UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с т и т у т Кра ља Ми ла на 16, Бе о град, Ср би ја i si d o r a.lju m o v ic @e c i n s t.org.rs К Р СТО ЈА К Ш И Ћ Уни вер зи тет у При шти ни с при вре ме ним се ди штем у Ко сов ској Ми тро ви ци, Е ко ном ск и ф а к у л т е т Ко л а ш и н ск а 156, Ко с ов ск а М и т р о в и ц а, С р би ја k r s t o.ja k sic @pr.ac.rs СА Ж Е ТА К: Ц и љ ов ог р а д а је и ден т и фи к а ц и ја п р о бле м а с ко ји м а с е с у с р е ћу п ри в р ед н и ц и у с рп ск и м оп ш т и н а м а н а С е в е ру Ко с о в а. Ис к у с т в о и прет ход на ис тра жи ва ња по ка зу ју да сег мент ма лих и сред њих пред у зе - ћа, а на ро чи то оних на кри зним под руч ји ма има ве ћу тра жњу од по ну де фи нан сиј ских инструмената. Ради про це не не до ста та ка си сте ма фи нан сир а њ а и до би ја њ а кон к р е т н и х по д а т а к а од п ри в р ед н и к а с а С е в е р а Ко с о в а, к р е и р а л и смо у п и т н и к. Ре з у л т а т и по к а з у ју д а је п ри с т у п фи н а н си ја м а н а Се ве ру Ко со ва из у зет но огра ни чен, да се пред у зет ни ци и пред у зе ћа најч еш ћ е ф и н а нс ир ај у с о пс т в ен и м с р едс т в им а и с р едс т в им а п р и ј а т ељ а и род би не, а да бан кар ски кре ди ти ни су уче ста ли и да су ве о ма ску пи. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: при ступ фи нан сиј ским ре сур си ма, пред у зе ћа, банкар ски кре дит, Се вер Ко со ва О бл а с т С е в е р ног Ко с о в а (оп ш т и не С е в е р н а Ко с ов ск а М и т р о виц а, Зве ча н, Лепо са ви ћ и З у би н По т ок), у по с лед њи х пе тнаес т а к г од и на јед в а п р е ж и в љ а в а д ру ш т ве но -по л и т и ч к у к ри з у и с т ру к т у р на ог ра н и че њ а к а о што су не ста бил ност си сте ма елек трич не енер ги је и си сте ма за снаб де - в ањ е в одом, г от ов о н ик ак а в п рис т у п фин а нси јск и м р е с у р сима и с л аба вла да ви на за ко на и пра ва. Иа ко је област на глав ном пу ту за При шти ну * Ра д је д е о и с т р а ж и в ач ко г п р о је к т а ко ји п од ш и ф р ом 179 0 01, ф и н а н с и р а М и н и с т а р - ство за про све ту, на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је.
558 (а д м и н и с т р а т и в н и цен т а р Ко с о в а), р е г и он је и з о ло в а н, а по с ло д а в ц и и п р ед у з е ћ а ко ја би т у по с ло в а ла су р е т ко с т. Не з а по с ле но с т од п р е ко 4 0% је да н је од нај ве ћ и х п р о блема на Кос ову. Ша нс е з а з апош љ ав ање Срба су прак тич но све де не на спорадична приват на пред у зе ћа и на све ре ђе српске и нс т ит уц и је. Економ ија ове облас т и, након зат варања Трепче, водећег ру дар ског кон гло ме ра та, го то во да не по с то ји. Под ру ч је Се ве р ног Ко со ва богато је разли чи тим при род ним ре сур си ма, с до минантном индустријском и по љоп ривредном с т ру кт уром. До 20 06. г о д и не, п ри вре да Се ве р ног Ко со ва је ка рак те ри са на као ки оск еко но ми ја или као при вре да за сно - в а на на п ри р од н и м р е су р си ма. Ме ђу т и м, у по след ње вре ме еви ден т не су п р о ме не к а п р е ра ђи в ач к и м и п р о и з в од н и м де лат но с т и ма. Оси м ст ру к т у р н и х ог ра н и че ња ко ја на ме ћу ве ћ и н у п роблема с којима с е п р ед у з е т н и ц и и п р ед у з е ћ а су с р е ћу, ог ра н и че њ е је и лош п ри с т у п финан си ја ма, јер су ма ла и сред ња пред у зе ћа ли ми ти рана на самофинансира њ е у г о т о ви н и, н и су у по зна т а с до с т у п н и м и з в о ри ма фи на н си ра њ а и не зна ју ка ко и где да се при ја ве за кре дит. Тех нич ки про бле ми с ко ји ма с е су о ча в а ју су не до с т а т а к но ви х и л и по б ољ ша н и х т ехнолог ија, у вођење стан дар да и сер ти фи ка та, раз вој ино ва тив них про из во да и про це са, по - б ољ ша њ е д и з ај на и к в а л и т е т а п р о и з в о да, к а о и по в е ћ а њ е п р о д у к т и в но - с т и. И а ко в ећ и на п р ед у з е ћ а на С е в е ру Ко с о в а и ма ја с а н п ра в н и с т а т ус о с т в а р ен р е г и с т р а ц и јом у Кос овској а г ен ц и ји з а р е г и с т р а ц и ју би зн и с а и л и у А г ен ц и ји з а п ри в р ед не р е г и с т р е Ре п у бл и ке Ср би је (А П Р), по с т о је и он а која уоп ш т е н и с у р е г и с т р о в а н а. Н а кон по т п исив ањ а Брис е лског спо ра зу ма, увоз и из воз производа или услу га с те ри то ри је Ко со ва и Ме - т о х и је, у к љу ч у ју ћ и и С е в е р, мо г ућ је с а мо у ко л и ко је п ри в р ед н и су бјек т р е г и с т р о в а н код Ко с ов ске а г ен ц и је. Циљ овог ра да је ана ли за доступ ности фи нан сиј ских ре сур са у српск и м оп ш т ин а м а н а К и М, к а о и и ден т и фи к а ц и ја п р о бле м а с ко ји ма с е п р ед у з е т н и ц и и п р ед у з