УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А

Transcription

1 Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з и н ф о р ма ц и је. По т р е ба з а и з л а з ом, з а а л т е р на т и в ом, н и је ни ка да би ла већа. Про жети осећа јем немоћи, народи се трансформ и ш у у п у к у г о м и л у не п ри ме ћу ј ћ и св е сн у ма н и п у л а ц и ју ко ја с е над њи ма вр ши. По ла ко гу бе сво ја основ на пра ва за гле да ни у оби ље де з и н ф о р ма ц и ја ко је с у си с т ем ск и п р о и з в е де не у ц и љу од р ж а њ а о р г а н и з о в а ног х а о с а в л а да ју ћег си с т е ма. За пад ни свет у мо дер ну епо ху уве ла су три епо хал на от кри ћа ш там пар ст во, ба ру т и компас. Пре именова но у данаш њи контекст пропа ган да (манипулација свешћу), хумани тар не ин ва зи је (коло н и з ац ија) и глобал из ац ија св е у ц и љу т о т а л и т а р не в л а да ви не остат ком све та. Гу тен бер гова штампарска пре са је за по че ла ра циона л и з а ц и ју ме ђу људ ске ко м у н и к а ц и је, т е же ћ и к а ис т и н и к а о свом в рховн о м и д еал у. Гл е д а ј у ћ и и з с а д а ш њ е п е р с п е к т и в е, и д е а л је не с т а о, а л и је ос т а ла т ех но ло г и ја п ре се. Вре ме ном је сва к и а спе кат з а п а д не к у л т у р е би в а о о бл иков а н т ех ноло г и јом ш т а м пе, ко ја је од в ојила чов ек а од т ра д и ц и о на л не к ул т у р не ма т ри це, пок аз ујућ и м у ка ко да сла же по је д и н ца п ре ко по је д и н ца у ма сов ном г ру п и са њу на ц и о на л не и и н д у с т ри ј ске мо ћ и. 1 Пр о и з в од т о г а је Гу т ен б е р г ов чо в е к, л и ше н и с т и не, з а р о б љ е н у т е х но ло г и ји п р е с е, и з које не мо же по бе ћи, али се за сло бо ду мо же из бо ри ти. Пре са је услед на прет ка тех но ло ги је за ме ње на дру гим средс т ви ма ис т е св р хе. Мо де р но ме д и ја т и з о в а но д ру ш т в о не по зна је 1 Марша л Мек л уа н, Еле кт ронск и ме дији и крај к ул т у ре п и с ме но с т и, прев. Ми лош Три фу но вић, Кар пос, Ло зни ца 2012,

2 ви ше т о л и ко р е ч и, ко л и ко с л и к у. С и с т ем е ф ек т а к а ме р е, 2 у ко јем оно што није сним љено каме ром није се ни до го ди ло, об ли ку је на ш у ре ал ност. Из та кве фор ме из би ја је ди но спек такл. Он је ви дљив јер на нај бо љи на ч и н си м у л и ра ре а л нос т. Ст ва ра сл и к у ко ја об л и к у је ме д и ј ск у по ру к у, а и н ф ор ма ц и ја с е п ри ла г о ђа в а да т ом виз уе лном до га ђа ју. Да ти мо ме нат спек та кла по ста је је ди но би тан, без памће ња, без бу дућ но сти. 144 Спекта к л је неп рес тан и говор в ла да ју ћег по ре т ка о са мом се би, ње гов не пре кид ни мо но лог са мо у зди за ња, ау то по р трет тог поретк а у фа зи њ е г о в е по т п у не до м и н а ц и је н а д сви м а спек т и ма ж и в о т а. Ф е т и ш и с т и ч к и п р ив и д ч ис т е о бј е к т и в н о с т и у с п е к т а к у л а р н о м од но с у п р и к р и в а ч и њ е н и ц у д а с е у с т в а р но с т и р а д и о од но с и м а из ме ђу љу ди и из ме ђу кла са: као да не