relacionim bazama podataka (1)

Transcription

1 Tema 09: SQL - jezik za rad s relacionim bazama podataka (1) dr Vladislav Miškovic vmiskovic@singidunum.ac.rs Studijski program Poslovna ekonomija 2016/2017

2 Sadržaj 1. Jezik SQL (Structured Query Language) 2. Kreiranje objekata 3. Pogledi 4. Postavljanje upita 2

3 Jezik SQL Grupe naredbi jezika SQL 1. Jezik SQL (Structured Query Language) Režimi upotrebe jezika SQL Operatori u jeziku SQL Tipovi podataka u jeziku SQL Sintaksa naredbi jezika SQL 3

4 Jezik SQL Strukturni upitni jezik za RBP - modifikovana rel. algebra Razvio ga je IBM u okviru projekta System R Danas je SQL ugrađen u sve vodeće SUBP ANSI standard (American National Standards Institute) Standardizacija: Zaštita programa od zastarevanja Vertikalna kompatibilnost Prenosivost programa na druge računare Standardizacija za relacione BP Prvi standard 1986, dopunjen 1989 Značajnije dopune (ANSI SQL), 1995., 1999., Razvoj SQL-a traje i danas 4

5 Jezik SQL Neproceduralan, deklarativan jezik: ŠTA, a ne KAKO će nešto biti urađeno Šta SQL može da uradi? SQL omogućava: pristup bazi podataka pronalaženje podataka u bazi podataka dodavanje novih podataka izmene postojećih podataka brisanje podataka iz baze kreiranje novih baza podataka kreiranje novih tabela u bazi podataka kreiranje uskladištenih procedura u bazi podataka kreiranje pogleda u bazi podataka postavljanje prava pristupa tabelama, procedurama i pogledima 5

6 Jezik SQL Svaki programski jezik obuhvata podatke i manipulacije nad tim podacima U jeziku SQL: objekti manipulacije su relacije rezultati manipulacija su relacije Terminologija: relacija tabela n-torka red (vrsta) Vrednosti u n-torkama za jedan atribut kolona SQL se zasniva na relacionom računu n-torki 6

7 Grupe naredbi jezika SQL SQL sadrži naredbe za: definisanje relacija (shema) ažuriranje podataka (unos, izmena, brisanje) postavljanje upita sortiranje i formatiranje ispisa aritmetičke operacije nad podacima definisanje pogleda (view) kontrolu sigurnosti, itd... SQL podržava 3 osnovne funkcije BP: definicije, manipulacije i kontrole 7

8 Jezik SQL: definicije Definicija BP: struktura, koje tabele, koji atributi, koji tipovi, koja ograničenja, pomoćni indeksi za direktan pristup (DDL Data Definition Language) CREATE TABLE kreiranje tabele u BP DROP TABLE uklanjanje tabele iz BP ALTER TABLE izmena definicije tabele CREATE INDEX kreiranje indeksa DROP INDEX uklanjanje indeksa CREATE VIEW kreiranje pogleda DROP VIEW uklanjanje pogleda 8

9 Manipulacija BP: upit nad bazom podataka (izveštavanje), ažuriranje (unos, izmena, brisanje) (DML Data manipulation Language) SELECT prikaz željenog sadržaja RBP UPDATE izmena vrednosti kolona tabele DELETE izbacivanje redova tabele INSERT dodavanje redova u tabelu Jezik SQL: manipulacije 9

10 Kontrola pristupa podacima: koji korisnici imaju pristup, kojim podacima, šta mogu da rade sa tim podacima (DCL Data Control Language) Jezik SQL: kontrole GRANT - dodeljivanje ovlašćenja nad objektima baze drugim korisnicima od strane vlasnika REVOKE - ukidanje ovlašćenja dodeljenih pomoću naredbe GRANT 10

11 Režimi upotrebe jezika SQL SQL je neodgovarajući naziv, jer nije samo upitni jezik SQL podržava dva režima rada s BP: Interaktivni: korisnik zadaje jednu po jednu SQL naredbu, preko tastature, ishod se prikazuje na monitoru, pristup BP je ograničen jedino pravima korisnika Programski (batch): korisnik pokreće program u kome su ugrađene SQL naredbe, pristup BP je ograničen pravima korisnika i sadržajem programa SQL blokovi ugrađeni u klasični viši programski jezik 11

