Opretivni sistem. Osnovni pojmovi operativnih sistema

Transcription

1 Opretivni sistem Osnovni pojmovi operativnih sistema

2 Uvod Računarski sistem je složen skup tehničkih uređaja (hardvera), programa koji zadaju instrukcije hardveru i podataka koji se obrađuju. Ljudi koji koriste računare, bilo kao operateri, programeriili projektanti, u radu se pridržavaju različitih formalnih i neformalnih procedura. Mnoge procedure se mogu pretočiti u programe, tako da ih obavljaju računari, a ne ljudi. Prevodioci (engl. compilers) omogućavaju ljudima da programe pišu na jeziku koji razume čovek, i da ih zatim prevedu na mašinski jezik, tj. na jezik koji razume mašina. Povezivači (engl. linkers) i punioci (engl. loaders) Pri tome, treba odgovoriti na sledeća pitanja: Kako se više programa može istovremeno smestiti u memoriju? Ko će izabrati koji će program biti u memoriji? Koji će program i kada koristiti procesor? Kako ćemo obezbediti da svaki program dobije resurse? Operativni sistem sadrzi odgovore na sva ova pitanja.

3 Učimo Definicija i karakteristike OS Funkcije operativnih sistema Hardverske komponente koje koristi OS Jezik OS Razvoj operativnih sistema Klasifikacija vrste OS Struktura operativnih sistema

4 Definicija i karakteristike OS Operativni sistem najčešće u većem stepenu utiče na predstavu korisnika o mogućnostima računara od samog hardvera

5 Sav softver se može podeliti na sistemski i aplikativni. Aplikativni je namenjen rešavanju nekog konkretnog problema. Izrađuje ga sam korisnik, odnosno programer, za razliku od sistemskog softvera koji obično izrađuje proizvođač računara. Sistemski programi su stalno prisutni u računarskom sistemu i svakom korisniku omogućavaju lakše, jednostavnije i efikasnije korišćenje računarskih resursa. Oni se dalje dele na kontrolnoupravljački softver (operativni sistem - OS) i uslužni softver.

6 Šta obezbeđuje operativni sistem Operativni sistem objedinjuje raznorodne delove računara u skladnu celinu i sakriva od korisnika detalje funkcionisanja ovih delova koji nisu bitni za korisnike računara. Operativni sistem radi sledeće: upravlja programima, podacima i delovima od kojih se računar sastoji (procesor, kontroleri, radna memorija), s ciljem da oni budu što celishodnije upotrebljeni; obezbeđuje pristupačno radno okruže nje za krajnjeg korisnika računara, tako što računar kao mašinu koja rukuje bitovima, bajtovima i blokovima pretvara U opštem smislu, operativni sistem se može definisati kao skup programa koji upravljaju resursima računarskog sistema i obezbeđuju interfejs ka korisniku.

7 Odnos hardvera i softvera

8 Operativni sistem najčešće u većem stepenu utiče na predstavu korisnika o mogućnostima računara od samog hardvera.

9 Operativni sistem je skup sistemskih programa koji služe za upravljanje računarskim resursima i obezbeđuju interfejs ka korisniku. Interface - sučeljavanje, odnosno suočavanje ili susretanje, čime označavamo susret, interakciju i komunikaciju dva objekta. Pod pojmom računarski resursi podrazumevamo sve što je programu potrebno za rad. Hardverski resursi su procesori, operativna memorija i ulazno/izlazni uređaji, a softverski resursi su programi i podaci, to jest fajlovi.

10 Operativni sistem je kompleksan programski sistem sastavljen od skupa programa koji treba da obezbedi lako i efikasno koriscenje računara. Operativni sistem tretira računar kao skup resursa i pokušava da dodeli ove resurse programima, tako da računar kao celina bude što efikasnije iskorišćen. Resursi racunarskog sistema su: procesor, memorija, datoteke na disku i ostali uređaji priključeni na računar. Neki resursi mogu da se koriste zajednički.njih može da koristi istovremeno više programa. Poseban sistematski program (scheduler) brine o sinhronizovanom radu istovremeno aktivnih programa.

11 Operativni sistem mora stalno da prati akcije programa i promene u stanju hardvera i da deluje u skladu sa tim promenama.

12 Apstrakcija računarskog sistema/slojevi Korisnik 1 Ljudi Korisnik 2 Programski interfejs Korisnički programi Korisnički interfejs Operatini sistem Hardevski interfejs/privilegovane komande Disk, treke, memorija Korisnik 3 Korisnik n

13 Na pitanje šta sve obuhvata operativni sistem mogu se dobiti različiti odgovori. Prema tradicionalnom shvatanju operativni sistem čine: Microcode (mikrokod)skup uslužnih sistemskih programa kernel (jezgro) program koji obavlja osnovne funkcije OS i uvek se nalazi u memoriji shell (školjka) komandni ili grafički korisnički interfejs (GUI) prema funkcijama Prema modernom shvatanju operativni sistem obuhvata sve ovo i još: luksuzan GUI skup uslužnih aplikativnih programa programi za Internet usluge...