ка дру га При ро да, са сво јим не у м и т н и м з а ко н и м а до м и н и р а ч и т а ви м н а ш и м ок ру же њ ем... С ви мед и ји п р е по ру ч у ју с е в л а д а ри м а по с т о је ћег по р е т к а к а о с р едс т в о з а с п р о в о ђ е њ е п о с е б н и х о б л и к а у п р а в љ а њ а. Д р у ш т в е н а п о д е л а и з р а же н а к р о з спе к т а к л не р а с к и д и в о је в е з а н а з а мо де р н у д р ж а ву тај про из вод дру штве не по де ле ра да, ко ји је у исто вре ме глав ни и нс т румен т к л асне в л ад авине и концен т ри с а н и и з р а з д ру ш т в е н и х по де л а. 3 Спек т а к л је си м у ла ц и ја ко ја ви ше н и је п ред с т а ва не ке т е рит о ри је, не ког р е ф е р ен ц и ја л ног би ћ а, не ке с у п с т а н це. О на је п р о и з вод њ а, по мо ћу мо де ла, не чег с т вар ног бе з по ре к ла и с т варнос т и; не чег на дс т вар ног. 4 Гу би се ра з л и ка ис т и н и т ог и ла ж ног, с т варног и има ги нар ног, а у то ме ле жи дис курс вла сти, у ма сов ној си му лаци ји про па ган де но вог до ба. Њена осно ва по чи ва на ин фор ма ци ји, ба зи це ло куп ног поступка пот чи њава ња. Зна ње и комуни ка ци ја ни су ви ше сми сао ин форма ци ја, ко је, бла го ре че но, ви ше и не ма ју сми сао не го број. Моћ л е ж и у н е о г р а н и ч е н о м г ом ил ању и нф о рм ац ија у м ед ијим а и с и м у ла ц и ји д и ја ло г а к а о на с т а в к у де с т ру к ц и је д ру ш т ве н и х од но са. 5 То је с т рат ег ија ман ип улац ије која г уш и чо ве ко ву сло бо д у на је да н но в н а ч и н и н а ме ће д ру ш т в ено поже љно и пол ит и чк и кор ек тно по на ша ње и ми шље ње. На с т ана к појма п р опаг а нде к а о т ех н и ке ма с ов ног у ве ра в а њ а ве зу је се за пе ри од 17. ве ка, ка да па па Гру гур XV оку пља кон гре 2 Фран сис Бал, Моћ медија, прев. Изабела Никодијевић, Clio, Београд Ги Де бор, Друштво спектакла, прев. Алек са Го ли ја нин, Кам-граф, Београд 2003, Жан Бо дри јар, Си му ла кру ми и си му ла ци ја, прев. Фри да Фи ли по вић, Свето ви, Но ви Сад 1991, 5. 5 Исто.

3 г а ц и ју з а п р о п а г и р а њ е в ер е (d e p r op a g a n d a f i d e) 6 и ства ра име з а де ло в а њ е сви м с р ед с т вим а с а св рхом у в е р а в а њ а, у к љу ч у ју ћ и и цен зу ру као об лик гу ше ња сло бод не ре чи. По грд но зна че ње попри ма тек ка сни је, док се у том пе ри о ду ве зу је за по јам ор га ни зова ног ши ре ња не ког ми шље ња или уче ња, иа ко су ре чи од у век кори шће не као ору ђе за ма ни пу ла ци ју, још од вре ме на ан тич ке Грч ке и со фи ста са њи хо вом ве шти ном убе ђи ва ња, по зна том као ре тори ка. Со фи зам је у том пе ри о ду био си но ним за пре ва ру или ла жну ар гу мен та ци ју. Ан тич ки фи ло зо фи су та ко ђе схва та ли моћ про паган де. Пла тон се за ла гао за једну вр сту тоталне про па ган де, за го вара јући све присутност државе, критикујући демократију и одбијајућ и да п ри х в а т и ле г и т и м но с т по л и т и чке а рт и к у ла ц и је и с ло б од не про мо ци је плу ра ли зма по ли тич ких ин те ре са. Ари сто