А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б н а м и т о л о г и ја, 2003; По с л е, 2005; До в ољ н о, 2008; Је д и н о ве т ар, 2011; Би т и, 2013; У до бар час, 2016. Књи ге пе са ма и при ча за де цу: Д у г м е б е з к а п у т а, 2002; П у с т ол ов ин е је д н о г з р н а к а ф е (по е м а), 20 0 4; Ка д с е р а з б о л е о п е т а к, 2006; На п р и м е р, 2006; Не ж н а п е с м а о н е ж н ом в е т р у Д у в ољу б у (п о е м а), 2 0 0 6; Б ож и ћн а п р и ч а, 2007; М у з и к а т р а ж и уши, 2008; Игро ка з и, 2010, Пе т а р и п е р т ле, 2010; Пр и ч а о д о бр ој м е т л и, 2010; Ст и ж у бл ес е, ч ув а јт е с е, 2010; Лу ка из олу ка, 2011; Ис и д о ра и з у б, 2011; Баш је до бро ро ди ти се, 2012; За г о н е т ка ре т ка з в а н а а р х и т е к т а, 2013; Б о ја н Мр в и ц а и з а ко п а н о бл а г о, 2013; Ко га се ти че ка ко жи ве приче, 2013; Ци п е л а н а к р а ј у с в е т а, 2014; Чу д е с н и п о д в и з и А з б у ч ка Пр в о г у т р и д е с е т с л о в а, 2015; Бај ке пле не и са сце не, 2016. С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л (ST E P H E N BA SK E R V I L L E), р о ђ е н 1957. г о д и не. Ра д и к а о п р о ф е с о р по л и т и ч к и х н а у к а н а П а т ри к Хе н ри ко ле џ у у Ви р џ и н и ји у Сје д и њ е н и м А ме ри ч к и м Д р ж а в а м а. С м а т р а с е в о де ћ и м ау то ри те том за пи та ња раз во да, ста ра тељ ства и по ро дич них судова. Њего ва дела, члан ци и ра до ви су об ја вљи ва ни у Ва шинг тон тај мсу, Ва шингтон посту, Спектатору и многим дру гим листовима. Проучава религију, по л и т и к у, по л и т и ч к у и де о лог ију, пород и ц у, ве р ске сло бо де и д ру ш т во. Об ја в ље не к њи г е: Ta k e n In to Custo d y (Ст ав ље н п од с т арат е љс т о), 2007; The New Po li tics of Sex: The Se xu al Re vo lu tion and Ci vil Li berty (Но ва пол и т и к а с е к с а: С е к с у а л н а р е в о л у ц и ја, г р а ђ а н с ке с л о б о д е, и р а с т м оћ и в л а д е), 2017. (С. Ј.) СА ЊА ВЕ СЕ ЛИ НО ВИЋ, ро ђе на 1994. у Би је љи ни, БиХ. Сту дентки ња на ма стер сту ди ја ма Од се ка за срп ску књи жев ност и је зик на Фи лозоф ском фа к ул т е т у у Но вом Са д у. П и ше п ро зу, с т у д и је, есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ВЕ СН А ГА Ј И Ћ, ро ђе на 1982. у Бе о г ра д у, од ра сла у Сме де ре ву, ж и ви у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и 366
С т ок хо л м у. П и ше н а у ч не р а до в е, е с е је и к ри т и ке и з о б л а с т и ис т орије у ме т но с т и, м у з е о ло г и је и с т у д и ја к у л т у р е, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. В Л А Д И С Л А ВА Г ОР Д И Ћ П ЕТКОВИ Ћ, р о ђ е н а 19 67. у С р е м с кој М и т р о ви ц и. А н гл и с т а, б а ви с е к њиже вном т ео ријом и ис т оријом, п ише с т у д и је, е с еје, к њи же в н у к р и т и к у и п р е в о д и с е н гле ског (С. Џоу н с, Е. Би ти, Е. Бар џис, Е. Хе мин гвеј, В. Шек спир, В. Ален и др.). Глав на је у р ед н иц а б иб л иот ек е П рв а к њ иг а М ат иц