Modifikovana Linux distribucija namenjena za web dizajn

Transcription

1 INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March Modifikovana Linux distribucija namenjena za web dizajn Miloš Kojić, Aleksandar Kojić, Milan Kojić Studenti prvog ciklusa studija Fakultet za informacione tehnologije, Slobomir P Univerzitet Bijeljina, Bosna i Hercegovina m.kojic@live.com, a.kojic@live.com, milan.kojic@live.com Sadržaj U ovom radu je opisana Linux distribucija koja je realizovana za oblast web dizajna, a koja se može koristiti kako za izradu grafičkog dizajna tako i za izradu web funkcionalnsti i koja nosi naziv Slobelix 12 Web Design. Ova distribucija bi mogla da bude veoma korišćena jer postoji veliki broj grafičkih dizajnera i web programera a sama distribucija i svi alati koji se nalaze unutar nje su besplatni. Ako neko planira da se bavi web razojem, u ovom radu može pronaći koji alati su najpopularniji i najbolji za korišćenje u navedenoj oblasti. Takođe u ovoj distribuciju se može pronaći sve što je potrebno za razvoj web sajtova i web aplikacija. Linux distribucija je kolekcija softverskih aplikacija koje se dodaju operativnom sistemu. Moguće je napraviti profesionalnu distribuciju za programere, dizajnere, muzičare ili lična distribucija gde bi se ubacili svi alati koji su određenoj osobi potrebni. Ključne riječi-linux ditribucija; Web dizajn, Operativni sistemi; I. UVOD Linuks (eng. Linux) je prvobitno predstavljen kao slobodni operativni sistem za računare zasnovane na 32-bitnoj Intel x86 seriji mikroprocesora. Od tada je prebačen na više računarskih platformi nego i jedan drugi operativni sistem. Linuks je glavni operativni sistem na serverima, mainframe računarima i super računarima: više od 90% današnjih najvećih super računara koristi neku verziju linuksa, uključujući 10 najbržih. Linuks takođe radi na mikrosistemima kao i na mnogim drugim uređajima. To su na primer mobilni telefoni, tablet računari, mrežni usmerivači, televizori i konzole za igru. Operativni sistem Android je takođe izgrađen na bazi linuksovog jezgra. Postoje četiri glavna dela operativnog sistema Linuks. Prvi deo je jezgro operativnog sistema ili kernel. Drugi dio čine pridruženi programi za rad sa sistemom, kao što su alatke za upravljanje datotekama, uređivanje teksta, matematiku, programiranje, obradu zvuka, slike, video-zapisa itd. Treći deo čine korisničke ljuske, koje predstavljaju osnovni način za rad sa sistemom preko komandne linije. Četvrti dio čini grafički sistem X, koji obezbjeđuje rad sa prozorima, menijima, ikonama i drugim elementima karakterističnim za današnja grafička korisnička okruženja. licenca. Linuks je obično distribuiran u obliku linuksove distribucije, koja uključuje jezgro i hiljade pratećih programa. Na ovaj način se obezbjeđuje koristan radni sistem odmah po instalaciji [1]. II. WEB DIZAJN Web dizajn je širok pojam koji obuhvata različite veštine, standarde i discipline koji se koriste u proizvodnji i održavanju internet stranica. Oblasti web dizajna obuhvataju: web i grafički dizajn, dizajn interfejsa, autoring, uključujući standardizovani kod, korisničko okruženje i optimizaciju za web pretraživače. Izraz web dizajn se obično koristi da opiše proces dizajna koji se odnosi na izgled stranice i projektovanje web-sajta uključujući pisanje koda. Od web dizajnera se očekuje da zadovolje potrebne uslove izgleda i funkcionalnosti web-sajta, ukoliko njihova uloga podrazumeva i pisanje koda potrebno je da budu u toku sa web standardima. U današnjem svetu izrade web-stranica i dizajna korisničkih interfejsa na web-u nije prisutno mnoštvo grafičkih formata. Tek se vrlo malo od inače velikog broja grafičkih formata koristi na web-u. Kako bi neki grafički format bio podržan u navedenom smislu, čitač web stranica mora znati tačno šta da učini onog trenutka kada naiđe na instrukciju