тел је из у чав а о концепт е с т рат еш ке д рж а вне п р опаг а нде, мех ан изме в ладањ а и тех ни ке др жав ног над зо ра. 7 Ж а н-м а ри До ме н а к де фи н и ше п р о п а г а н д у к а о т е х н и к у ко ја п р им ењује п е т п р а в и л а о б л и ко в а њ а : с и м п л и ф и к а ц и ј у, н а р о ч и т о п е р с о н и ф и ко в а њ е м је д и н с т в е н о г н е п р ија т е љ а, х и п е р б о л и з а ц и ј у, ко јом с е и з о б л и ч а в а ју ч и њ е н ице, о ркес т р ац иј у, пон ав љ ањ е т ако по јед но ста вље них и из об ли че них чи ње ни ца, т ран сфу зи ју, ко ја омог у ћу је п ри л а г ођ ав а њ е р а зл ич ит ој п у б л иц и, и н ај з а д, з а р а з у, ко јом с е по с т и же јед но гл а с је. 8 Мо де р на п р о па г а н да свој ра з вој б е ле ж и о св а ја њ ем с р ед с т а в а з а м а с ов но и нф о р м и с а њ е, ус по с т а в љ а њ ем мо но по л а и кон т р о ле над ин фор ма ци ја ма. У дру штву у ко ме по сто ји мо но пол на ва жне ин фор ма ци је (иде је), не по сто је мо гућ но сти да се ми сли у ал терн а т и в ам а. 9 Монопо л н а и н ф о рм а ц ије омог у ћ а в а м а н и п у л а ц и ју њи ма, по ка зу ју ћи да онај ко по се ду је пра во на ин фор ма ци ју и на ње но ко ри шће ње у ства ри у ру ка ма има сна жан из вор дру штве не мо ћ и. Ц и љ ма н и п у ла ц и је по с т а је кон т р о ла на д све ш ћу одр еђен и х д ру ш т ве н и х г ру па, од в ла че ње па ж ње са с т вар н и х на споредне и л и ла жне дру штве не про бле ме и из јед на ча ва ње исти нитих информа ци ја са ла жним ка ко би се по сти гао нај ве ћи мо гу ћи сте пен друш т в е н е с т а б и л н о с т и з а с н ов а н н а и с т ин а м а в л ад ај ућ и х г р уп а Фи лип Бре тон, И з м а н и п у л и с ан а р е ч, п р е в. М ар иј ан а И в ан ов и ћ, C l io, Бе о град 2000, Phi lip M. Taylor, Mu ni ti ons of the Mind: a hi story of pro pa gan da from the an ci ent world to the pre sent era, Man che ster Uni ver sity Press, Man che ster Ф. Бре тон, нав. де ло, Ђу ро Шу шњић, Р и б а р и љу д с к и х д у ш а, Чи го ја, Бе о град 1995, Исто. 145

4 То по с т а је је д и на п ри х в а тљи в а ис т и на, уо к ви р е на у п р о па г а н д у ко ја ти ме по ка зу је сво ју то та ли тар ну бит. Ва ж а н де о св а ког п р о па г а н д ног де ло в а њ а је и н ф о р ма т и в н и рат ко ји се од ви ја у бор би за ми шље ња љу ди. Са др жи три аспек та са зна ва ње, спре ча ва ње дру гог да до ђе до са зна ња и усме ра ва ња дру гих ка сти ца њу ла жних са зна ња и шест на чи на оп ту жи вање п ро т и в н и ч ке ст ра не за з лоч и не и не дела, п ридавање п ревел иког з н а ч а ја п о је д и н и м д о г а ђ а ји м а, с а т а н и з а ц и ј у и д е х ум ан из ац иј у не при ја те ља, по ла ри за ци ју ти па ко ни је са на ма он је про тив нас, при зна ва ње не бе ске ка зне, као и во ђе ње про па ган де ко ја диск р е д и т у је п р о т и в н и ч к у п р опаг а нд у и све ш т о долази са суп р о тне с т р а не. 11 Ма сов ни ме ди ји у фор ми спек та кла ума њи ли су зна чај разли ко ва ња из ме ђу исти ни тог и ла