ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *

Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу jpapovic@gmail.com ЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У * Са же так: Рад је п о све ћен ош тећени м лицима и сведоцима у крив ичном п о с т у пк у, као п о се б н о осе т љи в ој ка т е го р и ји у че с н и ка. На јп ре с у и зд в о јене гру пе ли ца ко је због сво јих осо би на мо гу би ти у ве ћој ме ри угро же на учеш ће м у к р и в ич ном п о с т у п к у. Пр и ка з а н а с у п о з и т и в н а реше ња и з у п оре дног за ко но дав ства ко ји ма се омогућава појачана за шти та осе тљи вим уче сни - ц и м а у к р и в ич н ом п о с т у п к у. За т и м је п ре д с т а в ље н о ре ш е ње п ре д в и ђе н о у до маћем за конодавству. Описане су процесне могућно сти за заштиту све - до ка у кри вич ном по ступ ку. Као при мер до бре прак се пред ста вљен је рад ту жи ла шта ва с ци љем ин фор ми са ња и за шти ће них и све до ка. Кључ не ре чи: с в е д о ц и, о ш т е ће н и, п о д р ш ка. 1. УВОД Бр ој н и с л у ч а је в и р а з н и х о б л и к а к ри м и н а л и т е т а к а о м а њ е и л и ви ше видљива манифе ста ци ја ин тер пер со нал них од но са ме ђу чланови ма за једн и це и ч ла новима пор од ице, п р едс т ав љ ају појаву и ма нен тн у људ ском р о д у, још од ства ра ња пр вих људ ских гру па. Иа ко су се вре ме ном раз ви ли но ви об ли ци кри ми на ли те та на си ља, као што је зло чин мр жње, код ко јих је шанса да се по ста не жр тва јед ног та квог по на ша ња исто вет на код оба по ла, * Рад је ре а ли зо ван у окви ру про јек та б р. 179 0 4 6, М и н и с т а р с т в а з а п р о с в е т у, н а у к у и т е х н о л о ш к и р а з в ој Ре п у б л и ке С р б и је 137

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) о с т а л и о б л и ц и к ри м и на л и т е т а на си љ а, ко ји с е о т е ло т в о ру ју у ви д у к рв н и х де л и к а т а, на си љ а у по р о д и ц и, т р г о ви не љу д и ма, с ек с у а л не де л и н к в ен ц и је и д р уг о, одл и к у ј у с е т и м е д а је с т е п е н в и к т и м и з а ц и је н ај в е ћ и код о с о б а жен ског по ла. Б е з о б зи р а ш т о с у б р ој не д р ж а в е ш и р ом св е т а и з г р а д и ле од г о в а р а ју ћ и лег и слат и вн и ок ви р за све побројане обл ике к рим инал ит ет а насиља, у з јасн у к а зне н у по л и т и к у р е т ри бу т и в ног к а р а к т е р а, успе ш но с т в о ђе њ а к ри ви ч ног по ступ ка за ова кри вич на де ла у број ним слу ча је ви ма за ви си од све до че ња жр тве или дру гих ли ца ко ји по се ду ју дру ге ин фор ма ци је ре ле ват не за до - но ше њ е од г о в а р а ју ће п р е с уде. Д руг и м р еч им а, р еа кц ија д рж а вн и х о рг ан а п р е м а ж р т в а м а к ри м и н а л ит ет а н асиљ а, а н ар оч ит о п р ем а жен ам а и дец и ж р т в а м а, ч е с т о је о б е л е же н а с е к у н д а р н о м в и к т и м из ац ијо м, п р и ч ем у је кри вич ни по сту пак пре пун од ре ђе них пре пре ка, што ре зул ти ра оне мо гу ћав а њ ем до но ше њ а п р а в но сна ж не о с у ђу ју ће п р е с у де. С т о г а с е у св е т у ја ви л а пот р еба п р оф есиона лног р ада с а ж рт в ама к ри м и на л и т е т а на си љ а, с ц и љ ем спре ча ва ња њи хо ве се кун дар не вик ти ми за ци је. Рад са жртвама криминалите та на си ља огле да се у то ме да при ту жи ла штви ма по сто је по себ не струч не слу жбе ко је пру жа ју по моћ жр тва ма и све до ци ма или да жр тва ма или сведо ц и ма с т ру ч н у по моћ п ру ж а ју не в л а д и не о р г а н и з а ц и је. Н а ов ај на ч и н до - л а зи до о сна ж и в а њ а п р о це сног по ло ж а ја ж р т в е, у з и з б е г а в а њ е ев ен т у а л не си ту а ци је да жр тва са ма се бе кри ви за из вр ше но кри вич но де ло. 2. СВЕ ДО ЧЕ ЊЕ ПО СЕБ НО ОСЕ ТЉИ ВИХ КА ТЕ ГО РИ ЈА Л И Ц А У ЗА КОН С К И М РЕ Ш Е ЊИ М А По ве ћа ња бор ба д р жа ве п ро т и в ра з л и ч и т и х об л и ка к ри м и на л и т е т а наси љ а з а х т е в а и з в о ђе њ е р а зн и х до к а зн и х с р ед с т а в а, п ри че м у ис к а з св е до к а код не ких кри вич них де ла пред ста вља основ за до но шење осуђујуће пресуде. Као по себ но осе тљи ва ли ца, чи је је све до че ње нео п ход но, мо же мо на ве - сти де цу и осо бе жен ског по ла ко је су жр тве на си ља у по ро ди ци или не ког о б л и к а к ри ви ч н и х де л а п р о т и в пол не с ло б о де с ек с у а л не де л и н к в ен ц и је. Сје д и њ е не А ме ри ч ке Д р ж ав е с у п р е по зн а ле по т р е бу д а п ру же де ц и, ко ја су не са мо жр тве, већ и све до ци на си ља пре ма дру гим чла но ви ма по род и це, не о п ход н у по моћ и з а ш т и т у. С т о г а с у 24 с а в е зне а ме ри ч ке д р ж а в е и По р т о ри ко у в е ле у св о ја к ри ви ч на з а ко но да в с т в а од р ед бу ко ја с е од но си на св е до че њ е де це о с л у ча је ви ма на си љ а у по р о д и ц и. У јед ном де л у с а в е зн и х д р ж а в а, по п у т Ари зо не, К а л и фор н и је, Де ле в а ра, Фло риде, Луизијане, Јуж не К а р о л и не и Ве р мон т а, п р о п и с а но је да је де т е св е док к ри ви ч ног де л а на сиље у по ро ди ци у слу ча ју ка да је оно из вр ше но у ње го вом при су ству или ка да де те опа жа да је де ло из вр ше но. Са ве зна др жа ва Оха јо пред ви де ла је и 138

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 свом кри вич ном за ко но дав ству да је на си ље у по ро ди ци из вр ше но у при суству де те та под усло вом да је де те би ло у бли зи ни, под чи ме се сма тра удаље ност не ви ше од 30 сто па, што у ме три ма пред ста вља 9, 14. Ујед но, де те се мо же на ћи као све док на си ља у по ро ди ци уко ли ко жи ви на истом ме сту као оста ли чла но ви по ро ди це, без об зи ра на то да ли је би ло при сут но или ви де ло и з в р ше њ е ов ог к ри ви ч но де л а. У о с т а л и м с а в е зн и м д р ж а в а ма, к а о што су Ар кан зас, Џор џи ја, Аља ска, Ха ва ји, Ај да хо, Или но ис, Ин ди ја на, Миси си п и, Мон т а на, С е в е р не К а р о л и на, О к л а хо ма, О р е г он, Ју т а, Ва ш и н г т он и Пор то ри ку про пи са но је да до ис ка за де те та код кри вич ног де ла на си ља у по ро ди ци до ла зи под окол но шћу да је де те мо гло да ви ди или чу је акт наси ља пре ма чла ну по ро ди це. 1 Су ђе ња за кри вич на де ла на си ља у по ро ди ци код ко јих се као све до ци ја вља ју де ца по ка за ла је да по сто је број не по те шко ће при ли ком да ва ња иск аз а дет ет а. Н аи ме, св а к и с л у ч ај н а си љ а у по р о д и ц и и м а св о ју д и н а м и