za otvaranje datoteke grafičkog sadržaja. To znači da navedeni formati moraju podržavati svi aktuelni web čitači, kako pojedini posetioci ne bi ostali uskraćeni za sadržaj. To nam daje sigurnost u smislu da će neka grafika napravljena u računarskoj aplikaciji poput Gimp-a, koju možete videti na Sl. 1, jednako izgledati prikažemo li je u prikazivaču slika trećeg proizvođača, web stranici ili nekom drugom prikazivaču grafičkog zapisa. Razvoj linuksa jedan je od najboljih primera saradnje na projektu slobodnog softvera. Izvorni kod programa može svako da koristi, menja i distribuira komercijalno ili nekomercijalno, pod slobodnim licencama kao što je GNU-ova opšta javna Slika 1. Gimp omogućava rad sa velikim brojem grafičkih tipova

2 Za sve multimedijalne, a time i grafičke formate vredi pravilo da je kvalitet sadržaja proporcionalan veličini datoteke koja opisuje taj sadržaj. Za svaku primenu na web-u (pozadinska slika, logo, grafike kao element dizajna, fotografije i dr.) potrebno je pronaći format koji najviše zadovoljava balans između zadovoljavajućeg kvaliteta sadržaja i veličine datoteke koja u primeni na web-u direktno utiče na brzinu učitavanja kompletne web stranice, a nosi i uštede u količini potrošenog saobraćaja krajnjem korisniku kao i samom web serveru. Rasterski formati su oni koji za prikaz slikovnog sadržaja koriste matricu elemenata slike - piksela. Raster ima svoju širinu i visinu u pikselima, a upravo su to dimenzije rasterske matrice. Na svakom elementu matrice definiše se informacija o boji piksela. Pikselu može biti dodeljena i vrednost o providnosti kao i druge dodatne informacije. Rasterski formati najčešće koriste spektar boja RGB, dok se za profesionalne (štamparske i slične) primene koriste CMYK i drugi prostori boja. Iako svaka rasterska slika ima svoje izvorne dimenzije na kojima pruža najbolji prikaz slike, moguće ju je uvećati. Smanjenjem slike u odnosnu na izvornu veličinu gube se informacije o slici (npr. ukoliko sliku smanjimo na 50% originalne veličine, biće prikazan svaki drugi piksel) te dolazi do pojave nazubljenosti prikaza ukoliko se ne primene algoritmi ispravljanja. Povećavanjem slike gube se detalji pa time slika postaje mutna. Primeri rasterskih formata su BMP, GIF, JPEG, JPEG2000, PNG, TIFF i drugi. A primer programa u ovoj distribuciji koji radi sa rasterskom grafikom se može videti na Sl. 2 [2]. Vektorski su oni formati koji za prikaz grafičkog sadržaja koriste meta informacije, a ne mrežu piksela. Glavna prednost takvih formata je zadržavanje izvornog kvaliteta prikaza sadržaja na svim nivoima skaliranja. Osnovni primer sadržaja u vektorskom formatu je računarska tipografija, odnosno fontovi. Svaki font je definisan vektorima, kako bi bio pogodan za prikaz na računaru i ispis na štampaču u svim željenim veličinama prikaza i ispisa. Dovoljno je definisati odnose krivulja u vektorskom formatu zapisa u opštem slučaju, kako bi se primenom faktora uvećanja, sadržaj mogao prikazati ispravno i glatko u svim veličinama prikaza. Današnji vektorski formati su bogati mogućnostima kao što su crtanje vlastitih krivulja, bojenje delova krivulja, tonirano bojenje prema skali boja, animiranje delova krivulja i slično. Očigledno je da vektorski format može služiti isključivo za prikaz sadržaja koji može biti opisan krivuljama, geometrijskim oblicima i drugim dodatnim informacijama. Stoga ne možemo očekivati prikaz fotografija ili sličnog rasterskog sadržaja u vektorskom formatu. Korišćenje vektorskih grafika se koristi za logo-e organizacija, tipografije, pravilnih oblika i sličnog sadržaja. Međutim, ukoliko vektorski sadržaj postane izrazito kompleksan, moguće je duže iscrtavanje sadržaja na ekranu računara, što može smanjiti brzinu rada sa takvim sadržajem. Na Sl. 3 se može videti program iz ove distribucije koji radi sa vektorskom grafikom [3]. Kako bi neki grafički format bio podržan za upotrebu na web-u, potrebno je osigurati da web čitač posetioca zna kako da interpretira instrukcije dobijene u obliku HTML elemenata tag-ova. Na Sl. 4 se vidi primer programa sa čijom upotrebom je moguće napisati i menjati HTML sadržaj. Slika 3. Inkscape - program za obradu vektorkse grafike Slika 4. Aptana Studio 3 program za web programiranje Slika 2. KolourPaint - program za obradu rasterske grafike