е ћ а с у с р е ћу к а д а же ле д а п ри б а в е фи н а н си ј ске р е с у р с е. У т у св р х у смо п ри ме н и л и ме т од и н т е р вју а и а нке тн и мет од, к ако би смо од с а м и х п ри в р ед н и к а до би л и в р ед не и нф о рмац ије које ће на м по мо ћ и у ра з ја ш њ е њу а на л и зи ра ног фе но ме на. Чланак има следећу струк ту ру. Након уво да, пред ста вље не су основ - не т е о ри ј ске по с т а в ке о фи на н си ра њу на к ри зн и м под ру ч ји ма. У д ру г ом де л у дат је п ри к а з л и т е ра т у р е и х и по т е т и ч к и ок ви ри. Тр е ћ и де о од но си се на ана ли зу по да та ка и ре зул та та ис тра жи ва ња. За кљу чак не дво смис ле но по к а з у је да су п ри в р ед н и ц и на С е в е ру Ко с о в а у и з у з е т но т е ш кој си ту а ци ји, јер екс тер ни из во ри фи нан си ра ња го то во да не по сто је. П РЕ ГЛ ЕД Л И Т Е РА Т У РЕ И Д Е ФИ Н И СА ЊЕ Х И ПО Т Е ЗА При с т у п фи на н си ј ск и м ре су р си ма (ен гл. ac cess to f i nance) дефин ише с е к а о с пос о бно с т по је д и н ц а и л и п р ед у з е ћ а д а о б е зб ед и ф ин а нс и јс к а с р ед с т в а. Спо с о б но с т т р е ба ра з л и ко в а т и од с т в ар не у пот р еб е с р едс т ав а, је р че с т о до ла зи до си т у а ц и ја к а да п р ед у з е ћ а не п ри с т у па ју ф ор ма л ном фи н а н си ј ском си с т е м у је р не м а ју по т р е б е з а фи н а н си ј ск и м р е с у р си ма,
559 не же ле да ко ри с т е ов е в р с т е ус л у г а и л и не ма ју по в е р е њ а у фи на н си ј ск и си с т ем. У ови м с л у ча је ви ма р еч је о до бр о в ољ ном не ко ри ш ће њу ус л у г а, а раз ло зи укључују навику да се трговина обавља у готовом новцу, незаи нт ер е с о в а но с т з а даљ е и нвес т иц ије и л и довољно с опс т вен и х с р едс т ав а за фи нан си рање пројеката. До немогућ ности приступу, односно принудне недос т у п но с т и фи н а н си ј ск и х р е с у р с а (ен гл. E x cl usion f ro m f in a nc i al system) до ла зи к а да п р ед у з е ћ а же ле да ко ри с т е фи на н си ј ске ус л у г е, а л и не ма ју при ступ због раз ли чи тих раз ло га. Не до ста так по да та ка из кре дит - н и х р е г и с т ара, ви с ок ри зи к п р о јек т а и л и п р ед у з е ћ а, недов ољно вис ок и п ри но си, ви с ок ко ла т е ра л и л и не о д г о в а ра ју ћ а це на су нај че ш ћ и ра з ло зи [Љумовић и сар., 2015: 19 20]. Пред у зет ни ци и пред у зе ћа могу да приступају финан сијским ре сур - си ма ф ор ма л н и м к а на л и ма к а да с е и н т е р ме д и ја ц и ја о ба в љ а зв а н и ч н и м ин сти ту ци ја ма бан ка ма и оста лим фи нан сиј ским ор га ни за ци ја ма. Та ко - ђе, на ра с по ла г а њу су и м и не фор ма л н и ка на л и, ка да до ла зи до д и рек т ног кон т а к т а к р е д и т о ра и з ај мо т ра ж и о ца. О в де у гла в ном спа да ју по з ај м и це р од би не и п ри ја т е љ а, а л и и з а д у ж и в а њ е код з е ленаш а [ Ljumović and Le čov sk i 2011: 147 ]. Бр ој н а ис т р а ж и в а њ а по к а з у ју да ф о рм а лн и фина н- с и јс к и к ан ал и и г р а ју з н а ч ај н у у ло г у у р а з в и је ном св е т у и д а п ри с т у п фи на н си ј ск и м ре су р си ма позит и вно у т и че на из воз п ред у зе ћа [A bor 2014], ра з вој п р едузећ а, поспеш ује економск и ра с т, и н т ен зи ви ра кон к у рен ц и ју, пов ећ ав а з апо с ле но с т [ви де т и де т а љ н и је у: Ayyaga ri et al., 2008; 2011a; 2011b; Mo h a mm a d 2012; Beck et al., 2005; Beck et al., 2006; Ba ne r je e a nd Du flo: 2004. за Индију]. Одличан преглед литературе о до ступ ности фина н си ј ск и х р е су р с а мо же с е на ћ и код Б е к а [ Beck 2013], а о исто риј ском п р е гле д у ра з л и ч и т и х фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц и ја ко је су МСП сна б де в а- ла фи нан сиј ским ре сур си ма код Ка ла [Cull 2006]. Пор те ос (Da vid Por te o us) је значајно до при нео те о ри ји при сту па финан сиј ским ре сур си ма јер је раз вио кон цепт гра ни це (енгл. Ac ce ss f ron t i er a ppro a c h), ка ко би кла си фи ко вао ко ри сни ке фи нан сиј ских услу га у одно су на до ступ ност ре сур са у че ти ри гру пе. Пр ва гру па су они ко ји су у мо г ућ но с т и да ко ри с т е фи на н си ј ске р е су р с е и з ф ор ма л ног си с т е ма, а л и су с ло б од н и м и з б о р ом и з а бра л и да т о не ч и не. Д ру г у г ру п у с а ч и њ а в а ју ко ри сн и ц и који т рен у тно мог у да п рис т упе фина нси јск и м ресу р сима, а л и то ни су још увек учи ни ли. Они ко ји би тре ба ло да бу ду у ста њу да прис т у пе фи на н си ј ск и м р е су р си ма у нар ед нe три до пет го ди на, на осно ву оче к и в а н и х п р о ме на у п р о и з в о д и ма /ус л у г а ма ко је н у де ба н ке на ла з е с е у т р е ћој г ру п и. По с лед њ а, чет в рт а г