ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А

Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А Са ж е т а к: У овом ра ду ће мо го во ри ти о пра ви ма стра на ца да сти чу п ра в о с в о ји не н а не п о к ре т н и м с т в а р и м а ка ко у Ре п у бл и ц и Ср б и ји, т а ко и у з е м ља м а у ок р у ж е њу, п р и је с в е га у б и в ш и м ј у го с л о в е с н к и м ре п у бл и ка м а. Те ма је ак т у е л на п ри је све га ш т о је у Ре п у бли ци Ср би ји у п ро це с у до но ше ња Гра ђан ски за ко ник Ср би је, те треба предло жи ти рје ше ње ко је би би ло најадекватније за да ту си ту а ци ју. По себ ну па жњу ће мо посветити по љопри - в ред ном зе м љиш т у у Срб ији, однос но Закон у о п о љо п р и в ред ном зе м љи ш т у. С об з и ром да је Ре п у бли ка Србија, држава кандида т за ч ланс т во у Ев ропској у н и ји, а Сп ор аз у м о м о с т а б и л и з а ц и ји и п р и д р у ж и в а њу је п р е дв иђ ен о д а тре бе да се ускла де про пи си са пра вом Евр оп ске уни је и да се пре ма овом Сп о р а з у м у С р б и ја о б а в е з ал а д а ћ е о д с е п т е м б р а 2017. г о д и н е о т в о р и т и т р ж и ш т е н е п о к р е т н о с т и з а д рж ав љ ан е з е м а љ а ч л а н и ц а, п о с е б н о ћ е м о ис тра жи ти ово пи та ње. У ра ду ће мо ко ри сти ти исто риј ски, упо ред но - п рав н и и п о з и т ив но п рав н и мет од. Посе бн у п а ж њу ће мо п о све т и т и с уд с кој прак си у овој обла сти. К љу ч не р е чи: пра во, стра нац, не по крет но сти, сво ји на, зе мља. 1. УВОД У античким др жа ва ма стран ци ма је не ги ра на мо гућност имања грађан ских пра ва или се од но си ла на по ја ву ква зи стра ног еле мен та или је пак из у зе т но п ри зна ва на у ви д у да ва ња п ри ви ле г и ја и ме ђуна родн и м у г ово рима. О в о не г и р а њ е п р а в а с т р а н ц и м а н а л а зи с е и у Ју с т и н и ја но в ом ко дек с у и у Ма ну за ко ну, ко ји је ва жио у Ин ди ји, стран ци су би ли не са мо иза па ри ја, не го и иза из вје сних жи во ти ња (сло на, ко ња, итд.). Пре ма за ко ну од XII та блица стра нац је h o st i s. Стран цу се у Ри му не при зна је ни i u s c o n n u bi (ко ји 1111

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) је основ по ро дич них пра ва) ни ти i u s c o m me r c ii (ко ји је основ имо вин ских пра ва, ни ти пра во на le g i s - a c t i o). У а н т и ч кој Грч кој пос т ојал и с у у г ов ори ис опол ит ије којима с у била п ризнат има с т ра н ц и ма д р ж а в а у г о в ор н и ца ма из вје сна гра ђан ска пра ва као на при мјер би ло је при зна ва но пра во на за кљу чење бра ка, на за кљу че ње уго во ра, на сти ца ње сво ји не на од ре ђе ним ства ри ма. У средњем вијеку у периоду фе удали зма стран ци ма је из у зет но признавано да се по ја ви као су бјект гра ђан ско прав них од но са. У сред њем ви је - к у до а п с о л у т и зма не п ри зна в а њ е г р а ђа н ск и х п р а в а с т р а н ц и ма в р ше но је у ов ом период у по мо ћу с љ е де ћ и х и н с т и т у т а и о би ча ја: fo r i s m a r i t a g i u m, ius al ba na gli, ius na u fra gii, и лич не ре пре са ли је. У сред њем ви је ку у пе рио д у од с т в ар ањ а а пс ол ут ис т и чк и х мон а р х и ја, у к и да ју с е д је л и м и ч но г о р е н а в е д е н и и н с т и т у т и и о б и ч а ји. У н о в о м в и је к у, у п е р и о д у од ф р а н ц у с ке р е в о л у ц и је до I свје т ског рат а, с т ицањ е св о ји не с т ра на ца на д не к р е т н и на ма у гл а в ном под л и је же од р е ђе н и м ус ло ви ма, од но сно р а з л и к у ју с е а п с о л у т но ре зе ри са на, релативно резервисана и општа права. У Србији правила о странци ма на ла зе се у чл. 45 и 47 Срп ског гра ђан ског за ко ни ка из 1844. По себ но је зна ча јан рад Института за међународно право гдје је донесена једна Декларац и ја о ме ђу на р од н и м п ра ви ма чо вје к а. По сл и је I I свје т ског рат а посе бно је зна ча ја н ра д О р га н и за ц и је Ује д и ње н и х На ц и ја ОУ Н, која је дон ијела опш т у де кла ра ци ју о пра ви ма чо вје ка. Ге не рал на скуп шти на ОУН је 16. 12. 1966 дон и је ла резол уц ију, помоћу које је усвојила и с та ви ла на по т п ис: Ме ђу на род н и па к т о г рађа н ск и м и по л и т и ч к и м п ра ви ма, Ме ђу на родн и па к т о економск и м, со ц и ја л н и м и к ул т у р н и м п ра ви ма и Фа к ул т а т и в н и п ро т о кол Ме ђу на род ног пак та о г ра ђан ск им и по ли ти ч к им п ра ви ма. У Ју го сла ви ји до II свје т ског ра та ма т е ри ја о г ра ђа н ск и м п ра ви ма с т ра на ца н и је би ла је д и н с т ве но ре г у л и са на. 1 К а да је у п и т а њу би в ша д р ж а в а Ју г о с л ви ја, р а з л и к у ју с е д в а пе ри о да: п р ви, по с л и је на р од не р е в о л у ц и је, у ко јем с т ра н ц и мог у с т ицат и св ојин у на не по к р е т но с т и ма а ко с у добил и одобр ењ е на длеж ног орг ана ( Пр едсједн ик а п ри в р ед ног с а вје т а) и д ру г и пе ри од по с л и је сп р о в о ђе њ а на ц и о на л и з а ц и је. У овом дру гом пе ри о ду пра во сти ца ња стра на ца над не крет ни на ма прав ним по с ло ви ма in te r v ivo s ( у г ов ор о п р одаји, пок лон у, ра зм јен и) је т р ет ирано к а о а п с о л у т н о р е з е р в и с а н о п р ав о. О в о п р а в о п ос т аје р ел ат и вн о р ез е рв ис ан о до но ше њем За ко на о п ро ме т у зе м љи ш т а и зг ра да из 1954. г о д и не, а на ро ч и т о до но ше њ ем Ур ед б е о с т и цању п рав а на зг радама, с т ановима и з ем љиш т има од стра не стра них др жа вља на и стра них прав них ли ца (од 31. 12. 