s o n v. Ma s s a c h u s e t t s, 197 U. S. 35., нав. пре ма W. Par met, 79. 633

Др Ива на Ту цак, Ограничења аутономије у јавном здравству: обавезно... (стр. 621 645) обавезу увођења вакцинисања уставном исто вре ме но је по ста вио и огра ниче ња вла сти др жа ва да учи не оба ве зним све вак ци не. 105 З а к љу ча к ко ји п р о и з л а зи и з с л у ча ја Ja c ob so n v. Ma s sa c h u se t t s је сте да в а к ц и не ко је с е же ле у в е с т и к а о о ба в е зне мо р а ју п р о ћ и т е с т р а в но т е же (a ba lan cing te st), 106 мо ра би т и ре ч и о с ра зме р ном од г о во ру на ја в но зд ра в с т ве н у н у ж нос т. 107 Пре ма Џеј мсу Хо џу (Ja me s Hod ge) и Ло рен су Го сти ну (Law ren ce Go stin), Ja cob son је од ре дио огра ни че ња др жав ним овлашћењима. Ову оба - ве зу мо гу ће је уве сти ако су ис пу ње не сле де ће прет поставке, тј. мора посто - ја т и: ја в но зд ра в с т в е на н у ж но с т, раз ума н одно с и змеђу ја внозд ра вс т в ене и н т е р в е н ц и је и о с т в а р е њ а ле г и т и м н и х ја в но з д р а в с т в ен и х ц иљ ев а, мер а мо р а би т и с р а зме р на опа сно с т и ко ја п р е т и и т р е ба до п у с т и т и ме д и ц и н ск а из у зе ћа за оне по је дин це ко ји би вак ци ни са њем пре тр пе ли ште ту. 108 То би зна ч и ло да д р ж а в а не мо же ле г и т и м но п р о п и с а т и в а к ц и н и с а њ е про тив свих бо ле сти за ко је по сто је вак ци не. Мо же ли се на че ло ште те приме н и т и и на оне б о ле с т и п р о т и в ко ји х је в а к ц и н и с а њ е п ри ма р но усме р е но на з а ш т и т у с а мог по је д и н ца ко ји с е в а к ц и н и ше, а не ш и р е з а јед н и це? 109 То је на ро чи то ва жно утвр ди ти он да ка да је при ро да бо ле сти и опа сно сти ко је од ње пре те спор на. 110 Та ко с е на ме ће п и т а њ е у в о ђе њ а о ба в е з е в а к ц и н и с а њ а з а б о ле с т и ко је се не мо гу пре не ти уо би ча је ним ме ђу људ ским кон так ти ма не го по пут полно п р е но си ви х б о ле с т и на с т а ју ри зи ч н и м по на ша њ ем по је д и н ца. У но ви ји м р а до ви ма т о је по с т а ло в а ж на т е ма мо р а л н и х и ус т а в но п р а в н и х р а с п р а в а. Ко ји би би ли устав ни осно ви за на ме та ње ове ду жно сти? На ро чи то је конт р о в е рз но у в ођењ е нови х в а кц и на п р от и в Х П В - а. 111 На ме ће се пи та ње је ли за шти та тре ћих ли ца до вољ но сна жан раз лог оправ да ња при си ле код вак цин и с а њ а п р о т и в ов е пол но п р е но си в е б о ле с т и. 112 По зна то је да ви рус ХПВ-а мо же до ве сти до ра ка цер вик са ко ји је дру ги нај че шћи узрок ра ка ме ђу жена ма на свет ском ни воу. 113 То је раз лог за што је до ступ ност вак ци не на ве ла 105 A. Ja cobs, 174. 176. 106, 171. 107 A. Ja cobs, 201. 108 J. Hod ge, L. Go stin, 855. О в у и н т е р п р е т а ц и ј у Хо џ а и Го с т и н а c i t i r a ju б р ој н и д р у г и ау т о р и. П р и м е р а р а д и, M. S h a p i r o (10 8.) п а р а ф р а з и р а а у т ор е д а ј е т о б ил а п рв а с у дс к а уо пш т ен а и зј ав а о ус т а вн и м огра ничењима владе. Та предложена четири стандарда премда су допуштала јавноздрав - с т в е н у и н т е р в е н ц и ј у, з а х т е в а л а с у р а с п р а в н и п о с т у п а к р а д и з а ш т и т е с л о б о д е. 109 Вид. I. Tu cak, 783 800. 110 R. Fi eld, A. Ca plan, 113. 111 По ч е т н а с е р а с п р а в а в о д и л а о ко в а к ц и н а Га р д а с и л п р о и з в о ђ а ч а Ме рц к а. В а к ц и н у је одо бри ла аме рич ка Аген ци ја за хра ну и ле ко ве у ју ну 2006., 112. 112 Mel lo, M. M., R a t i o n a l i z i n g Va c c i n e I n j u r y C o m p e n s a t io n, B i o e t h i c s 1/2008, 3., E. M a l m q u i s t et al.; 22. 113 У САД-у је 2006. за бе ле же но 9710 но вих слу ча је ва и 3700 смр ти (R. Fi eld, A. Ca plan, 120.). У зе мља ма у раз во ју си ту а ци ја је још го ра (E. Malm qu ist et al., 19.). 634