е с р п с к е. О б ја в љ е н е к њ и г е: Син так са ти ши не: по е ти ка Реј монда Кар ве ра, 1995; Хе мин гвеј по е тика к ра тке п р иче, 2000; Коресп он де нц ија т око в и и л и ко в и п ос т мо де р не про зе, 2000; Ви рт уе лн а к њи ж е вн о с т, 2004; К њиж е вн о с т и с в акод н е в и ц а, 2007; Ви р т у е л н а к њи ж е в н о с т I I, 2007; На ж е н с ком ко н т и н е н т у, 2007; Ф о рм ат ир а њ е, 2009; М и с т и к а и м е х а н и к а, 2010; Увод у род не т е о р и је (уџ бе ник, гру па ау то ра), 2011. При ре ди ла ви ше књи га. ЂОР ЂЕ ДЕ СПИЋ, ро ђен 1968. у Ужи цу. Пи ше сту ди је, огле де, есеје и књи жев ну кри ти ку. Од 2017. го ди не је глав ни и од го вор ни уред ник Ле то пи са. Објављенe књигe: Ак си о ло шки иза зо ви, 2000; Спирални траго ви кри ти ке и есе ји о срп ском пе сни штву, 2005; Пор ек л о п ес м е п о т е нц ија л и н т е рт е кс т уа лн ос т и у п о ез и ји Ми о д р а г а Па в л о в и ћ а, 2008; Пр е ж и в е т и у т е к с т у, 2011. При ре дио: Ве љ ко Пе т р о в и ћ, 2014. Ж А Н Е ТА ЂУ К И Ћ П Е РИ Ш И Ћ, р о ђ е н а 1956. у Б е о г р а д у. Д уг и н и з г о д и н а б а ви с е ж и в о т ом и де лом И в е А н д ри ћ а, р а д и к а о ру ко в о д и л а ц Це н т р а з а до к у ме н т а ц и ју З а д у ж би не И в е А н д ри ћ а. О б ја в љ е не к њи г е: Ка в а ље р с в е т ог д у х а. О је д ном не д о в р ше ном ро м а н у Иве Андр ић а, 1992; Је в р е јс к и п о рт р ет и у д е л и м а Ив е Ан д р и ћ а, 2005; Ку л и н а р с к и п у т о п и с и ин тер на ци о на л ни к у вар, 2008; Пи сац и п ри ча с тва ра лач ка би о гра фи ја Ив е Ан д р и ћ а, 2012; На по чет ку свих ста за Ан дрић и Ви ше град, 2015. При ре ди ла је ви ше књи га на ших пи са ца. МИ ЛОШ ЖИВ КО ВИЋ, ро ђен 1984. у Пље вљи ма, Цр на Го ра. Истори чар у ме т но ст и, ис т ра ж и вач- са ра дн и к Ви занто ло ш ког и н ст и т у та СА Н У, док т о р а н д н а Оде љ е њу з а ис т о ри ју у ме т но с т и Ф и ло з о ф ског ф а к у л т е т а у Бе о гра ду. По све ћен је ис тра жи ва њи ма срп ске сред њо ве ков не и ви зантиј ске уметности, посебно зидног сликарства, сликаног украса рукописн и х к њи г а и и ко но п и с а, н а у ч не р а до в е о б ја в љу је у до м а ћој и с т р а ној пе ри о д и ц и. ВУ ЛЕ ЖУ РИЋ, ро ђен 1969. у Са ра је ву, БиХ. Пи ше про зу и ра дио- -д р а ме. К њи г е п ри по в е д а к а : Умри му шки, 1991; Дв и је г о д и н е х л а д н о ћ е, 1995; У к р е в е т у с а Ма д о н ом, 1998; Ва л ц е р и и с н о ш а ји, 2001; Ка т е н а ч о, 2011; Та ј н а ц р в е н о г з а м ка, 2015; Ро м а н б е з о р м а н а, 2017. Ро ма ни: Б л а г и 367