жног, што омо гу ћа ва да иза оног л а ж ног по с т о ји ч и т а в а п р о па г а н д на о р г а н и з а ц и ја ко ја на с т о ји да по ти сне оно исти ни то у ци љу ши ре ња свог по гле да на свет. Тех н и ке п р о п а г а н де з а сн и в а ју с е н а у з бу р к а в а њу о с е ћ а њ а, с т в а р а њу п р ед р а с у д а, о б л и ко в а њу с т е р е о т и п а и у з не м и р а в а њу г ру п не све с т и. Ко ри ш ће ње де ма г о ш к и х фра за је с т е на ч и н на ко ји с е п р е о бл и к у ју си с т е м и в р ед но с т и д ру ш т а в а ко ји ма је т а по ру к а на ме ње на. Политичка коректност је одличан пример овакве пропа гандне фразеологије која је пра ћена још јед ном тех ни ком стигма ти за ци јом. Сва ко ко се не сла же са про па ганд ном по ру ком доби ја е т и ке т у не п ри ја т е љ а у з по моћ ко је с е де х у ма н и з у је и л а к ше од с т р а њу је. С у п р о т но с т м и ш љ е њ а је од л и ч а н ло к а т о р о сновног о бјек т а п р о па г а н де т о т а л ног не п ри ја т е љ а. К а рл Ш м и т у в о д и по ја м т о т а л ног не п ри ја т е љ а у по л и т и ч к у на у к у ба в е ћ и с е п р о бле мом т о т а л и з а ц и је д р ж а в е и опа сно с т и ма т о т а лног р а т а. 12 О н у в о д и п а р а д и г м у п ри ја т е љ не п ријат е љ која са д р ж и у се би и опо зи ц и је у до ме н у мо ра ла, ес т е т и ке и еко но м и је, одва ја ју ћи до бро и зло, ле по и ру жно, ко ри сно и штет но. 13 Глав на пропагандна активност је про налажење тоталног непријатеља према ко јем ће се иза зва ти нај ве ћи пре зир. Ма сов ни ме ди ји се од лично корис т е Ш м ит ов ом парад и гмом п ријат е љ неп ријат е љ к ако би с т в о ри л и л а ко п р е по зн а тљи в а зн а че њ а ко ја под с т и ч у н ак лоно с т или пре зир код пу бли ке. 11 А л е к с а н д а р Јаз и ћ, Сп о љн оп ол ит и чк а п р оп аг а нд а: а кт ер и и с р е дс т в а, Ма ла књи га, Но ви Сад 2013, Алек сан дар Мол нар, Став Кар ла Шми та о то тал ном ра ту и то тал ном не при ја те љу уочи из би ја ња Дру гог светског ра та, Фи ло зо фи ја и дру штво, 1/ С л о б о д а н В у ко в и ћ, Е т и к а з а п а д н и х м е д и ја: а н т и с р п с к а п р оп аг а нд а де ве де се тих го ди на ХХ ве ка, Из да вач ка књи жар ни ца Зо ра на Сто јановића Инсти тут дру штве них на у ка, Но ви Сад Срем ски Кар лов ци Бе о град

5 Са времен и масовн и мед ији и мају к љу чн у улог у у одређивању подо бн и х и неподо бн и х. Но вине, р ад ио, т е ле ви зи ја и и н т е р не т с у ф о р ме ма с ов н и х ме д и ја ч и ји м к а на л и ма с е п р е но с е п р о па г а н д не по ру ке. Они има ју ди рек тан кон такт са по је дин ци ма на ко је ди ректно ути чу. За то мо же мо ре ћи да основ ни окви ри у ко ји ма се кре ћу п р о па г а н д и с т и је с у ме д и ј ск и. К р и з а де м о к ра т и је и п о с т де м о к ра т с ка е п о х а Ро ма н т и ч на у т о п и ја де мо к р а т и је н и је с е до г о д и л а. Н а р од је на јав ну сце ну сти гао као го ми ла по ре чи ма Гу ста ва ле Бо на. Њег ов а к њи г а Пс и хо л о г и ја го м ил е појасн