1962. годи не), од но сно усло вље но је добијањем по себ ног одо бре ња од Се кре та ри ја - т а з а т у ри з а м и т р г о ви н у С И В - а и с а гл а сно с т и С а в е зног с е к р е т а ри ја т а з а у н ут ра ш њ е послове. И зм јенама Закона о п р о ме т у зе м љи ш т а и зг ра да 2 пред- 1112 1 Ми хај ло Је здић, Ме ђу на род но при ват но пра во II, На уч на књи га, Бе о град 1982, 25-34. 2 Сл. лист СФРЈ, бр. 43/65, 57/65, 17/67 и 11/74.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ви ђају се по себна пра ви ла за стра на ди пло мат ска и конзу ларна представниш т в а и спец ијал и з о в а не а г ен ц и је ОУ Н и з а с т р а не д р ж а в љ а не, ко ји и м а ју на ро чи те за слу ге за На род но осло бо ди лач ку бор бу на ро да Ју го сла ви је. 3 2. СТИ ЦА ЊЕ ПРА ВА СВО ЈИ НЕ НА НЕ КРЕТ НИ НА МА ОД СТРА НЕ СТРА НА ЦА Стран ци углав ном сти чу пра во сво ји не на не крет ни на ма под усло вом у з а ја м но с т и, од но сно р е ц ип р оц ит ет а. 4 Видо ви р е ц и п р о ц и т е т а р а з л и к у ју с е пре ма на чи ну на стан ка и пре ма прав ној са др жи ни уза јам но сти. У ме ђу на - род ним од но си ма, пре ма на чи ну на стан ка, по зна та су три ви да ре ци про цит ет а: д ип ломатск и, за кон ск и и фа к т и ч к и. Д и п ло мат ска у за ја м нос т на с т а је на осно ву ме ђу на род ног уго во ра ка да се дви је др жа ве или ви ше ме ђу соб но обаве зу ју да ће да ти др жа вља ни ма дру ге стра не уго вор ни це пра ва ко ја су по мен у та у говором. За кон ск и ре ц и п р о ц и те т на ста је ка да се у за јамност успостав ља на за кон ском н и воу. Од но сно, о фа к т и ч ком ре ц и п ро ц и т е т у г о во ри мо ка да се сти ца ње од ре ђе них пра ва од стра на ца фак тич ки се обез бје ђу је у прак си. Пре ма сво јој прав ној са др жи ни уза јам ност мо же би ти: фор мал на, ма те - ри јал на и ефек тив на. Фор мал на по сто ји ка да до ма ћа и стра на др жа ва из једна чу ју стран це и др жа вља не у по гле ду ужи ва ња од ређених пра ва. Материјал ни ре ци про ци тет зна чи да тре ба стран цу пру жи ти она пра ва ко ја наш држ а в љ ан и н и ма у с т ра н че вој д р ж а ви. 5 И на кра ју, ефек тив на уза јам ност ће по сто ја ти он да ка да стра нац мо же ужи ва ти од ре ђе на пра ва у ис тој мје ри у ко јој та пра ва мо же ужи ва ти и до ма ћи др жа вља нин у стран че вој др жа ви. 6 Ре тор зи ја ће по сто ја ти у слу ча ју ка да јед на др жа ва на ре ђу је сво јим ор - га ни ма да не по сту пе по нор ма ма о пра ви ма стра на ца и су ко бу ју рис дик ција ко је је она про пи са ла, већ да по сту пе на иден ти чан или сли чан на чин ка ко по сту па и стра на др жа ва пре ма до ма ћим др жа вља ни ма или до ма ћим суд ским од лу ка ма или за мол ни ца ма до ма ћих су до ва. 7 3 Михајло Јездић, Међународно приватно право II, На уч на књи га, Бе о град 1982, 51 52. 4 Ст ра но фи зи ч ко л и це је и но с т ра н и д р ж а в љ а н и н, би ло да и ма п р е би в а л и ш т е у з е м љи и л и и н о с т р а н с т в у. Не ћ е с е с м а т р а т и с т р а н и м ф и з и ч к и м л и ц е м б и п а т р и д. Н а в. п р е м а : М а ја С т а н и в у ко в и ћ, С в о ји н а и д р у г а с т в а р н а п р а в а с т р а н а ц а н а н е к р е т н и н а м а у Ј у г о с л а в и ји, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 1-3/1996, 223-235. 5 Ти б о р В а р а д и, Б е р н а д е т Б о р д а ш, Га ш о К н е же в и ћ, В л а д и м и р П а в и ћ, Ме ђ у н а р о д н о при ватно право, Прав ни фа кул тет Уни вер зи те та у Бе о гра ду, Цен тар за изда ва штво и инфор - ми са ње, Бе о град 2012, 215-216. 6 М и х а и л о Је з д и ћ, Ме ђ у н а р о д н о п р и в а т н о п р а в о I, Ув о д у м е ђ у н а р о д н о п р и в а т н о п р а в о и о п ш т и е л ем е н т и ф о р м и р а њ а и п р и м је н е н о р м и м е ђ у н ар о дн о г п р ив а тн о г п р ав а, На уч на књи га, Бе о град 1980, 215-218. 7 Ми ха и ло Је здић, 218. 1113

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) К а д а је у п и т а њу с т и ц а њ е п р ав а с в ојин е н а н ек р е тн ин ам а с т р ан ац а сма тра ју се у као ре ла тив но ре зер ви са на пра ва, а у не ким зе мља ма као и ап солут но ре зер ви са на пра ва, ма да по сто ји тен ден ци ја да се ши ри круг зе ма ља ко је про гла ша ва ју на ци о нал ни трет ман. 8 Ово рје ше ње се оправ да ва еко ном ским (по вр ши на и на мје не, те ин флат о р не т е н де н ц и је), по л и т и ч ко б е з бје д о но сн и м (с у в ер ено с т, пог р ан и чне о бл а с т и и з о не с т а ц и о н и р а њ а в ој н и х је д и н и ца), с о ц и ја л н и м, на ц и о на л н и м и ра сним раз ло зи ма. 9 С об зи ром да је Ср би ја кан ди дат за члан ство у Европској уни ји по сто ји тен де ци ја да се уки ну огра ни че ња ко ја се пре ма странци ма по ста вља ју у по гле ду сти ца ња не крет ни на. У не ком зе мља ма, нпр. у Мек си к у с т р а н ц и не мо г у да к у п у ју не к р е т н и не у по г р а н и ч ном по ја с у ш и- р о ком 10 0 к и ло ме т а р а, од но сно у по ја с у од 50 к и ло ме т а р а од мо р ске о ба ле. У Бра зи лу про пи си пред ви ђа ју да стран ци не мо гу стећи некретнину у подру ч ји м а од вит а лног зн ач аја з а б е збједно с т, б е з с агл аснос т и н ац ион а лног са вје та за од бра ну. Исто та ко у Швед ској су 1975. го ди не по о штре ни про писи за сти ца ње не крет ни на од стра не стра на ца. У Нор ве шкој се пред ви ђа ју огра ни че ња, али она не ва же за стран це ко ји има ју до ми цил у Нор ве шкој. У Швај цар ској је пред ви ђен го ди шњи кон ти гент одо бре ња за сти ца ње не - п о к р е т н о с т и. У Р у с и ји с т р а н ц и н е м о г у к у п о в а т и з е м љу у п о г р а н и ч н и м обла сти ма Ру ске Фе де ра ци је. У по не ким др жа ва ма USA предвиђају се ограни че ња за не ке зе мље: те та ко у Пен сил ва ни ји ли мит из но си 2.000 ha и Јужној Ка ро ли ни 200.000 ha, а