к у в р ше њ а на си љ а, ш т о ус ло в љ а в а д ру г а ч и је окол но с т и св а ког по је д и нач ног с л у ч а ја. Та ко ђ е, р а з л и ч и т о с т св аког појед ин ачног с л у ч аја одл ук ује с е и у то ме да ли се на си ље вр ши од стра не ду го го ди шњег парт не ра или је он рез ул т ат де ло в а њ а на си л н и к а ко ји је у па р т не р ском од но с у с а ж р т в ом к р а ћ и в р е мен ск и пе ри од. Све до че ње де те та се до дат но усло жња ва у слу ча је ви ма по сто ја ња по - ро ди ца са ви ше де це, при че му је јед но де те по зва ло ор га не уну тра шњих по с ло в а к а ко би п ријавило насиљ е, док д руг о н и је би ло сп р ем но да п ри ја ви јед ног ро ди те ља за на си ље. Та ко ђе, у слу ча ју да је на сил ник ујед но и но сила ц фи на н сиј ске с т а би л но с т и це ле по ро д и це мо же до ћ и до ве ћег п ри т и ска на де т е д а не св е до ч и, је р би до но ше њ ем о с у ђу ју ће п р е с уде пор од иц а о с т ал а без фи нан сиј ске по др шке. До кри вич ног го ње ња на сил ни ка до ла зи на кон не - ко ли ко што при ја вље них, што не при ја вље них слу ча је ва на си ља ме ђу чла - но ви м а по р о д и це, ч и ме с е до д ат но ком п л и к у је си т у ац ија међу ч л анови м а по ро ди це у слу ча ју да оста ли чла но ви по ро ди це ни су спрем ни да све до че, те вр ше при ти сак на де те да и оно та ко по сту пи. Ра ди без бед но сти чла но ва сво је по ро ди це, жр тва мо же же ле ти да се пре се ли у но ви дом, што усло вљава про ме ну сре ди не, као што је вр тић, шко ла, спорт ски клуб и дру го, на ко је је де те на ви кло, што још ви ше по ве ћа ва при ти сак на де те ко је тре ба да све до ч и о насиљу у својој пор од иц и. До п р омене с р ед ине може доћ и не само услед про ме не по ро дич ног до ма, већ и у слу ча ју да жр тви бу де на мет ну то ре ше ње да при вре ме но пре би ва ли ште по тра жи у си гур ној ку ћи. Јав ни тужилац при ли ком ис пи ти ва ња де те та, као све до ка, треба да приступ и и н д и ви д у а л но да т и м окол но с т и ма с л у ча ја, а л и и од р е ђе н и м к а р а к т е ри- 1 Child Wit nes ses to Do me stic Vi o len ce, U. S. De part ment of He alth and Hu man Ser vi ces, C h i l d r e n s B u r e a u, Wa sh i n gt o n, 2 016, 2. ht t p s: // w w w.c h i ldwelf ar e.gov/ p u bpdfs / w itn e s s d v.p d f, 01. де цем бар 2016. 139

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) с т и к а ма де т е т а. Де ца св е до ц и на си љ а у по р о д и ц и мо г у о с ећ ат и п рит ис а к да не св е до че, к ри ви ц у и к ри з у ло ја л но с т и, ш т о св е ус ло ж њ а в а њи хо в о св е до - ч е њ е н а с у д у. Д и ја п а з о н о с е ћ а њ а код д е ц е с в е д о к а м о же б и т и р а з л и ч и т. Та ко де ца, ко ја све до че о на си љу, осе ћа ју бри гу, страх, ту гу, бес, бес по моћно с т, с р а мо т у, к ри ви ц у, с т и д, а н к си о зно с т, с т и г ма т и з а ц и ју и д ру г о, ш т о с е зна чај но мул ти пли ку је уко ли ко је де те не са мо све док на си ља, већ и жр тва јед ног та квог по на ша ња. Де те мо же би ти су о че но бри гом да не бу де од ба - че но од стра не ро ди те ља про тив ко јег тре ба да све до чи или да тај ро ди те ља поч не да осе ћа бес пре ма ње му. Исто та ко, де те ће из гу би ти, ако ју је уоп ште и има ло, по др шке од стра не ро ди те ља на сил ни ка у случају сведочења. Бриг а де т е т а з а р о д и т е љ а на си л н и к а и на њ е г ов по ло ж ај п рил иком и зд рж ав ањ а ка зне за тво ра мо же до ве сти до то га да де те од у ста не од све до че ња или не ка же у пот пу но сти исти ну. Све на ве де не окол но сти тре ба да нас до ве ду до за кључ ка да је све до че ње деце у сл учајеви ма на си ља ме ђу ч ла но ви ма по ро д и це до с та ком п л и ко ва но, т е тре ба ра ди ти на при пре ми де це на кон такт са су дом. Ка ко би де ца што лак ше п р е бр о д и ла сведочењ е на суд у не опходно је да п рви конт а к т са д рж а вн и м ор г ан и ма бу де од г о ва ра ју ћ и. Ст о г а, по је д и не д р жа ве п ред ви ђа ју ра з л и ч и т е о бу ке п ри па д н и к а ор г а на у н у т ра ш њи х по сло в а к а ко би он и бла г о в р е ме но пре по зна ли да ли су де це жр тве или по тен ци јал ни све доци насиља у породиц и. Сл и ч н у обу к у п ро ла зе ја в н и т у ж и о ц и ка ко би с т е к л и нео п ход на зна ња у по гле ду по ста вља ња пи та ња де ци ко ја су би ла вик ти ми зи ра на од стра не припа д н и ка сво је по ро д и це и л и су па к би л и све до ц и на си ља ч ла но ва соп с т ве не по ро ди це. О зна ча ју све до че ња де це на су ђе њи ма за кри вич на де ла на си ља у по ро ди ци ука зу је по да так тзв. Child Wit ness Pro ject из Он та риа да од укуп ног бро ја п ро це су и ра н и х сл у чајева насиља у по ро д и ц и код њи х 14% се ја в ља ју де ца ко ја су по т ен ц и ја л н и св е до ц и и з в р ше њ а ов ог о бл ик а к рим инал ит ет а на си ља. Ујед но, у 25% слу ча је ва де ца су исто вре ме но и жр тве на си ља у по роди ци, те је њи хов по ло жај то ком во ђе ња кри вич ног по ступ ка дво струк. 2 Сл и ч на си т у а ц и ја у по гле д у св е до че њ а де це огле да с е и код и з в р ше њ е к риви чн и х дела п р от и в полне с лоб оде. На и ме, код ови х к ри ви ч н и х де ла, на пример, деца мо гу, због сво је пол не нео ба ве ште но сти, као и недостатка живо т ног ис к у с т в а, да п ру же по г ре ш не и н фор ма ц и је, ш т о о т е ж а в а у т в р ђи в а ње чи ње нич ног ста ња и ква ли фи ка ци ју до га ђа ја. Та ко је мо гу ће да де те не мо - же пра вил но да схва ти да ли је у пи та њу до бро вољ ни сек су ал ни од нос или с илов ањ е у с л у ч а ју д а је с е к с у а л н и ч и н п р а ћ е н јед ном д оз ом а г р ес и вног по на ша њ а ме ђу па р т не ри ма. 3 Ти неј џе р ке мо г у, з б ог у т и ца ја пол ног на г о на 2 C u n n i ng h a m, A., Hu r ley, P., C h i l d re n & Te e n a ge r s Te st i f y i n g i n D o me st ic Vi o le n ce Ca se s, Cen tre for Chil dren and Fa mi li es in the Ju sti ce System, Lon don, 2007, 2. 3 А ћ и мо ви ћ, М., Ув од у пси хо ло г и ју к ри ви ч ног по с т у п к а, С а в р е ме на а д м и н и с т ра ц и ја, Бе о град, 1980, 72. 140