рупа је и зуз е т но в аж на и о бу х в ат а он е ко ји с у в а н д о м а ш а ја ус л у г а и з ф о р м а л ног ф ин а нс и јс ко г с ис т ем а [Po r t eou s 20 05: 9]. М и с мо у ов ом и ст р а ж и в а њу де л и м и ч но и з ме н и л и Пор те о со ву по де лу и де фи ни са ли три гру пе: а) ко ри сни ке који имају прис т у п фи на н си јск и м ус л уг ама, б ) оне који с у добр о в ољно иск ључен и и з си сте ма, и в) оне ко ји не мо гу да при сту пе си сте му. П р и с т у п ф ин а нс ијам а јед а н је од г л а вн и х п р об л е м а у з ем љ ам а у ра з в о ју, по г о т о в о он и х ко је су п р о ш ле к р оз ра з л и ч и т е по л и т и ч ке, с о ц и- ја лн е и л и е ко н о м с ке к р и з е [O E C D, 2 012: 116 ]. И а ко с ав р ем е н и ц и д ај у
560 нег ат и вне коно т а ц и је р е ч и к ри з а и по в е з у ју је с дог ађајем који в од и к а не кој опаснос т и, не с т а би л но с т и и не и з ве сно с т и, к ри за је п ре лом на т ач к а, ко ја зах те ва до но ше ње од лу ке о да љем то ку ак тив но сти у си ту а ци ји опаснос т и, нес т аби л но с т и и л и не и з в е сно с т и [Љу мов и ћ и П а в ло в и ћ 2014: 599]. Бр ој на ис т ра ж и в а њ а и ис к у с т в о по к а зу ју да је у с ег мен т у ма л и х и с р ед њи х п р ед у з е ћ а т ра ж њ а зна чај но в е ћ а од по н у де, т е да ба н ке и д ру г е фи нан сиј ске ин сти ту ци је ни су спрем не или ни су у мо гућ но сти да за дов о љ е њи хо в е фи на н си ј ске по т р е б е. Ме ђу т и м, по с т о је ис т ра ж и в а њ а ко ја пок аз ују с уп р о т но, д а с е б а н ке ус р ед с р е ђу ју н а к р ед ит ир ањ е м ал и х и сред њи х п реду зе ћа, те да ова п ред у зе ћа по ста ју ст ра теш к и сектори банака. У ис тра жи ва њу ко је су спро ве ли Де Ла То ре и сар. на во ди се да бан ке раз ви јају нове по слов не мо де ле, тех но ло ги је и си стеме за управљање ризи ком, к ако би с е р ви си р а ле с е к т о р м а л и х и с р ед њи х п р едуз ећ а [ De la Tor re et al., 2010: 2292]. У облас т има с ра звијен и м фина нсијск и м сис т емом, ма ла и сред ња пред у зе ћа, осим што су им кре ди ти до ступ ни ји, че шће фи на н си ра ју к у п це, од но сно у че с т а л и је до би ја ју к р е д и т е од до ба в љ а ча [D e lo of a nd Ro c ca 2015]. Ф и на н си ј ск и и ба н к ар ск и си с т ем Ко с о в а и Ме т о х и је в р ло је спец и- фичaн. Иа ко је зва нич на ва лу та евро, на се ве ру у срп ским оп шти на ма рав но прав но се ко ри сти срп ски ди нар. За по сле ни у срп ским ин сти ту ција ма п ри ма ју п ла т у у д и на ри ма к р оз ло к а л не ба н ке ко је по с л у ју с а мо на Се ве ру Ко со ва. Ко сов ско -мет ох и јск и п ро визорију м у гла вном је иск ључен из свет ских фи нан сиј ских то ко ва и тр жи шта, те и по ред зва нич не упо - т р е б е е в р а, н и је по г о ђ е но к ри з ом у е в р о з о н и. Та ко ђ е, од 2013. г о д и не, КиМ је имао нај ве ћи при вред ни раст у ре ги о ну у про се ку од 3%. Тр жи ште к а п и т а л а не по с т о ји. Н а Кос ову и Мет ох ији не пос т оји н и једн а б е рз а н и т и мог ућно с т п ри к љу ч и в а њ а би ло ко јој р е г и о н а л ној б е р зи. До д у ше, п р е т ход н и х г о д и на би ло је и н д и ц и ја да би При ш т и на мо гла да по к р е не бер зан ско тр жи ште у са рад њи с Цр ном Го ром, али се иде ја ни је ре а ли зо - ва на. Је д и на оп ц и ја за п ред у зе ћа са К и М (у к љу ч у ју ћ и и Се вер Ко со ва, под прет по став ком да је ком па ни ја ре ги стро ва на у Ко сов ској аген ци ји за ре - ги стра ци ју би зни са) је да при сту пе или Беч кој бер зи или берзи у Варшави. Пре ма по да ци ма из Из ве шта ја о фи нан сиј ској ста бил но сти Цен тралне ба н ке Ко с о в а, у к у п на а к т и в а фи на н си ј ског си с т е ма и з но си 4,3 м и л и- јар де ев ра. У ок ви ру фи на н си ј ског си с т е ма до м и на н тне с у коме рц ија лне бан ке ко јих је у ју ну 2014. го ди не би ло де сет и са чи ња ва ле су 70,8% у к у п не а кт иве фина нси јског сект ора. На т е ри т о ри ји Ко сме т а по сл у ју д ве до ма ће ба н ке, а л и је 92,8% а к т и в е ба н к ар ског с ек т о ра у в ла сн и ш т ву не - р е зи де на т а и з Не мач ке, Аус т рије, Словен и је, А л ба н и је и Ср би је (по јед на бан ка), Тур ске (три) [Cen tral Bank of the Re pu bl ic of Ko so vo, 2014]. Пре ма подац има ОЕЦ Д, од но с ем и т о в а н и х к р е д и т а и БД П- а је у 2011. г о д и н и био 36%, што пред ста вља нај ни жу сто пу у ре ги о ну [O ECD 2012]. На Севе ру Ко со ва по сл у ју ба н ке ко је су део ба н кар ског си с т е ма ( Ко ме р ц и ја л на бан ка, Ду нав бан ка са да шња МТС бан ка) или ко је су би ле део бан карског система Ре пу бли ке Ср би је (Ју го бан ка, Југ бан ка Ми тро ви ца, Ко сов - ско-ме то хиј ска бан ка а.д. Зве чан).
