USB 3.0 standard Seminarski rad, Balković Viktor NRT 2/11

Transcription

1 USB 3.0 standard Seminarski rad, Balković Viktor NRT 2/11

2 USB 3.0 standard USB 2.0 je još godine postao dosta zastareo i spor vid prenosa podataka. Danas periferije sve više i više zahtevaju veće brzine rada i prenosa podataka, pa su zato 2008.godine, Hewlett-Packard, Intel, Microsoft, NEC i Texas Instruments, zajedničkim razvojem osmislili USB 3.0 SuperSpeed prenos podataka. Slika.1: Oznaka USB 3.0 standarda Elementarna Arhitektura USB 3.0 U osnovi USB 3.0 se ne razlkuje toliko po pitanju svoje osnovne arhitekture u odnosu na USB 2.0 standard. Glavna razlika u odnosu na USB 2.0, je to što USB 3.0 ima dve magistrale za prenos podataka, za razliku od USB 2.0. Ova dodatna magistrala se zove SuperSpeed bus. Komunikacija izmedju periferije i računar je dosta slična kao i kod USB 2.0. Zahvaljujuci tome što postoji specijalna magistrala SuperSpeed, koja se koristi za USB 3.0, i već prisutna magistrala za USB 2.0, moguće je povezati na konektor USB 3.0, uređaje koji su ili USB 3.0 ili USB 2.0 standarda. Takođe, uređaje koji su USB 3.0 je moguće povezivati na starije USB 2.0 konektore računara, ali se gubi mogućnost SuperSpeed brzine prenosa. USB 3.0 ima sličan model uspostavljanja prenosa informacija, periferija sa računarom kao kod USB 2.0, samo USB 3.0 ima sistem koji mu dozvoljava da može poslati veću signalnu brzinu, koja mu time dozvoljava da se konekcija sa računarom, od strane periferije, može mnogo brže uspostavaljti, nego kao kod USB 2.0. USB 3.0 HUB, tj. čvorovi, su specifična klasa uređaja. Slika 2. Šema arhitekture USB 3.0 standarda uređaja. USB 3.0 Page 1

3 Njihova funkcija, kao i u starom USB 2.0 standardu, je ostala nepromenjena, i dalje imaju istu funkciju da se na njih može povezati više periferija, a signali svih periferija se preusmeravaju ka računaru, što smanjuje broj potrebnih konektora na računaru. HUB uredjaji USB 3.0 su odvojeni, kao logički entitet od periferijskih uređaja, za razliku od USB 2.0 gde su periferuje i HUB ovi bili spojeni kao logicka funkcija, i računar nije pravio razliku od HUB uređaja i samih periferija, dok kod USB 3.0 to nije slučaj. Time je moguće imati mnogo više HUB uređaja, i time se više periferija može priključiti na računar. USB 3.0 SuperSpeed je fizički odvojen od USB 2.0. Fizički sloj USB 3.0 Svi USB uređaji imaju uzvodnu konekciju, tj. signal ide samo kao HOST uređaju. HOST i HUB imaju jednu ili više nizvodnih i uzvodnu konekciju, tj. nizvodna ide ka DEVICE. Ove vrste konekcija nisu mehanicki izmenjive, pa se eliminiše slučaj nedozvoljenog povratnog signal na HUB-ovima. Slika 3. Poprečni presek kabla USB 3.0 USB 3.0 imaju osam glavnih žica, tačnije tri posebne grupe upregnutih para kablova, jedan grupa kablova za protok podataka USB 2.0 (D+ i D-), druga grupa kablova koja dovodi električnu energiju za uređaj (VBUS i GND). Osim pomenutih žica za protok podataka (D+ i D-), postoji i treća grupa kablova za SuperSpeed protok podataka, jedan par kablova za slanje podataka od računara do periferije (SSTX+ i SSTX-), i jedan par za primanje podataka od periferije do računara (SSRX+ i SSRX-). Ovi kablovi imaju takozvanu Simpleks vezu, koja najviše razdvaja od starog USB standarda. Stare žice su imale takozvanu polu-dupleks vezu, koja je dozvoljavala takav protok podataka, tako da periferija i računar mogu sebi međusobno slati podatke, ali samo u jednom trenutku. Pametna ideja USB 3.0, je bila da se za SuperSpeed standard izbaci ovakva metoda komunikacije periferije i računara, i da se postavi dvostruka simpleks veza između računara i periferije. Kod simpleks veze, signal može putovati samo u jednom smeru, od periferije ka računaru, i od računara ka periferiji. Ovo je dosta brža veza, po pitanju brzine protoka informacije, ali se gubi mogućnost da signal može putovati u oba smera. Ovaj problem je rešen na takav način što se uvela dvostruka simpleks veza. To znači, da postoje dve specijalne simpleks veze, jedna koja šalje podatke od računara ka periferiji,na slici SSTX+ i SSTX- kablovi, a jedna šalje protok od periferije ka računaru, USB 3.0 Page 2