у Ди стрик ту Ко лум би ја стра нац мо же да ку пи нек р е тн ин у а ко и ма с т а л но п р е би в а л и ш т е на т е ри т о ри ји. Не ке д р ж а в е USA с у ог р а н и ч и ле в л а сн и ш т в о н а д пољ оп рив р едн и м з ем љиш т им а од с т р ане стра на ца, ста нов ни ка дру гих др жа ва или по слов них су бје ка та, по себ но кор - по р а ц и ја. 10 У Л и б е ри ји с е т о п р а в о од у зи ма не ц р нач ком с т а нов н и ш т ву. 11 У Ма ђа р ској по с л и је п ри с т у па њ а ЕУ (20 0 4) по р ед с т р о г и х ус лов а з ем љу мог у сте ћи гра ђа ни др жа ва чла ни ца ЕУ, али дру ги стран ци не мо гу. 12 У Хр ват ској ка да је у пи та њу сти ца ње пра ва сво ји не на не крет ни на ма п р а в н и м по с ло ви м а i n te r v iv o s за стра на фи зич ка и прав на ли ца тра жи се 8 Др жа ва New York, Бел ги ја, Фран цу ска. Нав. пре ма : Ти бор Ва ра ди, Бер на дет Бор - даш, Га шо Кне же вић, Вла ди мир, Па вић, 464 465. 9 Вид. ви ше:, Сла во љуб В. Ца рић, Пр а в о с в о ји н е с т р а н а ц а н а н е п о к р е т н о с т и, докт о р с к а д и с е р т а ц и ја, Бе о град 2006, 74-84. 10 Д р ж а в а New York, Б е л г и ја, Ф р а н ц у с к а. Н а в е д е н о п р е м а : Т и б о р В ар ад и, Б е рн ад е т Бор даш, Га шо Кне же вић, Вла ди мир, Па вић, 465 466; Ја нош Си ла ђи, Сти ца ње пра ва сво - јин е н а п о љ о п р и в р е д н о м з е м љи ш т у у Ма ђ а р с ко ј, с п о с е б н и м о с в рт о м н а п р ав о Е в р о пс ке уни је и пра ва дру гих зе ма ља, Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 4/2016, 1441. 11 Ти б о р В ар ад и, Б е р н а д е т Б о р д а ш, Гаш о К н ежев и ћ, Међ ун ар о дн о п р ив а тн о п р ав о, ДОО Фо рум из да вач ка дје лат ност Но ви Сад 2001,452. 12 Чи ла Чак, Зол тан Нађ, Пр а в а у п о т р е б е п о љ о п р и в р е д н о г з е м љи ш т а у Ма ђ а р с ко ј, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 2/2011, 546. 1114

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 по р ед у з а ја м но с т и и с а гл а сно с т м и н и с т р а на д ле ж ног з а по с ло в е п р а в о с у ђа Хр в ат ске, а ко з а ко ном н и је д ру г а ч и је од р е ђе но. 13 Стра на фи зич ка и прав на л ица мог у под п р е тпос т а вком у з аја мнос т и, с т ицат и на т емељу нас љ еђив ањ а вла сни штво над не крет ни на ма на под руч ју Ре пу бли ке Хр ват ске. 14 Ка да је у пи та њу за кон ски брач ни имо вин ски ре жим са стра ним еле ментом раз ли ку јемо три основ на ре жи ма. Је дан је си стем регу лисања ове ма терије на осно ву прин ци па рав но прав но сти му шкар ца и же не. Дру ги систем заснива се на при ци пу дис кри ми на ци је пре ма по лу и при хва ћен је од ве ћи не ка пита л и ст и ч к и х зе ма ља. Пре ма т ре ћем си сте м у, би т на је ау то но м и ја во ље ст рана ка. 15 У зе мља ма гдје вла да прин цип рав но прав но сти му шкар ца и же не, а ко ји има ју д р жа вљан ство исте ст ране д ржаве п ри мје њу је се на ци о на л но п ра во. У ве ћи ни др жа ва су пру зима је дозвољено да сво је имо вин ске од но се спо разум но од ре де. Та ко нпр. у Ен гле ској су пру зи ма се до пу шта пот пу на дис по зиц и ја у у ре ђи ва њу ме ђу соб н и х и мо ви н ск и х од но са, у Ф ранц уској, Швајцар ској до зво ља ва се су п ру зи ма са мо оп ц и ја из ме ђу за ко ном п ред ви ђе н и х ре ж и ма, док у тре ћим (нпр. Ру си ја, не ка да шњи Со вјет ски Са вез) оста вља се са мо мог ућ нос т по ве ћа њ а уд је ла су п ру г а у за јед н и ч кој и мо ви н и. К ада је у п ит ању фор ма имо вин ског брач ног уго во ра оцје њу је се пре ма пра ви лу lo cus re git ac tum, гдје је у не ким зе мља ма оба ве зног, а у не ким зе мља ма фа кул та тив ног ка ракт е ра. Ка да је у п и та њу са д р ж и на и мо ви н ско брач ног у г о во ра ве ћ и на д р жа ва п р ед ви ђа ис т а п р а в на п р а ви л а ко л и зи о ног к а р а к т е р а, к а о и у с л у ча ју к а да је у пи та њу за кон ски имо вин ски брач ни ре жим са стра ним еле мен том. 16 3. СТИ ЦА ЊЕ ПРА ВА СВО ЈИ НЕ НА НЕ КРЕТ НИ НА МА У БО СНИ И ХЕР ЦЕ ГО ВИ НИ Прав ни про пи си о пра ви ма стра на ца на ла зе се и у чл. 57 Уста ва Ре публ и ке Срп ске. 17 Пре ма За ко н у о с т вар н и м п ра ви ма 18 чл. 1, ст. 2 ствар на пра ва 13 чл. 356, ст. 2, Za kon o vla snič kim i dru gim stvar nim pra vi ma, Na r o d n e n o v i n e Re p u b li - k e Hr v a t s k e, бр. 91/96, 68/98, 137/99, 22/00, 73/00, 114/01, 79/06, 141/06, 146/08 и 38/09, 153/09, 143/12, 152/14 i 81/2015. 14 чл. 356, ст. 1, Za kon o vla snič kim i dru gim stvar nim pra vi ma Hr vat ske. 15 Ми хај ло Је здић, Милан Пак, Међународно приватно право, III, На уч на књи га, Београд 1980, 105-107. 16 Ми хај ло Је здић, Ми лан Пак, 109 110. 17 С л. г л а с н и к Ре п у б л и ке С р п с ке, бр. 3/92, 06/92, 8/92, 15/92 и 19/92. http://www.na rodn as k u p s t i n a r s. n e t /s i t e s /d e f a u l t / f i l e s / u p l o a d /d ok um e nt i / u s t a v/c i r / u s t a v_ r e p u b l i k e _ s r p s k e. p d f, 19.сеп тем бар 2017. го ди не. Пре ма чл. 57, ст. 5 Уста ва Ре пу бли ке Срп ске: За ко ном се мо же, и з у з е т н о, к а д а т о з а х т и је в а о п ш т и д р у ш т в е н и и н т е р е с, у т в р д и т и у ко ји м д јел а тн ос т и м а, од но сно под руч ји ма, стра но ли це не мо же осно ва ти вла сти то пред у зе ће. 18 За кон о ствар ним пра ви ма Ре пу бли ке Срп ске ЗСП, С л.г л а с н и к Ре п у б л и ке С р п с ке, бр. 124/2008, 3/2009, 58/2009, 95/2011, 60/2015 и 18/2016 Од лу ка Устав ног су да. 1115