561 Ф и на нси јск и сис т ем с е с ас т оји и од о си г у ра в а ју ћ и х д ру ш т а в а (би ло их је 13 у ју ну 2014), пен зи о них фон до ва (два), ме њач ни ца и аген ци ја за т ра н с фе р нов ца (41) и м и к р о фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц и ја (18). Си с т ем м и- к р о фи на н си ј ск и х и н с т и т у ц и ја ра з ви ја о с е од 1999. г о д и не к а о ра з в ој н и п р о г ра м ме ђу на р од н и х х у ма н и т а р н и х ор г а н и з а ц и ја и т р е н у т но по с л у је на основу ме ђународне и лока лне косов ске рег улат иве (UMNIK Reg ulat ion 20 08/28 и р е г у ла т и в а Ц БК). Вла да и д р ж а в не и н с т и т у ц и је мо г у да и г рају зна чај н у уло г у у сма њ е њу фи на н си ј ског ја з а МСП, ме ђу т и м ов а к ви х и н иц и ја т и в а на К и М нема. Прису тне су је д и но спо ра д и ч не и н и ц и ја т и ве, раз ви је не за хва љу ју ћи ме ђународним до но ри ма, пре све га USAID-у. Уко лико ко с ов ске и н с т и т у ц и је у При ш т и н и од л у че да р е а л и зу ју не к и ра з вој н и п р о г ра м, в е р о в ат но у з по д р ш к у ме ђу на р од н и х ор г а н и з а ц и ја, п р ед у з е ћ а са Се ве ра Ко со ва мо ћи ће да се при ја ве под усло вом да су ре ги стро ва на у Ко с ов ској а г ен ц и ји з а р е г и с т ра ц и ју би зн и с а. Х и по т е зе у овом ис т ра ж ивању су дефин исане на основу досадаш њег ис к у с т в а ис т ра ж и в а ча и на ба зи ра з г о в о ра с п р ед у з е т н и ц и ма с а С е в е ра Ко с о в а: Х1: При с т у п и з в о ри м а фи на н си р а њ а з а п р ед у з е т н и ке и п р ед у з е ћ а на Се ве ру Ко со ва је из у зет но огра ни чен, Х1а: Нај че ш ће и з в о ри фи на н си ја су с оп с т в е на с р ед с т в а, по р о д и ца и при ја те љи и, у зна чај но ма њем оби му, бан кар ски кре ди ти, Х1б: Привредници на Северу Косова углав ном ни су упо зна ти с осталим начинима фи нан си ра ња (фи нан сиј ска тр жи шта, ризични и власнички ка пи тал) и не ма ју мо гућ ност да им при сту пе, Х 2: Н ај че ш ћ и е кс т е р н и и з в о р фи н а н си р а њ а, б а н к а р ск и к р е д и т, је скуп и не при ла го ђен по тре ба ма МСП. Имају ћи у виду дефинисане хипо те зе, пре глед ли те ра ту ре и идент и фи ко в а н а ог р а н и че њ а, у р а зг ов ору с п ри в р ед н и ц и ма с т ру к т у ри с а л и смо у п и т н и ке. Пр во би т на и деја је била да с е у п и тн иц и д ис т рибуирају на два на чи на, по пу ња ва њем упит ни ка при са мом ин тер вјуу, ко ји је прет - ход но био з а к а з а н и к р е и ра њ ем ба з е по да т а к а с е лек т р он ск и м а д р е с а ма и с лањ ем у п и тн ик а на ов е а д р ес е. Е лект р онско поп уњ ав ањ е с е пок аз ало к а о и з у з е т но не е фи к а с а н ме т од, је р је с а мо јед но п р ед у з е ће од г о в о ри ло на наш упит, те смо овај на чин при ку пља ња по да так из у зе ли из ис тражи ва ња. Да би се обез бе ди ла по у зда ност при ку пље них по да та ка, ис пит а н и ц и су з амо ље н и да да ју и н фор ма ц и је о свом и дент ит ет у, и дент ит ет у п р ед у з е ћ а и да на в е д у л и ца з а кон т а к т. Ве ћ и на ис п и т а н и к а од би ла је да и н ф ор ма ц и је о п р ед у з е ћу о б е ло да н и мо у ов ом ис т ра ж и в а њу. П и т а њ а у у п и тн и к у с у к р еир ана т ако да омог ућ а в а ју да љу о б ра д у и с т а т и с т и ч к у а на л и зу. Упит ник се са сто јао из два де ла. У пр вом де лу, ис пи та ни ци су одг о в а ра л и на оп ш т а п и т а њ а о и ден т и т е т у и о снов н и м к а ра к т е ри с т и к а ма: на зив и адре са, ве ли чи на пред у зе ћа, вр ста ре ги стра ци је, на чин ор га низ о в а њ а, бр ој в ла сн и к а, и н д у с т ри ј ск а г ра на, р е г и он, по зи ц и ја у фи р м и и с т епен и но ва т и в но с т и. Д ру г и део у п и т н и ка са д р жа ва о је п и т а њ а ко ја смо ко ри сти ли ка ко би те сти ра ли њи хо во ми шље ње о до ступ но сти фи нан-
562 си ј ск и х ре су р са, од но сно к ако бисмо и дент ификов ал и п р облеме с којима се су о ча ва ју при ли ком при сту па фи нан си ја ма. Уз сва ко пи та ње у упит - н ик у д а т о је п р е ц и зно о б р а з ло же њ е, к а ко би с е о т к ло н и ле е в ен т у а л не г р е ш ке и не до у м и це ис п и т а н и к а. У ов ом ис т ра ж и в а њу о б у х в а ће не су че т и ри оп ш т и не на С е в е ру Ко - со ва: Севе рна М и т р о ви ца, Зве ча н, Зу би н По т ок и Лепосави ћ. До у к у пног бр о ја п р ед у з е ћ а ко ја по с л у ју на С е в е ру Ко с о в а н и смо ус пе л и да до ђе мо, и ако смо с е о б р а т и л и и Ко с ов ској а г ен ц и ји з а р е г и с т р а ц и ју би зн и с а и А г ен ц и ји з а п ри в р ед не р е г и с т р е РС. Н и од јед не и н с т и т у ц и је н и смо до - би ли од го вор, а За вод за ста ти сти ку РС не ма по дат ке за КиМ. Сту ди ја је о бух в ат ил а 20 0 п р едуз е тн ик а и п р едуз ећ а који с у р ег ис т р ов ан и и п ри А П Р-у и у Ко с ов ској а г ен ц и ји з а р е г и с т р а ц и ју би зн и с а, к а о и оне ко ји по слују без формалне регистрације. Сто па од го во ра је би ла 22%. При куп љ ањ е п рим а рног с т ат ис т и чког м ат еријал а сп р ов едено је од децемб р а 2014. до м аја 2015. г од ине. Таб ел а 1 п рик аз ује о сновне к ар а кт ерис т ике у з ор к а. До ми нант ну струк ту ру узор ка пред ста вља ју пред у зет ни ци и ми кро - пре дузећа, до де сет за по сле них (77%). Ни јед но средње или велико преду з е ће н и смо мо гл и да и ден т и фи к у је мо у ов ом ис т ра ж и в а њу. П и т а њ е в е - з а но з а р ег ис т рац ију било је ф орм ул ис ано т а ко, да су ис п и т а н и ц и мо гл и д а з а ок руже в иш е одг ов ор а, је р мог у д а и м ају и д в ојн у р ег ис т р ац ију. Нај ве ћи број ис пи та ни ка је ре ги стро ван у АПР-у, док 13,6% има двој ну ре г и с т ра ц и ју. Д ва п ред у зе ћ а, од но сно 4,5% н и су фор ма лно рег ис т р ована ни код јед не аген ци је. По ло ви на пред у зе ћа ко ја су уче ство ва ла у ис тражи ва њу су пред у зет ни ци, 41% су у фор ми дру штва с огра ни че ном од го - в ор но ш ћу, док су че т и ри п р ед у з е ћ а ор т ач к а д ру ш т в а. Пр ед у з е ћ а су најчеш ће у в ласн иш т ву 2 5 л ица. К ако п р ед у з е ћ а мо г у да по с л у ју у ок ви ру ви ше де лат но сти и ово пи та ње је под ра зу ме ва ло могућност заокруживањ а ви ше од г о в о ра. Нај ви ше п р ед у з е ћ а у у з ор к у ба ви с е т р г о ви ном и л и ту ри змом од но сно уго сти тељ ством, што је у са гла сно сти с оп штом структ у р ом п ри в р е де на С е в е ру Ко с о в а. П и т а њ е в е з а но з а оп ш т и н у у ок ви ру ко је по с л у ју је би ло п и т а њ е где су ис п и т а н и ц и мо гл и да да ју ви ше од г о - во ра, је р смо к р оз и н т е р вјуе с в ласн иц има п р ед у зе ћ а до ш л и до з а к љу ч к а да они вр ло че сто по слу ју у ви ше оп шти на, што се на кра ју по ка за ло као тач н и м. Нај ве ћ и број п ред у зе ћа по сл у је у Се ве р ној М и т ро ви ц и, ко ја је по бро ју ста новника највећа област у оквиру четири општине које су обух в аће не ис т р а ж и в а њ ем. По с лед њ а д в а п и т а њ а у а нкет и пос т ав љ ена с у к а ко би с е до би ла с л и к а о и но в а т и в но с т и п р ед у з е ћ а на С е в е ру Ко с о в а. Иа ко је пр вобитна претпоставка истраживања била да локални привредн и ц и не ма ју д у х га је ња и но ва т и в не ак т и в но с т и, н и т и да на Се ве ру Ко со ва по с т о је бр зора с т у ћ а п ред у зе ћ а, на кон и н т е р вјуа смо ре ш и л и да у вр с т и мо ова пи та ња. И за и ста, ис по ста ви ло се да је пре ма из ја шња ва њу при вредни ка, 27% њих оства ри ло раст про да је од 40% у прет ход ној го ди ни. По п и т а њу и но в а т и в но с т и не мо же с е и з ву ћ и ч в р с т з а к љу ча к, ма да и ма наго ве шта ја да овај кон цепт до би ја на зна ча ју.