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 и л и ч ног е г оце нт р из м а, пог р еш но т ум ач ит и д о г а ђ а ја око с е б е. Н а р о ч и т а доза опре зно сти зах те ва се код на вод ног сек су ал ног напаствовања тиненјџе р к и, је р њи хов ис к а з мо же би т и не т а ча н услед по се б н и х д ушевн и х с т а њ а, п ри че м у р о д и т е љи не мо г у п ру ж и т и до дат не и н ф о р ма ц и је. З а р а з л и к у од тинеј џер ки бо љи ис каз у вези сексуалних кривичних де ла могу да дају предш кол ск а де ца. И а ко је с у г е с т и би л но с т де це п р ед ш кол ског у з р а с т а в е л и к а, су ге сти бил ност код сек су алних кривичних де ла не до ла зи у пу ном из ра жају, јер им сек су ал но по на ша ње у пот пу но сти стра но. Ка ко се не осе ћа ју као к ри вц и од њи х је мо г у ће до би т и ис к а з ко ји је м но г о са д ржан и ји, под усло вом да је ис каз дат уз про тек што ма ње вре ме на. 4 Као при мер до бре прак се у ве зи све до че ња де це, би ло да су жр тве наси љ а у по р о д и ц и, с ек с у а л ног на си љ а и л и не ког д ру г ог о б л и к а на си љ а и л и па к са мо би л и п ри су т н и у т ре н у ц и ма на си ља, мо же мо на ве с т и ра н и је по ме - н у т у орг ан из ац ију C h i ld Witne s s P roje c t. О в а ор г а н и з а ц и ја о сно в а на је 1988. го ди не уз фи нан сиј ску по моћ He alth Ca na da са за дат ком да се ис пи та ју раз - ли ли ти ме то ди при пре ме де це за све до че ње пред су дом. Убр зо је фи нан сира ње пре у зео глав ни јав ни ту жи лац Ка на де. Ујед но, отво ре на је кан це ла рија у Лон до ну у Ве ли кој Бри та ни ји. Њи хов глав ни за да так је по ма га ње де ци ко ја св е до че о би ло ком о б л и к у на си љ а. При п р е ме з а св е до че њ е с а с т о је с е од т ри до о с а м с е си ја с а с т ру ч њ а ц и м а о р г а н и з а ц и је, п ри че м у с е по с е б но ра ди на оства ри ва њу два ци ља: 1) олак ша ва ње усло ва нео п ход них да де те ж р т в а /св е док у по т п у но с т и иск аже св е ш т а зн а о к ри ви ч ном до г а ђ а ју б е з угро жа ва ња пра ва на правично суђење окри вљеном, кроз индивудалне припре ме за суд, за сту па ње де це са по себ ним по тре ба ма или же ља ма, тре нинг за су ди је и ту жи о це и 2) обез бе ђи ва ње да де ца не бу ду се кун дар но вик ти мизирана неадек в атном р еа кц ијом д рж а вн и х орг ана и л и а д в ок а т има одбране. 5 О р г а н и за ц и ја Ch ild Wit ness P ro je ct и ма за к љу че ње п рот околе о сара дњи са свим је ди ни ца ма ор га на уну тра шњих по сла ва на те ри то ри ји ко ји по крива Лон дон и Он та рио. На тај на чин ор га ни за ци ји, на при мер у Лон до ну, бу де при ја вље но око 500 слу ча је ва го ди шње код ко јих је де те жр тва или све док из вр ше ња к ри ви ч ног де ла. Ра д и п ру жа ња нео п ход но с т ру ч не по мо ћ и де ци по треб но је што ра ни је иден ти фи ко ва ти ова кве слу ча је ве. Ста ти стички по да ци су по ка за ли да за око 40% при ја вље них слу ча је ва је нео п ход но на ста ви ти са при пре ма ма де це за кон такт са су дом, јер у оста лим слу ча јевима је з ак ључен спо ра зу м о п ри зна њу к ри ви ч ног де ла. Вр е ме која је о с т ало з а п ри п р е м у де це и з но си од о с а м до дес е т недељ а. Прил и ком п р в ог с ус р е т а струч ња ка са де те том нео п ход но је утвр ди ти тем пе ра мент де те та, на чин ње - г ове реа кц ије зб ог од војенос т и од р од ит ељ а, ње г о ву з ре лос т, к а о и б о г ат с т во 4 Ibid., 73. 5 http://www.lfcc.on.ca/cwp.htm 05. де цем бар 2016. 141

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) во ка бу ла ра. За ра д п ри к у п љања сви х пот реб н и х и н фор ма ц и ја с т ру ч ња к мо же оба ви ти раз го во ре са тре ћим ли ци ма, по пут учи те ља у основ ној и сред њој шко ли. Ујед но, тре ба при купити информације о свакодневним активностима де т е т а, у з под но ше њ а з а х т е в а в е ш т а к у пси х и ја т ри ј ске с т ру ке, с ц и љ ем оце њи в а њ а с т е пе на п р е т п р љ е њ е т р а у ме ус лед и з в р ше ног к ри ви ч ног де л а. На наредним са стан ци ма тре ба де те упо зна ти са суд ским по ступ ком, уо бича је ном прав ном тер ми но ло ги јом за да ти слу чај, са уло гом сва ког од при сут - них ли ца на су ђе њу, на чи ни ма сма њи ва ња стре са и дру го. Ујед но, по треб но је ве жба ти са де цом на ко ји на чин ће се од ви ја ти ње го во све до че ње на су ду ка ко би оно што бо ље би ло при пре мље но на да ва ње ис ка за. Мо гу ће је тражи ти од де те та да на пи ше или ако је су ви ше ма ло да на цр та ка ко се осе ћа ло у т рен уц има вр ше ња к ри ви ч ног де ла. То ком го д и на од ст ране ст ру чњака Child Wit ness Pro ject раз ви јен је тзв. кли нич ка из ја ва о ути ца ју на жр тве (cli ni cal vic tim im pact sta te ments), чи ји је циљ де ца ис ка жу сво је ми шље ње о по след и ца ма и з в р ше ног к ри ви ч ног де л а. Cl i n i c a l v ic t i m i m p a c t st a t e me nt s с а с т о ји с е од од р е ђе н и х п и т а њ а к а ко би с е у по т п у но с т и с а зн а ло о и з в р ше ном к риви ч ном де л у и по с ле д и ц а м а ви к т и м и з а ц и је. П и т а њ а мог у д а с е однос е н а ра сположењ е ж рт ве, с т рахове које н ису пос т ојал и п р е и зв ршеног к риви чног де ла, спо соб но сти за по ве ре ње, са мо по што ва ње, са мо вред но ва ње, са мо по - у зда ње, ве зе са чла но ви ма по ро ди це и дру гим осо ба ма, успех у шко ли, пор е ме ћ а је сп а в а њ а, р е г р е си в но по н а ш а њ е, а н к си о зно с т, п р омен у с х в ат ањ а сопс т вене сексу а л но с т и и не мо г ућ нос т п ре с т а н ка ра з м иш љања о и звршеном кри вич ном де лу. По не кад не ка де ца ни су вич на пи са њу, те је нео п ход но да с т ру ч н а л и ц а з а п и с у ју и о б л и к у ју оно ш т о ч у ју од њи х. К а ко с у д и је же ле не по с р едно д а бу д у у по з н а т е с а око л но с т и м а и з в р шеног к р ив и чног дел а по треб но је де те још ра ни је упо зна ти са ти ме да су ди ји мо ра ју да ис при ча ју све што о то ме зна ју. 6 Н а д а н с у ђ ењ а пот р е бно је пос ав ет ов ат и р од ит ељ е ш т а је не опходно понет и н а с у д у, о б е з б е д и т и д а ч л а но ви по р о д и це б е зб едно уђу у с удн иц у, као и да бу ду на без бед ном ме сту то ком ро чи шта. Ка ко је де те све док из врше ног кри вич ног де ла нео п ход но је пре по чет ка да ва ња ис ка за ње га за нима ти ак тив но сти ма на осно ву ко јих ће се он опу сти ти. До би ја ње ква ли тетног иск аз а од с т ране дет ет а з а хт ев а да т о ком њ ег ов ог дав ањ а буде п рис у тна о с о б а ко ја ћ е п р уж ит и њ ем у п ун у п од р ш к у. Н а ко н д а в а њ а и с к а з а т р е б а п ру ж и т и по в р ат н у и н ф о р ма ц и ју де т е т у да је да ло ис к а з к а ко с е п р е т ход но п ри п р е м и ло. На к рају је пот р е бно и нформ исат и дет е и р од ит ељ а, који је био жр тва на си ља, о на ред ној фа зи по ступ ка, те их без бед но сти из ве сти из су да. И нф орм ис ањ е о мо г у ћ и м на ч и н и ма з а в р ше т к а с у ђе њ а је в еома би тно, је р је 6 Cun ning ham, A., Ste vens, L., Hel ping a child be a wit ness in co urt 101 things to KNOW, SAY and DO, Cen tre for Chil dren & Fa mi li es in the Ju sti ce System, Lon don, 2011, 25-28. 142