4 na slici SSRX+ i SSRX- kablovi. Oba para kablova SuperSpeed veze, su spregnuti i ostvaruju balansirani prenos podataka, isto kao i kablovi prenosa podataka kao i kod USB 2.0, i omogućava da na prenos podataka ne utiču elektromagnetne smetnje, što može napraviti grešku u prenosu podataka. Standard definiše i boju konektora i kabla, radi vizuelne razlike između USB 3.0 i USB 2.0. USB 3.0 kablovi i konektori su uglavnom plave boje. Da bi radili u SuperSpeed modu, USB 3.0 uređaji moraju da imaju minimum 1 amper električne struje. USB 3.0. je doživeo dosta promena u svojoj arhitekturi i u svojim specifikacijama, i sve veće razlike su opisane u tabeli 1. Karakteristika prenosa USB 3.0 SuperSpeed USB 2.0 Brzina prenosa SuperSpeed (5.0 Gbps) low-speed (1.5 Mbps), full-speed (12 Mbps), and high-speed (480 Mbps) Tip prenosa Broj signalnih kablova Kontrola električne energije Dvostruka simpleks veza, četvorožični balansirani prenos, odvojeni od USB 2.0 signala. Šest ukupnih žica. Četiri za SuperSpeed prenos. Dve za Non-SuperSpeed prenos. Može da sadrži 3 stanja el. Energije u uređaju, Idle, Sleep i Suspended. Kontroliše energiju u samoj vezi i uredjaju. Struja magistrale Ista kao i kod USB 2.0, samo 50% veća za nepodešenu el. energiju i 80% veća za podešenu. Stanje ulaza (port) Hardver ulaza oseti događaje priključivanja I postavi port u stanje rada i čekanja za SuperSpeed prenos. Tipovi prenosa podataka Tipovi prenosa isti kao kod USB 2.0, samo sa ogranjčenjima SuperSpeed. Bulk prenos ima mogućnost stream prenosa. Tabela 1. Razlike USB 3.0. i USB 2.0. *uzvodni prenos, prenos od periferije ka računaru. *nizvodni prenos, prenos od računara ka periferiji Poludupleks, balansirana, veza na D+ i D- kablovima, moguć prenos podataka u jednom trenutku vremena samo za jedan pravac, sa unapred dogovorenim pravcem prenosa podataka. Dve žice. Obe se koriste za Low-Speed, Full- Speed, High-Speed. Kontrola se vrši na nivou Porta, gde se održava dva nivoa ulaznog i izlaznog kašnjenja. Na nivou uredjaja se vrši održavanje el. energije. Podržave uredjaje sa niskom ili visokom strujom magistrale sa ograničenjem za niske struje kod nepodešenih ili suspendovanih uredjaja Hardver porta automatski detektuje događaje povezivanja. Sistemski softver koristi komande porta da prebaci port u stanje rada, tj. postavlja port u stanje za prenos podataka. Četiri vrste tipova prenosa podataka, Control (kontrolni), Bulk,Interrupt (sa prekidom), Isochronous(izohroni). USB 3.0 Page 3