14 Mikrokod(microcode) skup programa specifičan za odredjeni hardver računara. Ovaj skup programa je grupisan u jedan modulbios (Basic Input Output Sistem). Skup programa je upisan u ROM memoriju, na čipu koji se nalazi u sastavu osnovne ploče (zato ga pišu proizvođači ploče).

15 Operativni sistem Drajveri Drajveri BIOS Hardver

16 Jezgro (karnel) To je skup programa koji kontrolišu pristup računaru, organizaciju memorije, organizaciju datoteka, raspored rada procesa i raspodelu sistemskih resursa. Korisnik nema pristup ovim programima tj. korisnik ih ne može menjati.

17 Ljuspa (shell) Interfejs je nešto što povezuje (usklađuje) dve stvari. Ljuska (shell) jeste komandni interfejs. (inerface) koji interpretira ulazne komande korisnika i/ ili njihovih programa i akgivira odgovarajuće sistemske programe koji čine jezgro sistema. Kod hardvera se pod ovim pojmom podrazumeva uređaj koji omogućava povezivanje dva hardverska uređaja. Kod softvera interfejs je program koji povezuje dva programa ili korisnika sa programom. Ovde se misli na : izgled ekrana način komunikacije korisnika i računara.

18 Danas se u suštini pod operativnim sistemom podrazumeva samo jezgro zato što je Mikrokod prepušten proizvođaču, a jedan operativni sistem može imati više ljuski koji su napisali različiti autori.

19 Karakteristike OS-ova Važne karekteristike, tj osobine koje ispoljava pri upotrebi

20 Karakteristikama nekog OS možemo nazvati njegove osobine koje koje ispoljava pri upotrebi. Iz niza osobina koje mogu posedovati OS izdvojićemo: Istovremenost - paralelizam (Concurrency) Zajedničko korišćenje, odnosno deljenje resursa (Sharing) Pouzdanost (Reliability) Sigurnost (Security) Upotrebljivost (Usability) i Deljivost - modularnost (Modularity)

21 Paralelizam u radu podrazumeva uporedno odvijanje više procesa (programa u stanju izvršavanja) u računarskom sistemu. Ovu karakteristiku poseduju oni OS koji su u stanju da ođednom započnu rešavanje više zadataka i omoguće njihovo istovremeno odvijanje. U datom trenutku, međutim, jedan procesor izvršava samo jedan program. Dakle, gledajući sa strane korisnika, izvršava se više programa istovremeno, ali sa interne strane računarskog sistema zapravo se izvršava onoliko programa koliko ima procesora u sistemu. Naime, ako postoji samo jedan (centralni) procesor, onda se u svakom trenutku na njemu može izvršavati samo jedan program, ali ako ima više procesora, onda je izvršavanje zaista paralelno.

22 Zajedničko korišćenje, odnosno deljenje resursa posledica je paralelizma koji postoji u računarskom sistemu, bilo da se radi o prividno ili stvarno paralelnoj obradi Uređaji mogu biti: Razume se, deliti se mogu samo resursi kojima to njihova konstrukcija dopušta. deljivi (sharable) kao npr. operativna memorija jer može više procesa istovremeno da bude smešteno u njoj; nedeljivi (nonsharable) kao npr. disk jer ne može više procesa da istovremeno pristupa disku (ali nijedan proces ne drži disk sve vreme izvršavanja nego između dva uzastopna pristupa istog procesa može biti proizvoljan broj pristupa drugih procesa) i monopolski (dedicated) su takođe nedeljivi, ali kod njih između uzastopnih pristupa jednog procesa ne sme biti pristupa drugih procesa (npr. štampač, magnetna traka...), tj. oni se ne oslobađaju

23 Pouzdanost je karakteristika OS koja govori o učestalosti grešaka ili zastoja Jasno je da pouzdanost sistema zavisi ne samo od operativnog sistema, već i od spoljašnjih događaja i zahteva poput režima korišćenja, konfiguracije sistema, zahteva korisnika i slično. Npr. kod nekih real time sistema neophodno je obezbediti neprekidno pouzdano funkcionisanje bez havarijskih situacija ili prekidanje kontrole pri otkazu pojedinih uređaja. Povećanje pouzdanosti sistema postiže se uvođenjem rezervenih uređaja i specijalnom logičkom organizacijom koja omogućava automatsku rekonfiguraciju sistema.

24 Sigurnost sistema je osobina koja omogućava OS da zaštiti od neovlašćenog pristupa one delove u računarskom sistemu koje korisnik želi da zaštiti. Najčešće se radi o zaštiti podataka i programa. Operativni sistem mora da zaštiti i samog sebe od ostalih programa u sistemu.