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 једн а од мо г у ћ и х п р е с у д а о с лобађајућ а, ш т о би с амо дод ат но у п л аш и ло и он а ко в и к т им из и р а но д е т е и јед ног р о д и т е љ а. Н а т ај н а ч и н он и би бил и сп р ем н и д а с е и з од р е ђ е н и х р а з ло г а м а т е ри ја л не и /и л и п р о це сне п ри р о де до не се осло ба ђа ју ћа пре суда. Страх од освете може бити ге нератор повећа - не не л а г од но с т и код ж р т а в а и св е до к а. С т о г а је не о п ход но уло ж и т и на по р ка ко би се спре чио сва ки кон такт са на сил ни ком да ли при ме ном од ре ђе них ме ра о б е зб еђењ а п ри су с т в а ок ри в љ е ног, по п у т п ри т во ра, и л и па к п ри ме ном не ких ме ра безбед но сти на кон до но ше ња осу ђу ју ће пре су де. Уко ли ко је до - не т а о с у ђу ју ћ а п р е с у да по т р е бно је дат и мог ућно с т ж р т в ама да с е о бав ес т и о нач и н у и з врше њ а к азне зат вора и о условима евен т у а л ног да ва њ а услов ног от пу ста на сил ни ку. Као по след ња фа за у ра ду ове ор га ни за ци ја је сте до бија ње по врат них ин фор ма ци ја о пру же ним услу га ма. Са мо на тај на чин могу ће је уо чи ти мо гу ће не до стат ке и на вре ме их ко ри го ва ти у бу дућ но сти. 7 Же не п р ед с т а в љју д ру г у вел ик у к ат ег ори ју ч и је све до че ње је би т но код к ри ви ч н и х де л а и з к ри м и на л и т е т а на си љ а. Н а и ме, код на си љ а у по р о д и ц и п р е м а и з в е ш т а ју А г е н ц и је Ујед ињ ен и х Н а ц и ја з а р од н у р а в но п р а в но с т и осна живање жена ( Uni ted Na ti ons En tity for Gen der Equ a lity and the Em po verment of Wo men) 35% же на ши ром све та су жр тве на си ља у по ро ди ци. 8 Наси ље над же на ма у по ро дич ним од но си ма има нај ве ћи обим у Афри ци, Ист оч ном Ме д и т е ра н у и Ју г о -ист очној А зији, у којима с е 37% жена с у о чав а с а на си љ ем, док је нај ма њ е з ас т уп љ ано у д рж а в ама вис о ког економског с т ањ а, као што су Евро па и За пад ни Па ци фик, где је 25% же на у не ком тре нут ку св ог ж и в о т а би ло ж р т в а на си љ а у по р о д и ц и. 9 С и ло в а њ е, к а о нај т е же де ло ме ђу с ек с у а л н и м де л и к т им а, и м а т р ен д пов е ћ а њ а од по че т к а де в е де с е т и х г о д и н а п р ош л ог а в ек а. Б р ојн а к р ив и чн а з акон од а вс т в а п р у ж а ј у з аш т ит у же ни од си ло ва ња без об зи ра да ли су оне у бра ку или не са из вр ши о цем си ло ва ња. Ти ме је по ја ча на к риви чноп равна заш т ита жена. У по следње вре ме и н к ри м и на ц и ја си ло в а њ а је т а ко и з ме њ е на да с е к а о ж р т в а си ло в а њ а мо г у јав ит и и о с об е м уш ког пол а. Пов ез ано с т н асиљ а у пор од иц и и сило в ањ а огле да се у то ме да се пре ма јед ном ис тра жи ва њу 33% до 46% же на жр та ва на си љ а у бра к у би ле ви к т и м и зи ра не си ло в а њем од с т ра не сво ји х пар т не ра. 10 Же не ж р т в е сви х о б л и к а н а си љ а у по р о д и ц и не н а п у ш т а ју по р о д и ц у иа ко су жр тве ви ше го ди шњег на си ља из не ко ли ко раз ло га као што су осе - ћ а ње ма ње вред но с т и, ег зис т енц ија лне неп ри л и ке, за ви снос т у су п ру г а, с т а в 7 Ibid., 28-29. 8 Facts and Fi gu res: En ding Vi o len ce aga inst Wo men, 2013, http: //www.un wo men.or g /en / w h a t-we - d o /e n d i n g-v i o le n c e - a g a i n s t-wo m e n /f a c t s - a n d -f i g u r e s, 31. м а р т 2 014. 9 Glo bal and re gi o nal esti ma tes of vi o len ce aga ints wo men, 2013, http: //apps.who.int /iris / bit stre am/10665/85239/1/9789241564625_eng.pdf, 31. март 2014. 10 Ко н с т а н т и н о в и ћ Ви л и ћ, С., Н икол и ћ Р ис т ан ов и ћ В., Кос т и ћ, М., К р им ин ол ог ија, Пе ли кант принт, 2009, 142. 143

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) дру штва о раз во ду као срам ном чи ну и дру го. 11 К а ко би смо до би ло а де к в а - тан ис каз же не жр тве на си ља у по ро ди ци нео п ход но је што пре пру жи ти безб ед но с т и ме д и ц и н ск у по моћ. Н а и ме, по с т о ја њ е ме д и ц и н ске до к у мен т а ц и- је о на не ше ним по вре да ма, уз све до че ње же не о на си љу ко је је прет пр пе ла, п р ед с т а в љ а до в о љ а н о снов з а до но ше њ е о с у ђу ју ће п р е с у де. Ис т а а на ло г и ја по с т о ји и код же на ж р т а в а си ло в а њ а. Ст о г а је не о п ход но ус по с т а ви т и од но с по ве ре ња и са рад ње са јав ним ту жи о цем и раз ли чи тим слу жба ма и не вла диним ор га ни за ци ја ма ко је пру жа ју по моћ же на ма жр та ва ма на си љу у по ро - д и ц и и си ло в а њ а, с а јед не с т р ане, и ж рт ав а, с а д руг е с т р ане. Успос т ав љ ањ е по ве ре ња је ве о ма бит но ка ко би се раз би ла тзв. за кле тва ћу та ња о на си љу у по род иц и. 12 Полазећ и од ч ињен ице да п рема евиденц ији Федера лног ист раж ног Бир оа у Сје д и ње н и м А ме ри ч к и м Д р ж а в а ма т ек св ако дес ет о силов ање бу де п ри ја в љ е но, 13 по в е р е њ е у р а д по л и ц и је, т у ж и л а ш т в а, к а о и о р г а н и з а - ци ја ко ја се ба ве пру жа њем по мо ћи жр тва ма је осно ва за по ве ћан број прија в љ е н и х с л у ча је в а си ло в а њ а. О р г а н и з а ц и ја у ч и јој је на д ле ж но с т и п ру ж а ње по мо ћ и же на ма ж р т в а ма на си љ а у по р о д и ц и и си ло в а њи ма и њи хо в а п ри п р е ма з а св е до че њ е на с у д у је Vic tim-wit ness Assistance Programs која по сто ји у Ка на ди. На и ме, ор га низ а ц и је фу н к ц и о н и ше под н а дз ор ом д р ж а в ног т у ж и о ц а ко ји и м о б е з б е ђу је у једно фи на нси ј ск а с р ед с т в а. Ус л у г е ов е ор г а н и з а ц и је с т о је на ра с по ла г а њу же на ма жр тва ма свих об ли ка на си ља, као што су на си ље у по ро ди ци и сексу ал но наси ље. На кон из вр ше ња кри вич ног де ла ор гани унутрашњих по - сло ва или јав ни ту жи лац упу ћу ју жр тву на ову ор га ни за ци ју ка ко би им се п ру ж и ла од г о в а ра ју ћ а по моћ. У ок ви ру п р о г ра ма мо г уће је добит и одг овор е на сам кри вич ни по сту пак и уло гу жр тве као све до ка. Ујед