12 Operatori u jeziku SQL Logičke operacije: AND, OR i NOT Operacije poređenja: =, <, >,,, IN, ANY, ALL, BETWEEN, IS NULL, LIKE, Skupovne operacije: UNION, INTERSECT, EXCEPT Funkcije nad skupovima podataka: COUNT, SUM, MIN, MAX, AVG Izrazi se mogu grupisati pomoću zagrada 12

13 Tipovi podataka u jeziku SQL INTEGER: (INT), ceo broj sa ili bez predznaka čiji broj cifara zavisi od konkretne implementacije SMALLINT: ceo broj sa brojem cifara manjim u odnosu na INTEGER REAL: realni broj sa ili bez predznaka, preciznost zavisi od konkreten implement. DOUBLE PRECISION: (DOUBLE), proširena preciznost u odnosu na REAL DECIMAL(m,n): (DEC(m,n)), decimalni broj sa ili bez predznaka, m-cifara, od čega n-decimalnih 13

14 Tipovi podataka u jeziku SQL CHARACTER(n):(CHAR(n)),niz znakova fiksne dužine n konstanta tipa CHAR se piše između jednostrukih navodnika VARCHAR(n) - niz znakova dužine najviše n TEXT tekst proizvoljne dužine Praktično sve implementacije SQL-a podržavaju dodatne tipove podataka kao što su: BOOLEAN TRUE/FALSE (tačno/netačno) DATE datum ( ) TIME vreme ( 16:50:07 ) 14

15 Tipovi podataka u jeziku SQL SQL ne pravi razliku između velikih i malih slova (case insensitive). Sledeće dve naredbe su jednake: select prezime from osoba where ime = Marko ; SELECT prezime FROM osoba WHERE ime = Marko ; Komentari: -- ovo je komentar /* ovo je komentar koji se proteže u više redova */ Za nazive (imena) ne smeju se koristiti rezervisane reči 15

16 Sintaksa naredbi jezika SQL Separator naredbi: naredba1; naredba2; Format naredbi - sledeće naredbe su ispravno napisane: SELECT * FROM student WHERE BrInd 100; SELECT * FROM student WHERE BrInd 100; SELECT * WHERE FROM student BrInd 100; 16

17 2. Kreiranje objekata 1. Kreiranje baze podataka 2. Kreiranje tabela 3. Uklanjanje tabela 4. Kreiranje indeksa 5. Izmene tabela 17

18 2.1 Kreiranje baze podataka Jedan DBMS može da upravlja sa više baza podataka CREATE DATABASE moja_baza; CREATE DATABASE prodaja; CREATE DATABASE biblioteka; USE DATABASE prodaja; Korišćenje baze podataka DROP DATABASE prodaja; Uklanjanje baze podataka 18

19 2.2 Kreiranje tabela Prilikom kreiranja tabele (definicija njene strukture i osobina) neophodno je navesti: Ime tabele, mora biti unikatno u BP Ime svake kolone, mora biti unikatno unutar tabele Tip svake kolone Jedno ili više ograničenja za kolone, koje ih imaju Jedno ili više ograničenja za svaku tabelu, ako postoje 19

20 Kreiranje tabela Sintaksa naredbe kreiranja tabele: CREATE TABLE ImeTabele ( ImeKolone TipKolone OgraničenjeKolone... {, ImeKolone TipKolone OgraničenjeKolone...} [OgraničenjeTabele {, OgraničenjeTabele}]); ImeTabele i ImeKolone pravila koja važe za većinu promenljivih: prvi znak je slovo, ostali znaci su slova, cifre, posebni znaci itd. TipKolone SQL tip podataka Uz svaku kolonu mogu se navesti jedno ili više ograničenja za tu kolonu 20

21 Kreiranje tabela Osnovne klauzule OgraničenjeKolone (ograničenje integriteta): NOT NULL u koloni nije dozvoljena NULL UNIQUE u koloni nije dozvoljeno ponavljanje iste vrednosti PRIMARY KEY kolona je primarni ključ, nije dozvoljena NULL vrednost niti ponavljanje vrednosti CHECK (Predikat) svaka vrednost u koloni mora da zadovolji uslov zadat logičkim izrazom Predikat. U izrazu se ne mogu navoditi druge kolone 21