3 Nažalost, trend na web-u je takav da se nove ideje sporo i neprecizno implementiraju. Krovna organizacija za razvoj weba, W3C, propisuje specifikacije i daje preporuke za upotrebu HTML-a. Uzroci za najveći broj grešaka i nekonzistencije u prikazu web stranica su web čitači koji ne prate preporuke već često implementiraju vlastite načine za prikaz i upravljanje sadržajem. Svaki proizvođač forsira svoju ideologiju i tehnologiju, pritom se ne obazirući na zajedničko dobro koje čini internet, nego najčešće vlastite interese. Iako problemi s prikazom slikovnog sadržaja na web-u nisu brojni i izraženi, oni ipak postoje, a najviše se odnose na probleme s prikazom vektorskih i drugih slikovnih formata koji su nakon ostalih došli u upotrebu na web-u. Stoga možemo reći da je grafički format podržan za upotrebu na web-u onaj čiji je prikaz sadržaja konzistentan i tačan u svim aktuelnim web čitačima. Podržani rasterski formati su oni koji će biti ispravno prikazani na web-u ukoliko su definisani u HTML-u pomoću img elementa ili putem CSS atributa background-image. Kod vektorskih formata nema jedinstvenog načina uključivanja u HTML, već za svaki format postoji drugačija sintaksa, najčešće se oslanjajući na HTML tag-ove object i embed ili njihovu kombinaciju [4]. III. DISTRIBUCIJA Linuks distribucija, ili skraćeno na engleskom Distro, može biti napravljena za različite tipove hardvera ili za embedded sisteme, ili može biti prevedena za različite setove instrukcija. Linuks distribucija obično sadrži veliku kolekciju besplatnih aplikacija kao i aplikacije otvorenog koda različitih vrsta. Postoji mnogo razlika između distribucija jer svaka teži da pruži jedinstveno iskustvo za korisnika. Proizvođači distibucija dodaju aplikacije u distribuciju i kasnije prave instalacioni paket. Ti paketi se mogu preuzeti preko interneta na repozitorijumima sa različitih servera širom sveta. Linuks distribucije sa grafičkim interfejsom se prave za dosta različitih uređaja kao što su: Desktop Laptop Serveri Mobilni telefoni Tableti Takođe se prave i distribucije sa minimalnim grafičkim zahtevima, odnosno najčešće bez grafičkog interfejsa i takve distribucije se koriste u embedded sistemima ili za učitavanje sa flopi diska. Trenutno ima oko šest stotina distribucija. Preko tri stotine su u aktivnom razvoju, konstantno se ispravljaju i unapređuju. Na Sl. 5 se može videti kako izgleda Slobelix 12 Web Design distribucija [5]. Ali nisu sve Linuks distribucije besplatne i dostupne svima. Postoje i komercijalne distribucije, odnosno one čije se korišćenje plaća kao što su: Ubuntu (Canonical Ltd.) Fedora (Red Hat) OpenSUSE (SUSE) Mandriva Linux (Mandriva) Slika 5. Slobelix 12 Web Design distribucija

4 Većina Linuks distribucija su besplatne a neki od onih koje se najviše koriste su: Debian Arch Linux Gentoo Slackware Linuks distribucije tipično sadrže mnogo više softvera nego običan operativni sistem, tako da je normalno da administrator sistema instalira softver koji nije uključen u distribuciji. Primer bi bio nova verzija određene aplikacije koja nije obezbeđena u distribuciji, ili neki sličan program koji bi bio alternativa postojećem [6]. IV. PROGRAMI U DISTRIBUCIJI U našoj distribuciji Slobelix 12 Web Design instalirali smo devetnaest programa koje smo rasporedili u tri grupe: programiranje, dizajn i ostalo. Distribucija je napravljena upotrebom Ubuntu Builder-a, Sl. 