25 Upotrebljivost je karakteristika po kojoj se funkcije operativnog sistema moraju što jednostavnije koristiti. To se pre svega odnosi na komunikaciju između OS i korisnika, odnosno na kontrolno upravljački jezik. Međutim, pod upotrebljivošću OS podrazumevamo i druge aspekte korišćenja kao što su: podržavanje raznih režima rada, mogućnost izvršenja više programa, različite mogućnosti pristupa i slično.

26 Modularnost je karakteristika koja ukazuje na na modularan pristup izgradnji samog operativnog sistema Ova karakteristika omogućava proizvođaču da ga modifikuje u delovima koje treba ili želi da promeni, a da se pri tom ne menja čitav sistem, a takođe i samom korisniku da ga nadograđuje

27 Funkcije operativnih sistema funkcije sistema su zadaci koje sistem mora da realizuje

28 OS treba da obezbedi... Uz upravljanje računarskim resursima procesorima, operativnom memorijom, perifernim uređajima i podacima, OS treba da obezbede interpretiranje i izvođenje kontrolno upravljačkih komandi i programa, upravljanje poslovima, zaštitu, a često i podršku daljinske obrade i rada u mreži.

29 Upravljanje procesorima možemo ilustrovati sledećim pitanjima: kojem procesu dodeliti procesor za izvršavanje, koliko dugo sme proces držati procesor, koliko procesa može konkurisati za procesor i sl. Očigledno da je realizacija ove funkcije daleko složenija u multiprogramiranju nego u monoprogramskom radu.

30 Upravljanje memorijom ima svrhu rešavanja problema oko efikasnog korišćenja operativne memorije. Ono je neraskidivo vezano sa dodelom procesora i upravljanjem perifernim uređajima.

31 Upravljanje perifernim uređajima odnosi se na celokupan rad oko ulaznih, odnosno izlaznih uređaja od njihovog dodeljivanja do izvršavanja zahteva sa pojedinim ulazno/izlaznim operacijama.

32 Upravljanje podacima odnosi se na rukovanje podacima na spoljašnjim memorijama, dakle na način smeštanja na eksterne memorije, pristupe podacima, upisivanje i čitanje podataka iz datoteka, kreiranje, održavanje i brisanje datoteka, upravljanje eksternim memorijama i drugo.

33 Hardverske komponente koje koristi OS

34 Da bi realizovao upravljanje računarskim resursima operativni sistem koristi razne hardverske komponente računarskog sistema Najvažnije od njih su: kontroleri ulazno/izlaznih uređaja, sistem prekida, časovnik realnog vremena i privilegovan način rada. Razume se, OS se oslanja i na niz drugih hardverskih komponenti za realizaciju virtualne memorije, uniformno upravljanje raznorodnim perifernim uređajima i drugih funkcija koje treba da obavlja.

35 Kontroleri I/O uređaja Kanal (channel) ima mogućnost direktnog pristupa memoriji sa jedne strane, a sa druge je priključen na kontrolnu jedinicu na OS koristi kontrolere da bi koju može biti priključeno više I/O realizovao I/O za korisnika. Kontroleri mogu biti obični ili sa jedinica. direktnim pristupom memoriji Kanala, naravno, može biti više u sistemu, a dele se na dve vrste: (DMA). selektorski (rade sa brzim jedinicama, tj. eksternim memorijama, i selektuju jednu od jedinica koju zatim poslužuju u određenom vremenskom intervalu) i multiplekserski (rade sa sporim jedinicama, npr. terminali, ali mogu simultano da poslužuju više jedinica). Kanali su, dakle, I/O

36 Prekidi OS reaguje na prekide (interrupts). Obrada prekida ili bar njihovi delovi su sastavni deo OS, tj. jezgra (potrebni su samo delovi u jezgru jer deo prekida može obraditi proces ili čak korisnički program; međutim, neki delovi se i neophodno nalaze u jezgru jer mora neko da "aktivira" proces).

37 Časovnik Bolje je koristiti časovnik realnog vremena, ali može biti i intervalni To je zapravo jedan običan programabilan brojač u koji se upisuje vrednost, a zatim (nezavisno od CPU) dekrementira i pri dolasku na nulu izazove prekid. Postoji i rešenje da časovnik bude sastavni deo CPU.

38 Privilegovani režim rada OS radi u sistemskom privilegovanom režimu rada (sve naredbe izvršive), a korisnički procesi se izvršavaju u korisničkom (neprivilegovanom) režimu rada. Tu se neke naredbe ne izvršavaju (npr. za promenu režima rada, za rad sa privilegovanim registrima, za I/O...) jer bi inače OS mogao ostati bez "kontrole".