22 Kreiranje tabela DEFAULT = Konstanta - ako se prilikom unošenja jednog reda podataka u tabelu za kolonu ne zada vrednost, podrazumeva se Konstanta REFERENCES ImeTabele - specifikacija referencijalnog integriteta za jednu kolonu kolona je strani ključ u odnosu na tabelu ImeTabele mora imati ili vrednost primarnog ključa u toj tabeli ili NULL (ako nema NOT NULL ograničenja) 22

23 Kreiranje tabela Za celu tabelu se mogu zadati: ni jedno, jedno ili više ograničenja Ograničenja mogu da važe za jednu ili više kolona UNIQUE(ListaKolona) nije dozvoljeno ponavljanje istih vrednosti kombinacija vrednosti PRIMARY KEY(ListaKolona) navedene kolone su primarni ključ,... konstrukcija ListaKolona označava: ImeKolone {, ImeKolone} 23

24 Kreiranje tabela Klauzule za dinamičku specifikaciju referencijalnog integriteta šta se dešava u slučaju pokušaja brisanja reda u ciljnoj tabeli ImeTabele, šta se dešava u slučaju pokušaja izmene vrednosti primarnog ključa u ciljnoj tabeli ImeTabele DELETE OF ImeTabele {RESTRICTED CASCADES NULLS} UPDATE OF ImeTabele {RESTRICTED CASCADES NULLS} 24

25 Kreiranje tabela Sva ograničenja navedena u CREATE TABLE su aktivna u svakom trenutku postojanja tabele SUBP će odbiti svaki pokušaj sa tabelom, koji je u suprotnosti sa ograničenjima Olakšica za projektante i programere BP: provere se ne moraju ugrađivati u aplikativne programe Deklarativna moć naredbe CREATE TABLE je od velikog značaja, naročito kod dinamičke specifikacije referencijalnog integriteta 25

26 Primer (1/5) 26

27 Primer (2/5) Student(BrInd, Ime, Prezime, Adresa, Telefon, ) Profesor(IdProf, Ime Prezime, NaucnoZvanje) Predmet(IdPredmet, Naziv) Ispit(Brind, IdPredmet, IdProf, Ocena, Sala, Datum, Vreme) 27

28 Primer (3/5) Kreiranje tabele Studenti CREATE TABLE Studenti ( BrInd INT PRIMARY KEY CHECK(0<BrInd 300), Ime VARCHAR(20) NOT NULL, Prezime VARCHAR(20) NOT NULL, Adresa VARCHAR(50) NOT NULL, Telefon VARCHAR(15), VARCHAR(30)); 28

29 Primer (4/5) Kreiranje tabele Predmet CREATE TABLE Predmet ( IdPredmet VARCHAR(20) PRIMARY KEY, Naziv VARCHAR(20) NOT NULL UNIQUE); 29

30 Primer (5/5) CREATE TABLE Ispit ( BrInd INT REFERENCES Student, IdPredmet INT REFERENCES Predmet, IdProf INT REFERENCES Profesor, Ocena INT NOT NULL CHECK (5 Ocena 10), Sala CHAR(5), Datum DATE, Vreme TIME, UNIQUE (Sala, Datum, Vreme), PRIMARY KEY (BrInd,IdPredmeta,IdProf), UPDATE OF Student CASCADES, DELETE OF Student RESTRICTED, UPDATE OF Predmet CASCADES, DELETE OF Predmet RESTRICTED, UPDATE OF Profesor CASCADES, DELETE OF Profesor RESTRICTED); 30

31 2.3 Uklanjanje tabela Izbor dinamičke specifikacije referencijalnih integriteta, kod uklanjanja predstavlja delikatnu operaciju Ako se nepromišljeno koristi RESTRICTED, nameće se krut režim, npr. ne mogu se ukloniti pogrešno uneti podaci iz tabele Naredba uklanjanja tabele iz BP DROP TABLE ImeTabele ; Brišu se u BP sve informacije o tabeli ImeTabele Zavisno od SUBP-a: tabela koja se uklanja mora biti prazna (u suprotnom SUBP neće izvršiti tu naredbu) ili ne mora biti prazna (SUBP će obavezno izvršiti naredbu) 31

32 2.4 Kreiranje indeksa Indeks pomoćna datoteka za ubrzanje pristupa podacima u osnovnoj datoteci povećanje brzine obrade podataka u osnovnim tabelama analogija s indeksima na kraju knjiga U osnovnoj datoteci zapisi se nalaze u nekom fizičkom redosledu (redosled unošenja) Indeks se može se preuređivati u rastućoj ili opadajućoj vrednosti indeksnog niza Sintaksa naredbe kreiranja indeksa: CREATE [UNIQUE] INDEX ImeIndeksa ON ImeTabele (ListaKolona) 32