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) с у : п р а в о св о ји не, п р а в о г р ађ ењ а, з ало ж но п р ав о, п р ав о с т в а рне и л и чне слу жбе но сти и пра во ре ал ног те ре та. Пре ма чл. 14, ст. 1 и 2 ЗСП: Не по крет ност је све што је на по вр ши ни зе мљи шта, из над или ис под ње га из гра ђе но, а на ми је ње но је да та мо трај но оста не, или је у не по крет ност угра ђе но, њој до гра ђе но, на њој на до гра ђе но или би ло ка ко дру га чи је с њом трај но спо је но и дио је те не по крет но сти све док се од ње га не одво ји. Тра ва, др ве ће и пло до ви са став ни су дио зе мљи шта, док се од ње га не одво ји. Пре ма чл. 135, ст. 1 и 2 На цр та Гра ђан ског за кон и к а Ср би је не по к р е т не с у оне с т в а ри ко је с е не мо г у п р ем јес т ит и с а м јес т а на мје сто без по вре де њи хове суштине. Непокретности су земљишне парце - ле, а згра де или дру ги гра ђе вин ски објек ти ко ји су из гра ђе ни као трај ни објек ти су при ра шта ји зе мљи шта. Пре ма чл. 23, ст. 1 ЗСП пра во сво ји не се сти че на осно ву прав ног по сла, за ко на, од лу ке су да или дру гог ор га на и нас љ е ђи в а њ ем. 19 Ка да је у пи та њу сти ца ње сво ји не стра них ли ца у Ре пу бли ци Срп ској од р ед б е ЗС П 20 при мје њу ју се и на стра на фи зич ка и прав на ли ца (у да љем тек сту:стра на ли ца), осим ако је го ре по ме ну том од ред бом за ко на или међу на род ним уговором није другачије одређено. Када су у питању непокрет - но сти у Ре пу бли ци Срп ској стра на ли ца сти чу пра во сво ји не под усло вом р ец ип р оц ит е т а, а ко з а ко ном и л и ме ђу н а р од н и м у г ов ор ом н ије д руг ач ије од р е ђ е но. 21 Ка да су у пи та њу огра ни че ња сво ји не за стра на ли ца, оно не мо же би ти вла сник не по крет но сти на под руч ју ко је је ра ди за шти та ин те - ре са и без бјед но сти Ре пу блике, односно Босне и Херцеговине, законом про - гла ше но под руч је на ко јем стра на ли ца не мо гу има ти пра во сво ји не. 22 У с л учају да је с т ра но л и це с т е к ло п ра в о св о ји не на не пок р е тнос т и п рије нег о ш т о је под ру ч је на ко јем не по к р е т но с т и ле ж и п р о гл а ше но под ру ч јем и з ч л. 16, ст. 1 ЗСП, пре ста је пра во на не по крет но сти ма, а стра но ли це има пра во н а н а к н а д у п р е м а п р о п и си м а о е кс п р о п р и ја ц и ји. 23 Пра во на ову на кна ду п ри п а д а и с т р а ном л и ц у ко је би н а с љ е ђи в а њ е м с т е к ло непок р е тнос т и н а том под руч ју. 24 По себ ним за ко ном ће се од ре ди ти на ко јим не по крет но стима стра на ли ца не мо гу сти ца ти пра во сво ји не. 25 У Ре пу бли ци Срп ској пре ма чл. 68, ст. 1 За ко на о по љо при вред ном зем љи ш т у 26 ка да је у п и т а њу по љо п ри вред но зе м љи ш т е у сво ји н и Ре п у бл и ке 1116 19 http://www.paragraf.rs /kk /images-kk/gradjan ski _za ko nik _re pu bli ke _sr bi je.pd f, 13. 09. 2017. 20 ЗСП, чл. 15, ст. 1. 21 ЗСП, чл. 15, ст. 2. 22 ЗСП, чл. 16, ст. 1. 23 ЗСП, чл. 16, ст. 2. 24 ЗСП, чл. 16, ст. 3. 25 ЗСП, чл. 16, ст. 4. 26 Сл. гла сник Ре пу бли ке Срп ске, бр. 93/06, 86/07, 14/10 и 5/12.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 про да је се са мо у из у зет ним слу ча је ви ма и то прав ним и фи зич ким ли ци ма ко ји има ју ре ги стро ва ну пољопривредну дје лат ност или мје сто пре би ва лиш т а на т е ри т о ри ји Б о сне и Хе р це г о ви не, а ко по с т о ји и н т е р е с з а Ре п у бл и к у, и то по сред ством јав ног огла са. Пре ма овој од ред би зна чи као куп ци се мог у јав ит и и д ом аћ и и с т р ан и д рж ав љ ан и, п од ус л ов о м п р е б ив ал иш т а н а т е ри т о ри ји Б о сне и Хе р це г о ви не. 27 У Фе де ра ци ји БиХ ова ма те ри ја је ре гу ли са на За ко ном о ствар ним прави ма у (да љем тек сту: ЗСПФБиХ). 28 Пре ма гла ви три, чл. 15 овог за ко на: (1)Од р ед б е ово г а з а ко на п рим јењују с е и на с т ра не фи зи ч ке и п ра в не о с о б е, о с и м а ко је з аконом и л и м еђун ар одн и м у г о в о р ом д р у г а ч и је од р е ђ е но.(2) С т р а н е о с о б е с т и ч у п р а в о в л а с н и ш т в а н а н е к р е т н и н и у Ф ед е р ац ији под увје том ре ци про ци те та, из у зев ка да се пра во сти че на сли је ђи ва њем ако за - ко ном и л и ме ђу на р од н и м у г о в о р ом н и је д ру г а ч и је од р еђено. Пр е т пос т а в љ а се да по с т о ји ре ц и п ро ц и т е т. Л ис т у земаљ а с којима не пос т оји рец ип ро ц ит е т об ја вљу је Фе де рал но ми ни стар ство прав де, уз прет ход но при ба вље но миш љ ењ е М и н ис т а рс т в а в а њск и х пос лов а Б осне и Хе рце г овине, св аке г о д ине нај к а сн и је до 31. ја н у а р а. (3) С т р а не о с о б е ко је не ма ју д р ж а в љ а н с т в о Б о сне и Хер це го ви не не сма тра ју се стра ним осо ба ма пре ма овом за ко ну ако су ро ђе ни у Бо сни и Хер це го ви ни или су њи хо ви по том ци. Ка да су у пи та њу огра ни че ња пра ва сво ји не пре ма чл. 16 ЗСПФБиХ: (1) Стра на осо ба не мо же би ти вла сник не крет ни не на под руч ју, ко је је ра ди з а ш т и т е и н т ер еса и си г у р но с т и Фе де ра ц и је, з а ко ном п р о гла ше но под ру ч јем на ко јем стра не осо бе не мо гу има ти пра во вла сни штва.(2) Ако је стра на осо ба сте кла пра во вла сни штва на не крет ни ни при је не го што је под руч је н а ко је м у не к р е т н и н а ле ж и п р огл ашено под ру ч јем и з с т а в а 1. ов ог ч л а н а, пре ста је пра во вла сни штва на тој не крет ни ни, а стра на осо ба има пра во на на кна ду пре ма про пи си ма о екс про при ја ци ји. Мо же мо при ми је ти ти да су услови за сти ца ње пра ва сво ји не на не крет - ни на ма прав ним по сло ви ма in ter vi vos знат но по о штре ни, у односу на ра нији з а кон ко ји рег у л и ше в ла сн и ч ке од но се, је р се к а о услов т ра ж и у з а ја ма но с т те се за стран це ја вља као ре ла тив но ре зер ви са но пра во. Ка да је у пи та њу н а с љ е ђи в а њ е п р е м а ч л. 3, с т. 2 З а ко н а о н а с љ е ђи в а њу у Ф е де р а ц и ји Би Х 29 стран ци су у на сље ђи ва њу рав но прав ни с др жа вља ни ма Бо сне и Хер це го - ви не. 27 У Цр ној Го ри стра но ли це не мо же има ти пра во сво ји не на по љо при вред ном земљи шту. Ми ли ца Дра ги че вић, Ствар но прав ни по ло жај стра них ли ца у др жа ва ма с тер и т о р и је б и в ш е Ј у г о с л а в и је, Прав на ри јеч, Уд р у же њ е п р а в н и к а Ре п у б л и ке С р п с ке, Б а њ а Лу к а, г о д и н а V I I I, б р. 29/ 2 011, 178; И зв ј еш т а ј К ом и с и ј е з а и з р а д у г р а ђ а н с к о г з а к о н и к а, Прав ни жи вот, бр. 11/2007, 178. 28 Слу жбе не но ви не Фе де ра ци је БиХ, бр. 66/13 и 100/13. 29 Сл. но ви не Фе де ра ци је БиХ, бр. 80/2014. 1117

