3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA

Transcription

1 3. SOFTVER RAČUNARSKOG SISTEMA Softver = skup različitih računarskih programa - Računarski program = niz elementarnih binarnih instrukcija koje obavijaju aritmetičke i logičke operacije a u cilju rešavanja određenog složenog problema - Program se pakuje i distribuira korisnicima u obliku jednog ili više instalacionih fajlova (instalacioni program) - Instalacioni program mora da se raspakuje (instalira) na računaru - Nakon pokretanja programa, on se u celosti ili delimično učita u RAM memoriju - Izvršavanje programa se odvija u procesoru tako što se izvršava instrukcija po instrukciju Podela softvera - sistemski - aplikativni

2 KORISNIK APLIKATIVNI office baze podataka naučno-tehnički programi razonoda SOFTVER kompajleri editori linkeri za servisiranje računara SISTEMSKI operativni sistem drajveri uređaja mikro programi (ugrađeni u ROM hardvera) HARDVER RAČUNAR KAO FIZIČKI UREĐAJ

3 TOK IZVRŠAVANJA PROGRAMA 1. Izračunavanje adrese instrukcije i njeno pribavljanje iz RAMa u CPU 2. Dekodiranje instrukcije u CPU 3. Izračunavanje adrese podataka i njihovo pribavljanje iz RAMa u CPU 4. Izvršavanje operacija nad podacima u CPU 5. Izračunavanje adrese rezultata (podataka) i njihov upis iz CPU u RAM Pribavljanje instrukcije 1 Pribavljanje operanada (podataka) 3 Upis rezultata (podataka) Izračunavanje adrese rezultata

4 OPERATIVNI SISTEMI (OS) OS upravlja i kontroliše rad računara. OS obezbeđuje interfejs ka korisniku računara. Način implementacije OS: - instalacija OS (jednom) - učitavanje OS u RAM (svaki put po pokretanju računara)

5 KLASIFIKACIJA OS Kriterijumi za klasifikaciju i klasivikacija OS 1. Prema broju programa koji može da se izvršava istovremeno: monoprogramski (nekada) multiprogramski (danas) 2. Prema broju korisnika koji može da radi pod jednim OS: jednokorisnički (PC) višekorisnički (serveri) 3. Prema načinu zadavanja komandi: komandni (DOS) grafički (Windows) 4. Prema mogućnosti rada OS na različitim hardverskim konfiguracijama računara: prenosni neprenosni

6 STRUKTURA OS Komponenate OS: 1. jezgro (kernel) osnovne komponente OS 2. Ijuska (shell) interfejs ka korisniku Jezgro (kernel) OS upravlja: 1. procesorom 2. memorijom 3. ulazno-izlaznim uređajima 4. podacima Jezgro OS radi u zaštićenom režimu rada bez direktnog uticaja korisnika Ljuska - komandni interfejs (može biti promenjena od strane korisnika) Više ljuski --- jedno jezgro OS

7 UPRAVLJANJE PROCESOROM Program je pasivni entitet koji: - predstavlja sadržaj programske datoteke na hard disku Proces je aktivni entitet koji: - predstavlja program ili deo programa koji je učitan u RAM memoriju - neke instrukcije procesa po potrebi učitavaju se iz RAM-a i šalju u red za čekanje radi izvršenja u procesoru. - iz reda čekanja za izvršenje, instrukcije se, jedna po jedna, učitavaju u procesor i tamo izvršavaju.

8 STANJA PROCESA Proces može proći kroz 5 stanja: START, READY, RUN, WAIT, STOP START Pošetak novog procesa novi proces Oduzimanje procesa proces se završio STOP Završetak procesa READY proces je pripravan i čeka u redu za izvršenje proces je aktivan i izvršava se u procesoru RUN Dodela procesa desio se prekid procesa (npr. zahtev za štampu) izvršavanje programa za dati prekid (štampanje) proces čeka izvršenje programa za dati prekid WAIT (štampač je slobodan?)