563 Та б е л а 1. О п ш т е ка р а к т е р и с т и ке уз ор ка П и т а њ е Од г о в о р Број % В е л и ч и н а п р ед у з е ћ а пре ду зет ни ци и ми кро (до 10 за по сле них) 34 77,3 ма ло (од 11 до 50) 10 22,7 сред ње (од 51 до 250) 0 0,0 В е л и ко п р е ко 251 з а п о с л е н и х 0 0,0 Гд е је ре ги стро ва но п р ед у з е ћ е у Аген ци ји за при вред не ре ги стре Ре пу бли ке Ср би је 38 86,4 у Ко сов ској аген ци ји за ре ги стра ци ју би зни са 10 22,7 п о с л у је м б е з ф о р м а л н е р е г и с т р а ц и је 2 4,5 Н а ч и н о р г а н и з о в а њ а п р е д у з е т н и к 22 50,0 д о о 18 40,9 ад 0 0,0 о с т а л о 4 9,1 Број вла сни ка у п р ед у з е ћу И н д у с т р и ј с к а г р а н а у окви ру ко је по слу је п р ед у з е ћ е Ре ги он у окви ру ко га п о с л у је п р ед у з е ћ е је д а н 36 81,8 2 5 6 13,6 до 10 2 4,6 г р а ђ е в и н с к а и н д у с т р и ја 4 9,5 хе м и ја, ф а р м а ц и ја, г у м а и н е м е т а л и 2 4,8 тек стил и ко жа 2 4,8 т р г о в и н а 28 66,7 т у р и з а м и у г о с т и т е љ с т в о 16 38,1 п р и в а т н о о б е з б е ђ е њ е 2 4,8 р е ц и к л а ж а 2 4,8 С е в е р н а М и т р о в и ц а 36 81,8 З в е ч а н 18 40,9 Зу бин По ток 24 54,5 Ле п о с а в и ћ 14 31,8 По зи ци ја у пред у зе ћу бла гај ник 4 9,1 д и р е к т о р 18 40,9 е ко н о м и с т а 5 11,4 м е н а џ е р 2 4,5 осни вач 2 4,5 рад ник 2 4,5 вла сник 11 25,0 Да ли спа да те у б р з о р а с т у ћ е ком п а н и је? И н о в а т и в н о с т п р е д у з е ћ а (1 не и но ва тив но п р ед у з е ћ е, 5 пот пу но по свећ е н о и н о в а ц и ја м а) да 12 27,3 не 30 68,2 не знам 2 4,5 1 6 13,6 2 2 4,5 3 30 68,2 4 4 9,1 5 2 4,5
564 А Н А Л И ЗА ПО Д А ТА К А И РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА По дат ке смо а на л и зи ра л и у з помоћ Мај к р о с оф т Екс е л (MS O f f i ce Ex cel) и СПСС (SPSS) софт ве ра. Пр во би тан циљ овог ис тра жи ва ња био је да се ис пи та да ли су пред у зе ћа на Се ве ру Ко сова задовољна количином и квалитетом рас - по ло ж и ви х и з во ра фи на нсирањ а. Након н из а и нт е рвјуа с в ласн иц има ло ка лн и х п ред у зе ћа, где су он и из ра зи л и к рај ње не за до вољ с т во п ре ма рас по ло жи вим из во ри ма фи нан си ра ња, од лу чи ли смо да им по ста вимо д и рек т но п и та ње ве за но за до с т у п нос т фи на н сиј ск и х из во ра. На кон т о г а, по к у ша л и смо да и ден т и фи к у је мо и з во р е фи на н си ра њ а ко ји су им за и ста на рас по ла га њу, а ко ји би у слу ча ју огра ни че но сти ре сур са на је дан или два из во ра потврдили њихово незадовољство. При структ у ри р а њу а н ке т е и м а л и смо од р е ђ е н у д и ле м у, д а л и д а у п ит ањ а у анкети ве зана за из во ре фи нан си ра ња укљу чи мо финансирање с тржиш т а к а п и т ала и фина нсирање ризи чн и м и в ласн и чк и м к ап ит алом, је р смо п р е т по с т а ви л и да ови х и з во ра на Се ве ру Ко с о в а не ма. На кон и н- т е р вјуа с лок а л н и м п ри в ред н и ц и ма, ре ш и л и смо да п и т а њ а у в р с т и мо у а н ке т у, је р смо с е у ве ри л и да је од р е ђе н и де о п р ед у зе т н и к а у по знат с ови м пој мо ви ма (не ш т о ви ше с фи на н си ра њем с т рж иш т а к ап ит ала). Ме ђу т и м и по р ед о снов ног по зна в а њ а пој мо в а, ча к и да и ма ју п ри л и- к у д а корис т е ов е в рс т е фин а нсир ањ а, п р едуз е тн иц и н ис у сиг у рн и ка ко би им п ри ст у пи ли. Не за до вољ ство из ра же но у ин тер вју и ма се репли ко ва ло и кроз ре зул та те ан ке те. Са мо су два ис пи та ни ка од го во рила да је п ри с т у п фи на н си ј ск и м р е су р си ма з а до во љ а в а ју ћ и. А на л и зом фи нан сиј ск и х из во ра на Се ве ру Ко со ва до ла зи се до за к љу ч ка да је сит у а ци ја д раматична. Највећ и део, 95% п ред у зе ћа фи нан си ра се п ре те ж но соп стве ним сред стви ма, од но сно 27% из по ро дичних или пријатељ - ск и х из во ра, док је само 36% корис т ило ба н кар ске к ре д и т е у п ро те к л и х пет го ди на, што не зна чи да их и са да ко ри сте. Ово ука зу је на чи њен и ц у да је оби м фи на н си ј ск и х усл у г а ве о ма ог ра н и чен, т е фор ма л н и б а н к а р ск и си с т е м н а С е в е ру Ко с о в а г о т о в о д а не фу н к ц и о н и ше. О фи на н си ј ском си с т е м у не мо же мо да г о во ри мо, је р н и јед но п ред у зе ће не мо же да о б е зб ед и с р едс т в а с т рж и ш т а к а п и т а л а и л и од ф он до в а в ла сн и ч ког и л и ри зи ч ног к а п и т а ла. Иа ко су п р ед у зе т н и ц и са Се ве ра Ко со ва до некле упознати с појмовима ризични капитал (27%) и финанси ра ње с т рж иш т а к ап ит ала (50%), он и не ма ју мо г ућ нос т да п ри с т у пе овим из во ри ма (табела 2). Финансијско тр жи ште Ко со ва ни је укљу че - но у гло б а л но фи н а н си јско т рж иш т е н ит и т рж иш т е к ап ит ал а а н и од г о в а ра ју ћ и з а ко н и не по с т о је. До д у ше, п р ед у зе ћ а са Се ве ра Ко с о в а фор ма л но би мо гла да ко ри с т е Б е о г ра д ск у б е р зу, а л и не л и к ви д но с т, плит кост и неразвијеност овог финансиј ског тр жи шта огра ни ча ва мо - г ућ но сти фи нан си ра ња п ред у зе ћа и из Ср би је, та ко да ни ова си т у а ци ја н и је р е а л на [ Ljumović et al., 2014: 67]. Тре ба има ти у ви ду и чи ње ни цу да ни јед но пред у зе ће ко је је уче ство ва ло у ис тра жи ва њу ни је ре гис т р о в а но к а о а к ц и о н а р ско д ру ш т в о, н и т и смо ус пе л и д а с т у п и мо у