39 Jezik OS Korisnik komunicira sa OS preko kontrolno-upravljačkog (komandnog) jezika.

40 Korisnik komunicira sa OS preko kontrolnoupravljačkog (komandnog) jezika. Komunikacija se odvija u dva smera: od korisnika ka operativnom sistemu i obrnuto. Kod većine savremenih OS korisnik može da zadaje komande OS neposredno i posredno. Neposredno zadavanje komandi podrazumeva da OS odmah po unošenju komandne linije vrši njenu analizu i interpretaciju. Posredno zadavanje komandi podrazumeva da se niz (paket - BATch) zahteva operativnom sistemu zabeleži u fajl, a da se taj fajl kasnije po potrebi poziva na izvršenje (kao i svaki drugi program u izvršnom obliku navođenjem njegovog imena). Instrukcije komandnog jezika, bilo da su zadate

41 Na primer, komandni interpreter MS-DOS-a je smešten u fajlu COMMAND.COM (podrazumevano, ali se može promeniti i u neki drugi). Na UNIXu se zove šel (shell) i ima više raznih programa (sh, bash, tcsh, ssh...). Dakle, u novijim OS šel je odvojen od (samog) OS (kao i prevodioci koji su ranije takođe ugrađivani u OS).

42 Da bi korisnik mogao da zada komandu OS, mora da zna da li mu je operativni sistem na raspolaganju. Stoga svaki OS ima nekakav znak preko kojeg saopštava korisniku da je spreman za prihvatanje komandi. Na primer, kod DOS-a je to znak > ispred koga je ispisana putanja do tekućeg kataloga, a kod UNIX-a ovaj znak je $. OS skoro redovno omogućavaju da se taj znak promeni, tj. da korisnik po sospstvenoj želji izabere odzivni znak OS.

43 grafički korisnički interfejsi Danas su posebno aktuelni grafički korisnički interfejsi (GUI) kao što su Widnows (3.11, 95, NT, 2000, XP, Vista) za IBM PC računare, XWindows za UNIX platforme, AmigaDOS za Amigu, GEM/TOS za Atari ST... Komunikacija sa korisnikom odvija se preko prozora, ikona i padajućih menija uz maksimolano korišćenje miša (ili sličnih pokazivačkih uređaja). Umesto kucanja komande čiju sintaksu ponekad i ne znamo, OS nam preko prozora nudi nekoliko mogućnosti, a mi samo treba da izaberemo pravu. Stoga za ovakve OS kažemo da su ljubazni prema korisniku (userfriendly interface).

44 Razvoj operativnih sistema Za one koji žele više

45 Razvoj hardvera Smena generacija hardvera povezana je novim dostignućima u oblasti proizvodnje elektronskih komponeneti: elektronske lampe zamenjene su tanzistorima, a oni integralnim kolima sve većih gustina pakovanja. Svaka nova generacija donosila je značajno pojeftinjenje, smanjenje dimenzija, potrošnje električne energije i količine toplote koju je računar razvijao pri radu. S druge strane, sa svakom novom generacijom značajno su povećavani brzina rada i kapacitet

46 Smena generacija operativnih sistema nastapula je uvođenjem suštinski novih koncepata u upravljanju računarskim resursima. Tako razlikujemo sledeće generacije operativnih sistema. Nulta generacija 40-tih godina Prva generacija 50-tih godina Druga generacija početkom 60-tih godina Treća generacija od sredine 60-tih do sredine 70tih Četvrta generacija od sredine 70-tih nadalje

47 Nulta generacija 40-tih godina Nije bilo OS. Korisnici su morali da pišu programe neposredno na mašinskom jeziku, a sve ono što danas obavljaju operativni sistemi korisnici su morali sami da isprogramiraju.

48 Prva generacija 50-tih godina Cilj OS bio je ubrzanje i pojednostavljivanje prelaska sa zadatka na zadatak. Ranije se puno mašinskog vremena trošilo na pauze između završetka rada jednog zadatka i prelaska na sledeći. U ovom periodu se pojavljuje početak paketne obrade (organizacije rada u kojoj su se zasebni poslovi objedinjavali u grupe ili pakete). Posao koji bi započinjao rad raspolagao je svim resursima računara. Po završetku posla (bilo normalnog, bilo havarijskog) upravljanje resursima predavalo se OS koji je čistio mašinu od prethodnog zadatka i omogućavao unošenje i puštanje u rad sledećeg posla. Pored paketne obrade podataka za OS prve generacije karakterisitično je da su posedovali standarne rutine za kontrolu ulaza i izlaza podataka i

49 Druga generacija početkom 60-tih godina Pojavljuju se metodi koji obezbeđuju nezavisnost programiranja od spoljašnjih uređaja (što je korišćeno npr. kod sistema Karakterišu je sistemi višekorisničkog tipa sa više jedinica magnetskih traka). sa multiprogramiranjem i prvi sistemi sa Razvijeni su sistemi sa razdeljenim multiprocesiranjem. vremenom u kojima se radilo sa udaljenih U multiprogramskim sistemima više terminala. korisničkih programa istovremeno se nalazi Pojavio se takođe i režim dijaloga ili u OM, a CP brzo prelazi sa zadatka na interaktivni režim koji je povećao efikasnost zadatak. Multiprocesiranje podrazumeva da procesa razrade i testiranja programa. jedan računarski sistem raspolaže sa više Pojavili su se prvi sistemi u realnom CP što značajno uvećava moć tog računara. vremenu za upravljanje tehnološkim procesima, na primer, u preduzećima za preradu nafte. Bili su izgrađeni vojni sistemi koji su obezbeđivali stalnu kontrolu više hiljada punktova za zaštitu od vazdušnih napada. Osnovna karakteristika ovih sistema bila je da obezbeđuju brzu reakciju.osnove Možemo zakljlučiti da su sa drugom generacijom OS postavljene savremenih operativnih sistema.