но, струч ња ци при пре ма ју жр тву за сва ко ро чи ште, та ко што им обез бе ђу ју ко пи је до ку ме - на та за су ђе ње. Ка ко же не жр тве на си ља у по ро ди ци или си ло ва ња осе ћа ју к ри ви ц у за соп с т ве н у ви к т им изац ију веома је би тно рад ит и да успос тав љању емо ц и о на л ног м и р а, ш т о с е о с т в а ру је п ру ж а њ ем од г о в а р а ју ће по д р ш ке од с т ране с т ру ч њ ак а Vict i m-witne ss A ssist a n ce P ro g r a m s. Пр е ко Vic t i m-wit ne ss A s si st a n c e P ro g r a m s мо г у ће је ус по с т а ви т и кон т а к т с а ло к а лн и м а г енц и јама ко је пру жа ју не ке дру ге услу ге по треб не жр тви, као и са аген ци ја ма ко је се ба в е о б е з б е ђи в а њ ем б е з б ед но с т и ж р т в а ма ови х о б л и к а к ри м и на л и т е т а на - си ља. Као и код прет ход но на ве де ног при ме ра у ве зи Child Wit ness Pro ject и Vic t i m-wit ne ss A ssist a nce P rog r a m s п ру ж а не о п ход н у по моћ з а са с т а в љ а ње 11 Ра м љ а к, А., С и мо ви ћ, М., Ви к т и мо ло г и ја, Пр а в н и ф а к у л т е т Ун ив е рз ит ет а у Бих аћу, Ба ња Лу ка, 2011, 213. 12 Pay n e, B., G ain e y ; r., Fam i ly Viole nc e a n d C r im in a l Jus t ic e: A Life - C ou rs e A pp r oa c h, Ro u tled ge, Lon don, 2015, 320. 13 Кон стан ти но вић Ви лић, С., Ни ко лић Ри ста но вић В., Ко стић, М., op. ci., 139. 144

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 т зв. и з ја в е ж р т в е о по с ле д и ца ма и з в р ше ног к ри ви ч ног де л а ( Vic t i m I m p a c t St a t e me nt). 14 3. ПО ДР ШКА ЖР ТВА МА И СВЕ ДО ЦИ МА У КРИ ВИЧ НОМ ПО СТ У П К У У РЕ П У Б Л И Ц И С Р БИ Ј И По д р ш к а ж р т в а м а и св е д оц им а у к р и в и ч ном по с т у п к у у Ре п у б л и ц и Ср би ји р ег ул ис ана је Закон иком о к риви чном по с т у п к у. 15 За ш т и т а с е п ру ж а кроз ин сти ту те по себ но осе тљи вог све до ка (члан 103-104 ЗКП-а) и за штиће ног све до ка (105-112 ЗКП-а). По себ но осе тљив све док је ли це ко је с об зи ром на уз раст, жи вот но иску ство, на чин жи во та, пол, здрав стве но ста ње, при ро ду, на чин или по сле - д и це и з в р ше ног к ри ви ч ног де л а, од но сно д ру г е окол но с т и с л у ча ја по с е б но осе тљив. Ка да се утврди овакав статус сведо ку се мо же по ста ви ти пу но моћ - ник. Зна чај но је да му се пи та ња мо гу по ста вља ти са мо пре ко су да, од но сно ја в ног т у ж и о ца у т о к у ис т р а г е и да њ е г о в о ис п и т и в а њ е мо же би т и о ба в љ е - но п р е ко т ех н и ч к и х с р ед с т ав а, б е з њ ег ов ог п ри с у с т в а у с уд н и ц и. О в а к в о з а кон ско р е ше њ е је од зн а ч а ја з а з а ш т и т у о с е тљи ви х к ат ег о рија у чесн ик а пос т у пк у је р и х ш т и т и од д и р е к т ног и с п и т и в а њ а ок р и в љ е ног, ко је мо же иза зва ти нај ве ћу тра у му. З а ш т и ћ е н и св е д ок је л и це ко је би д а в а њ е м и з к а з а и л и од г о в о р ом н а по је д и на п и т а њ а с е б е и л и с е би бл и ск а л и ца и з ло ж ио опа сно с т и по ж и в о т, здра вље, сло бо ду или имо ви ну ве ћег оби ма. У овом слу ча ју реч је о објектив ној опа сно сти ко јој се све док из ла же уче шћем у по ступ ку и да ва њем ис ка за. Ка ко би се спре чи ла ре ал на опа сност по нај зна чај ни ја до бра све до ка суд му мо же од ре ди ти ме ре по себ не за шти те ко је за циљ има ју да се ње го ва исто вет ност не от кри је јав но сти, а из у зет но ни окри вље ном и његовом брани о цу. Ово би се мо гло сма тра ти ре ше њем за екс трем не слу ча је ве у ко ји ма по сто ји ре ал на опа сност од на па да на све до ка због да ва ња из ја ве у кри вичн о м п ос т у пк у. Т им е с е с в ед о к с уш т и нс к и н е ш т и т и од п о с л е д и ц а с а м о г кри вич ног по ступ ка, ко је нај че шће на сту па ју, већ од оста лих ли ца ко ја учеству ју у по ступ ку или њи хо вим ис хо дом мо гу би ти не за до во на. По р ед п р оце сне з а ш т и т е, ко ја п р ед с т а в љ а о снов н и и м и н и ма л н и о б л и к з а ш т и т е зна чај но је у к а з а т и и на а к т и в но с т и о р г а на к ри ви ч но г а по с т у п к а у обла сти за шти те и ин фор ми са ња оште ће ни х и све до ка у к ри ви ч ном по ст у п к у. С ц и љ е м п ру ж а њ а з а ш т и т е ж р т в а м а к р и в и ч н и х де л а и св е д о ц и м а у к ри ви ч ном по с т у п к у, к а о и њи хо вој б о љ ој и н фор м и с а но с т и о г а ра н т о в а н и м 14 https: //www.at tor neyge ne ral.ju s.go v.on.ca /en glish /ovss /VWAP-En glish.html, 09. децем - бар 2016. 15 Сл. Гла сник РС бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014. 145

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) п ра ви ма и п ро це сн и м оба ве за ма п ри Ви ш и м т у ж и ла ш т ви ма и Ви ш и м су до - ви ма фор ми ра не су слу жбе за по моћ и ин фор ми са ње оште ће них и све до ка у кри вич ном по ступ ку. На овај на чин по сту па ње пра во суд них ор га на уса глашав а с е с а п р а вном р ег ул ат ив ом Ев р опске у н и је, кон к р е т но с а Д и р ек т и в ом 2012/29/ЕУ 16 Европ ског пар ла мен та и Европ ског са ве та ко јом се ус по ста вља ју м и н и ма л н и с т а н да р д и о п р а ви ма, по д р ш ц и и з а ш т и т и ж р т а в а к ри м и на л и- те та, а у скло пу Ак ци о ног пла на за по гла вље 23 у при ступ ним пре го во ри ма са Европ ском уни јом. На ни воу ту жи ла штва ова слу жба нај пре је би ла фор ми ра на при Ви шем ја вном т уж и л аш т ву у Б еог р ад у. 17 Н а о сно ву по зи т и в н и х р е з у л т а т а ко је је о с т в а ри л а Ре п у бл и ч ко ја в но т у ж и л а ш т в о т о ком 2015. г о д и не о см и с л и ло је пи лот про је кат за ви ша јав на ту жи ла штва у Ни шу, Но вом Са ду и Кра гу јев цу, при ко ји ма су у то ку 2016. го ди не фор ми ра не слу жбе за по моћ и ин фор мис ањ е о ш т ећ ен и х л иц а и с в ед ок а у к р ив и чн о м п ос т у пк у ( у д аљ е м т е кс т у с л у ж б е з а и н ф о р м и с а њ е). О в е с л у ж б е ч и н и л и с у п р ед с т а в н и к п и с а р н и це, т у ж и лач к и по моћ н и к и за ме н и к т у ж и о ца. Л и ца ко ја су одабрана да у чес т вују у ра ду слу жбе про шла су при пре му ти ма струч ња ка из обла сти пси хо ло гије и ви к т и мо ло г и је к а ко би би л и п ри п р е м љ е н и з а р а д с а ж р т в а ма и св е до - ци ма у кри вич ном по ступ ку. 18 На кон ева лу а ци је јед но го ди шњих ре зул та та ра да слу жби за ин фор миса ње утвр ђе но је да су исте до бро при хва ће не од ко ри сни ка и са мим тим по т реб не. Због