6. Na samom početku izrade dobija se samo konzolno okuženje. U daljim koracima postoji i opcija odabira i nekog od grafičkih okuženja. Sledeći korak je dodavanje programa. Moguće je dodati bilo koju besplatnu aplikaciju i kreirati okruženje prema ličnim potrebama. U poslednjem koraku moguće je napraviti ISO fajl i narezati fajl na disk ili ga prebaciti na USB fleš memoriju i instalirati distribuciju. Takođe postoji mogućnost upotrebe QEMU emulatora i odmah probati napravljenu distribuciju bez restartovanja računara. Osim Ubuntu Builder-a, koji smo koristili za izradu Linuks distribucije Slobelix 12 Web Design, postoji još koristnih programa za izradu Linux distribucija. Jedan od njih se zove SUSE Studio i kao što ime samo kaže, omogućava korisnicima da naprave Linuks distribuciju baziranu na OpenSUSE verziji, dok je upotrebom Ubuntu Builder-a moguće napraviti distribuciju baziranu na Ubuntu verziji. Da bi ste napravili novu distribuciju upotrebom SUSE Studia morate prvo napraviti nov nalog ili možete koristiti vaš postojeći nalog od nekih socijalnih mreža kao što su Google, Yahoo, Twitter, Facebook, i slično. Slika 5. Prikaz interfejsa programa Ubuntu Builder Ubuntu Builder u poređenju sa SUSE Studiom je nešto lakši za korišćenje s tim što za njegovu upotrebu nije potrebno pravljenje bilo kakvog naloga i ne zahteva prethodnu prijavu [7]. Programi koji spadaju u web razvoj grupu su: Bluefish Aptana Web Developer Tools Kompozer Quanta Plus gphpedit cssed BlueGriffon Programi koji spadaju u grupu dizajn su: GIMP Image Editor Inkscape Xara Xtreme Scribus (Stable) Kolour Paint mtpaint graphic editor Synfig Stuido Programi koji spadaju u grupu ostali su: Web developer tools za Mozilla web čitač Parcelite Seamonkey Fontmatrix U daljem radu opisali smo neke od najkorišćenijih programa iz naše distribucije, koji dosta mogu pomoći ljudima koji se bave web razvojem ili to nameravaju. A. Bluefish Bluefish je besplatan i napredni tekst editor otvorenog koda sa različitim alatima za programiranje i razvoj dinamičkih web sajtova. Bluefish podžava razvoj (između ostalog): HTML, XHTML, CSS, XML, PHP, C, C++, JavaScript, Java, Google Go, Vala, Ada, D, SQL, Perl, ColdFusion, JSP, Python, Ruby i shell. Osim Linux-a Bluefish je dostupan i na drugim operativnim sistemima kao što su: Windows, Solaris i Mac OS. Bluefish napravljen u C/GTK+ i može biti korišćen kao integrisan u GNOME ili pokrenut nezavisno. Bluefish pruža utočište tržištu između plain text editora i full swing IDE. Bluefish je relativno lak i jednostavan za učenje iako i dalje pružaju mnoge karakteristike integrisanog razvojnog okruženja i podržava i programiranje i razvoj web sajtova [8]

5 B. Aptana Studio 3 Aptana Studio 3 je sjajan razvojni alat za : HTML, CSS, JavaScript, PHP, i Ruby. Podržava najnovije HTML5 specifikacije. Pruža mogućnost da se lako sazna da li je određeni element podržan od vodećih web čitača. Takođe ukoliko ima dosta teksta i dosta elemenata, postaje teško da se uoči gde je početak i kraj određenog elementa. Klikom na taj element obeležava se i njegov završetak i može da se pročita opis tog elementa. Pored mnogobrojnih mogućnosti izdvaja se promena teme kao i prilagođavanje okruženja kako korisniku odgovara [9]. C. WDT Web Developer Tool WDT Web Developer Tools je bogat skup korisnih alata za osobe koje se bave razvojem web sajtova. Stvari koje su najčešće potrebne su smeštene u jednu aplikaciju. Ovo su samo neki od mogućnosti koje ovaj program pruža: upravljanje poslovima, Google translate, provera elektronske pošte, skraćivačnje URL-a, FTP i MYSQL kopije podataka, alat za pravljenje dugmića, JavaScript kompresor, alat za pravljenje anketa, menija, galerija i još mnogo toga [10]. D. KompoZer KompoZer je WYSIWYG HTML editor otvorenog koda. Mogućnosti KompoZer-ovog WYSIWYG editora je jedna od glavnih atrakcija