50 Treća generacija od sredine 60-tih do sredine 70-tih Pojavom sistema IBM/ godine mašine opšte namene došle su u centar pažnje. Višerežimski sistemi podržavali su paketnu obradu, rad u razdeljenom vremenu, rad u realnom vremenu i bili su glomazni i skupi. Budući da ranije nije bilo ovakvih sistema, mnogi su projektovni sa značajnim zakašnjenjem. Pojavio se jezik za upravljanje To su bili veliki i, po pravilu, neefikasni zadacima koji je predstavljao računarski sistemi, ali sposobni da rešavaju velik korak napred i za mnoge široku klasu problema i da rade u više različitih korisnike bio vrlo bitan, ali i režima. Za konkretne aplikacije nisu bile neophodne sve mogućnosti sistema, što je činilo težak za učenje. Kao reakcija na ovakvu da firme uzalud plaćaju dopunske rashode.

51 Četvrta generacija od sredine 70-tih nadalje Ovu generaciju karakterišu mreže računara i on-line obrada. Omogućen je pristup teritorijalno udaljenim računarima. S druge strane, pojava mikroprocesora dovela je do pojave personalnih računara. Jedan od važnih problema koji su donele računarske mreže je zaštita informacija. Sigurnost informacija povećavana je šifrovanjem. Uveden je koncept virtualne mašine koja ne vodi računa o fizičkim detaljima. To je funkcionalni ekvivalent kompjutera izgrađen na njegovom OS. Zbog sve masovnije primene računara, od savremnih OS zahteva se da budu udobni za korišćenje i orijentisan na nepripremljenog korisnika.

52 Klasifikacija vrste OS

53 Postoje brojne podele operativnih sistema na osnovu različitih kriterijuma: prema broju korisnika i/ili procesa, prema načinu obrade poslova, prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa, prema nameni i funkcionalnim osobinama.

54 Klasifikacija OS-ova prema broju korisnika Najjednostavniju klasu OS čine monokorisnički (single user) i to su OS za računare sa samo jednim korisnikom na kojima se u datom trenutku izvršava samo jedan program (npr. MS-DOS). Drugu grupu čine multikorisnički monoprogramski OS. U takvim OS više korisnika koristi usluge istog programa (npr. bankarski sistemi, rezervacija avionskih karata...).

55 prema načinu obrade poslova, Monoprogramski Multiprogramaski Multiprogramiranje je uvedeno da bi se povećala iskorišćenost resursa, a time i celog računarskog sistema. Npr. dok korisnik unosi znake sa tastature (prilično sporo u odnosu na operacije sa diskom), može se, pri čekanju da znak bude

56 Prema distribuciji procesorske snage i ostalih resursa Na osnovu kombinovanog kriterijuma mogu se izdvojiti tri Prema broju simultanih aktivnosti, tj. prema broju procesa koji se mogu izvršavati paralelno ili kvaziparalelno, operativni sistemi se dele na : jednoprocesne (engl. singletasking, singleprocess) i višeprocesne (engl. multitasking, multiprocess). vrste operativnih sistema: jednokorisnički jednoprocesni (engl. single-user, singletasking), kao ãto je MS-DOS; jednokorisnički višeprocesni (engl. single-user, multitasking), kao što su OS/2 i MS Windows 3.1/ 9x/ME; višekorisnički višeprocesni (engl. multiuser, multitasking), kao što je UNIX, ali uslovno se mogu prihvatiti i MS Windows 2000/XP/2003 ukoliko obezbeœuju terminalske usluge

57 Učitavanje operativnog sistema

58 Unošenje operativnog sistema u memoriju računara Hladni start podrazumeva unošenje oper. sis. u memoriju računar prilikom njegovom uključivanja. To se radi pritiskom dugmeta na kućištu. Topli start podrazumeva unošenje operativnog sistema u memoriju računara kada je račuanar već uključen, a kada ne reaguhe na komande- zablokira. To se radi pritiskanjem dugmeta na kućištu označenog sa reset ili pritiskanjem kombinacije komandi na tastaturi Ctrl+Alt+Del. Posle testiranja hardvera računar ispituje da li se u disketnoj jedinici nalazi sistemska disketa, disketa na kojoj se nalazi operativni sistem. Ako se prilikom unošenja operativnog sistema u disketnoj jedinici nađe ne sistemska disketa računar daje ne odgovarajuću poruku i upozorava korisnika da ukloni tu disketu.