то га је на н и воу т у ж и лач ке ор га н и за ц и је у сви м виш и м јавн и м т у ж и ла ш т ви ма и Пр в ом о сновном ја вном т уж илаш т ву у Б еог рад у о снов ана слу жба за ин фор ми са ње. Ради уједначаног поступа ња свих служби Републичко јавно тужила - штво из да ло је смер ни це за по сту па ње, а ко је ће у ка сни јем де лу би ти дет а љ н и је о б р а з ло же не. Ра д и ш т о е фи к а сн и јег по с т у па њ а с л у ж би и ч и њ е њ а њи х до с т у п н и м Ре п у бл и ч ко ја в но т у ж и л а ш т в о по т п и с а ло је ме мо р а н д у ме о с а р а д њи с а не в л а д и н и м о р г а н и з а ц и ја ма ко је с е ба в е п ру ж а њ ем по д р ш ке ж р т в а ма к ри ви ч н и х де л а. Ус по с т а в љ е на је и бл и ж а с а р а д њ а с а под ру ч н и м цен три ма за со ци јал ни рад у овој обла сти. Са аспек та пси хо ло шке по др шке из ра ђен је по се бан при руч ник намењен запосленима у службама као би откло - ни ли ди ле ме и по те шко ће у ко му ни ка ци ји са жр тва ма и све до ци ма. 19 16 D ir e ct i ve 2 012 / 29/ E U of t h e E u r o p e a n Pa r l i a m e n t a n d t h e C o u n c i l of 25 O c t o b e r 2 012 esta blis hing mi ni mum stan dards on the rights, sup port and pro tec tion of vic tims of cri me, and r e pl a c i ng C o u n c i l Fr a m e wo r k D e c isio n 2 0 01/ 22 0/J H A. Д ир е кт ив а је д онет а 25.10. 2 012. г од ине. 17 Слич не слу жбе су осно ва не и при ви шим су до ви ма то ком 2014. го ди не. 18 По да ци су до би је ни у Ви шем јав ном ту жи ла штву Ни шу у ко јем је оба вље но ис траживање праксе Службе за помоћ и информисање оштећених и сведока у кривичном поступку, ко је је оба вље но у то ку но вем бра 2016. го ди не. 19 Д., Чу к М и л е н ко в и ћ, Ј., Вр а њ е ш е в и ћ, Ко м у н и к а ц и ја с а с в е д о ц и м а и о ш т е ћ е н и м а, при ме рак ве шти не ко му ни ка ци је у ра ду јав ног ту жи ла штва, ОЕБС, 2016. 146

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 Ра д сл у жбе ор г а н и зо ва н је на осно ву и н т е р н и х ја в но т у ж и лач к и х а ка т а. Према у п у тс т ву Ре п у бл и ч ког јав ног т у ж и ла ш т ва сва Ви ша јав на т у ж и ла ш т ва у оба ве зи су да осну ју Слу жбе за ин фор ми са ње и да о то ме из да ју аде кват на са оп ште ња за јав ност. О свим ли ци ма ко ја се обра те слу жби као и о услу га ма ко је бу ду пру же не нео п ход но је во ди ти еви ден ци ју. Де таљ но је об ја шњен начин на ко ји се тра ба по сту па ти са жр твом или све до ком. Чла но ви ма слу жбе за ин фор ми са ње за бра ње но је да ути чу на ток по ступ ка или да кроз по моћ ж р т ви и л и све до к у у т и ч у на са д р ж и н у ње ног ис ка за у к ри ви ч ном по с т у п к у. Предвиђена је мог ућност осн ивања заједн и чк и х сл у жби за ви ше п ра во суд н и х ор га на са исте те ри то ри је ра ди ефи ка сни је за шти те уче сни ка у по ступ ку. Зна чај ко је осно ва не слу жбе при Ви шим ту жи ла штви ма има ју ана ли зиран је кроз рад Слу жбе за ин фо ми са ње ко ја по сто ји при Ви шем јав ном тужи ла штву у Ни шу. Ова слу жба фор ми ра на је 2015. го ди не и по че ла је ак тивно да ра ди ја ну а ра 2016. го ди не. Слу жбу чи не за ме ник Ви шег јав ног ту жи о - ца у Ни шу, као ко ор ди на тор слу жбе, ту жи лач ки по моћ ник и упра ви тељ п и сар н и це. Сви запослен и су сл ужби су т оком 2015. г о д и не п ро ш л и обу к у за рад са све до ци ма и оште ће ни ма. То ком 2016. го ди не овој слу жби се обра тило укуп но 6 ли ца. Има ју ћи у ви ду да је Слу жба за ин фор ми са ње Ви шег јавног ту жи ла штва у Ни шу над ле жна за све до ке и оште ће не из сво јих пред мета као и пред ме та из над ле жно сти Основ ног ту жи ла штва у Ни шу и Основ ног јав ног ту жи ла штва у Алек син цу, у ко јим ту жи ла штви ма је у то ку 2016. годи не по сту па но по укуп но 19. 992 кри вич на пред ме та, из че га про из и ла зи да је и з у з е т но ма л и бр ој ош т е ће н и х и св е до к а ко ри с т ио ус л у г е с л у ж б е. О в ој слу жби се у 2017. го ди не до ма ја ме се ца обра ти ла са мо јед на оште ће на. Са гле да в а јућ и п ред ме т е у ко ји ма је по с т у па но по з а х т евима ош т ећен и х и све до ка утвр ђе но је сле де ће: Оште ће ни из кри вич ног де ла те шка кра ђа обра ти ли су се ту жи ла штву са зах те вом да им се пру жи за шти та од окри вље ног ко ји их је уз не ми ра вао на кон под но ше њ а к ри ви ч не п ри ја в е. О ш т е ће н и с у п ри м љ е н и од с т р а не т у- ж илач ког помоћн и к а ко ји је с а ч и н ио с л у ж б е н у б е ле ш к у о њи хо в ој п ри ја ви. Том при ли ко они су из ме ђу оста лог ука за ли да им окри вље ни, ко ји им је ком ши ја, пре ти на тај на чин што им го во ри да је ско ро пу штен из за тво ра па му ни је про блем да се та мо вра ти и да има хе па ти тис Ц, због ко јег ће да умре за пар го ди на па му ни је бит но ко га ће све са со бом да по ве де. Због ова квих ње го вих из ја ва они осе ћа ју страх за сво ју без бед ност. О овом случа ју обавештен је ко ор ди на тор Слу жбе за ин фор ми са ње ко ји је из вр шио про - ве ре и утвр дио у ком пред ме ту се во ди кри вич ни по сту пак про тив окри вљеног за кри вич но де ло те шка кра ђа из чла на 204 Кри вич ног за ко ни ка 20 пред 20 Кри вич ни за ко ник КЗ, Сл. гла сник РС, бр. 85/2005, 88/2005 ис пр., 107/2005 ис пр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014. 147

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) Основ ним јав ним ту жи ла штвом у Ни шу. Ка ко би се оште ће ни ма пру жи ла а де к в ат на з а ш т ит а у к риви чном пос т у пк у у п ућен је з а хт ев Основном ја вном ту жи лап штву у Ни шу да се оште ће ним ли ци ма пру же ме ре за шти те предви ђе не За ко н и ком о к ри ви ч ном по с т у п к у. По на ло зи ма Сл у ж б е з а ош т е ће не Вишег јавног ту жи ла штва у Ни шу, Основ но јав но ту жилаштво у Нишу нало - ж и ло је По л и ц и ј ској у п ра ви у Н иш у да ош т е ће н и ма п ру же за ш т и т у са гла сно од ред ба ма чла на 102 став 5 ЗКП-а. У ка сни јем то ку по ступ ка оште ће ни су ука за ли да ни су ви ше тр пе ли прет ње од окри вље ног, те је по сту пак окон чан без смет њи. У на ред ном пред ме ту ра ди ло се о оште ће ној из кри вичног дела злоставља ње и му че ње из чл. 137 КЗ. Ово де ло је спе ци фич но, јер је реч о емо тив ним па р т не ри ма, ко ји н и с у у ж и в а л и с т а т ус ч л а но в а по р о д и це, и з ко ји х р а з ло г а је фи зи ч ко на си љ е и в р е ђа њ е ок ри в љ е ног п р е ма ош т е ће ној к в а л и фи ко в а но