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) 1118 4. СТИ ЦА ЊЕ ПРА ВА СВО ЈИ НЕ СТРА НА ЦА Н А Н Е К РЕТ Н И Н А М А У С Р БИ Ј И У Репу ли ци Ср би ји сти ца ње пра ва сво ји не на не крет ни на ма је ре гу лиса но: Ус т а вом 30, ч л. 82-85б Закона о основ н и м сво ји н ско п ра в н и м од но си ма 31, ч л. 1 За ко на о по љ о п ри в р ед ном зе м љи ш т у 32 и За ко ном о на с љ е ђи в а њу. Пр е - ма чл. 85, ст. 1 Уста ва стра на фи зич ка и прав на ли ца мо гу сте ћи сво ји ну на не по к р е т но с т и ма, у ск ла д у с а з а ко ном и л и ме ђу на р одн и м у г ов ор ом. Пр ема чл. 82а ЗО СПО: Стра на фи зич ка и прав на ли ца ко ја оба вља ју дје лат ност у С а в е з ној Ре п у б л и ц и Ју г о с л а ви ји мо г у, под ус ло в ом у з аја мнос т и, с т иц ат и пра во сво ји не на не по крет но сти ма на те ри то ри ји Са ве зне Ре пу бли ке Ју го - сла ви је ко је су им нео п ход не за оба вља ње те дје лат но сти. То зна чи да ова пра ва стра на ли ца мо гу сти ца ти под усло вом уза јам но сти и у слу ча ју да не к р е т н и на с л у ж и о ба в љ а њу т е д је л ат но с т и. С т р а но фи зи ч ко л и це ко је не о бав љ а д јел атно с т у С ав езној Реп убл иц и Ју г о с л а ви ји мо же, под ус ло ви м а уза јам но сти, сти ца ти пра во сво ји не на ста ну и стам бе ној згра ди као и држ а в љ а н и н с ав езне Реп уб л ике Југ ос л ави је. И з у з е т но од од р е д а б а с т. 1 и 2 овог чла на, са ве зним за ко ном мо же се пред ви дје ти да стра но фи зич ко прав - но ли це не мо гу сти ца ти пра во сво ји не на не по крет но сти ма ко је се на ла зе на од ре ђе н и м под ру ч ји ма у Савезној Реп у бл и ц и Ју г о сла ви ји. Пре ма ч л. 82в, ст. 1 ЗО СПО: Уго вор о сти ца њу пра ва сво ји не на не по крет но сти у сми слу чла на 82а овог за ко на мо же се овје ри ти ако су ис пу ње ни усло ви за сти ца ње пра ва сво ји не из тог чла на. Пре ма чл, 82г ЗО СПО: Ор ган над ле жан за упис п р а в а н а не пок р е тнос т им а д уж а н је д а по д а т ке о и з в р ше ном у п и с у п р а в а сво ји не стра ног ли ца из чла на 82а и 82б овог за ко на, у ро ку од 15 да на од и зв р ше ног у п и с а, до с т а ви с а в е зном о р г а н у н а д ле ж ном з а по с ло в е п р а в де, ко ји о т о ме в о д и еви ден ц и ју. 33 К ада с у у п ит ању д ип ломатск а и конз ула рна пред став ни штва стра ним др жа ва ма, као и ор га ни за цијама и специјализованим аген ци ја ма ОУН мо гу се уз прет ход ну са гла сност са ве зног ор га на надлеж ног з а пос ло в е п ра в де, п р о да в а т и зг ра де и с т а но ви з а с л уж б ене пот р еб е, као и гра ђе вин ска зе мљи шта у свр ху из град ње та квих згра да. По да ци о с т и ц а њу св о ји не од с т р а не с т р а н а ц а у п и с у ју с е у р е г и с т а р т е до с т а в љ а ју Ми ни стар ству прав де ко је о то ме во ди еви ден ци ју. 30 С л. г л а с н и к Ре п у б л и ке С р б и је, бр. 98/2006. 31 Сл. лист СФРЈ, бр. 6/80 и 36/90, Сл. лист СРЈ, бр. 29/96 и Сл. гла сник РС, бр. 115/2005 др. за кон. 32 За кон о по љо при вред ном зе мљи шту ЗПЗ, Сл. гла сник РС, бр. 62/2006, 65/2008 др. за кон, 41/2009, 112/2015 и 80/2017. 33 П р е м а ч л. 82 д З ОС ПО с т р ан а ф из и чк а и п р а вн а л иц а мог у п р енос и т и п р а в о с в ојине прав ним по слом на до ма ће ли це, као и на стра но ли це ко је мо же сти ца ти пра во сво ји не.према чл. 85б ЗО СПО од ред бе овог за ко на при мје њу ју се и на стра на фи зич ка и прав на ли ца, ако са ве зним за ко ном ни је друк чи је од ре ђе но.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 Ка да је у пи та њу сти ца ње пра ва сво ји не на не по крет но сти ма на сље ђива њем, од с т ра не с т ра н и х физи чк и х л ица на т е ри т о ри ји СРЈ, мо г у и х с т и ха т и под усло ви ма уза јам но сти као и д р жа вља нин СРЈ. 34 Пре ма чл. 7 За ко на о на сљеђивању Србије 35 : Ст ра н и д р жа в ља н и у Ре п у бл и ц и Ср би ји и мају, под условом уза јам но сти, исти на сљед ни по ло жај као и до ма ћи др жа вља ни, ако ме ђу нар одн и м у г овор ом н ије д ру кч ије одр еђено. Ре ц и п р о ц и т е т и з ме ђу Ср би је и не ке дру ге др жа ве мо же да по сто ји: на осно ву ме ђу на род ног уго во ра (ди пло - мат ски ре ци про ци тет) или на ба зи при зна ва ња фак тич ког пра ва на на сље ђива ње (фак тич ки ре ци про ци тет). Би ла те рал не кон вен ци је у по гле ду на сље ђива ња по с т о је са сље де ћ и м д р жа ва ма: А л ба н и ја, Ау с т ри ја, Бел г и ја, Бу г ар ска, би вша ЧССР, Грч к а, Ф ра н ц у ск а, Хо ла н д и ја, Ја па н, Лу к с ем бу рг, Ма ђар ск а, Пољ ска, Ру му ни ја, САД, бив ша СССР, Шпа ни ја, Швед ска и Велика Британија. По с е ба н п р о блем п р едс т ав љ ају а пат рид и је р н ис у д рж ав љ ан и н иједне зе м ље. Пре ма ч л. 13 Кон вен ц и је о п ра в ном по ло жа ју л и ца без д р жа в ља н с т ва ко ју је Ју г о сла ви ја ра т и фи ко ва ла 1959. г о д и не : Д