565 кон т а к т с п р ед у зе ћ и ма овог т и па. До ла з а к фон до в а в ла сн и ч ког и ризи ч ног к а п ит ал а н ије р еа лно очек ив а т и н а С е в е ру Ко с о в а још д у г о вре ме на. По ред огра ни че ња као што су ве ли чи на тр жи шта, не а тракт и в нос т п ред у зе ћа, ови фондови улаж у у зе м ље са с т ри к т ном п ра в ном ре г у ла ти вом, што се не може рећ и за Ко со во. Ин те ре сант но је да и по ред огра ни че них из во ра фи нан си ра ња, пред у зе ћа ре дов но или с ма лим кашњењем изми ру ју оба ве зе пре ма кре ди то ри ма. Ни смо ус пе ли да про - на ђе мо п ред у зе ћ а ко ја су се и зјасн ила да чес т о и л и у век к асне с и зм и- ри ва њем оба ве за. Ово је у са гла сно сти с про цен том кре ди та ко ји се не у р ед но с е р ви си ра ју на це лој т е ри т о ри ји Ко сме т а. Пр е ма по да ц и ма Ев р оп ске ко м и си је к ре д и т и ко ји се не у ред но се р висирају и зносил и су 5,9 (2010); 5,7 (2011); 7,5 (2012); 8,7 (2013) и 8,3% (2014). Та б е л а 2. Ре з ул т а т и а н ке т е в е з а н и з а д о с т у п н о с т и з в о р а ф и н а н с и р а ња П и т а њ е Од г о в о р Број % Да ли сма тра те да су из во ри фи нан си ра ња до ступ ни у оној ме ри у ко јој су Ва ма по треб ни Ка ко сте до са да фи нан си ра ли сво је п о с л ов н е п о д у х в а т е Да ли сте упо зна ти с пој мом ри зич ни ка пи тал (енгл. v e n t u r e c a p i t a l ) Да ли сте упо зна ти с мо гућ но сти ма ф и н а н с и р а њ а п р е ко т р ж и ш т а к а п и т а л а (а к ц и је и о б в е з н и ц е) К а ко н ај ч е ш ћ е и з м и р у је т е с в о је о б а в е з е да 2 4,5 де ли мич но 16 36,4 не 26 59,1 с оп с т в е н и м с р ед с т в и м а 42 95,5 уз по моћ по ро ди це и при ја те ља 12 27,3 уз по моћ инопарт не ра 2 4,5 б а н к а р с к и м к р е д и т и м а 16 36,4 с тр жи шта ка пи та ла (еми си јом ак ци ја и о б в е з н и ц а) 0 0,0 ри зич ним (v e n t u r e) к а п и т а л ом 0 0,0 уз по моћ др жа ве (раз ли чи ти раз вој ни про гра ми и гран то ви) 4 9,1 о с т а л о 0 0,0 да 12 27,3 не 32 72,7 да 22 50,0 не 22 50,0 р е д ов н о 30 68,2 с ма лим ка шње њем 14 31,8 ч е с т о к а с н и м 0 0,0 увек ка сним 0 0,0 Пр во бит на иде ја у окви ру ис тра жи ва ња би ла је да се ви ди да ли је Пор т е у с о в а мо д и фи ко в а на т е о ри ја п ри с т у па фи на н си ра њу п ри мен љи в а на п ред у зе ћ а на Се ве ру Ко с о в а, од но сно да л и је мо г у ће и ден т и фи ко в а т и
566 т ри г ру пе ко ри сн и к а фи на н си ј ск и х ус л у г а, оне ко ји и ма ју п ри с т у п, оне ко ји су до бро вољ но ис кљу че ни из си сте ма и оне ко ји не мо гу да при ступе си с т ем у. Нажа лос т, због са ме п ри ро де ло ка л ног фи на н сиј ског т р ж и ш та п ра ви л но с т у по де л и н и је уо че на, је р п р ед у з е ћ а у гла в ном не ма ју и н с т и- т уц ије којима би п ри с т у па ла. К а ко је ба н к ар ск и к р е д и т је д и н и екс т е р н и из вор фи на н си ра ња, а на л и зи ра л и смо усло ве под ко ји ма се п ред у зе ћа зад у ж у ју код ба на к а (ба н к ар ск и к р е д и т је гла в н и и з в ор фи на н си ра њ а и у р е г и о н у [O ECD 2012: 116]). Са мо 16 (36,4% укуп них ис пи та ни ка) предузе ћ а ко ја су у че с т во в а ла у ис т ра ж и в а њу су ко ри с т и ла ба н к ар ске к р е д и т е у про те клих пет го ди на, те су они мо гли да оце не при ла го ђе ност ових услу га њи ховим по тре ба ма (та бе ла 3). Пред у зе ћа са Се ве ра Ко со ва ко ристе нај че шће на мен ске кре ди те (75%) и до зво ље ни ми нус (25%). Ин те - р е с а н т на је ч и њ е н и ца, да иа ко је ов о п и т а њ е би ло ф ор м у л и с а но т а ко да ис п и т а н и ц и мо г у да з а о к ру же ви ше од г о в о ра, н и је да н т о н и је у ч и н ио. Ово им пли ци ра да и по ред мо гућ но сти да ко ри сте ви ше бан кар ских про - и з во да, он и у по т р е бљ а в а ју с амо једа н. Пр едузе тн иц и који с у оцењив ал и бан кар ске кре ди те сма трају да они нису при ла го ђе ни (25%) или да де лим и ч но од г о в а ра ју њи хо ви м пот р ебама (50%). С а мо 25% ис п и т а н и к а ко ји су користили кредит сматрају да им они по го ду ју. Не при ла го ђе ност кре - ди та мо же да бу де у од но су на ви ше став ки, те