9 UPRAVLJANJE MEMORIJOM Osnovne funkcije sistem za upravljanje memorijom: 1. Evidencija memorije evidencija slobodnih i zauzetih delova memorije koje procesi zauzimaju 2. Alokacija memorije dodela memorije procesima 3. Dealokacija memorije oduzimanje memorije završenom procesu

10 ALOKACIJA MEMORIJE Proces se izvršava samo ako se nalazi u RAM memoriji računara. za učitavanje procesa u memoriju zadužen je OS Vrste alokacije memorije: 1. kontinualna (nekada) 2. diskontinualna (danas)

11 KONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE memorija se deli na delove (particije) PRAVILO alokacije: JEDAN PROCES - JEDNA PARTICIJA broj particija: može biti jedna ili više ALOKACIJA MEMORIJE ZA MONOPROGRAMSKI OS Sa jednom particijom Celokupan memorijski prostor je jedna particija namenjena za potrebe korisnika Nedostatak: ne postoji prostor za OS Sa dve particije Memorijski prostor je podeljen na dve particije: za potrebe korisnika i OS Nedostatak: mala iskorišćenost memorije, samo jedan program je smešten RAM-u. Sa jednom particijom Korisnički memorijski prostor Sa dve particije Korisnički memorijski prostor Memorijski prostor za tzv. primitivni OS

12 ALOKACIJA MEMORIJE ZA MULTIPROGRAMSKI OS JEDAN PROCES JEDNA PARTICIJA ALOKACIJA SA FIKSNIM BROJEM PARTICIJA - Koristi se fiksni broj particija. - Particije mogu da se razlikuju po veličini. VRSTE REDOVA ZA ČEKANJE ZA UČITAVANJE PROCESA U PARTICIJE RAM-a 1. Svaka particija ima svoj red za čekanje 2. Postoji jedinstveni red za čekanje postoji po jedan red za čekanje procesa za svaku particiju 3KB, 1KB, 2KB particije u RAM-u OS 5K fiksni broj particija promenljivi broj particija Nedostatak. Nedovoljna iskorišćenost particija postoji jedan zajednički red za čekanje procesa za ceo RAM particije u RAM-u OS 5K 6KB, 9KB, 8KB 10K 13KB, 4KB, 8KB 10K 15KB, 13KB, 11KB 20K 20K

13 ALOKACIJA SA PROMENLJIVIM BROJEM PARTICIJA OS red procesa prihvaćenih na obradu - Početak: 1 particija, 1 proces - Naredne particije se formiraju shodno potrebama novih procesa. - Broj particija zavisi od broja procesa i raspoložive memorije. - Nedostatak: fragmentacija memorije (pojava malih memorijskih šupljina) operacijski operacijski operacijski operacijski operacijski sustav sustav sustav sustav sustav 400k 400k 400k 400k 400k P P 1 5 završio ulazi P P P P k 1000k 1000k 1000k proces veličina trajanje procesa procesa OS OS OS OS OS 900k 1000k vreme P 2 P P P P P završio ulazi 1700k 1700k 1700k 2000k 2000k 2000k 2000k 2000k P P P P P k 2300k 2300k 2300k 2300k 2560k 2560k 2560k 2560k 2560k a) b) c) d) e)

14 DISKONTINUALNA ALOKACIJA MEMORIJE JEDAN PROCES VIŠE PARTICIJA METODA STRANIČENJA Memorija se deli na okvire fiksne veličine (0.5 KB, 8KB ili 16 KB). Proces se deli na stranice fiksne veličine koje odgovaraju veličini okvira memorije. Stranice procesa se upisuju u okvire RAM memorije. Evidencija se izvodi pomoću tabele stranica. metoda staničenja metoda segmentacije stranica 3 stranica 4 stranica 5 stranica 6 stranice procesa upisivanje stranica procesa u RAM okvir 23 okvir 24 okvir 25 okvir 26 RAM Tabela stranica Stranica Okvir

15 DELJENJE STRANICA Identičnim stranicama, koje pripadaju različitim procesima, dodeljuju se isti okviri u RAMu. Ostale stranice (sa pripadajućim okvirima) su privatne i pripadaju samo datom procesu. Primer. Skladištenje deljenih i privatnih instrukcija i podataka u RAMu za tri Notepad pokrenuta procesa. Broj okvira RAM Memorija stranica okvir Notepad, Stranica Notepad,Stranica Notepad, Stranica , Stranica PROCES 1 Tabela stranica za 104 proces 1 stranica okvir 105 Stranica 1 Notepad, Stranica Stranica 2 Notepad,Stranica Notepad, Stranica , Stranica Stranica 3 PROCES 2 Tabela stranica za 110 stranica okvir proces Notepad, Stranica Notepad,Stranica Notepad, Stranica , Stranica Tabela stranica za 116 PROCES 3 proces 3