ила је да појед ина ц не с амо да не ће до би ти оно че му се на дао сло бо ду не го ће би ти по ро бљен но ви м н ит има меког наси љ а. 14 На род је же лео да бу де сло бо дан, а у ме с т о т о г а до де љ е н а м у је уло г а г р а ђа н и н а у кон т р о л и с а ном дру штву. Иде ал де мо кра ти је гу би сво ју ду шу, а са тим и на род гу би душу своју. Оно више није ништа до јато изолованих поједина ца и по ста је оно што бе ше у свом за чет ку: јед на го ми ла... Ис кора чи ти из вар вар ства у ци ви ли за ци ју и д у ћ и за јед ним сном, а потом, чим је тај сан из гу био сво ју моћ, кло ну ти и из у мре ти то је круг ж и во та јед ног на ро да 15 овим ре чи ма Ле Бон за вр ша ва сво ју књиг у, об ја ш ња ва ју ћ и п ро ла знос т и и л у зи ју де мо к ра т и је ка к ва је би ла по н у ђе на. Чо век ко ји је раз у мео де мо кра ти ју као пу ку над град њу мани пу ла тив ном си сте му иза ко јег тре ба да вла да оли гар хи ја био је Едвард Бер најс, отац ПР-а, по знат и по то ме што је био Фрој дов се стрић. Он је у на ро ду ви део го ми лу, и са тим на уму је и ту ма чио де мо крат ске про це се. Сма трао је да го ми лом тре ба да вла да просв е ће н и ко м и т е т ко ји с е с л уж и п р оп а г а ндом к а ко би усме р а в а о ма се у по жље ном сме ру. То је је ди ни из бор ако дру штво же ли би ти де мо крат ско. Упо тре био је ма ни пу ла ци ју и про па ган ду као лег и т и м на сред ст ва вла ст и. Тумач ио је систем као орган изован и хаос ко јим при род но тре ба да упра вља не ви дљи ва вла да, ко ри сте ћи се ме ким по лу га ма вла сти. 16 До ба мо дер не де мо к ра т и је и фе т и ш и за ц и ја пој ма сло бо де н ису до не ли крај про па ган де и истин ску сло бо ду ми шље ња већ су је истин ски уса вр ши ли и пре тво ри ли у огром ну ма ши не ри ју за ман и п у л а ц и ју, ко ја ви ше н и је п у ко по л и т и ч к а не г о св е о бу х в ат на 14 Сло бо дан Ре љић, Ме ди ји и Тре ћи свет ски рат сма трај те се мо бил и с а н и м, Ca te na mun di, Бе о град 2016, Гу став ле Бон, Пс ихолог ија гоми ле, п рев. Ж ива н Ж иванови ћ, А лг орит а м, Бе о град 2005, С. Ре љић, Ме ди ји и Тре ћи свет ски рат,

6 на се ља ва сва ку по ру дру штва. У ра ту ин фор ма ци ја ма до шло је до мар г и на л и за ц и је сло бо де м и ш ље ња, д и ја ло г а, би ло ка к ве ра з ме не иде ја ко је не спа да ју у вред но сни мејнстрим. Обез бе ђе на је то тал на кон тро ла то ко ва ин фор ма ци ја, јер ви ше се не ра ди о спо ља на мета ној ма ни пу ла ци ји ово је већ ве о ма до бро во ђе на то та ли тар на кул ту ра ко ја има за циљ да про из во ди по кор ност. 17 У та квој де мо кра ти ји сло бода меди ја је пу ки мит. Ин фор миса ње г ра ђа на ка ко би он и до не л и сво ју м и сле ћу од л у к у не по с т о ји, њи хо в а уло г а је де з и н ф о р ма ц и ја, з бу њи в а њ е, р а з в л а че њ е па ж њ е и усме р а в а њ е к а си с т ем ск и по же љ ном м и ш љ е њу. 18 Че т в р т и с т у б де мо к ра т и је л и ч и на оне да в но за бо ра в ље не и ра с па д н у т е а н т и ч ке гра ђе ви не чи је