као кри вич но де ло злоствља ње и му че ње из чла на 137 КЗ. При ли ком пр ве по се те оште ће на је би ла уз не ми ре на и не си гур на у сво ју од лу ку да на ста ви са уче шћем у кри вич ном по ступ ку. Она је од стра не чла но ва слу жбе упозна та са свим про це сним овла шће њи ма ко је по се ду је и охра бре на да на стави са уче шћем у кри вич ном по ступ ку. Има ју ћи у ви ду да по кри вич ном за ко но дав ству не ула зи у круг чла но ва по ро ди це, оба ве ште на је и о ши рем к ру г у ч л а но в а по р о д и це п р е ма По р о д и ч ном з а ко н у, 21 ч и је мо г ућ но с т и је у д а љ е м по с т у пк у и корис т ил а. У ск л ад у с а п р а ви л и м а с л у ж б е о по с е т и је оба ве штен и за ме ник Основ ног јав ног ту жи ла штва ко ји је поступао у основ - ном пред ме ту. Оште ће ној су по ка за не про сто ри је у ко ји ма је тре ба ло да се обави њено саслушање. Оштећена је током тра ја ња по ступ ка у ви ше на вра - та до ла зи ла у Слу жбу за ин фор ми са ње, ка ко би би ла д оби ла ин фор ма ци је о то ку пред ме та. На кон окончања поступ ка чла но ви ма Слу жбе за ин фор - ми са ње за хва ли ла је на пру же ној по др шци. У н а р ед ном с л у ч а ју ош т е ћен а з а к ри ви ч но де ло н а си љ е у по р о д и ц и, ко је је би ло ја ког и н т ен зи т е т а, зб ог ко јег је ж р т в а са дет ет ом нап ус т ила дом, зах те ва ла је ин фор ма ци је о то ку по ступ ка пред ОЈТ у Ни шу. Пред мет је био спе ци фи чан, јер је у то ку по ступ ка, на кон оба вље ног ве шта че ња, утвр ђе но да је окри вљени у време извршења кривич ног де ла био не у ра чун љив. Оште - ћеној с у н ај п р е п ружене и нф о рм ац ије о т ок у пос т у пк а. У с ледећој пос ет и она је зах те ва ла да јој се пру жи за шти та, јер је при ме ти ла да је окри вље ни пра ти. О овој окол но сти са чи ње на је слу жбе на бе ле шка и оба ве ште но Основ - но ја в но т у ж и л а ш т в о у Н и ш у. По с т у па ју ћ и з а ме н и к у о снов ном п р ед ме т у з а х т е в а о је д а с е ок р и в љ е ном з а б р а н и п р и б л и ж а в а њ е и ком ун ик ац ија с а оште ће ном до окон ча ња по ступ ка. У по сту пак је укљу чен и Цен тар за со цијал ни рад у Ни шу, ко ји је обез бе дио при хват оште ће ној на кон пре тр пље ног 148 21 По ро дич ни за кон, Сл. гла сник РС, бр. 18/2005, 72/2011 др. за кон и 6/2015.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 на си љ а. О в ај с л у чај к а р а к т е ри ше и с а р а д њ а и з ме ђу Сл у ж б е з а и н ф о р м и с а - ње и Слу жбе за по др шку жр тва ма при Ви шем су ду у Ни шу. Одр жан је саста нак за по сле них у овом слу жба ма ка ко би се по др шка жр тви на ста ви ла и на кон окон ча ња по ступ ка пред ту жи ла штвом. Оште ће ној је по ка за на судн и ца у којој ће с е исп ит ат и, а пос т упајућ и суд ија је у познат са спе ц ифи чном си ту а ци јом у ко јој се жр тва на шла. Оште ће на је на глав не пре тре се до ла зиса са п р ед с т а в н и ц и ма Сл уж б е Вишег суда у Н иш у, који су јој конт и н уирано п ру ж а л и по д р ш к у. По д рш к у с у т р а ж и л и и ош т е ће н и п р е ма ко ји ма је ок рив љ ен и пок уша о уби ство. Овај по сту пак се во дио пред Ви шим су дом у Ни шу, а оште ће ни су у по но вље ном по ступ ку опет требали да буду саслушани као сведо ци. Окривље ни је од њих кон ти ну и ра но зах те вао да про ме не ис каз, што су они одби ја ли. Не по сред но пре су ђе ња, окри вље ни је по звао оште ће не да се на ђу у гра ду као би о све му опет по при ча ли. Ка да су они опет од би ли да про ме не ис каз, окри вље ни им је упу тио прет ње да ће ба ци ти бом бу на њи хо ву ку ћу, ако због њи хо вих ис ка за оде у за твор. Оште ће ни су осе ти ли јак страх за сво ју без бед ност, што су де таљ но и опи са ли у Слу жби за ин фор ми са ње. По - во дом овог до га ђа ја, зах те ва но је да има Ви ши суд у Ни шу до де ли ста тус пос е бно о с е тљив ог све до к а, т е да и м с е о б е з б е де све ме р е з а ш т и т е п р едви ђе не д о м а ћ и м з акон од а вс т в о м. О у п ућ ен и м п р е т њ а м о б а в е ш т е н о је О с н о в н о ја вно т уж илаш т в о у Н и ш у, ко је је п р о т и в ок ри в љ е н и х пок р ен уло к риви ч н и по сту пак због угро жа ва ња си гур но сти оте ће них. У о с т а л и м с л у ч а је в и а м о ш т е ћ е н и с у с т р а ж и л и и н ф о рм ац ије о т ок у к ри ви ч ног по с т у п к а, ко је с у и м р а д н и ц и с л у ж б е п ру ж а л и у з по у ча в а њ е о пра ви ма ко је ужи ва ју у кри вич ном по ступ ку. Чи ње ни ца да се ма ли број оште ће них ја вља Слу жби за оште ће не ве роват но је узро кова на њи хо вом сла бом ин фор ми са но шћу. Више јавно тужила штво у Ни шу на сто ји да овај про блем от кло ни, ка ко би све жр тве би ле ин фор ми са не о пра ви ма ко је има ју и ка ко би им би ла пру же на аде кват на по др шка. За по сле ни у слу жби су на кон по чет ка ње ног ра да из да ли су са опш т е њ е з а ме д и је, по да ц и и кон т а к т е ле ф о н и с у до с т у п н и на и н т е р не т с ај т у, а уз све по зи ве оште ће ни ма и све до ци ма ша ље се при ме рак фла је ра са инф о р ма ц и ја ма и кон т а к т и ма. Ви ш и ја в н и т у ж и л а ц у Н и ш у п ри л и ком ја в н и х на сту па ис ти че да је Слу жба за ин фор ми са ње осно ва на и ко је су ње не надл е ж н ос т и. Пор ед о в и х з ал аг ањ а оч иг л едн о д а и н ф о р м а ц и ја н е с т и же д о ли ца ко ји ма је по треб на. Мо г ућ но с т да с е ов ај п р о блем о т к ло н и мо же би т и п ри бл и ж а в а њ е ов е услу ге оште ће ни ма. По др шка тре ба да бу де до ступ на од мах на кон при ја ве и да се она не по сред но по ну ди сва кој жр тви. То би зах те ва ло осни ва ње с л и ч н и х с л у ж би п ри по л и ц и ј ск и м с т а н и ц а м а, ко је би биле оп р емњ ене д а жр тви пру жа ју по др шку на кон што при ја ви де ло. У тим тре ну ци ма, ка да се 149