16 VIRTUELNA MEMORIJA Problem: Veličina Programa > Veličina Fizičke memorije? Rešenje: Korišćenje virtualne memorije (VM) sve stranice ili deo stranica aktivnog procesa smeštaju se u RAM-u (fizičke adrese) sve stranice ili deo stranica neaktivnog procesa smeštaju se na HD (disk adrese) Celokupni adresni prostor procesa predstavlja se virtuelnim adresama U svakom trenutku vrši se preslikavanje iz virtuelnog adresnog prostora procesa u fizički adresni prostor RAM-a i adresni prostor HD

17 VIRTUELNA MEMORIJA ZASNOVA NA STRANIČENJU Stranice procesa učitavaju se u RAM po potrebi. Problem: Da li je stranica u RAMu? Rešenje: Tabeli stranica dodaje se još jedna kolona (bit prisustva) koja određuje položaj stranice: bit prisustva = 0 (stranica je na HD) bit prisustva = 1 (stranica je u RAMu) stranice procesa tabela stranica RAM Hard disk

18 UPRAVLJANJE ULAZNO-IZLAZNIM UREĐAJIMA Prenos podataka: procesor <---> RAM, procesor <---> U/I Magistrala podataka CPJ Adresna magistrala SPOLJAŠNJI UREĐAJI Upravljačka magistrala generator takta U/I uređaji uvode dodatne probleme koji utiču na prenos podataka: 1. često se zaustavljaju nakon pokretanja, 2. rade na znatno manjim brzinama u odnosu na procesor, 3. brzine variraju od uređaja do uređaja, 4. prenos podataka može biti paralelni ili serijski, Rešenje problema u komunikaciji sa uređajima: 1. upotreba kontrolera i 2. upotreba drajvera uređaja.

19 KONTROLERI UREĐAJA Namena kontrolera: 1. upravljanje radom uređaja 2. povezivanje uređaja sa magistralom Komponente kontrolera: 1. registari podataka (za privremeno skladištenje podataka koji pristižu iz procesa ili koje uređaj prikuplja i šalje procesu) 2. statusni registri (za smeštaj podataka o tekućem stanju uređaja) 3. upravljački registri (za prihvatanje upravljačkih naredbi iz procesa koji se obraća uređaju) aplikativni softver sistemski softver hardver Proces Drajver uređaja Kontroler uređaja

20 DRAJVER UREĐAJA - komponenta sistemskog softvera koja upravlja radom uređaja - povezuje U/I uređaj sa procesom aplikativni softver Proces - prevodi instrukcije procesa u komande koje U/I uređaj razume - omogućava pisanje programa koji su nezavisni od hardvera računara sistemski softver Drajver uređaja hardver Kontroler uređaja

21 TEHNIKE U/I PRENOSA PODATAKA BEZUSLOVNI PRENOS - Zasniva se na sinhronizaciji uređaja sa procesorom. - Koristi se kada je vreme odziva U/I uređaja poznato i stalno. - U toku prenosa podataka procesor ne ispituje stanje U/I uređaja, već sinhrono šalje ili čita podatke iz njega. CPU spremnik registar memorija Bafer podataka Kontroler međuspremnik U/I uređaj

22 USLOVNI (PROGRAMIRANI) PRENOS - Procesor pomoću posebnog programa stalno ispituje status U/I uređaja. - Program prati tekuću vrednost statusnog registra U/I uređaja i iz njega izdvaja jedan bit (zastavicu) koji kontroliše stanje bafera podataka zastavica = 1 uređaj nije spreman za prenos zastavica = 0 - uređaj je spreman za prenos Ako je uređaj spreman, može da otpočne prenos podataka, inače se čeka. zastavica

23 TEHNIKA PREKIDA - U/I uređaj inicira prenos podataka tako što procesoru pošalje zahtev za prekidom preko linije za prekid (IRQ). - Ukoliko je CPU spreman, šalje se signal uređaju preko linije IRQ ACK i pokreće se procedura za prenos podataka, inače čeka se da se CPU oslobodi tekućeg posla. - Ne postoji više potreba za permanentnim testiranjem statusa U/I uređaja. CPU IRQ IRQ ACK

24 DIREKTNI PRISTUP MEMORIJI (DMA) Problemi pri prenosu podataka: Učestali zahtevi za U/I prenosom podataka opterećuju procesor Prenos većeg bloka podataka opterećuju procesor Rešenje problema: - Oslobađanje procesora od U/I aktivnosti - Uvođenje DMA kontrolera Princip rada DMA prenosa: 1. U toku prenosa podataka, CPU predaje DMA kontroleru kontrolu nad magistralom. 2. CPU nastavlja da izvršava sledeće naredbe u programu. 3. DMA obavlja prenos podataka bez učešća procesora. 4. Nakon završetka prenosa, magistrala se ponovo vraća u posed procesoru.