5 Arhitektura SuperSpeed prenosa. SuperSpeed magistrala je vrsta komunikacione arhitekture koja je slojevita i sadrži sledeće elemente: SuperSpeed mogućnost prenosa i povezivanje na računar. SuperSpeed se povezuje na način u kojem su uređaji spojeni, i komuniciraju sa računarom preko SuperSpeed magistrale. Ovo uključuje topologiju uređaja koji su povezani (tj. gleda kako su spojeni) za magistralu, njihove komnikacione slojeve, odnose između njih, i kako uzajamno deluju da bi postigli razmenu podataka izmedju računara i periferija. DEVICE (periferije). SuperSpeed uređaji, tj. DEVICE, je izvor ili rezervoar razmene podataka. Oni inplementišu izlaz uređaja, SuperSpeed komunikacione slojeve da postignu razmenu podataka između drivera na HOST strani i logičku funkciju na DEVICEa strani. HOST (sam računar) SuperSpeed HOST je izvor ili rezervoar informacija. On sadrži SuperSpeed raspored aktivnosti podataka i upravljanja SuperSpeed magistralom i sve uredjaje koji su na nju povezani. Slika 4. Ilustracija komunikacionih slojeva USB 3.0 SuperSpeed prenosa Sam SuperSpeed prenos je podeljen na komunikacione slojeve. Slika 4. ilustruje dijagram SuperSpeed prenosa prikazanog kroz komunikacione slojeve, kroz topologiju računara, od nultnog do petog nivoa hub uređaja i samih periferija. Redovi (device, host, protocol, link, physical) realizuju komunikacione slojeve SuperSpeed konekcije. Desne kolone ilustruju uticaj mehanizama za regulaciju električne energije kroz komunikacione slojeve. Prvi fizički USB 3.0 Page 4

6 sloj komunikacije, ima ulogu regulisanja samog prenosa na faizičkom nivou prenosa. Tu se regulišu signali prenosa, njihov oblik, i reguliše se sam asinhroni prenos informacija. Sloj povezivanja (link layer), služi da daje informacije, i da reguliše stanje u kojima su povezane periferije sa računarom, tačnije daje informaciju koje su perferije, sa čime sve povezane. Ovde se daju pravila povezivanja računara sa periferijom, daju se oznake koje kažu da li postoji veza sa periferijom i baferišu se podaci koji trebaju da se pošalju u protokolski sloj. Protokolski sloj reguliše prenos informacija od periferije do računara i obratno, od jednog do drugog kraja porta. Sam računar daje pravila o tome kako i kad se mogu podaci slati između periferije i računara. Podaci se pakuju u pakete, i svaki paket ima svoje takozvano zaglavlje, koji sadrži informacije o paketu, na primer, o njegovoj veličini, konačnom odredištu i šta paket u sebi sadrži. Zaglavlje govori sloju povezivanja, gde treba da ovaj paket završi, i ovo je dobar način da se spreče greške u prenosu podataka kroz komunikacioni slojeve. Da nema ovog zaglavlja, sloj povezivanja ne bi mogao da zna gde treba da ovaj paket podataka završi, i bile bi vrlo velike šanse da se podaci oštete ili kompletno da budu neupotrebljivi. Kao i kod USB 2.0, postoji više varijanti prenosa podataka kroz komunikacione slojeve, kroz magistralu, sve do operativne memorije računara. USB 3.0 je i dalje zadržao DMA prenos, ili direktan pristup memoriji, gde se podaci sa periferija direktno šalju u operativnu ili sekundarnu memoriju računara. Prenos je i dalje asinhroni, kao i kod starog USB. Ovaj standard takođe ima veoma dobar sistem ispravljanja grešaka u prenosu. Greške kod USB 3.0 su uglavnom reda, jedna greška bita na svakih broj bita koji učestvuju u prenosu. Upravo se tu vidi važnost paketskog zaglavlja, gde se svaki bit može ispitivati za greške u prenosu, tako što sloj protokola poredi informacije sa zaglavljem, sa samim bitovima prenosa. Ako je neki bit oštećen, onda specijalni softveri, vezani za prenos, pokušavaju da poprave grešku, ili će se pokušati ispravka na hardverskom nivou. SuperSpeed prenos ima i svoj sistem koji rukovodi snabdevanjem električne energije unutar područja same magistrale SuperSpeed, prenosa, uređaja, i komunikacionih slojeva. Ova područja u kojima radi sistem za snabdevanje električnom energijom, nisu tesno povezana među sobom, ali ima ponekih zavisnosti kad je u pitanju električna energija uređaja i samog prenosa. Kada se uspostavi veza između računara i periferije, električnu energiju te veze reguliše ili periferija, ili računar, ili oba uređaja u isto vreme. Sistem za električnu energiju, nivou veze, može da postavi celu tu vezu, u režime koji troše manje električne energije, ako su partneri veze u praznom hodu. Što su više vremena u praznom hodu, oni dobijaju dublje režime čuvanja električne energije. Ovi režimi počinju od U0 (veza aktivna), U1 (veza je na čekanju, sa brzim izlaskom), U2 (veza je na čekanju, sa sporim izlaskom), U3(veza je zakočena). Ovaj režim štiti od prekomerne potrošnje električne energije, i time se gubi manje energije. Sistem je regulisan softverski i hardverski. Periferije šalju računaru i podatke o samom stanju električne energije u vezi. Ta informacija se šalje i kroz Hub-ove, a hub-ovi mogu da sami odrede i regulišu električnu energiju za vezu sa periferijom. Postoje i tajmeri koji određuju koliko dugo je periferija van upotrebe. Kada tajmeri dođu do određene vrednosti, električna energija u vezi, ili u periferiji, oni se prebacuju u stanje gde uređaj troši manje električne energije. Računar nema direktnu kontrolu, niti može da vidi u kom stanju je električna energije u vezi i u periferiji, ali zato dobija obaveštenja od periferije kada je njihova veza promenila svoj režim električne energije. Računar gleda te izveštaje, i kada detektuje da je USB 3.0 Page 5