се свр хе ни ко ви ше не мо же се ти ти. 148 Сло бо да ин фор ми са ња је кор пус гра ђан ских пра ва: на сло бод у м и с л и, с ло б о д у и з р а ж а в а њ а м и с л и, с ло б о д у ш т а м пе и д ру г и х об лика јавног обавештавања, право на (исти ни ту, пот пу ну и бла говре ме ну) ин фор ма ци ју без об зи ра на гра ни це и сред ства ин фор миса ња, као пра во да се бу де оба ве штен и пра во да се зах те ва ин форм а ц и ја, п р а в о д а с е у п у т и к ри т и к а и т р а ж и о б ја ш њ е њ е по с т у п а к а др жав них ор га на, пра во на од го вор и на ис прав ку, те пра во да се не бу де у з не м и ра ва н због свог м и ш ље ња. Ове сло бо де су фор м ул исане и г а ра н т о в а не у ме ђу на р од н и м док умент има, поп у т Ун иве рз а лне де кла ра ци је о људ ским пра ви ма, Европ ске кон вен ци је о људ ским пра ви ма, Ме ђу на род ног пак та о грађанским и политичким правима. Али сва та сјај на кон струк ци ја пре тво ре на је у го ми лу фра за и спи сак ле пих же ља. 19 Но ам Чом ски је у свом ин те лек ту ал ном ра ду об ја снио прел а з а к де мок р а т и је с в ла дањ а на ман и п у л и с а њ е. 20 Обич на де фин иц ија де мо к р а т и је з а сн и в а с е на кон цеп т у по ко јем демок р атско друштво на сми слен на чин уче ству је у реша вању вла ститих послова, а сред ства ин фор ми са ња су отво ре на и сло бод на. 21 Ра з ви ја с е и деа л од л у ч ив ањ а целок у пне з аједн ице, к а о и једнакос т и п рав а у у ч е с т в о в а њу. Та к в а о р т о д о к с и ја о с т а л а је н а н и в оу у џ б е н и к а, а ре ал на алтернатива јесте тотална кон трола маса под велом демок ра т и је, ко ју би смо за и с т а мо гл и дефин и са т и ка о по л и т и ч к и об л и к 17 Ноа м Чом ски, Кон т ро ла ме ди ја: спек т а к у лар на до с т и г ну ћа п ро п а ган де, прев. Мир ко Би жић, Ру би кон, Но ви Сад Сло бо дан Ре љић, Кри за ме ди ја и ме ди ји кри зе, Слу жбе ни гла сник, Београд С. Ре љић, Ме ди ји и Тре ћи свет ски рат, С. Ре љић, Кри за ме ди ја и ме ди ји кри зе. 21 Н. Чом ски, Ко н т р о л а м е д и ја.

7 д и к т а т у р е нов ц а. 22 Ти ме уоч ав а мо М а нх ајмо ву де мо к р а т ск у р е ал ност у ко јој је бо гат ство кључ но мери ло, а политичком демокра ти јом упра вља оли гар хи ја ко ја има за да так да усме ра ва ма се у по жељ ном сме ру. 23 О т к ри в а њ ем ме д и ј ск и х с р ед с т а в а ко ји ма с е мо же к р о т и т и и усме р а в а т и ене р г и ја ма с а е л и т е н и к а да не ће о с т а ви т и т о о ру ж је, а демок р ат ија с е с т а л но ис п р а ж њ а в а од о снов ног см и с л а. Њ е н и прин ци пи, слобо де, ње не при влач но сти по ста ће средства манип у л а ц и је. 24 Тех нолог ија в ла да њ а з а д р ж а в а де мо к рат ск у ме т о д у, сп р ег ом вла сти и гла са ча. По ли ти ча ри су ту да сти чу гла со ве и си му ли рају из бор. Пред ста ва без њих не би мо гла да се одр жи, на рав но уз оба ве зан на род, са ја сно од ре ђе ном уло гом по сма тра ча. У та квом времен у кован ица в ла да в и на на ро да под ле же тех н и кама које