softvera. KompoZer je dizajniran da bude krajnje jednostavan, da bi bio idealan za ljude koji ne moraju da poznaju arhitekturu sistema. KompoZer je potpunt Web Authoring sistem koji kombinuje upravljanje web datotekama i korišćenje WYSIWYG editora za web strane. Sadrži mnoge mogućnosti kao i Microsoft FrontPage, Adobe DreamWeaver i ostali slični programi. KompoZer je baziran na Gecko, engine koji sadrži Mozilla [11]. E. gphpedit gphpedit je mali tekst editor za GNOME desktop okruženje. gphpedit je prilagođen za rad sa PHP-om i HTMLom. Softver je besplatan i pod GNU licencom. On ima mogućnost prepoznavanja i obeležavanja elemenata sledećih jezika: HTML, PHP, CSS, SQL, kako bi se korisnik što lakše snašao. Takođe pruža pomoć prilikom kucanja koda. Na primer, kada se krene sa kucanjem imena neke PHP funkcije, gphpedit će prikazati listu svih PHP funkcija koje se poklapaju sa onim što je uneto [12]. F. Cssed Editor Cssed Editor je zanimljiv program za pravljenje CSS koda. Prilično intuitivan za korišćenje. Sadrži čarobnjake sa velikim skupom svojstava za font, elemente, boje... Ima proveru CSS koda da li je ispravno napisan kao i podatke o CSS fajlu. Ali ovaj program nije ograničen samo na CSS. On ima podršku za HTML (sa ugrađenim Javascript-om), XML, Java, PHP, JSP, C, C++, Python, Perl, SQL tako da se može koristiti kao i višejezični editor [13]. G. GIMP Image Editor (GNU Image Manipulation Program) GIMP je slobodna aplikacija za obradu/stvaranje bit mapiranih slika, a ima podršku i za vektorsku grafiku. Projekat su godine započeli Spenser Kimbal i Piter Matis, a trenutno ga održava grupa dobrovoljaca. Program je licenciran pod GNU-ovom opštom javnom licencom. Ljudi koji se bave razvojem i održavanjen GIMP-a nisu odustali od vizije da GIMP ostane besplatan i jedan od najboljih grafičkih programa za izmene i pravljenje orginalnih slika, fotografija, ikonica, grafičkih elemenata za web strane i crteža za grafičke korisničke elemente [14]. H. Inkscape Inkscape je vektorsko grafički program za crtanje distribuiran pod GNU-ovom opštom javnom licencom. Dostupan je u operativnim sistemima: Linux, FreeBSD, Mac OS X, Microsoft Windows. Iskazani cilj je da ovaj program postane moćna grafička alatka u potpunosti u skladu sa standardima XML, SVG i CSS. Inkscape ima višejezičku podršku, čak i za komplikovana pisma, što je opcija koju trenutno ne podržava većina komercijalnih aplikacija za vektorsku grafiku. Među jezicima na koje je lokalizovan je i srpski jezik, pa je samim tim olakšana upotreba programa za korisnike sa naših prostora [15]. I. Scribus Scribus je desktop publishing (DTP) aplikacija, izdata pod GNU kao besplatan softver. Scribus je dizajniran za raspored, slaganje i za pripremu fajlova za profesionalnu kvalitetnu obradu slika. Takođe, možete da kreirate animirane i interaktivne prezentacije i PDF dokumenta. Scribus podržava većinu najvažnijih bitmap formata, oduhvatajući TIFF, JPEG i Adobe Photoshop. Vektorski crteži mogu biti uveženi ili direktno otvoreni za izmenu. Proširena lista podržanih formata obuhvata Encapsulated PostScript, SVG, Adobe Illustrator ili Xfig. Program je dostupan na 24 jezika [16]. J. Kolour Paint KolourPaint je besplatan program za rastersku grafiku nalik Majkrosoftovom Paint-u, ali ima i dodatne mogućnosti kao što je podrška za transparenciju. Napravljen je tako da bude jednostavan za razumevanje pružajući mogućnosti za rad za prosečnog korisnika. Predviđen je za rad sa svakodnevnim potrebama kao što su: crtanje dijagrama, crtanje rukom, obrada korisničkih slika, pravljenje ikonica i logoa [17]. K. mtpaint mtpaint je jednostavan program za crtanje. Služi za pravljenje ikonica i radova zasnovanih na nivou piksela. Može