7 veza promenila svoj režim u vremenu kada nije trebalo, onda računar šalje signal, koji menja režim električne energije u vezi sa periferijom, na drugačije stanje. Dužina kabla je ograničena na 5 metara. Periferijski uređaji, sami računari i hub uređaji. Svi uređaji koji imaju SuperSpeed režim prenosa, dele svoju osnovnu arhitekturu sa starim USB 2.0. Računar zahteva da oni, obavezno imaju informaciju koja ih identifikuje, i informaciju za konfiguraciju samog uređaja. Takođe, uređaji moraju da se ponašaju pod predefininisanim pravilima koji SuperSpeed standard određuje. USB 3.0 definiše dve vrste uređaja koji mogu da se privezuju na računar, sam periferijski uređaj i hub uređaji. Periferijski uređaji moraju da podržavaju minimum dve vrste prenosa, SuperSpeed i bar jednu jednu brzinu koja nije vrste SuperSpeed (npr. High Speed). Simultani prenos podataka, tipa SuperSpeed i prenos tipa koji nije SuperSpeed, nije dozvoljen u istom vremenu. USB 3.0 imaju sistem koji dozvoljava da periferije mogu biti kompozitne, tj. više funkcija može biti ugrađeno u jedan uređaj. Uređaji mogu biti ujedinjeni sa računarom, tj. ako su povezani iza hub-a. Svi periferni uređaji, imaju svoju klasu pripadnosti. Ove klase specificiraju, kojeg tipa je tačno uređaj, koja je njegova svrha. Svaka periferija se stavlja unutar svoje klase uređaja, i tako je mnogo lakša konfiguracija periferija. Ovaj sistem je isti kao i kod USB 2.0. Hub uređaji, su specifična klasa uređaja USB 3.0, i njihova osnovna funkcija je ostala nepromenjena u odnosu na USB 2.0. Oni su ključni deo plug-and-play sistema USB. Njihova funkcija je naravno da obezbede veći broj veza, i portova, na koji se periferije mogu prikačiti na računar. Noviji standard klasifikuje dve vrste hub uređaja, SuperSpeed hub i USB 2.0 hub. Novi SuperSpeed hub, i stari USB 2.0 hub, dele žice koje im dovode električnu energiju. Osim toga, ove dve vrste hub-ova su logički odvojeni. Automatski, kada se periferija priveže na računar, stvaraju se hub uređaji i za SuperSpeed režim, i za USB 2.0. Ovo se radi automatski bez obzira da li je periferija USB 3.0 ili USB 2.0. Hub uređaji takođe detektuju, kada se neka periferija isključila, ili kada se neka periferija priključila za računar, i automatski hub-ovi šalju signale nekoj periferiji da se ponovo aktivira. Sam SuperSpeed hub, ima dve zasebne logičke celine: SuperSpeed hub controler i SuperSpeed repeater-forwarder (ponavljač i preusmerivač). Repeater-forwarder, je vrsta rutera koji kontroliše vezu periferije i računara, tačnije, njihove signale veze. On ima i hardeversku mogućnost, da zaustavi ili pokrene protok signala. Controller nadzire komande USB 3.0 Page 6