Др Дар ко Т. Ди мов ски, Је ле на М. Па по вић Ми ла ди но вић, Значај подршке... (стр. 137 152) де ло т ек до г о д и ло, нај би т н и је је п ру ж и т и си г у р но с т и под рш к у ж рт ви, којој ће п р а ви л но би т и о б ја ш њ е н а п р а ви л а по с т у п к а у које м ће у чес т в ов ат и и ов л а ш ћ е њ а ко ја мо же ко р и с т и т и. Н а л а з и мо д а би било у п у тно пон уд ит и по моћ св а кој ж р т ви не по с р ед но. У т и м у ко ји п ру ж а по д р ш к у, а де к в ат но би би ло у к љу ч и в а њ е пси хо ло г а, к а о с т ру ч њ а к а ко ји ће п р а ви л но п ри с т у п и т и жр тви и на нај по год ни ји на чин је при пре ми ти за све до че ње. Уче ш ће пси хо ло г а у т и мо ви ма з а по д р ш к у и п ри п р е м у ош т е ће н и х по - к а з ало с е к а о добра п ра кса које су успос т авиле нев лад ине орг ан из ац ије. О не ж р т ва ма т р г о ви не љу д и ма, ко је п ред с т а ва де ло са зна чај н и м по сле д и ца ма по ж рт ву, зб ог односа који се с т вори са и зврш иоцем к риви чног дела, п ружају пси хо ло ш к у по д р ш к у п р е св е до че њ а, ко ја ж р т ву т р е ба да о с ло б о д и т р а у ма ко је је пре жи ве ла, али и да јој олак ша уче шће у по сту пак у ко ји се упу шта. Зна чај но је по ме н у т и и по ло ж ај који у к ри ви ч ном по с т у п к у и ма св е док са рад ник 22. Овај но ви ин сти тут у на шем пра ву још ви ше је учи нио ком плико ван и м поло жај ж р т ве у к ри ви ч ном по ст у п к у. На и ме, њиме се к роз смањење ка зне или од у ста нак од оп ту жбе за по је ди на де ла по го ду је учи о ни о цу кри вичног де ла про тив ко га се во ди кри вич ни по сту пак или ко ји је већ осу ђен, због зна ча ја ко ји ње гов ис каз има у по ступ ку про тив оста лих окри вље них. То код жр тве ства ра су ко бљен став, са јед не стра не реч је о из вр ши о цу кри вич ног де ла, а он је пак на стра ни жр тве. Ова ква си ту а ци ја мо же до дат но за ком плико ва ти и ова ко већ сло же не од но се у кри вич ном по ступ ку. О то ме све до чи и прак са Ту жи ла штва за рат не зло чи не, ко је овај ин сти тут и при ме њу је. 23 150 4. ЗА К ЉУ Ч А К До бро за кон ско ре ше ње огле да се и у то ме да ће се из вр ши лац кри вичног де ла на си ља у по ро ди ци те же ка зни ти у слу ча ју да је оно из вр ше но у присуству детета. Девет савезних америч ких др жа ва пред ви ђа ова кво за - кон ско р е ше њ е у ви д у ч и њ ен ице да с е п рис ус т в о дет ет а насиљу у пор од иц у у зи ма к а о о т е ж а в а ју ће окол но с т, ш т о р е з ул т и р а и л и д у же в р е мен ској к а зн и за т во ра и л и ве ћој нов ча ној к а зн и. Са ве зне д р жа ве ко је и ма ју ова к во за кон ско р е ше њ е с у: Ва ш и н г т он, Ју ж на К а р о л и на, А љ а ск а, Ари з о на, К а л и ф о р н и ја, О х а јо, Мон т а на, Х а в а ји и М и си си п и. У не к и м д ру г и м с а в е зн и м д р ж а в а ма, по пут Ар кан за са, Фло ри де, Ајдаха, Луизијане и Орегона у кривичним зако - н о д а в с т в и м а н е п о с т о ји од р ед б а о у з и м а њу ов е од р едб е к а о о т еж ав ај ућ е окол но с т и, а л и је с уд ск а п р а кс а иск рис т ал ис ал а јед а н ов ак а в с т а в. Пор ед 22 Овај ин сти тут пред ви ђен је чла но ви ма 320 до 330 За ко ни ка о кри вич ном по ступ ку, Сл. Гла сник РС бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014. 23 Ш к у л и ћ, М., и д р., Ул о г а и м о г у ћ н о с т и ја в н о г т у ж и о ц а у з а ш т и т и ж р т а в а к р и в и ч - ног де ла, Бе о град, Удру же ње ту жи ла ца Ср би је, 2009. го ди на, стр 65.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 1/2017 већ на ве де них ре ше ња о то ме ка ко се окол ност при су ства де те та на си љу у по ро дици цени, у са ве зним др жа ва ма Де ле ва ру, Џор џији, Северној Каро лини, Оклахоми и Ју ти кри вич ни за ко ни пред ви ђа ју да уко ли ко де те при сус т ву ју и з в р ше њу ов ог о б л и к а к ри м и на л и т е т а на си љ а до л а зи до и з в р ше њ а јед ног дру гог кри вич ног де ла код ко јег је је дан од еле ма на та би ћа кри вич ног де ла при су ство де те та из вр ше њу на си ља пре ма чла ну не ком чла ну по ро дице од с т р а не п ри па д н и к а ис т е по р о д и це. З а ко но да в с т в а Ко нек т и к а т а, И л и- но и с а, Лу и зи ја не и Не в а де з а х т е в а ју, по р ед и з ри ца њ а к ри ви ч н и х с а н к ц и ја учи ни о цу на си ља у по ро дицу код којег је де те би ло при сут но чи ну из вр ше - њ а дел а, д а н аси л н и к п л а т и св а к и ви д т е р а п и је ко ја је не оп ходн а дет ет у. О х а јо и О к л а хо м а у св оји м з акон им а п р оп ис ују о б а в ез у н аси л н ик а д а с е под в рг не о т к л а њ а њу у з р о к а на си л н и ч ког по на ша њ а. И а ко ов а к в о з а кон ско р е ше њ е под с е ћ а на јед н у од о ба в е з а п р ед ви ђе н у п ри л и ком п ри ме не на че л а опор ту ни те та код нас, тре ба на гла си ти да се у овим са ве зним др жа ва ма овај ви д т е ра п и је п ри ме њу је ис т о вре ме не са из вр ше ње ка зне за т во ра ка о ви д и н- д и ви д у а л ног т р е т ма на у пе н и т ен ц и ја р ној ус т а но ви. С а в е зна д р ж а в а И н д и- ја н а п р о п и с ује д а р о д и т е љ о с у ђ е н з а а к т н а си љ а у по р о д и ц и у п ри с у с т ву де та та бу де под над зо ром струч них слу жби у пе ри о ду не ма њем од го ди ну да на, а не ду жем од две го ди не. Струч ни над зор мо же би ти усло вљен претход н и м п ох ађ ањ е м п р ог р ам а з а п р ев е нц и ј у н а с и љ а од с т р а н е р о д и т е љ а ко ји је из вр шио ова кво кри вич но де ло. 24 По с т у п а њ е п р а в о с уд н и х о рг ан а Реп уб л ике С рбије пок аз ује з н ач аја н на пре дак у овој обла сти. Он се огле да у пре по зна ва њу по тре ба жр тве и ствар а њу ме х а н и зма ко ји би је а де к в ат но з а ш т и т ио. О в а к в а п р а к с а св а к а ко је з а по х в а л у, по с е б но с а а спек т а з а ш т и т е ко ја с е п ру ж а од с т р а не т у ж и л а ш т в а, је р п р ед с т а в љ а с а сви м нов кон цеп т ра да ов ог д р ж а в ног ор г а на. Уна п р еђењ е ра да ових слу жби, као и ши ре ње мре же по др шке на ни во по ли ци је је оно ш т о се у бу д ућнос т и реа лно може очек ив ат и. Тиме би се полож ај ош т еће н и х у кри вич ном по ступ ку у зна чај ној ме ри по бољ шао, јер би им по др шка и инф о р ма ц и је би ле до с т у п не т о ком це лог к ри ви ч ног по с т у п к а. К р оз кон т и н у- и р а н у по д р ш к у од к ло н и л и би с е ш т е т н и у т и ц а ји к риви чног пос т у пк а н а ж р т ву, ко ји с е огле да ју у с е к у н да р ној ви к т и м и з а ц и ји и че с т ом од би ја њу да се уче ству је у по ступ ку. Зна чај но је ука за ти да је по др шка, нај ви ше у ви ду информи сања, по треб на и све до ци ма, ко ји ни су ди рект но оште ће ни кри вичн и м де ло. О н и п р ед с у дом че с т о св е до че о не п ри јат н и м до г а ђа ји ма ко ји ма с у п рис ус т в ов ал и и бив ају и зложен и бр ојн и м п и т а њи ма, т е је зна чај но да с е аде кват но ин фор ми шу о то ку и пра ви ли ма по ступ ка, бу ду ћи да им је то че сто пр ви су срет са пра во суд ним ор га ни ма. 24 Child Wit nes ses to Do me stic Vi o len ce, loc. cit. 151