59 Zadavanje komandi operativnom sistemu

60 Po završetku učitavanja operativnog sistema na ekranu se, u zavisnosti od toga da li je operativni sistem komandnog ili grafičkog tipa, pojavi sistemski prompt ili grafičko radno okruženje

61 Sistemski promt je znak koji operativni sistem ispisuje na ekranu kada je spreman da prihvati komandu. Već smo rekli kod DOS-a je to znak > Komanda operativnom sistemu ima strukturu: 1.ključna reč 2.parametri 3.opcije

62 Ključna reč To je obična reč od nekoliko slova (od kojih su često dovoljna samo prva dva ili tri) koja označava šta treba da uradi operativni sistem.

63 Tastatura Osnovna ulazna jedinica PC računara. Preko nje se zadavaju komande u DOS-u i ukucavaju tekst i podaci u drugim programima. Sastoji se od: velike tastature sa slovima i brojevima male numeričke tastature sa brojevima i znacima na kojoj se nalaze tasteri za pomeranje kursora, slike, umetanje i brisanje znakova. Operativni sistem

64 Kursor To je pokazivač na ekranu.prilikom kucanja on pokazuje mesto gde ca biti otkucan znak.najčešće ima oblik uspravne tanke crte ili tanke horizontalne crte u visini podnožja slova. Operativni sistem

65 Uloge pojedinih tastatura Esc-opoziv komande koja se završava Backspace-brisanje otkucanih znakova unazad Shift-velika slova Caps Lock-zaključavanje velikih slova Ctrl-koristi se u kombinaciji sa drugim znacima Alt-specijalni znaci Enter-završetak komande Operativni sistem

66 Insert-prelazak iz prekrivanja Delete-brisanje Home-vraćanje kursora na početak reda End-postavljanje kursora na kraj teksta u redu PgUp-pomeranje strane gore-dole u programima Pause-zaustavljanja rada programa Ctrl+Pause-Ctrl+C-prekidanje rada programa Ctrl+Alt+Delete-restartovanje računara Operativni sistem

67 Organizacija skledištenje podataka na disku

68 Organizacija skladištenje Da bi mogli da se nađemo na nekom računaru tj. jedinici memorijie i da bi operativni sistem što bolje i brže izvršavao komande, podaci moraju biti smešteni po nekom redu. Najčešći način je hijerarhijski koncept.

69 Orgnizacija diska Hijejarhidki koncept Postoje : Fizička Onako kako vidi računar Logička Onako kako vidi korisnik

70 Logička organizacija Organizacija diska

71 Imena perifernih jedinica Računar može imati jednu ili dvedisketne jedinice i jedan ili višediskova. Unaredbama operativnog sistema ili prilikom pozivanja na njih u programima, ove jedinice imaju simbolička imena, koja se kod više operativnih sistema, među kojima su MS DOS i MS Windows, sastoje odjednog velikog slova latinice (A-Z) iza kojegsudve tačke (:).

72 Imena perifernih jedinica Računar može imati više disketnih jedinica, hard diskova, CD i DVD roomova... Svi oni moraju biti označeni nekim simboličnim imenima. Kod MS Windows i MS Dos-a to je urađeno označeno latininičnim slovima alfabeta (A-Z) posle koga stoje :,na sledeći način: Prva disketna jedinica A: Druga disketna jedinica B: Sistemski disk1 C: Ostale periferisjke jedinice D: - Z: (particije hard diska2, CD i DVD...) 1 Sistemski disk je onaj na kome je smešten operativni sistem 2 Particije diska su delovi isog diska koje računar vidi kao

73 Simobli za određene uređaje: CON: tastatura i ekran COM1 (AUX), COM2... Serijski port LPT1 (PRN), LPT2... Paralelni port

74 Datoteka( fajel en. file) pojam i definicija

75 ( File Za vreme rada programa ovi dokumenti se nalaze u memoriji računara. Po završetku rada sa dokumentom ili programom dokumenti više nisu dostupni, a pokretanjem drugog programa ili isključivanjem računara trajno nestaju iz memorije. Ukoliko dokument treba da se koristi i kasnije ili trajno sačuva, mora se pre završetka rada sa programom (ili doku-mentom) snimiti na disk (disketu, CD itd.). Kopija dokumenta (ili podataka) snimljena na neki spoljni nosilac informacija (disk, disketa, CD, traka, flech disk - pen drive) naziva se

76 FAJLOVI (DOKUMENTA, ZAPISI) Podaci su upravo ono oko čega se računari i vrte. Svi rezultati koje proizvedemo prilikom rada sa računarom su, u stvari, rezultat obrade nekog broja podataka. Podaci koji se tiču jednog objekta grupišu se u jedan skup, na jedno mesto. Ako je npr. taj objekat neki tekst, onda su podaci koji čine taj tekst u stvari samo slova, brojevi i interpunkcijski znaci, pri čemu je još na neki način obezbeđeno da se svakom znaku zna njegovo mesto u konačnom tekstu.