да н и за т и м п ро ђ у, 2001; Рин фуз, 2003; Ти гре ро, 2005; Ц р не ћур ке и др у га к њи га Ц р н и х ћ у р к и, 2006; Мр т в е б ра в е, 2008; На р од ња ко в а с м р т, 2009; Не де ља п а цо ва, 2010; Срп ска т р и ло г и ја ба би ло н и ја да, 2012; Ре п у бл и ка Ћо п и ћ н а р о д н о о с л о б о д и л ач к и р о м а н у д е в е т о ф а н з и в а, 2015. Књи га р а д ио -д р а ма: Цр ни глас за бе лу хар ти ју се дам ра дио-дра ма о срп ским п и с ц и м а, 2017. СР БА ИГ ЊА ТО ВИЋ, ро ђен 1946. у Кња жев цу. Ди пло ми рао и маг и с т ри р а о н а Ф и ло ло ш ком ф а к у л т е т у у Б е о г р а д у, п и ше по е зи ју, п р о з у, д раме, е с еје и к њижевн у к рит ик у. К њиг е пес ама: Који нем ај у д уше, 1971; Дес е т и к р у г, 1975; С л а г а ч н и ц а, 1981; Ре п т и л /п о л и п т и х, 1983; Зо граф о ш т р а с р ц а, 1989; Ра ш љ а р, 1989; Га чу ћи у но ви век, 1993; Вар ва ри на По н т у (из бор), 2000; С уд б е н и к, 2001; С л е п и п у т н и к, 2007; Чим сва не и д р у ге у т о п ије, 2011; Ма л а ј у т а рњ а а лх ем и ја (из бор и но ве пе сме), 2012; С л о б о д а н п а д: и з а б р а н е п е с м е 1991 2011, 2012; Ве л и к и в и д, 2012; Ци н о бер, 2015. Књи ге про зе: Црв у гла ви (крат ке при че), 1988; Ка ко ми је жа ба ул е т е л а у ус т а и л и о с а м о с а з н а в а њу (ро ман-оглед), 1988; Кад смо сви би л и Ти т о и др уге п р иче, 1994; Д убока Кина, 2003; Ни же и на н и же, 2005; Пр о л а з н а к у ћ а, крат ке при че, 2011. Дра ма: Из ла зе на да ске три кра ља од Дан ске (у књи зи Са вре ме на срп ска дра ма 5, 1999). Књи ге есе ја, крит и к а, с т у д и ја : С а л о м и н а ч и н и ја, 1970; До б а ко л а ж а, 1978; По е т и з а м стри па, 1979; Пр о з а п р о м е не, 1981; Текст и свет, 1982; Сре ћн и Вав ил он, 1986; К њиж е вн о с т и н ов и м и т, 1988; Х р он ич а р, б у нт о вн и к, а лх ем ич а р, 1989; Де с е т с рп с к и х п е с н и ка, 1992; Х р о н и ка п е с н и ч ко г ум е ћ а, 1992; На мра в у не бо, 1999; Без облан де, 2000; Сце на на тац ни, 2003; Све т ме д и ја Пе тра Зе ца, 2010; Лир ски осмо глас, 2012; Про за про ме не де кон струкц и ја - ко н с т р у к ц и ја, ко н в е н ц и је и и н о в а ц и је у с а в р е м е н ој с р п с кој п р о з и 1950 1990, 2012; Кри за у ви ше лек ци ја, 2014. СО ФИ ЈА Ј Е Л И Ћ, р ођена 1989. у Ша пц у. С т уд ир ала енглеск и јези к на Фи лозоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду и сте кла зва ње мастер филолог -а н гл и с т а. Ба ви се мар ке т и н г ом, д р ж и ча с о ве ен гле ског је зи к а и ра д и к а о хо н о р а рн и п р е в о д и л а ц. П р ев од и т е кс т ов е и з о б л ас т и ф а рм ац ије, медицине, ин фор ма ти ке, пра ва, по ли ти ке и дру гих, а за ни ма ју је лин гвисти ка и књи жев ност. ВЕ СНА КАПОР, ро ђе на 1965. у Невесињу, БиХ. Филолошки факултет завршила у Бе о гра ду. Пи ше про зу и књи жев ну кри ти ку, ра ди у Студент ском кул тур ном цен тру у Бе о гра ду као уред ник књи жев ног про грам а. О б ја ви л а : р о м а н Т р и с а м о ћ е и л и м је с т о н е д о в р ш е н и х с т в а р и, 2010. Збирке п рич а: По се ћ а њу се хо да ка о п о м е се ч и н и, 2014; Као што и ва ма ж е л и м, 2016. 368