33 Kreiranje indeksa UNIQUE opcija da indeks mora biti unikatan. U tabeli na koju se indeks odnosi ne sme se više puta ponoviti vrednost ListaKolona ImeIndeksa unikatni naziv indeksa u BP Ime Tabele tabela na koju se indeks odnosi ListaKolona navođenje jedne ili više kolona, po kojima se formira INDEKS Nad istom tabelom se može definisati više indeksa (za različite pristupe podacima) Indeks se može kreirati odmah (dok je tabela prazna) ili naknadno 33

34 Kreiranje i uklanjanje indeksa Klauzula UNIQUE u definiciji indeksa ima efekat na klauzulu UNIQUE kod tabele: SUBP odbija svaku izmenu podataka u tabeli koja narušava unikatnost indeksa SUBP odbija kreiranje unikatnog indeksa za tabelu čiji zatečeni sadržaj narušava tu unikatnost Indeks se može bilo kada i bez obzira na sadržaj svoje tabele ukloniti naredbom: DROP INDEX ImeIndeksa 34

35 Indeksi Primer: Ako se želi brz pristup podacima u tabeli Ispit po dva osnova, po BrInd i IdPredmeta, kreiraju se dva indeksa: CREATE INDEX Ispit_i1 ON Ispit(BrInd); CREATE INDEX Ispit_i2 ON Ispit(IdPredmeta); 35

36 Indeksi Napomene: Svaka indeksna datoteka ima dva dela: ListaKolona, po kojima se vrši pretraživanje i po kojima se vrši uređivanje indeksa Indeks - služi za vezu sa osnovnom datotekom Indeks za vezu sa osnovnom datotekom je redni broj unosa 36

37 Indeksi 37

38 Indeksi Nisu svi atributi dobri kandidati za indeks, npr. bit-map, text ili slika Po pravilu su strani ključevi kandidati za indeks Indeksiranje ima i svojih nedostataka: prilikom ažuriranja osnovne tabele (brisanje, unošenje) mora se vršiti reindeksiranje, pa se gubi na vremenu Tabele sa malim brojem podataka u zapisu se ne indeksiraju, jer se pretraga može efikasno izvršiti brzim računarima 38

39 2.5 Izmene tabela Izmena postojeće tabele - naredba ALTER Sintaksa: ALTER TABLE ImeTabele ADD (ImeKolone Tip, [ImeKolone Tip]...); MODIFY (ImeKolone Tip, [ImeKolone Tip]...); DROP (ImeKolone...); Primer: U tabelu Odeljenje dodati kolone Sef_Od i Br_Zap ALTER TABLE Odeljenje ADD (Sef_Od INTEGER, Br_Zap NUMBER(2)); Primer: U istoj tabeli povećati dužinu za Br_Zap ALTER TABLE Odeljenje MODIFY (Br_Zap NUMBER(6)); 39

40 3. Pogledi Osnovne tabele fizički postoje na disku Pogled je virtuelna (izvedena) tabela, koja nastaje kao rezultat upita Sintaksa naredbe kreiranja pogleda: CREATE VIEW ImePogleda [ListaKolona] AS Upit; ImePogleda - unikatno ime u BP Upit naredba upita SELECT Pogled nasleđuje tipove kolona iz osnovnih tabela Uklanjanje pogleda DROP VIEW ImePogleda 40

41 Prednosti pogleda Jednostavnost korišćenja - uprošćavaju se upiti Tajnost - mehanizam za kontrolu pristupa podacima (korisnik vidi samo neke podatke) Performanse - definicija pogleda se čuva u kompajliranom, prevedenom obliku Nezavisnost podataka - menjaju se definicije pogleda, a ne aplikacije koji koriste podatke iz BP preko pogleda Vrsta potprograma u SQL-u Jednom kreiran može da se koristi u podupitima, u WHERE i HAVING klauzulama Zamenjuje komplikovane upite 41

42 4. Postavljanje upita 1. Upit SELECT 2. Prosti upiti nad jednom tabelom 3. Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom 42