77 Fajl Skup u kome su grupisani podaci o jednom objektu naziva se FAJL. Fajl (eng. file) nije jedini naziv koji se koristi za skup grupisanih podataka, ali daleko najviše koristi u kompjuterskom žargonu. DOKUMENTA, ZAPISI,DATOTEKE još nazivi za fajlove. Fajl je naziv za bilo kakav skup podataka, nezavisno od toga kakvi su ti podaci.

78 Tipovi falova Međutim, zavisno od toga šta je u fajl smešteno, razlikujemo tipove fajlova. Tako one fajlove u kojima su smeštene slike, fotografije i sl. nazivamo grafičkim fajlovima. One u kojima se nalaze uglavnom tekstualni podaci nazivamo tekstualnim fajlovima, a one koji sadrže muziku nazivamo audio fajlovima, itd. Međutim, prethodna podela na grafičke, tekstualne, muzičke.. fajlove je samo uopštena. Postoji više vrsta grafičkih tipova, kao i više vrsta tekstualnih i muzičkih tipova.

79 Naziv Fajla Pored svog tipa svaki fajl ima i svoje lično ime, iz prostog razloga da bismo ih mogli razlikovati I ime i tip fajla zajedno su zapisani u nazivu fajla, tj. naziv fajla se sastoji od imena fajla i tipa fajla, a to se sve zapisuje ovako: imefajla.tipfajla

80 Definisanje (file-fajel) Kopija dokumenta ili podatka snimljena na neki spoljašnji nosilac informacije (CD, HD, Flopy...) naziva se DATOTEKA ili Fajl (eng. File) Kada se snima datoteka mora dobiti i neki određen naziv. Taj naziv se sastoji iz: Ime.ext Imena tj. Naziv koji mi dajemo od najviše 256 znakova kod MS Widndows uključujući i razmake. U nazivu ne mogu biti sledeći rezervisani znakovi :/\*? <> Ekstenzije(ext)- nastavka koje je različit za različite tipove podataka u datoteci. Ima najčešće 3 znaka i odvojen je tačkom od imena. Kod nekoh operativnih sisitema ovaj znak nije obavezan.

81 Ekstenzije za neke tipove datoteka TIP FAJLA PROGRAMI U KOJIMA SE MOŽE OBRAĐIVATI ILI PREGLEDATI OPIS Tekstualni fajl, format u kome najčešće čuvamo dokumenta.doc MS Word.txt MS Word, Notepad Tekstualni fajl.xls MS Excel Tekstualni fajl, Excelov dokument.pdf Acrobat Reader Tekstualni fajl.xtm Internet Explorer, Front page... Internet strana.html Internet Explorer, Front page... Internet strana CorelDraw, Photo Shop, Windows picture Grafički fajl, format u kome najčešće čuvamo slike koje imamo and fax viewer ACDSee... na računaru.jpg.bmp CorelDraw, Photo Shop, Windows picture and fax viewer ACDSee....cdr CorelDraw.psd Photo Shop.mp3 Windows Media Player, Winmap... napravljena u MS Wordu Grafički fajl Grafički fajl, format u kome se čuva rad napravljen u programu CorelDraw Grafički fajl, format u kome se čuva rad napravljen u programu Photo Shop Audio fajl, format fajla koji se najčešće koristi kada su u pitanju audio zapisi - na primer muzika koju imamo na našem računaru

82 Primeri pravilno i nepravilono zapisanih imena datoteka Pravilno Ime.ext Duca.doc P82.exe Nepravilno 82d.txt d/.doc pl?.exe Ocene xls Ime nosme da sadrži specijalne znake, jer su oni već rezervisani (npr.. _*/ :;.. ) Zato ime kreiramo od slova i brojeva.

83 Dakle naziv fajla.. Ime. Daje sam korisnik niz ne duži od 256 karaktera nesmemo koristiti. * < >\ /? : dakle samo slova i brojrvi Za sada svi programi ne prihvataju ime datoteke pisano ćirilicom pa je zbog kompatibilnosti praktičnije koristiti latinicu. Ekstnzija tj. tip Tip datoteke tri karaktera COM EXE FOR JPG BMP TXT DOC

84 Primeri imena fajlova Npr. MILIONER.EXE izvršni, program OCENI8.DOC dokument MOJPRVICRTEZ.BMP crtež iz Paint-a tj. Rasterska slika ( bit-mape) USPEH UCENIKA PREVOG RAZREDA.PAS program u paskalu P1.FOR program u fortranu EKSKURZIJA09.JPG- fotografija