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 м но г е да з а г о в а р а ју о ба в е зно в а к ц и н и с а њ е де в ој ч и ца п р о т и в ов е з ло ћуд не б о ле с т и. 114 Бу ду ћи да је ефи ка сност вак ци не про тив ХПВ-а огра ни че на на по је д и н це ко ји н и с у би л и и з ло же н и б о ле с т и и д а не м а у ч и н к а код а к у т не и н фек ц и је, и м у н и за ц и ју т реба сп ровес т и п ре него ш то девој ч и це уђу у пол н и жи вот, пре по ру ка је у је да на е стој или два на е стој го ди ни. 115 Ос та ви мо л и по с т ра н и п ро бле ме ве за не за у во ђе ње сви х но ви х ва к ц и на, ри зи ке в е з а не у з њи хо ву си г у р но с т и е фи к а сно с т к а о и к л и н и ч ко ис к у с т в о с ва к ц и ном, 116 ва к ц и н и са ње п ро т и в ове бо ле с т и по ве за но је и с н и зом д ру г и х прав них и етич ких про бле ма. Ме ђу њи ма је сва ка ко и то да та бо лест не мо ра би ти смртоносна будући да постоје и успешне ал тер на тив не ме то де пре венц и је ра к а це р ви к са. 117 Но као нај ва жни је тре ба на ве сти да бо ра вак у школ ској с ре д и н и не по ве ћа ва мо г ућ нос т за ра зе, бо лес т не у т и че на спо соб нос т по хађа ња на ста ве, те кар ци ном не на сту па у школ ском уз ра сту де вој чи ца не го је по треб но низ го ди на на кон за ра зе да би се бо лест раз ви ла. 118 Ова је чи њени ца на ро чи то ва жна у аме рич ком прав ном си сте му бу ду ћи да је у тој зе мљи п ри си л а у в е зи с в а к ц и н и с а њ ем по с р ед на: на и ме, в а к ц и н и с а њ е је о ба в е зно за то што је у свим др жа ва ма услов упи са у при ват не и др жав не шко ле. 119 Код в а к ц и не п р о т и в Х П В по с т а в љ а с е и п и т а њ е з а ш т и т е јед на ко с т и и пра вед но сти. Реч је о бо ле сти ко ја углав ном штет но ути че на же не. Прем да се овом бо ле сти мо гу за ра зи ти при пад ни ци оба по ла, код мушка раца кли ничка па т олог ија н ије ко нач но у т вр ђе на. 120 Тре ба ју л и се с т ог а ва кц ин и сат и п рипа д н иц и о ба пола? При су т на су и д ру г а по ве з а на спор на по л и т и ч к а п и т а њ а, на ро ч и т о о мог ућнос т и у т ицаја ва кц ин исања на ра но у п у ш та ње де це у пол не од но се, ш т о мо же би т и у ко л и зи ји с по ро д и ч н и м вред но с т и ма. 121 Мо ра мо се сло жи ти с ау то ри ма ко ји ис ти чу да уво ђе ње вак ци ни са ња про тив ове бо ле - сти не мо же про ћи тест рав но те же из слу ча ја Jac obso n v. Ma ssa ch use t t s. 122 У овом кон тек сту ва жно је спо ме ну ти да се и хр ват ски Устав ни суд во дио за шти том тре ћих ли ца и др жав ним ин те ре си ма када је подржао устав - ност За ко на о за шти ти ста нов ни штва про тив за ра зних бо ле сти: 114 A. Ja cobs, 181. 184. 115 То је п р е по ру к а а ме ри ч ког С а в е т о д а в ног од б о р а з а и м у н и з а ц и ју п ри М ин ис т а рс т ву здра вља и со ци јал не бри ге. R. Fi eld, A. Ca plan 112., E. Malm qu ist et al., 20. 116 A. Ja cobs, 192., R. Fi eld, A. Ca plan, 112. И кад су по сре ди до бро вољ не вак ци не, уво ђење ви со ко ри зичних вакцина оправдано је само код ви сокоризичних болести. M. Shapiro, 100. 117 Па па-тест је за слу жан за сма ње ње смрт но сти од ра ка цер вик са за ви ше од 50% у пе ри о ду од 1982 до 2002. R. Fi eld, A. Ca plan, 120. 118 A. Ja cobs, 174. 176., R. Fi eld, A. Ca plan, 120. 119 A. Ja bobs, 192.Вид. Zucht v. King, 260 U. S. 174 (1922). 120 A. Ja cobs, 174. 176., R. Fi eld, A. Ca plan, 120. 121 A. Ja cobs, 174. 176., R. Fi eld, A. Ca plan, 112. 122 A. Ja cobs, 192. 635