БИ ЉА Н А М И Ч И Ћ, р о ђ е н а 19 78. у П а р а ћ и н у. Д и п ло м и р а л а је и м а г и с т ри р а л а н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Н и ш у. П и ше с т у д и је, е с е је и к њи же в н у к ри т и к у, ж и ви и р а д и у Ле сков ц у. О б ја в љ е не к њи г е: Под је з и ком, н а д г о в о р ом о г л е д и о На с т а с и је в и ћ у и Џу н и ћ у, 2010; Пе с н и к о ко в а н и х в из ија п оез ија и п ое т ика Мил ан а Де д и н ц а, 2014. При р е д и л а: Мом ч и л о На с т а с и је в и ћ, 2016; Ос ка р Да в и ч о, 2017. И ВА Н Н Е Г РИ ШО РА Ц, р о ђ е н 1956. у Трс т ен ик у. П иш е п оез иј у, про зу, дра ме, сту ди је и књи жев ну кри ти ку. Од 2005. до 2012. го ди не био је гл а в н и и од г о в о р н и у р ед н и к Ле т о п и с а, а од апри ла 2012. је пред седн и к Ма т и це с рпске. К њиг е пе с ама: Т р ул а јабука, 1981; Ра к ља р. Же л у да ц, 1983; Зе м љо п и с, 1986; Абра када бра, 1990; Топ л о, х л ад н о, 1990; Хоп, 1993; Ве з н и ц и, 1995; Пр и л о з и, 2002; По т а ј н и к, 2007; Св е т и л н и к, 2010; Ка м е н а чтенија, 2013; Чте ни ја (из бор), 2015; Ма тич ни млеч, 2016; Изложба облака (из бор и но ве), 2017. Ро ман: Анђ е л и ум ир у, 1998. Дра ме: Ф р ед и ум ир е, 1987; Куц-куц, 1989; Ис тра га је у то ку, зар не?, 2000; Ви диш ли сви це на не бу?, 2006. Сту ди је: Ле г и т и ма ци ја за бес к ућ ни ке. Срп ска неоавангардна п о е з и ја п о е т ич к и иде н т и т е т и ра з л и ке, 1996; Ли р ска а у ра Јо ва на Д у ч и ћ а, 2 0 0 9. П р ед с ед н и к ј е Ур е ђ и в ач ко г од б о р а С р п с ке е н ц и к л о п е д и је, том 1, књ. 1 2, 2010 2011, том 2, 2013. М ИЛ ИВ ОЈ Н ЕН И Н, р ођ е н 1956. у Лок у, Ш а ј к а ш к а. К њ и ж е в н и кри ти чар и исто ри чар. Об ја вље не књи ге: С-аве ти кри ти ке, с -око ви по е зи је, 1990; Све т и с лав Сте фа но в ић п ре те ча мо дер ни зма, 1993; С ме ром и без ње, 1993; Су о ча ва ња, 1999; Ства ри ко је су про ш ле, 2003; Стари лисац, 2003; Слу чај на књи га ко лаж о То до ру Ма ној ло ви ћу, 2006; Срп ска пес н и ч ка м о д е р н а, 2006; Сит не књи ге о пре пи сци срп ских пи са ца, 2007; С л а т ка к њи га, 2008; Се да м бе л е ж а ка м а л а к њи га о Ц р ња н с ком, 2009; Са в и че н т а срп ск и к њи жев н и ц и ис ко са, 2010; Све т и м и р ис п а м т и ве ка фр а г м е н т и о Ла з и Ко с т и ћ у, 2011; С а в и ћ Ми л а н, 2011; Се д а м б р е ж у ља ка к њи га о Ц рња нс ком, 2013; С л а вн и Ша јка ш о Ла з и Ко с т и ћу, 2014; С л о в о т в р д о о п р е п и с ц и И л а р и о н а Р у в а р ц а, 2016; Св и м о ји б а н а т с к и п и с ц и п р и к а з е и п р и к а з и, 2016; Св е т и с л а в С т е ф а н о в и ћ, оп е т, 2016; С р е т е н Ма р и ћ, 2017; С р п с к и х н ов ин а д од а т а к и д р у г и д о д а ц и, 2017. При р е д ио ви ше к њи г а и а н т о ло г и ја. ЈО ВА Н ПО ПОВ, р о ђ е н 1962. у Но в ом С а д у. П и ше с т у д и је, е с е је, књи жев ну кри ти ку и пре во ди са фран цу ског. Об ја вље не књи ге: Ос ло бо ђен и ч и т а л а ц: ог л е д и о т е о р ији и п ра кс и ч и т ања, 1993; К л ас иц ис т ичка поети ка романа, 2001; Читања не изве сно сти огле ди из ком па ра ти стике, 2006; Дво бој као књи жев ни мо тив те ма то ло шка сту ди ја, 2012. НА ДЕЖДА ПУРИЋ ЈОВАНОВИЋ, рођена 1974. у Бе о гра ду. Ди плом и р а л а и м а г и с т ри р а л а с рп ск у к њиже вно с т н а Ф илолош ком ф ак у лт ет у 369