6 da menja indeksovanu paletu od 24-bitnih RGB slika i nudi osnovne alate za obradu. Osnovni format je PNG, ali program može da radi i sa formatima poput JPEG, GIF, TIFF, BMP, XPM, i XBM fajlovima. Alati uključuju mogućnost da se zaštite određene boje na platnu od prelaska novih boja, do 100 koraka za vraćanje u nazad, prostor za višestruko privremeno smeštanje slika, mogućnost uvećavanja između 10% do 2000% od njene originalne veličine, prevodi na više jezika i mnoštvo drugih mogućnosti [18]. L. Parcellite Parcellite je mali i besplatan clipboard manager za Linux koji zauzima vrlo malo memorije. Neke od mogućnosti Parcellite-a su: da čuva clipboard istoriju, nekoliko načina za podešavanje izgleda gde možete da prikažete elemente na način na koji vam se najviše dopada, čuva vaš clipboard sadržaj i kada zatvorite aplikaciju, sadrži prečice za brzo prikazivanje elemenata [19]. M. Fontmatrix Fontmatrix je upravljač fontova za Linux računare. Može se upravljati fontovima koji su instalirani uz operativni sistem ili naknadno instalirati. Oslanja se na FreeType za prikazivanje font uzoraka i na Qt za korisnički interfejs. Fontmatrix je usmeren ka grafičkim dizajnerima i piscima koji rade sa stotinama, nekad čak i hiljadama fontova koji su potrebni za njihov rad [20]. V. ZAKLJUČAK Linuks distribucija omogućava korisnicima da uz minimalno tehničko znanje naprave svoju verziju Linuksa u koju mogu dodati sve programe koje žele i koji su im potrebni. Takođe postoji mnoštvo besplatnih programa za izradu distribucija ali tu su i komercijalni programi. S obzirom da je razvoj web stranica i izrada web aplikacija dosta zastupljena kako kod nas tako i u svetu, ova distribucija bi mogla da bude veoma interesantna tehničkim licima, pogotovo Freelancerima, koja se bave ovom oblašću jer sjedinjuje veliki broj korisnih aplikacija koje su potrebne samom radu u jednu distribuciju. ZAHVALNICA Ovaj rad je pisan kao rezultat seminarskog rada iz predmeta Operativni sistemi na prvom ciklusu studija na Fakultetu za informacione tehnologije Slobomir P Univerziteta. Posebnu zahvalnost upućujemo prof. dr. Aleksandru Č. Žoriću i asistentu mr. Dragoljubu Pilipoviću. LITERATURA [1] Linux, Wikipedia, pristupljeno 10. [2] Rasterska grafika, Wikipedia, [3] Vektorska grafika, Wikipedia, [4] Web design, Wikipedia, [5] Ubuntu Abstract Background, fwallpapers, pristupljeno 10. [6] Linux distribution, Wikipedia, [7] Build Your Own Customized Linux Distribution, Axleration, [8] About Bluefish, Bluefish, pristupljeno 10. [9] Aptana Studio 3, Aptana, pristupljeno 10. [10] Web development tools, Wikipedia, pristupljeno 10. [11] Easy Web Authoring, KompoZer, [12] gphpedit, Wikipedia, [13] A GTK-2 CSS Editor, cssed, pristupljeno 10. [14] Gimp, Gimp, [15] Inkscape, Inkscape, pristupljeno 10. [16] Scribus, Scribus, pristupljeno 10. [17] What is KolourPaint?, KolourPaint, [18] mtpaint, mtpaint, pristupljeno 10. [19] About Parcellite, Parcellite, [20] Fontmatrix, Wikipedia, ABSTRACT This paper describes the Linux distributions that has been created in the field of web design, which can be used to create the graphic design and for the development of web functionality, and which is called "Slobelix 12 Web Design". This distribution could be widely used because there is a very large number of graphic designers and web developers and entire distribution and all tools are completely free. If someone plan to deal with web development, in this article can be found most popular and the best tools for this field. Also in this distribution can be found all necessary for development of websites or web applications. Linux distribution is a collection of software applications that are added to the operating system. Whether you want to create professional distribution for developers, designers, musicians, or to create your own distribution, you can insert all the programs you need. MODIFIED LINUX DISTRIBUTION CREATED FOR WEB DESIGN Miloš Kojić, Aleksandar Kojić, Milan Kojić