25 UPRAVLJANJE PODACIMA NA HARD DISKU Podaci se skladište na HD u obliku sistema datoteka (fajl sistema). Sistem datoteka čine: datoteke (files) i direktorijumi (directory) - katalozi. U datotekama se smeštaju podaci i programi Direktorijumi su zaduženi za: organizuju datoteka i čuvanje svojstava datoteka. Sistem datoteka: - obezbeđuje mehanizam evidencije, upisa i čitanja podataka na HD. - predstavlja deo OS koji upravlja datotekama i direktorijumima.

26 FORMATIRANJE I PARTICIONISANJE DISKOVA Pripreme HD: Fizičko formatiranje diska (formatiranje niskog nivoa) Kreiranje particija (deljenje HD na delove) Logičko formatiranje diska (kreiranje sistema datoteka)

27 FIZIČKO FORMATIRANJE DISKA (formatiranje niskog nivoa) Vrši se u toku procesa proizvodnje. Cilj je podela diska na osnovne elemente: staze i sektore staza sektor glave Struktura sektora nakon fizičkog formatiranja cilindar Zaglavlje, (adresa sektora) Podaci (prazan prostor veličine 512 B) Zaglavlje, (kod za korekciju greške) sektor

28 PARTICIONISANJE HARD DISKA (Logička podela diska) HD se deli na više logičkih delova (particija) - OS vidi svaku particiju kao poseban disk. Vrste particija: primarna i proširena. Primarna particija (min 1, a max 4) - particija u kojoj se može instalirati OS. Proširena particija (min 0, max 1) - služi za skladištenje samo podataka. Proširena particija se može podeliti na veći broj logičkih delova (drajva). OS svakoj particiji i logičkom drajvu, dodeljuje po jedno slovo abecede počevši od C (C, D, E, F...) Particija #1 Primarna sa Win OS Particija #2 Proširena sa 3 logička drajva Particija #3 Primarna sa Linux OS Particija #4 Primarna sa OS/2 OS

29 PODACI KOJI SE UPISUJU NA DISKU PRI KREIRANJU PARTICIJA 1. Glavni but zapis (MBR) Broj MBR-a 1 MBR po HD Mesto na HD Nulti sektor HD Funkcije MBR-a 1. Definiše broj particija i njihove pozicije na HD 2. Sadrži do 4 Tabele primarnih particija 3. Sadrži MBR Code program za pronalaženje i pozivanje aktivne butabilne particije

30 2. But zapis particije Broj but zapisa Mesto na HD Funkcije but zapisa 1 but zapis po particiji Prvi sektor particije Opisuje particiju 3. But zapis proširene particije Broj but zapisa Funkcije but zapisa 1 but zapis po proširenoj particiji Opisuje proširenu particiju

31 Programi za particionisanje HD: 1. Computer Management (Windows 7)

32 2. Disc Management (Windows 10)

33 LOGIČKO FORMATIRANJE PARTICIJE (FORMAT) Logičkim formatiranjem particije kreira se podrška za FAJL SISTEM date particije. Fajl sistem implementira logički nivo podataka koje nazivamo datoteke i direktorijumi (folderi). Fajlovi i folderi obezbeđuju logičku predstavu podataka na HD. Fajl sistem sadrži specijalne datoteke koje nazivamo direktorijumi (folderi) koji čuvaju informacije o drugim fajlovima. Fajl sistem je deo jezgra OS čija je funkcija: - imenovanje, - lociranje, - skladištenje i - organizacija fajlova i foldera na disku. OS FAT ATA HD