у Б е о г р а д у. Б а ви с е ис т р а ж и в а њ е м с рп ске ау т о би о г р а ф ске и мемоа рске про зе XVIII и XIX века. Пише по езију, про зу и књи жев ну кри ти ку, уред и л а ви ше з бирк и поезије. К њиг е пес ам а: Вод е, 2006; Хаљин е и з м уз еја, 2017. ГО РИ Ц А РА Д М И ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н а 19 9 2. у С ом б о ру. Д и п ло м и р а л а и ма с т е ри ра ла на Одсек у з а с рпск у к њижевно с т Филозофског фак улт ет а у Но вом Са ду. Ба ви се про у чавањем новије срп ске књи жев но сти и истори је у ме т но с т и, п и ше по е зи ју, е с е је, к њи же в н у, по з о ри ш н у и фи л м ск у к ри т и к у. К њи г а пе с а м а : Стри жи ма ску, ко нак не маш, 2017. Н Е ВЕН А СА ВИ Ћ, р о ђе на 1993. у Ара н ђе лов ц у. Ст у ден т је з ав рш не г о д и не о снов н и х с т у д и ја с рп ске к њи же в но с т и н а Ф и ло з о ф ском ф а к у л т е т у у Но в ом С а д у. П и ше е с е је и к р а т ке п ри че, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. ДРА ГАНА В. ТО ДО РЕ СКОВ, рођена 1975. у Но вом Са ду. Пи ше крит и ч к е и к њ и ж е в н о и с т о р и ј с к е т е к с т о в е. Б а в и с е и с т р а ж и в а њ е м с р п с к е к њи же в но с т и Х I Х и Х Х в е к а. О б ја в љ е не к њи г е: С т е р и ји н е п а р о д и је и ск уш е ња (п ос т)м оде рн ог ч ит ања, 2009; Да н, кон т е кс т, б р з и н а в е т ра, 2010; Пи с а т и д а љ е и з а б р а н е к р и т и ке, 2012; Те ло пе сме есе ји и крити ке о срп ском пе сни штву, 2013; Тра гом ко че ња при сва ја ње, пре о дев а ње и ра с л о ја в а ње с т в а р но с т и у п о е т и ц и Ј у д и т е Ша л го, 2014; Збо гом, п р и ч и н а и с т и н о! О г л е д и о с т р а т е г и ја м а с р п с к и х п р и п о в ед ач а, 2015; Јунаци наших ва ро ши огле ди и кри ти ке о са вре ме ним срп ским при пов е д а ч и м а и њи х о в и м л и ко в и м а, 2017. При ре ди ла ви ше књи га. СВЕТЛАНА ТОМИН, рођена 1964. у Но вом Са ду. Ба ви се про у чава њем срп ске сред њо ве ков не к њи жев но ст и, п и ше ст у д и је и огле де. Об јављене књи ге: Вла ди ка Мак сим Бран ко вић, 2007; Књи го љу биве жене српског сред њег ве ка, 2007; Де с п о т и ц а и м о н а х и њ а Ан ге л и н а Б р а н ко в и ћ с в е т а м а ј ка Ан ге л и н а, 2009; Му ж а с т в е н е ж е н е с рп с ко г с р е д њ е г в е ка, 2011; Срп с ка к р а љи ц а Је л е н а в л а д а р ка и м о н а х и њ а, 2014; О ч и с р д ач н е т о п о с и, у з о р и и д е л а њ е и д е а л н е в л а д а в и н е у с рп с кој с р е д њ о в е ко в н ој д рж ав и (ко а у т о р Н. Половин а), 2016; Дес п о т Ђ о рђ е Б р а нков и ћ Св ет и в л а д и к а Ма к с и м, 2 016. П р и р е д и л а : С т а р а с р п с к а к њи ж е вн о с т, 2001; Ђ о р ђ е С п. Ра до ји ч и ћ, Кул тур но бла го Да ли зна те?, 2006; Ђор ђе Сп. Ра до ји ч и ћ, Ис т о р и ј с ке р а с п р а в е, 2007. При р е д ио Б р а н и с л а в К А РА НО ВИ Ћ 370