р жа ве у г о вор н и це ће т ре - ти ра ти ли ца без др жа вљан ства на што је мо гу ће по вољ ни ји на чин, а у сва ком слу ча ју на на чин ко ји не ће би ти не по вољ ни ји од оног под истим окол но сти ма пред ви ђен за стран це уоп ште. На кра ју се мо же за кљу чи ти да је пра во стра наца да на сље ђу ју у Ср би ји ре ла тив но ре зер ви са но пра во, под усло вом фор малног реципроцитета. По на чи ну на стан ка ре ци про ци тет може би ти: дипломатск и и ли фак т и ч к и, и ње го во по сто ја ње се п ред на шим су до ви ма п ре т по ста вља. Апа три ди има ју пра во на сље ђи ва ња у Ср би ји као оп ште пра во. 36 Пре ма чл. 1, ст. 4 За ко на о по љо при вред ном зе мљи шту: Вла сник пољ о п р и в р ед ног з ем љиш т а не може бит и с т р а но ф и з и ч ко, од но с но п р а в но ли це, осим ако овим за ко ном ни је дру га чи је од ре ђе но у скла ду са Спо ра зумом о ста би ли за ци ји и придруживању између Европ ских за јед ни ца и њи хо - вих др жа ва чла ни ца, са јед не стра не, и Ре пу бли ке Ср би је, са дру ге стра не ( Слу жбе ни гла сник РС- Ме ђу на род ни уго во ри, бр. 83/08 и 12/14). 37 То знач и да с т р а н ц и мо г у о р г а н и з о в а т и пољ п ри в р ед н у п р о и з в од њу на з е м љи ш т у које су узе ли у за куп. Ме ђу тим стран ци мо гу да стек ну сво ји ну пољо привредног з е м љи ш т а, п у т ем до ма ћег п ри в р ед ног д ру ш т в а у с т р а ном в л а сн и ш т ву. По љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е је з е м љи ш т е ко је с е ко ри с т и з а по љ о п ри в р ед н у п р о и з в од њу и п р ед с т а в љ а д об р о од опш т е г и н т е р е с а. 38 Ка да је у пи та њу 34 Чл. 82б, ЗО СПО. 35 С л. г л а с н и к Ре п у б л и ке С р б и је, бр. 46/95, 101/2003 Од лу ка УСРС и 6/2015. 36 Ти б о р В а р а д и, Б е р н а д е т Б о р д а ш, Га ш о К н е же в и ћ, Ме ђ у н а р о дн о п р ив а тн о п р ав о, ДОО Фо рум из да вач ка дје лат ност Но ви Сад, 449 450. 37 Lu k a B a t u r a n, Eco no mic analysis of the ban on fo re ig ners ac qu i ring pro perty rights on agri cul tu ral land in Ser bia, E c o n o m i c s o f Ag r i c u l t u r e, 3/2013, 487. 38 Да ни ца По пов, З а ш т и т а, у р е ђ е њ е и к о р и ш ћ е њ е п о љ о п р и в р е д н о г з ем љ и ш т а у Ре п у б л и ц и С р б и ји, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, 3/2014, 68. 1119

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) ш у м ско зе м љи ш т е п р е ма За ко н у о ш у ма ма 39 стран ци мо гу сте ћи пра во своји не на шум ском зе мљи шту у при ват ној сво ји ни. 40 У Ср би ји ка да је у пи та њу про мет по љо при вред ног земљишта у држав - ној сво ји ни пре ма чл 72 За ко на о по љо при вред ном зе мљи шту ЗПЗ ако је у п и т ању пољ о п ри в р ед но зе м љи ш т е у д р ж а в ној сво ји н и не може с е о т уђит и осим под усло ви ма пред ви ђе ним овим за ко ном. Пре ма чл. 72а овог за ко на: По љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е у д р ж а в ној св о ји н и фи зи ч ко л и це мо же с т е ћ и т е р е т но п р а в н и м по с лом под ус ло ви ма п р о п и с а н и м ови м з аконом, о си м у о б л а с т и а д м и н и с т р а т и в не л ин ије п р ем а Ау т о ном ној по к р а ји н и Ко с о в о и Ме то хи ја. По љо при вред но зе мљи ште у др жав ној сво јини физичко лице мо - же с т е ћ и а ко: 1) је д р ж а в љ ан и н Реп уб л ике С рбије; 2) и м а р ег ис т р ов ано по љ о п ри в р ед но г а зд и н с т в о у а к т и в ном с т а т у с у нај ма њ е т ри г о д и не и л и је но си лац по ро дич ног по љо при вред ног га здин ства у активном статусу најма ње три го ди не; 3) има усло ве /ме ха ни за ци ју/опре му за обављање пољо - при вред не дје лат но сти; 4) у сво ји ни има нај ви ше до 30 ха по љо при вред ног з е м љи ш т а ; 5) и ма п р е би в а л и ш т е у је д и н и ц и ло к а л не с а мо у п р а в е у ко јој с е п р о да је по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е у д р ж а в ној св о ји н и нај ма њ е пе т г о д и на ; 6) у по сљед ње т ри го д и не н и је из вр ш и ло о т у ђе ње ви ше од 3 ха пољоп ривредног зе мљи шта у свом вла сни штву, осим у слу ча је ви ма у ко ји ма је утвр ђен јав ни ин те рес; 7) укуп на по вр ши на ко ју ће фи зич ко ли це има ти у сво ји ни н а кон к у по в и не д р ж а в ног по љ о п р и в р ед ног з е м љи ш т а не п р е л а з и 4 0 х а. Пре ма чл. 72в, ст. 1 ЗПЗ по љо при вред но зе мљи ште у др жав ној сво ји ни ко је је п р ед ме т п р о да је у т в р ђу је М и н и с т а р с т в о на п ри је д лог је д и н и це ло к а л не с а мо у п р а в е. 41 39 С л. г л а с н и к Ре п у б л и ке С р б и је, бр.30/10. 40 Лу к а Б а т у р а н, Пр е н о с п р а в а с в о ји н е н а п о љ о п р и в р е д н о м и ш ум с ко м з е м љи ш т у н а с т р а н а л и ц а у С р б и ји и д р у г и м з ем љ ам а р ег ион а, З б о р н и к р а д о в а Пр а в н о г ф а к ул т е т а у Но в о м С а д у, 2/2013, 516, 518. 