су у ан ке ти ис пи та ни ци, мо гли да за о кру же ви ше од го во ра. Они су углав ном не за до вољ ни усло вима от пла те, пре ве ли ком ко ла те ра лом ко ји бан ке зах те ва ју или не при лаг о ђе н и м р о ком. Д в о је ис п и т а н и к а је на в е ло ви с о к у к а мат н у с т о п у, иа ко смо оче к и в а л и ви ше ов а к ви х од г о в о р а. И ма ју ћ и у ви д у да с у ри зи ц и с ко ји ма с е к р е д и т о ри су с р е ћу п ра к т и ч но не ме р љи ви з б ог ло ш и х к р е д и т - н и х и н ф о р м а ц и ја, ло ш и х р а ч у но в од с т в е н и х и р е в из о рс к и х с ис т ем а и Та бе ла 3. Ре з ул т а т и а н ке т е в е з а н и з а п р и л а г о ђе н о с т ба н ка р с к и х к ре д и т а П и т а њ е Од г о в о р Број % Уко ли ко сте се фи нан си ра ли бан кар ским сред стви ма, мо ли мо Вас на ве ди те ко ја сред ства су то би ла Уко л и ко с т е ко р и с т и л и б а н к а р с ке к р е д и т е, да ли сма тра те да су при ла го ђе ни по тре ба ма В а ш е г п р ед у з е ћ а Уко л и ко с м а т р а т е д а к р е д и т и н и с у п р и л а г о ђ е н и Ва шим по тре ба ма, ни су при ла го ђе ни у од но су на н а м е н с к и к р е д и т и 12 75,0 г а р а н ц и је 0 0 к р е д и т н о п и с м о 0 0,0 д о з в о љ е н и м и н ус 4 25,0 р е в о л в и н г к р е д и т 0 0,0 да 4 25,0 не 4 25,0 де ли мич но 8 50,0 рок тра ја ња 5 37,5 с р ед с т в а о б е з б е ђ е њ а 6 43,8 ус л о в е о т п л а т е 10 75,0 о с т а л о 2 12,5
567 неп ри ме њи ва ња с т ри к т не п ра в не ре г у ла т и ве, ка мат не с т опе на ба нкарске к р е д и т е су и з у з е т но ви с о ке. * * * У ов ом ис т ра ж и в а њу по к у ша л и смо да и ден т и фи к у је мо п р о бле ме с ко ји ма с е п ри в р ед н и ц и на С е в е ру Ко с о в а су о ча в а ју к а да по к у ша в а ју да п ри с т у пе ф о р м а л ном си с т е м у фи н а н си р а њ а. Н а п рви поглед, може с е з а к љу ч и т и да ф ор ма л ног фи на н си ј ског си с т е ма на С е в е ру Ко с о в а не ма, т е да с е п ри с т у п фи на н си ја ма к а ра к т е ри ше ог ра н и че н и м и з в о ри ма. Н а кон н и з а конс у лт ац ија и и нт е рвју а с п рив р едн иц им а с а С ев ер а Ко с о в а, сп р о в е л и смо а нкет у у чет ири оп ш т и не с в е ћ и н ск и м с рп ск и м ста нов ни штвом. Ре зул та ти ис тра жи ва ња ука зу ју да су хи по те зе ис прав - но по с т а в љ е не. Еви ден т а н је фи на н си ј ск и ја з, а п ри с т у п фи на н си ја ма је из у зет но огра ни чен. У то ку ин тер вјуа с при вред ни ци ма са Се ве ра Ко со - в а, з ак ључ ил и смо д а је њи хо в о з а д у ж и в а њ е ог р а н и че но н а ба н к а р ске к р е д и т е, т е смо с е кон цен т ри с а л и на а на л и зу њи хо ви х ус ло в а и до с т у п- но сти. Ре зул та ти по ка зу ју да не постоји разноврсност банкарских произво да и да су к ре д и т и не п ри ла г о ђе н и по т ре ба ма п ри вред н и ка. У по след ње вре ме, при вред ни ци са овог подручја мо гу да апли ци ра ју за кре дит и код ба на к а ко је с а ч и њ а в а ју ф ор ма л н и ба н к ар ск и си с т ем Ко с о в а. Иа ко је ов о би ло не при хва тљи во за ве ћи ну при вред ни ка, си ту а ци ја се на кон пот писи в а њ а Бри с е л ског спо ра зу ма п р о ме н и ла. И по р ед на в е де ног, п р ед у з е ћ а и да ље оп ста ју и успе ва ју да ре дов но из ми ре оба ве зе пре ма сво јим по ве - ри о ц и ма. О в о ис т ра ж и в а њ е је јед но од р е т к и х ко је по к ри в а о бла с т С е в е р ног Ко с о в а, а које је ф ок усир ано н а с т р ан у т р а ж њ е фи н а н си ј ск и х р е с у р с а. По т р е б но је у ло ж и т и д а љ е н а по р е д а би с е по б ољ ш а о одно с пон уде и по т раж ње, односно к ако би п ривредн и субјект и на овој т ерит орији могл и д а п ри с т у п а ју е кст е рн и м р ес у рсим а. В е ћ а је в е р о в а т но ћ а д а од г о в о р е тре ба тра жи ти на стра ни срп ских ин сти ту ци ја. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Љу мо вић, Иси до ра; Је ле на Ла зић и Алек сан дар Ве сић (2015): Сп е ц и ф и ч н о с т и ф и н а н - с и р а њ а у п р е д у з е т н и ш т в у, Бе о град: Еко ном ски ин сти тут. Љу мо вић, Иси до ра и Де ја на Па вло вић (2014). Свет ска фи нан сиј ска криза: од кризе до кризног ме наџ мен та у: Мо гу ће стра те ги је раз во ја Ср би је, ур. Ч. Оцић, Бе о град: СА НУ. Abor, Jo s hu a Y.; El i k pl i m i K. Ag bloyor and R a n s o m e Ku i p o (2014). Bank fi nan ce and ex port a c t i v i t i e s of Sm a l l a n d Me d i u m E n t e r p r i s e s, Re v i e w o f D e v e l o p m e n t Fi n a n c e, Vol. 4, 2: 97 103. Ayyaga ri, Meg ha na: Asli De mirgüç-kunt and Vo ji slav Mak si mo vic (2008). How im por tant a r e f i n a n ci ng c o n s t r a i nt s? T he r ole of f in a nc e i n t he busine s s e nv ir o nme nt, World Bank E c o n o m i c Re v i e w, Vol. 22, 3: 483 516.