34 Fajl sistem sadrži FAT tabelu. FAT tabela povezuje logičke fajlove sa njihovim fizičkim podacima na HD. Za dati OS, svaka particija se logički formatira u određenom FAJL SISTEMU. FAT (File Allocation Table) je starija verzija fajl sistema NTFS (New Technology File System) File sistemi Windows OS FAT16 FAT bita za adresiranje klastera, 2. DOS, Windows bita za adresiranje klastera, 2. Windows 95 OSR2 / 98 / ME / XP / 7 / TB najveća particija bita za adresiranje klastera, 2. Windows NT / 2000 / XP / 7 / 10, znakova za ime datoteke, 4. Veličina particije skoro neograničena, 5. Zaštitne funkcije OS FAT ATA HD

35 DATOTEKA (FAJL) Na nivou OS, podaci se logički organizuju u datoteke (fajlove). OS razdvaja fizički zapis podataka od njihovog logičkog značenja koje nazivamo datoteka (fajl). Datoteka (fajl) = logički (virtuelni) skup povezanih podataka koji reprezentuje fizički zapis podatka na HD (spoljašnjoj memoriji). Datoteka = najmanji logički segment podataka na HD. Logička (virtuelna) organizacija podataka u obliku fajlova Operativni sistem fajl 1 fajl 2 Particija C Boot sektor C: 1. sektor particije C Fizički zapis podataka na disku

36 ATRIBUTI DATOTEKE OS upravlja datotekama koristeći njihova svojstva (atribute). U atribute datoteka spadaju: Ime - Simboličko ime datoteke. Tip - ukazuje na određeni tip datoteke. Lokacija - mesto na HD gde je datoteka skladištena. Veličina - Veličina datoteke; obično se izražava u B, kb, MB ili GB. Vreme i datum - Zapisuje se u fazi kreiranja i poslednje promene datoteke. Identifikacija korisnika - Datoteci se pripisuje ime korisnika računara Zaštita - Sadrži informacije o pravu pristupa datoteci (pregled, editovanje,..).

37 OPERACIJE NAD DATOTEKAMA Kreiranje datoteke (NEW) Upis u datoteku (SAVE, SAVE AS) Čitanje datoteke (OPEN) Brisanje datoteke (DELETE) Promena imena datoteke (RENAME) Kopiranje datoteke (COPY, CAT, PASTE) Pregled i promena svojstava datoteke (PROPERTIES)

38 DIREKTORIJUMI Direktorijum je jednostavna baza podataka (fajl) o organizaciji datoteka. U direktorijumu se čuvaju podaci o datotekama i drugim direktorijumima koji su u njima sadržani. Direktorijumi su organizovani u SISTEM DIREKTORIJUMA. Sistemi direktorijuma su organizovani: - hijerarhijski (u više nivoa), - u obliku stabla. Sistem direktorijuma se sastoji iz: - korenog direktorijuma (iz koga se izvode svi ostali poddirektorijumi) To je početni direktorijum; direktorijum koji nije sadržan ni u jednom drugom; on direktno ili indirektno sadrži sve ostale direktorijume. - sistema povezanih poddirektorijuma.

39 DIREKTORIJUMI U OBLIKU STABLA Direktorijum korijen korisnik1 korisnik2 korisnik3 Dir. roditelj Podirektorijumi direktorijuma progr data prog data prog data Dir. dete Dir. roditelj Podirektorijumi podirektorijuma prog1 prog2 data1 data2 prog1 prog2 Dir. dete Sistem podidrektorijuma je organizovan po modelu: roditelj - deca

40 RAD SA DIREKTORIJUMIMA Komande za rad sa direktorijumima obuhvataju: Kreiranje direktorijuma (NEW) Brisanje direktorijuma (DELETE) Promena imena direktorijuma (RENAME) Kopiranje direktorijuma (COPY, CAT, PASTE) Pregled i promena svojstava direktorijuma (PROPERTIES) Prelaz iz jednog na drugi direktorijum Prikazivanje sadržaja direktorijuma

41 Programi za rad sa direktorijumima i fajlovima

42 MS WINDOWS Grafički OS Verzije Windows-a: 1. Windows Windows 95/98 3. Windows NT/Me/2000/ Windows XP 5. Windows Vista 6. Windows 7 7. Windows 8 8. Windows 10 Zadavanje komandi u Windows OS 1. tastatura 2. miša 3. tačped 4. tačskrin

43 Osnovne karakteristike Windows OS 1. Zajednički izgled. 2. Aplikacija se vizuelno izvršava u prozoru. 3. Deljenje podataka pomoću Clipboard-a. 4. Nezavisnost od uređaja. 5. Višeprogramski rad (multitasking). 6. Kompaktibilnost sa starim programima.