веома бр зо де лу ју на др жав не струк ту ре и сло бо ду из бо ра на ро да сво де на ода бир ли ца са по сте ра ко ја ће њи ма вла да ти. По кор ност се ја вља у из бо ру, и ту оче ки ва ња про ме не пре ста ју. Под ри в а се де мо к ра т и ја и т е ж и с т в а ра њу но ве ол и г ар х ије. У та к вом д ру ш т ву, де мо к ра т и ја мо же би т и са мо п ри ви д. Чак и у овом т р е н у т к у, п р е т п о с т а в ке т а к в о г с т ањ а с т в ар и м ожем о в ид ет и у про па ган ди. Ка да је реч о др жав ној про па ган ди, ту ви ше не ма ни г о в о р а о де мо к р а т и ји. 25 По бе ђу је она стра на чи ја је про па ган да највише т ехн и чк а, нај в е ш т и ја и нај и н т ен зи в н и ја, и ко ја на о снову т о г а до би ја најви ше гла с о в а. Тех н и ке п р о па г а н де ри ба ре људ ск и м ду ша ма и омо гу ћа ва ју функ ци о ни са ње по рет ка пре ру ше них дикта ту ра који се и да ље зо ве де мо крат ски. Илу зи ја се одр жа ва ин тензи в н и ји м у б еђив ањ ем. 26 У т акозв а н и м демо к ра т и ја ма, п р о па г а н да мо ра би ти све ин тен зив ни ја да би до ми ни ра ла над ри ва ли ма. Та ко по с т а је св е под м у к л и ја. 27 Р и т у а л и з а ц и ја де мо к р а т и је ову по л а ко р а з ма ђи ја в а и у в о д и на с у епо х у по с т де мо к р а т и је, у ко јој ау т о ри т а р н и р е ж и м и в л а с т и по ста ју све по пу лар ни ји и по жељ ни ји. По тре бу за сло бо дом си мул ак ру м де мок р а т ије не мо же да з адов о љи. Пов ећ ана несиг у рно с т п оје д и н ц а, с и с т е м с к а к р из а, р а з ар ањ е и нс т ит уц иј а и м ед и јс ко г у ше њ е с ло б о де, до в о де до пе р ма нен т не не с т а би л но с т и. Ун у т а р 22 М и л а н М и л е н ко в и ћ, Н а ц и ј а и д ем ок р ат и ј а, h t t p: // m i l a n m i l e n ko v i c. c o m / /01/ 2 4 /n a c i ja -i- d e m o k r a t i ja /. 23 С. Ре љић, Кри за ме ди ја и ме ди ји кри зе. 24 С. Ре љић, Ме ди ји и Тре ћи свет ски рат, Жак Елил, Те х н и ка и л и Ул ог ве ка, Анар хи ја / Блок 45 и Брат ство из Ерво на, Бе о град 2010, С. Ре љић, Ме ди ји и Тре ћи свет ски рат. 27 Ж. Елил, нав. де ло,

8 та к вог систе ма по ла ри за ци ја д ру штва и за о шт ра ва ње односа између раз ли чи тих дру штве них гру па све су ви дљи ви ји. Де мо к рат ија, ис т о ри ј ск и услов љ ена т а ко да с е де фи н и ше к а о л и б е р а л на де мо к р а т и ја, ис т и че ма с ов но у че ш ће на и з б о ри ма к а о гла в н и ви д по л и т и ч ке а к т и в но с т и, ог р ом н у с ло б о д у з а ло би р а њ е и фор му по ли ти ке ко ја из бе га ва да се ме ша у ка пи та ли стич ке еконо ми је. Вре ме ном, ни зак праг оче ки ва ња од ова кве фор ме де мократије доводи до креирања атмос фере задовољства успоном постде мо к р а т и је. 28 И де ја в ла да ви не на ро да по ла ко би ва п ре ва зи ђе на. По л и т и ч к и свет, не спо собан да се врати на раније по зи ци је вла сти и по што ва ња, не спо с о ба н да р а з а зна ш т а з а п р а в о с т а нов н и ш т в о т р а ж и, на л а зи уто чи ште у оп ште по зна тим тех ни ка ма са вре ме не