568 Ay ya g a r i, Meg h a n a ; A sl i D e m i r g ü ç - Ku nt a nd Vojisl av M a k si mo v ić (2011a). Fi r m i n no va t io n in emer ging mar kets: the ro le of fi nan ce, go ver nan ce, and com pe ti tion, Jo ur nal of Fi - nan cial and Qu an ti ta ti ve Analysis, Vol. 46, 6: 1545 1580. Ay y a g ar i, Megh an a : A sl i D e m i r g ü ç - Ku nt a n d Vo ji sl av M a k si m o v ić (2011b). Small vs. young firms ac ross the world: con tri bu tion to em ployment, job cre a tion, and growth, World Bank Po licy Re se arch Wor king Pa per 5631. Ba ner jee, Ab hi jit V. and Еsther Du flo (2014). Do Firms Want to Bor row Mo re? Te sting Cre dit C o n s t r a i nt s Usi ng a D ir e ct e d L e nd i ng P r og r a m, T h e Rev ie w o f E c on om i c S t ud ie s, Vol. 81: 2: 572 607. Beck, Thor sten; Asli De mir guc-kunt and Vo ji slav Mak si mo vić (2005). Fi nan cial and Le gal Con stra ints to Firm Growth: Do es Firm Si ze Mat ter? Jo u r n a l o f Fi n a n c e, Vol. 60, 1: 137 177. Beck, Thor sten; Asli De mir guc-kunt, Luc La e ven and Vo ji slav Mak si mo vić (2006). The D e t e r m i n a nt s of Fi n a n c i n g O b s t a cle s, Jou rn a l o f I nt e rn at ion a l M on e y a n d Fin a nc e, Vol. 25, 6: 932 52. Beck, Thor sten (2013). Bank Fi nan cing for SME s Les sons from the Li te ra tu re, N at ion a l In s t i t u t e E c o n o m i c Re v i e w, Vol. 225, 1: R23 R38. Cen tral Bank of the Re pu blic of Ko so vo (2014). Finan cial Sta bi lity Re port, Num ber 6. Priš ti na. C u l l, R o b e r t ; L a n c e E. D a v i s, N a o m i R. L a m o r e a u x a n d J e a n - L a u r e n t R o s e n t h a l (2 0 0 6 ). H is t or ic a l f i n a n c i n g of s m a l l - a n d m e d i u m - si z e e n t e r p r i s e s, Jo ur nal of Ban king and Fi n a n c e, Vol. 30, 11: 3017 3042. De la Tor re, Au gu sto; María So le dad Mar ti nez Pe ria and Ser gio L. Schmu kler (2010). Bank I n vol ve ment w it h SM Es: Beyond Re la t i on sh ip L en d i ng, Jo ur nal of Ban king and Fi nan ce, Vol. 34, 9: 2280 2293. De lo of, Marc and Ma u ri zio La Roc ca (2015). Lo cal fi nan cial de ve lop ment and the tra de credit po licy of Ita lian SMEs, Small Bu si ness Eco no mics, Vol. 44, 4: 905 924. E u r o p e a n C o m m i s sio n (2 014). E U C a nd id at e & Po t e n t i a l C a n d i d a t e C o u n t r i e s E c o n o m ic Qu ar terly 1/2015. Brus sels: Eu ro pean Com mis sion. До с т у п но на: h t t p: //e c. e u r op a. e u /e c o n o m y _ f in a nc e /d b _ i nd ic at o r s /c p ac e q /d oc um e n t s /c c e q _ 2 015 _ q1_en.pdf/по с лед њи пут п р е гле д а но 11. 8. 2015/. Lju m o v ić, I si d o r a a n d Iva n a L e č ov s k i (2011). A n a ly si s of Fi n a n c i a l Re s o u r c e s Ac c e s si bi l it y in Ba nat Dis trict, in: Stren gthe ning the Com pe ti ti ve ness and Eco nomy Bon ding of Histo rical Banat SCEBB, N. Cvet ko vić (ed), Be o grad: Me ga trend univerzitet, pp. 147 152. OECD et al. (2012). SME Po licy In dex: We stern Bal kans and Tur key 2012: Pro gress in the Im ple men ta tion of the Small Bu si ness Act for Eu ro pe, OECD Pu blis hing. Por te o us, Da vid (2005). The Ac cess Fron ti er as an Ap pro ach and Tool in Ma king Mar kets Work for the Po or, Un p u b li s h e d p a p e r p r e p a r e d fo r t h e D e p a r t m e n t fo r In t e r n a t i o n a l D e v e lo p m e n t, Lon don. Ra ha man, Mo ham mad M. (2011). Ac cess to fi nan cing and firm growth, Jo u r n a l o f B a n k i ng and Fi nan ce, Vol. 35, 3: 709 723.
569 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R AC CESS TO FI NAN CE FOR SMALL AND ME DI UM-SI ZED EN TER PRI SES IN NORTH KO SO VO by ISI D O R A L J U MO V IĆ E c o no m ic s I n s t i t u t e Kra lja Mi la na 16, Bel gra de, Ser bia i si d o r a.lju mo v ic @ e c i n s t.or g. r s K R STO JA K ŠIĆ Un i ve r sit y of P r i š t i n a t e m p o r a r i ly s e t t le d i n Ko s ov s k a M i t r o v i c a, Fa c u lt y of E c o no m ic s Ko la šin ska 156, Ko sov ska Mi tro vi ca, Ser bia k r s t o.ja k sic @ p r. a c. r s AB STRACT: The pur po se of this pa per is to iden tify the pro blems small and med i u m - si z e d e n t e r p r i se s (SM E s) a r e fa ci ng i n Se r bia n mu n i ci p a l i t i e s i n Nor t h Ko so vo. T he e x p e r i e n c e a n d p r e v i o u s r e s e a rc h e s s h ow t h a t SM E s, e s p ec ia l ly t h o s e i n c r isi s a r ea s, ha ve a gre a ter de mand than supply for fi nan cial re so ur ces. We ha ve cre a ted a qu e sti on - na i re in or der to get re le vant da ta from SMEs in North Ko so vo and to as sess the shortco mings of the system of fi nan cing. Re sults show that ac cess to fi nan ce in North Ko so vo i s ex t r e mely l i m i t e d. E n t r e p r e ne u r s a nd SM E s a r e u s u a l ly f i n a n c e d w it h ow n r e s o u r c e s and with a help from fri ends or fa mily, whi le the bank lo ans are not fre qu ent and are very ex p e n si ve. KEYWORDS: ac cess to fi nan ce, SMEs, bank loan, North Ko so vo