43 4.1 Upit SELECT Najznačajnija i najčešće korišćena SQL naredba za manipulaciju podacima izbegava se korišćenje komplikovanih manipulacija nad podacima, kao što su u programskim jezicima C++, Java, itd. Kod svakog upita zadajemo (u principu): koje podatke tražimo kao rezultat, iz kojih tabela to tražimo, koji uslov treba da zadovolje podaci, da bi bili uključeni u rezultat u kom redosledu želimo prikaz podataka 43

44 Upit SELECT Principijelna šema za postavljanje upita je: SELECT koji atributi FROM iz kojih tabela WHERE uslov nad zapisima date tabele; 44

45 Upit SELECT Tipičan SQL upit: SELECT A 1, A 2,..., A n FROM r 1, r 2,...r m WHERE P; gde su A i atributi, r i relacije, a P je uslov selekcije (predikat) Navedeni upit je ekvivalentan sledećem upitu relacione algebre π A1, A2,..., An (σ P (r 1 r 2... r m )) Rezultat SQL upita je opet relacija 45

46 4.2 Prosti upiti nad jednom tabelom Sintaksa Primeri 46

47 Prosti upiti nad jednom tabelom: SELECT * {[ALL DISTINCT] R-Lista} FROM ImeTabele [WHERE R-Predikat] [ORDER BY ImeKolone [DESC] {, ImeKolone [DESC]} ]; R-Lista se zadaje kao jedan ili više R-Izraza, pored naziva kolone javljaju se i konstante sintaksa * predstavlja specijalni slučaj R-liste, kada u rezultat želimo da uključimo sve kolone tabele ALL iz rezultata ne uklanja istovetne redove, a DISTINCT uklanja istovetne redove. Podrazumeva se ALL 47

48 Prosti upiti nad jednom tabelom: sintaksa Klauzula FROM ("odakle") navodi ImeTabele - osnovne tabele ili pogleda nad kojim se vrši upit. Obavezna klauzula R_Predikat je uslov prikazivanja rezultata logički izraz izračunljiv nad svakim pojedinim redom tabele rezultat upita se dobija samo za one vrednosti R_Predikata koje daju istinitosnu vrednost najčešće je to relacioni izraz (>,<,=, ) s kolonama, a s desne strane može se javiti i konstanta ORDER BY daje željeni redosled prikaza rezultata. Podrazumeva se rastući redosled (ASC) U suprotnom se navodi DESC uz odgovarajuću kolonu Uvek je poslednja klauzula u SELECT bloku 48

49 Prosti upiti nad jednom tabelom: Najjednostavniji mogući SQL upit je u formi: SELECT * FROM ImeTabele; sintaksa naredba prikazuje sve redove tabele čije je ime navedeno iza FROM klauzule u svakom redu prikazuju se vrednosti svih kolona, onim redom kako je to zapisano u datoteci (tj. kreirano sa CREATE TABLE) Kod upita se obično traži prikaz samo određenih kolona, ili prikaz svih kolona u redosledu koji je drugačije određen. Ovo odgovara operaciji projekcije, ali se ne eliminišu višestruka ponavljanja istih vrednosti (potreban DISTINCT) 49

50 Prosti upiti nad jednom tabelom: Upit za prikaz cele tabele (simbol *) Ogovara restrikciji σ - kada nema uslova P SELECT * FROM Student ; primeri 50

51 Tri iste naredbe! SELECT * FROM Student; SELECT BrInd, Ime, Prezime FROM Student; Prosti upiti nad jednom tabelom: SELECT Student.BrInd, Student.Ime, Student.Prezime FROM Student; primeri 51

52 Prosti upiti nad jednom tabelom: Upit za prikaz cele tabele u željenom redosledu SELECT * FROM Student ORDER BY Ime; primeri 52

53 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Upit za prikaz samo jedne kolone iz tabele i bez eliminacije duplikata SELECT Fakultet FROM Student; Odgovara upitu relacione algebre π Fakultet (Student) 53

54 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Upit za prikaz samo jedne kolone iz tabele i s eliminacijom duplikata : SELECT DISTINCT Fakultet FROM Student ; 54

55 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Upit za prikaz samo jedne kolone iz tabele i s eliminacijom duplikata, u željenom redosledu: SELECT DISTINCT Fakultet FROM Student ORDER BY Fakultet ; 55

56 Prosti upiti nad jednom tabelom: Upit za prikaz više kolona sa zadavanjem uslova: SELECT BrInd, Ime, Prezime FROM Student WHERE Fakultet= FIM ; primeri 56