85 Atributiosobine Datoteci tj fajlu se prilikom formiranja dodeljuju određeni atributi kojima se definišu prava pristupa. Na taj način se može dozvoliti pravljenje promena u datoteci, njeno brisanje, ograničiti pristup samo na njeno čitanje, sakriti da se ne prikazuje u spisku datoteka itd. npr.: Datoteke samo za čitanje - read only Skrivena-hiddn Sistemska-Sys Atributi dodeljeni datoteci prilikom njenog formiranja

86 Za potrebe korisnika računar vodi evidenciju o: Imenu, veličini, lokaciji datoteke Atributima Vremenu kreiranja i poslednjij modifikaciji

87 KATALOZI) Sve podatke koje čuvamo pomoću računara čuvamo na nekom od nosilaca podataka. Najznačajniji od njih je hard disk, a zatim su tu i magnetne diskete, CD-romovi i USB Fleš memorije.

88 Pojam kataloga i potkataloga Dokumentima snimljenim u datoteke na disku korisnik može ponovo pristupati tako što će ih, kada su mu potrebni, ponovo učitati u memoriju računara. Da bi pristupio datoteci, korisnik mora da zna njeno ime. Prema potrebi, može da traži od računara i spisak s imenima snimljenih datoteka. Ovakav spisak datoteka naziva se katalog (direktory).

89 Folder folder- fascikla,omotnica, direktorijum ili katalog Imaginarna, digitalna fascikla u kojoj se čuvaju datoteke Folder može da sadrži i podfoldere tj. druge foldere Folderi imaju svoje ime ali ne i ekstenziju

90 podataka Organizacija podataka u potkataloge i kataloge data na primeru arhiviranja dokumentacije u kancelarijskom poslovanju

91 (direktorijumom). Taj osnovni folder naziva se KORENSKI FOLDER (eng. root directory), a označava se kosom crtom sleva udesno \ (tzv. beksleš (eng. backslash)). Znači, svi ostali folderi (direktorijumi) na hard disku nalaze se u korenskom folderu (direktorijumu) hard diska.

92 Hijerarhijska organizacija podataka Imena datoteka snimljenih na disk (disketu, CD itd.) organizaciono su grupisana u kataloge i potkataloge. Na potpuno praznom disku nalazi se samo osnovni katalog - koren (root), koji se sastoji samo od imenajedinice (na primer, C:). U osnovnom katalogu kreiraju se njegovi potkatalozi (katalozi prvog nivoa). Podelom kataloga prvog nivoa na njihove potkataloge dobija se skup kataloga drugog nivoa itd. Na taj način dobija se hijerahijska struktura organi-zacije podataka na disku.

93 Hijerarhijska organizacija primer

94 Hijerarhijska organizacija možda je jasnije

95 Na koji način će korisnik logički organizovati svoje podatke zavisi isključivo od njega. Na slikama na ovom i sledećem slajdu dati su primeri organizacije istih podataka na 2 naična: primer1 primer1i

96 Put, puno ime i radni katalog Put (staza, path) do datoteke je određen nazivima čvorova (imena kataloga, direktorijuma) preko kojih se dlazi do tre datoteke. Kod grafičkih operativnih sistema to se radi otvaranjem kataloga kojima se dolazi do te datoteke. Puno ime datoteka sastoji se od imena jedinice na kojoj se nalazi, puta do nje i samog njenog imena sa stavljanjem kosih crta \ između Radni katalog je katalog sa kojim je korisnik trenutno povezan.

97 Put, puno ime Put do datoteke Usemi I izgleda ovako: Uđemo u katalog I godina pa u podkatalog infirmatika, pa u potkatalog podkataloga Ana i tu se nalazi datoteka Usmeni 1. doc Radni katalog je: Ana Puni ime radnog kataloga je : C:\informatika\ana Puno me datoteke Usmeni

98 Komanda OS-a Za organizaciju podataka na disku operativni sistemi imaju odgovarajuće komande, i to: komande za rad sa katalozima : kreiranje i brisanje kataloga; promenu kataloga; prikazivanje sadržaja kataloga; prikazivanje i brisanje drveta. komande za rad sa datotekama. promenu imena ili atributa datoteke; kopiranje ili premeštanje datoteke izjednog kataloga udrugi; brisanje i obnovu izbrisane datoteke; listanje datoteke na ekranu i njeno štampanje.

99 Menadžer fajlova (eng. File manager) je program koji se koristi za upravljanje folderima i fajlovima. Pomoću njega možemo praviti nove foldere, premeštati postojeće sa jednog mesta na drugo, kopirati, brisati ih ili im menjati imena. Takođe možemo premeštati fajlove iz jednog direktorijuma u drugi, kopirati ih i brisati i sl. Pored ovih osnovnih funkcija, menadžeri fajlova najčešće omogućuju i čitav niz drugih radnji kao što su kompresija fajlova ili pretraživanje fajlova i foldera. Postoje razni menadžeri fajlova, a Windowsov

100 Ključni pojmovi

101 Pitanja i zadaci za vežbu