41 Пре ма чл. 72в, ст. 2 9 ЗПЗ: Над ле жни ор ган је ди ни це ло кал не са мо у пра ве опред е љу је п о в р ш и н е з а п р о д а ј у п о љ о п р и в р ед н о г з е м љи ш т а у д р ж а в н ој с в о ји н и, и т о п о ч е в ш и од нај ма њих ка та стар ских пар це ла, и об ја вљу је јав ни по зив за при ку пља ње по ну да уз са - г л а с н о с т М и н и с т а р с т в а. Ја в н и п о з и в о б а в е з н о с а д р ж и б р ој к а т а с т а р с ке п а р ц е л е и п о ч е т н у тр жи шну ври јед ност. Јав ни по зив се об ја вљу је на огла сној та бли је ди ни це ло кал не са мо у- п р а в е и м је сне з а јед н и це, н а и н т е рне т по рт ал у јед ин ице лок а лне с амоуп р ав е, д не вном л ис т у и с л у ж б ен о м г л ас ил у ј ед ин иц е л ок а лн е с ам оуп р а в е. Н а д л е ж н и о р г а н ј е д и н и ц е л о к а л н е са мо у пра ве раз ма тра по ну де и ако су ис пу ње ни сви усло ви пред ви ђе ни овим за ко ном до - но си од л у к у о п р о д а ји у з п р е т ходн у с агл асно с т М ин ис т а рс т в а. А ко с е в ише физ и чк и х л иц а п р и ја в и з а и с т о п о љ о п р и в р ед н о з е м љи ш т е у д р ж а в н ој с в о ји н и п р ед н о с т и м а л и ц е ко је и м а п р а в о п р е ч е к у п о в и н е а ко п р и х в а т и н ај в и ш у п о н у ђ е н у ц и је н у, а а ко с е н е п р и ја в и н и јед н о ф и з и ч ко л и ц е ко је о с т в а р у је п р а в о п р е ч е к у п о в и н е п о љ о п р и в р ед н о г з е м љи ш т а у д р ж а в н ој сво ји ни, пред ност има ли це ко је је по ну ди ло нај ви шу ци је ну. Тр жи шну ври јед ност за по - љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е у д р ж а в ној св о ји н и ко је је п р ед ме т п р о д аје у т в рђује М ин ис т а рс т в о ф и н а н с и ја По р е с к а у п р а в а з а с в ак у јед ин иц у л о к а л н е с а м о у п р а в е. Б л и же ус л о в е, н а ч и н и п о с т у п а к з а у т в р ђ и в а њ е т р ж и ш н е в р и јед н о с т и п р о п и с у је м и н ис т а р н а дл еж а н з а п ос л ов е 1120

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 К а да је у п и т а њу по љ о п ри в р едно зем љи ш т е у п ри в ат ној сво ји н и п р е ма чл. 72ђ, ст. 1-3 ЗПЗ: Др жа вља нин др жа ве чла ни це Европске уније по љоприв р ед но з е м љиш т е у п ри в ат ној св о ји н и, по л а з е ћ и од С по р а з у ма, мо же с т е ћ и прав ним по слом уз на кна ду или без на кна де под усло ви ма про пи са ним овим з а ко ном. Пољ оп ри в р ед но з е м љи ш т е у п ри в а т ној св о ји н и л и це и з с т а в а 1. овог чла на мо же сте ћи ако: 1) је нај ма ње де сет го ди на стал но на ста ње но у је ди ни ци ло кал не са мо у пра ве у ко јој се вр ши про мет по љо при вред ног зе - м љи ш т а ; 2) о б р а ђу је нај ма њ е т ри г о д и не по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е ко је је пред мет прав ног по сла уз на кна ду или без на кна де; 3) има ре ги стро ва но по љ о п р и в р ед но г а з д и н с т в о у а кт и вном с т ат ус у к а о но с ил а ц пор од и ч ног по љо привредног га здин ства, у скла ду са за ко ном ко јим се уређује пољопривре да и ру рал ни раз вој без пре ки да нај ма ње де сет го ди на; 4) има у вла сниш т в у м ех ан из ац иј у и о п р ем у з а о б ав љ ањ е п о љ о п р и в р ед н е п р о и з в од њ е. Пред мет прав ног по сла из ста ва 1. овог чла на мо же да бу де по љо при вред но з е м љи ш т е у п ри в ат ној св о ји н и а ко: 1) н и је по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е ко је је у скла ду са по себ ним за ко ном од ре ђе но као гра ђе вин ско зе мљи ште; 2) не при па да за шти ће ним при род ним до бри ма; 3) не при па да или се не гра ни чи са вој ним по стро је њем и вој ним ком плек сом и не на ла зи се у за штит ним з о на ма око в ој н и х по с т р о је њ а, в ој н и х ком п лек с а, в ој н и х о бје к а т а и о бје к а т а вој не ин фра струк ту ре, ни ти при па да и не гра ни чи се са те ри то ри јом Копне не зо не без бед но сти. Пред мет прав ног по сла из ста ва 1. овог чла на не мо же да бу де по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е у п ри в ат ној св о ји н и ко је с е на л а зи на уда ље но сти до 10 км од гра ни це Ре пу бли ке Ср би је. 42 На о сно ву св ег а р еченог ра зл ик ујемо, к ада је у п ит ању пољ оп рив р едно земљиште у Срби ји дви је си ту а ци је. У пр вој ри јеч је о про ме ту по љо приф и н а н с и ја у з с а г л а с н о с т м и н и с т р а н а д л е ж н о г з а п о с л о в е п о љ о п р и в р е д е. П р о т и в од л у ке о про да ји пољопривредног земљишта у државној својини може се уложити жал ба Министар - ству у ро ку од 15 да на од да на до но ше ња од лу ке. 42 Пре ма чл. 72ђ, ст. 4-11 ЗПЗ: Ли це из ста ва 2. овог чла на мо же сте ћи у сво ји ну најв и ш е д о 2 х а п ољ оп р ив р е дн о г з ем љ иш т а у п р ив а т н о ј с в ој ин и, а к о с у и с п уњ е н и у с л ов и про пи са ни овим за ко ном. Ис пу ње ност усло ва из ст. 2-4. утвр ђу је ми ни стар над ле жан за п о с л о в е п о љ о п р и в р е д е. Од р ед б е с т а в а 4. ов о г ч л а н а н е п р и м је њу ј у с е у с л у ч а ј у п о в р а ћ а ја и м о в и н е к ој а с е в рш и у с к л а д у с а з а к о н и м а к о ји м а с е у р е ђ у ј е в р а ћ а њ е од у з е т е и м о в и н е б и в ш и м в л а с н и ц и м а. Д у ж и н а п е р и о д а п р о п и с а н а у с т а в у 2. т ач. 1) -3) ов о г ч л а н а у т в р ђу је се по чев ши од да на по чет ка при мје не овог за ко на. Ре пу бли ка Ср би ја има пра во пре че куп о в и н е п о љ о п р ив р едн о г з ем љ иш т а у п р ив а тн ој с в оји н и ко је је п р ед м е т п р а в н о г п о с л а и з с т а в а 1. ов ог ч ла на. Пра в о п р е че к у по ви не одо бра в а Вла да на п ри је д лог Ко м и си је. Ко м и си ју и з с т а в а 10. ов о г ч л а н а о б р а з у ј у з а јед н и ч к и м и н и с т а р н а д л е ж а н з а п о с л о в е п о љ о п р и в р е д е и м и н и с т а р н а д л е ж а н з а по с л о в е ф ин а нс ија. М ин ис т а р н а дл еж а н з а пос л ов е п о љ о п р ив р ед е и ми ни стар над ле жан за по сло ве фи нан си ја спо ра зум но про пи су ју усло ве, рок, на чин и по - сту пак пра ва пре че ку по ви не. Прав ни по сао из ста ва 1. овог чла на ко јим се вр ши про мет по љ о п ри в р ед ног з е м љи ш т а у п рив а тној св ојин и з ак љу че н с у п р о т но од р ед б а м а ов ог з а ко н а, ни штав је. 1121