8 hub uređaja, tačnije kada hub daje komande trenutnog stanja i kontroliše vezu sa periferijom, i te komande koristi računar, da vrši podešavanja hub uređaja, i služi za nadziranje i kontrolu portova. Računari, tj. HOST, imaju kontrolu nad periferijama, uz pomoću kontolera HOST-a. Računari moraju da podrže, dvomagistralsku strukturu USB 3.0, i host kontroler mora da sadrži elemente SuperSpeed i USB 2.0 standarda. Taj kontroler podešava razmenu podataka između računara i periferije, nadgleda stanje prenosa u magistrali. Računar mora da dovodi električnu energiju za periferijske uređaje, mora i da nadgleda i kontroliše vezu i prenos podataka, i da prikuplja informacije o vezi i periferiji koja je prikačena. Računarski deo USB 3.0 se nije mnogo promenio u smislu arhitekture, u odnosu na stari USB 2.0, osim što je uneta nava SuperSpeed magistrala podataka. Konektori Fizički izgled konektora USB 3.0 je ostao relativno nepromenjen, osim toga što više nije crne boje, već plave. Kao i kod USB 3.0 postoji više vrsta konektora, ali najčešće korišćeni konektori su: 1. Konektor A tipa 2. Konektor tipa B Slika 6. Konektor tipa A, i njegov prikaz pinova. Slika 7. Konektor tipa B, i prikaz njegovih pinova USB 3.0 Page 7

9 3. Konektor tipa Mikro A Slika 8. Konektor tipa Mikro A Svi ovi konektori imaju specijalne pinove za USB 3.0, i kompatibilni su i za USB 2.0. USB 3.0 priključak je moguće priključiti na USB 2.0 utikač, i obratno. Kao što se vidi sa slika 6, 7, 8, svi USB 3.0 priključci imaju dodate pinove. Ti dodatni pinovi, odgovaraju kablovima za SuperSpeed prenos. Dodat je i GND_DRAIN pin, koji služi kao dodatno uzemljenje za USB 3.0 uređaje. Kod Mikro A tipa, osnovni izgled kabla je isti kao i kod USB 2.0, samo je dodat deo za USB 3.0 pinove. Vcc služi za napajanje obe vrste prenosa, bez obzira bio to USB 2.0 uređaj ili USB 3.0 uređaj. Protok podataka Protok podataka USB 3.0 SuperSpeed režima, je dosta sličan sa USB 2.0 standardom, samo ima ponekih izmena vezano za uspostavljanje veze (handshake), i tipova prenosa. Kao i kod USB 2.0, SuperSpeed naziva svaku vezu sa krajem periferije (endpoint) i softvera računara, kao pipe (cev). Sličan je i ovaj sistem sa USB 2.0, ali u slučaju kada je ne-izohroni prenos podataka na periferiji, SuperSpeed režim će dati povratni signal koji se zove NRDY (not ready). Da bi računar ponovo počeo sa prenosom, mora da pošalje signal ERDY (endpoint ready), koji signalizira da se nastavi prenos podataka. Svaka cev može imati drugačije vidove prenosa. Ova dva signala obezbeđuju veću pouzdanost pri prenosu podataka, i minimalizuju se greške koje se mogu pojaviti u prenosu, što je posebno važna stavka pri većim brzinama prenosa. Kada bilo kraj veze zaustavi prenos podataka, drugi kraj veze odgovoriti signalom STALL.. SuperSpeed zadržava bulk, izohroni, kontrolni i prenos sa prekidom. Bulk prenos ima dodatu mogućnost, koja se zove Bulk stream. SuperSpeed ima mogućnost raspršavanja podataka (Data Bursting). Ova metoda eliminiše vreme čekanja, gde se potvrđuje jedan paket podataka. Svaka krajnja konekcija, bilo da je to računar ili periferija, mora da definiše broj paketa koji može da primi ili da pošalje, pre nego što dođe do dogovora oko parametara konekcije. Kada je računar ili periferija u režimu slanja podataka, računar je taj koji kontroliše veličinu raspršavanja. Kada je bilo koji od krajnjih USB 3.0 Page 8