44 Elementi prozora i operacije nad njima Elementi prozora - naslovna linija - statusna linija - okvir prozora - meni - palete sa alatima - radna površina prozora - trake za skrolovanje - dugmad za zumiranje i zatvaranje prozora Operacija nad prozorima: - otvaranje, - zatvaranje, - uvećavanje, - smanjivanje - pomeranje

45 Elementi Windows-a orjentisani ka korisniku - desktop sa prečicama za pokretanje programa - korpa za otpatke (Recycle Bin) - traka sa zadacima - start dugme - programski meni

46 Podešavanje Windows-a

47

48

49 CONTROL PANEL starija alatka

50

51 PROGRAMSKI JEZICI Služe za pisanje sistemskih i aplikativnih programa. Podela programskih jezika: Proceduralni programski jezici (klasični) - Potrebno je precizno opisati proceduru (algoritam) za rešavanje bilo kog problema. - Osnovni programski element je procedura, rutina, funkcija. - Predstavnici: Fortran, Basic, Algol, Pascal, C Objektno-orjentisani programski jezici (napredni) - Program se kreira kao skup odvojenih objekata. - Programski elementi su klase - složene programske strukture. - Iz klase se kreiraju objekti sa određenim svojstvima (prozor - objekat klase Window). - Predstavnici: C++, DELPHI, JAVA, C#,... Problemski orijentisani jezici - Za rešavanje usko specijalizovanih problema. - Predstavnici: Matlab, Aspen,

52 EDITORI, PREVODIOCI, LINKERI Editori za pisanje i editovanje softvera u odgovarajućem programskom jeziku u editoru su ugrađene odgovarajuće programske alatke za pisanje programa. Prevodioci (kompajleri) Linkeri prevode izvorni program u binarni oblik. vrše povezivanje prevedenih programskih modula i/ili odgovarajućih programskih biblioteka u jednu celinu.

53 APLIKATIVNI SOFTVER obrada teksta (Word, KingSoft Writer, LaTex) rad sa tabelama (Excel, vežbe) crtanje (CorelDraw, AutoCad) obrada slika (Paint, Photoshop) izrada prezentacija (PowerPoint, Publisher, Adobe Suite) rad sa bazama podataka (Access, SQL, Oracle) animacije (Adobe Flash, 3D Studio Max) obradu zvučnih zapisa (SONY Sound Forge, Adobe Audition) proračuni u nauci i tehnici (Matlab, Mathematica, Maple, Aspen) igre virusi

54 VIRUSI Skriveni računarski program čija je funkcija zlonamerna aktivnost na računaru bez dopuštenja ili znanja korisnika. Vrste virusa: klasični virusi - virusni kod se umeće u zdravu datoteku (EXE, COM, SYS, ) - brišu podatke sa računara, onesposobljavaju OS, trojanski konji samostalni programi - lažno se predstavljaju kao korisni programi ili se prikačuju uz druge programe - omogućavaju krađu korisničkih lozinki, brojeva kreditne kartice i dr. crvi (worm) samostalni programi - zagušenje mrežnog saobraćaja - Internet crvi - masovno slanje elektronske pošte - crvi

55 MERE ZAŠTITE OD VIRUSA 1. Koristiti neki od antivirusnih programa. 2. Redovno dopunjavati bazu antivirusnog programa. 3. Koristiti neki od zaštitnih zidova. 4. Proveriti datoteke na viruse prilikom razmene datoteka. 5. Izbegavati preuzimanje datoteka sa nepoznatih mesta na mreži. 6. Ne otvarati datoteke pristigle putem elektronske pošte od nepoznatih korisnika, 7. Koristiti programe sa licencom.

56 PROGRAM KAO PROIZVOD Proizvođač program treba da obezbedi: 1. garanciju za ispravni rad, 2. uputstvo za korišćenje, 3. rok upotrebe, 4. podršku korisnicima, 5. obuku korisnicima programa. AUTORSKA PRAVA PROIZVOĐAČA Tipovi programa sa gledišta autorskih prava: 1. proizvođač je vlasnik softvera, 2. deljeni (shareware) softver, 3. javni (freeware) softver