57 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Upit za prikaz dve kolone sa zadavanjem uslova, u željenom redosledu: SELECT BrInd, Ime, Prezime FROM Student WHERE Fakultet= FIM ORDER BY Ime; 57

58 Prosti upiti nad jednom tabelom: U WHERE klauzuli se mogu koristiti logičke i aritmetičke operacije: SELECT BrInd, Ime, Prezime FROM Student WHERE Fakultet= FIM OR Fakultet= FTHM ORDER BY Ime; primeri 58

59 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Komanda SELECT može da sadrži aritmetičke izraze koji uključuju operacije +,,, / nad konstantama ili atributima: SELECT SifP, NazivP, Cena 100 FROM Racun; 59

60 Prosti upiti nad jednom tabelom: primeri Pojedine vrednosti atributa mogu biti NULL vrednost. Predikat IS NULL se koristi za proveru null vrednosti. Npr: naći sve šifre proizvoda kod kojih je cena NULL vrednost SELECT SifP FROM Racun WHERE Cena IS NULL ; 60

61 Sintaksa Primeri Napomene 4.3 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom 61

62 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: sintaksa Podrazumeva se naredba upita SELECT nad jednom tabelom koja kao rezultat daje jedan red podataka koji su izvedeni iz svih redova tabele, koji zadovoljavaju zadati uslov SELECT lista takvog upita se sastoji iz jednog ili više izraza Zadavanje redosleda redova u rezultatu nema smisla (dobija se samo jedan red) 62

63 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: sintaksa Sintaksa za SELECT za prost upit nad jednom tabelom sa svodnim rezultatom: SELECT G-Izrazi FROM ImeTabele [WHERE R-Predikat]; G-Izrazi: najčešće ih čine posebne SQL funkcije (svodne ili agregatne funkcije) Svodne funkcije: SUM (ImeKolone) nalazi sumu svih ne-null vrednosti zadate kolone AVG (ImeKolone) nalazi prosečnu vrednost svih ne-null vrednosti zadate kolone 63

64 Svodne funkcije (nastavak): Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: sintaksa MIN (ImeKolone) nalazi minimalnu vrednost svih ne-null vrednosti zadate kolone MAX (ImeKolone) nalazi maksimalnu vrednost svih ne-null vrednosti zadate kolone COUNT(*) nalazi ukupan broj redova u tabeli COUNT([ALL DISTINCT] ListaKolona) bez DISTINCT, nalazi ukupan broj ne-null vrednosti zadate kombinacije kolona (ALL) sa DISTINCT, nalazi ukupan broj različitih ne-null vrednosti zadate kombinacije kolona 64

65 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz ukupnog broja studenata (odgovara broju redova u tabeli Student) SELECT COUNT(*) FROM Student ; 65

66 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz broja fakulteta na koje su upisani studenati (odgovara broju različitih vrednosti kolone Fakultet u tabeli Student) SELECT COUNT(DISTINCT Fakultet) FROM Student ; 66

67 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz broja studenata koji su upisali FTHM SELECT COUNT(*) FROM Student WHERE Fakultet= FTHM ; 67

68 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz sume cena svih proizvoda: SELECT SUM(Cena) FROM Racun; 68

69 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz minimalne i maksimalne cene iz računa: SELECT MIN(Cena), MAX(Cena) FROM Racun; 69

70 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: primer Upit za prikaz sume i proseka cena za proizvod P1: SELECT SUM(Cena), AVG(Cena) FROM Racun WHERE NazivP= P1 ; Napomena: rezultat AVG funkcije preuzima tip podataka od argumenta (tip kolone) 70

71 Prosti upiti nad jednom tabelom s izvedenim rezultatom: napomene Rezultat bilo kog aritemitičkog izraza sa NULL je NULL, npr. 10+NULL daje NULL Agregatne funkcije ignorišu NULL vrednosti, izuzev COUNT(*) Poređenje sa NULL daje unknown, npr. 10<NULL, NULL<>NULL, NULL=NULL Istinosna logika sa unknown: OR: (unknown OR true) = true, (unknown OR false) = unknown, (unknown OR unknown) = unknown AND: (true AND unknown) = unknown, (false AND unknown) = false, (unknown AND unknown) = unknown NOT: (NOT unknown) = unknown "P is unknown" je true ako je predikat P unknown Ako je rezultat predikata u WHERE unknown, tretira se kao false 71

72 dr Vladislav Miškovic Baze podataka Pitanja? 72