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) вред ног зе мљи шта у др жав ној сво ји ни, и у про ме ту пољопривредног земљишта у при ват ној сво ји ни. Ка да је у пи та њу пр ви слу чај, стра ни др жа вља ни не мо г у с т и ца т и п р а в о св о ји не на по љ о п ри в р ед ном з е м љи ш т у у д р ж а в ној сво ји ни. Када је у пи та њу сти ца ње пра ва сво ји не на по љо при вред ном зе - м љи ш т у у п ри в ат ној св о јин и, д рж ав љ ан и н д рж ав е ч лан ице Ев р опске у н ије мо гу стећи право својине уз накнаду или без на кна де под усло ви ма пред виђе ним ЗПЗ. Пре ма на цр ту За ко ни ка о сво ји ни и дру гим стра ним пра ви ма, ко ји је за вр шен ју ла 2006. го ди не, пред ви ђа се као услов за сти ца ње ствар них прав а с т р а на ца ма на не к р е т н инама п р а вн и м пос ловима in ter vi vos мат ерија лна у з аја ма но с т, ко ју у в т р ђу је с уд од но сно д ру г и на д ле ж н и ор г а н, п р е ма ч л. 36, ст. 2 На цр та. Пре ма чл. 34, ст. 1 На цр та стра но ли це не мо же сте ћи пра во с в о ји н е н а с љ е д е ћ и м н е п ок р е тн ос т им а : 1. п о љ о п р и в р ед н о з е м љ и ш т е; 2. ш у м а и ш у м ско з е м љи ш т е; 3. не по к р е т но к у л т у р но до б р о; 4. не по к р е т н а ствар ко ја се на ла зи на под руч ју на ко ме стра но ли це, ра ди за шти те и ин тере са и без бјед но сти зе мље, не мо же има ти пра во сво ји не. 43 5. ЗА К ЉУ Ч А К Ка да го во ри мо о сти ца њу пра ва сво ји не на не крет ни на ма у упо ред ном п р а ву с у п ри х в а ће на р а з л и ч и т а рје ше њ а. О в а ма т е ри ја је у гл а в ном р е г у л и- с а на ме ђу на р од н и м у г о в о ри ма, Ус т а в ом, з а ко н и ма ко ји р е г у л и ш у с т в а р но - п р а в не од но с е, на с љ е ђи в а њ е и по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е. С о б зи р ом да је Ре пу бли ка Ср би ја кан ди дат за члан ство у Европ ској уни ји, Спо ра зу мом о с т а би л и з а ц и ји и п ри д ру ж и в а њу она с е о ба в е з а л а да ће од с еп т ем б р а 2017. г од ине о т в о ри т и т р ж и ш т е не по к р е т но с т и з а д р ж а в љ а не з е м а љ а ч л а н и ц а ЕУ. К а да је у п и т а њу по љ о п ри в р ед но з е м љи ш т е у п ри в ат ној св о ји н и п р е ма чл. 72ђ, ст. 1-3 ЗПЗ др жа вља нин др жа ве чла ни це Европ ске уни је по љо привред но зе мљи ште у при ват ној сво ји ни, мо же сте ћи прав ним по слом уз накна ду или без на кна де под усло ви ма про пи са ним овим за ко ном. Ме ђу тим, ов дје се по ста вља пи та ње дис кри ми на ци је, од но сно шта је са оста лим странци ма, ко ји ни су др жа вља ни др жа ва чла ни ца Европ ске уни је, јер они ни су и з ри ч и т о на в е де н и т е не мо г у с т е ћ и п р а в о св о ји не на по љ о п ри в р ед ном з е - мљи шту, осим ако то пи та ње ни је ре гу ли са но ме ђу на род ним уго во ром. К а да је у п и т а њу с т и ца њ е п р а в а св о ји не на не по к р е т но с т и ма п р а в н и м по с ло ви ма in ter vi vos т а п рав а с у п ризнат а к а о р елат и вно р ез е рвис ана п рав а ко ја се мо гу сти ца ти под од ре ђе ним усло ви ма. Као услов у ско ро свим овим з е м љ а ма с е т р а ж и у з а ја м но с т, а у не к и м з е м љ а ма по р ед у з а ја м но с т и ис п у- 1122 43 М и л и ц а Д р а г и ч е в и ћ, 172.

Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 3/2017 ње ње и до дат ног усло ва, као на при мјер у Хр ват ској и са гла сност ми ни стра над ле жног за по сло ве пра во су ђа Хр ват ске, ако за ко ном ни је дру га чи је одр е ђе но. К а д а је у п и т а њу с т и ц а њ е п р ав а с в ојине н а непок р е тнос т им а п ут е м на сље ђи ва ња ско ро у свим зе мља ма се тра жи ре ци про ци тет као услов, док изузетак у том случају представља Федера ци ја БиХ. На кра ју мо же мо за - кљу чи ти да је сти ца ње сво ји не стра них ли ца на не по крет но сти ма при зна то нај че ш ће к а о р е л а т и в но р е з е р ви с а но п р а в о, до с т у п но с т р а н ц и ма под од р е - ђ е н и м ус ловим а. О вд је с е може п рим ијет и т и р а з л и ч и т и п р а в н и р е ж и м з а стран це ко ји ни су др жа вља ни др жа ва чла ни ца и ЕУ и оних ко ји је су, јер то во ди ка дис кри ми на ци ји, те би био пра вич ни ји си стем пре ма ко јем би посто ја ла иста пра ви ла за сва стра на ли ца. 1123

Др Ми ли ца М. Па нић, Права странаца да стичу право својине... (стр. 1111 1124) Mi li ca M. Pa nić, Ph.D., A s si st a n t P ro fe s sor Uni ver sity of East Sa ra je vo Fa culty of Law mi li c a p39 @g m a il.c o m Rights of the Par ti es to Re du ce the Right of the Right to Real Esta te Ab s t r a c t: In this pa per we will talk abo ut the rights of fo re ig ners to ac qu i re the right of ow ner ship in im mo va bles both in the Re pu blic of Ser bia and in the co un tri es in the re gion, pri ma rily in the for mer Yugo slav re pu blics. The to pic is to pi cal pri ma rily in the Re pu blic of Ser bia in the pro cess of adop tion of the Ci vil Co de of Ser bia, and it is ne ces sary to pro po se a so lu tion that wo uld be most sui ta ble for the gi ven si tu a tion. We will pay spe cial at ten tion to agri cul tu ral land in Ser bia, that is, the Law on Agri cul tu ral Land. Con si de ring that the Re pu blic of Ser bia, the can di da te co un try for EU mem ber ship, and the Sta bi li za tion and Asso ci a tion Agre e ment sti pu la tes that the re gu la ti ons with the law of the Eu ro pean Union sho uld be har mo ni zed and that un der this Agre e ment, Ser bia has com mitted it self to open the mar ket in Sep tem ber 2017 im mo va ble pro perty for the ci ti zens of the Mem ber Sta tes, we will spe ci fi cally ex plo re this is sue. In this pa per we will use the hi sto ri cal, com pa ra ti ve and po si ti ve met hod. Keywords: right, alien, im mo va ble, pro perty, land. Да тум при је ма ра да: 13.09.2017. 1124