10 tačaka konekcije, bilo računar ili periferija, računar može da limitira raspršavanje podataka kranje tačke veze u područiju gde se daje potvrda da je paket bio poslan. Bulk prenos, u osnovi, je dosta sličan sa starim USB 2.0 prenosom. On se koristi kada je potrebno preneti puno podataka. Podaci se pakuju u pakete, i to se radi zbog dve stvari, da se minimizuju greške na manji nivo, i da se podaci mogu lakše preneti u memoriju računara. Paket u Bulk prenosu ima najveću dozvoljenu veličinu od 1024 bajta. Ako se u Bulk prenosu, desi da u prenosu ima više od 1024 bajta, onda svi paketi moraju biti veličine 1024 bajta.. Bulk stream, je nova metoda prenosa koja je bila uvršćena u USB 3.0. Standardna Bulk veza može da prenese jedan protok podataka, tj. stream. SuperSpeed unutar protokolskog sloja, podržava prenos više protoka podataka. Svaki protok dobija svoj identifikacioni broj (SID). Ovakvim sistemom moguće je prenošenje većeg broja podataka, i vitalan je za brzinu SuperSpeed režima. Osnovna namena i karakteristike kontrolnog prenosa podataka, je ostala ista kao i kod USB 2.0 na USB 3.0 standardu. Ona se koristi za regulisanje magistrale podataka, bilo to za USB 2.0 ili za USB 3.0. SuperSpeed ima novinu u ovom režimu prenosa, i to je što ima mogućnost da na najbolji mogući način podrži dostavu kontrolnih prenosa između računara i periferije. Izohroni prenos ima istu elementarnu funkciju u USB 3.0 prenosu, kao i kod USB 2.0. On je namenjen da podrži sistem prenosa, koji je otporan na greške i periodične prenose podataka unutar zadatog intervala koji je unapred specificiran. Razlika SuperSpeed izohronog prenosa, u odnosu na USB 2.0, je u tome što SuperSpeed ne šalje signal koji pokazuje početak prenosa, nego postoji informacija o podešavanju vremena, kad i koji paket bi trebalo da se pošalj, i to se inplementuje pomoću specijalnog paketa, koji se šalje na početku konekcije, taj paket se naziva - Isochronus Timestamp Packets (ITP). Prenosi sa prekidom (interupt) u SuperSpeed režimu, su slični kao i kod USB 2.0 standarda, ali sa manjim izmenama. SuperSpeed prenos sa prekidom, je namenjen da podržava uređaje koji zahtevaju veoma pouzdan metod, da male količine podataka prenesu unutara ograničenog intervala vremena prenosa. SuperSpeed prenos sa prekidom mora da obezbedi sledeće: 1. Garantovano vreme prenosa 2. Garantovan nov pokušaj prenosa u svakom sledećem intervalu prenosa. Svi podaci se šalju kao protok od 8 bitova, a ti bitovi se kasnije konvertuju u 10-o bitni format, sa START i STOP bitovima. Ovaj način kodovanja, pomaže da se smanje uticaji elektromagnetnih smetnji na prenos podataka. Obrnut proces se izvršava na drugom kraju veze, na mesto gde je protok podataka bio poslan,te se 10 bitni podatak pretvara u 8 bitni. Određeni računari imaju problem sa SuperSpeed prenosom, ali to je uglavnom problem zbog loših drajvera, bilo da je to za tu vrstu računara ili operativnog sistema. USB 3.0 Page 9

11 Zaključak SuperSpeed USB 3.0 prenos podataka donosi puno inovacija u oblasti periferija. Njegova nova maksimalna brzina od 5 Gbit/s, doneće i sa sobom mogućnost proizvodnje bržih i pouzdanijih periferija. USB 3.0 će početi masovno da se implementuje u računarima, tek 2013 godine. Sada je slaba podrška USB 3.0 uređaja, do te mere da i najnoviji operativni sistemi, poput Windows 7 operativnog sistema, nemaju punu podršku za USB 3.0 SuperSpeed režim. Windows 8 operativni sistem će imati punu podršku za USB 3.0 standard. Ovaj standard donosi puno inovacija, ipak, u vrlo bliskoj budućnosti, najverovatnije biće zastareo. USB 3.0 Page 10

12 Literatura 1. Universal Serial Bus 3.0 Specification, Hewlett-Packard Company, Intel Corporation, Microsoft Corporation, NEC Corporation, ST-Ericsson, Texas Instruments, Revison 1.0 June 6, USB 3.0 Page 11