по ли тич ке ма нип улац и је, ко је п ру жа ју све п ред но с т и ко је о т к ри ва ње ра с по ло же ња јав ног мње ња но си са со бом, без мо гућ но сти да бу де у при ли ци да сам кон тро ли ше про цес. Тај по ли тич ки свет та ко ђе опо на ша мет о де д ру г и х све т о ва ко ји су по у зда н и ји и са мо у ве ре н и ји у по гле д у вла сти тог иден ти те та: свет шоу-би зни са и свет мар ке тин га. 29 По ли тич ка пред ност је да та они ма ко ји же ле да се вра те на н и во и з п р едемок ратске п р о ш лос т и, н и к а ко не он и ма ко ји с е б о р е да сма њ е не јед на ко с т и у д ру ш т ву. С у ш т и н ске по с ле д и це ов а к в ог ста ња по ста ју ви ше не го очи глед не. 150 Со ци јална држава се постепено сво ди на огра нак ко ји се за лаже за оства ре ње са мо ма лог де ла, а не чи та вог спек тра универзалн и х г р а ђ а н ск и х п р а в а ; си н д и к а т и по с т о је н а м а р г и н а м а д ру ш т в а ; уло га др жа ве као по ли цај ца и су ди је до би ја по но во ис так ну то мес т о; ја з и з ме ђу б о г а т и х и си р о м а ш н и х р а с т е; опо р е зи в а њ е с е м ањ е р е д и с т рибуир а ; по л и т и ч а ри р еаг ују п рв енс т в ено н а б риг е ш ач ице в о де ћ и х п р ед у з е т н и к а ч и ји с е п а ри к у л а р н и и н т е р е си п р е т в а р а ју у ја в н у пол ит ик у ; си р о м а ш н и пос т епено у з им ају св е м ањ е и м ањ е у че ш ћ а, п а ч а к и не гл а с а ју, в р а ћ а ју ћ и с е св о је в о љ но н а по зи ц и ју на ко јој су би ли у пре де мо кра ти ји. 30 По с т а је мо св е до ц и од у м и р а њ а де мо к р а т и је. Ау т о ри т а ри з а м до би ја но ву ва ло ри за ц и ју у време н има демок ратског расула. Услед убр за не мо дер ни за ци је, за рад бр зих ра ди кал них и нео п ход них рефор м и ко је н и су по п у лар не, зара д хо мо ген изац ије и одбране зем ље, д р ж а в е, н а р о д а, з а р а д р е ш а в а њ а к р и з е л е г и т и м и т е т а и л и к р и з е 28 Ко л и н К р а у ч, По с т д е м о к р ат ија, прев. Ми ла на Ђу ра ши нов, Кар пос, Ло зни ца Исто, Исто, 38.

9 и н с т и т у ц и ја, зара д об ра ч у на са не т ра н спа рен т н и м об л иц има моћ и ко ји зло у по тре бља ва ју де мо крат ске и тр жи шне сло бо де за успостав ља ње соп с т ве н и х мо но по ла, за ра д су о ча ва ња са ра зн и м об л и ц и ма еко ном ске к ри з е, к а о ш т о је, р е ц и мо, к ри з а з а д у же но с т и з е м љ е, 31 ау тори тар не мере делују све привлачније пу ку из ба че ном из де мократ ског стро ја. У ова квом схва та њу ре жи ма вла да ња на род уви ђа да кла сич ни по л и т и ч к и об л и ц и, п ре ко који х су он и мо гл и да искаж у свој поглед на дру штво и да ути чу на про ме не, ви ше не по сто је. По ли тич ке пар ти је ста вља ју се у слу жбу ка пи та ла, тач ни је ре че но кор по ра ција, ч ије и нт ересе сп р оводе бе з и зузет а к а, а обећ ањ а дат а бирач има пре ви ше бр зо за бо ра вља ју по сле из бо ра. Свој основ ни циљ поб о љ ш а њ е ус лов а ж ив от а г р ађ ан а у н ут а р св оје д рж ав е он и с у и з г у би л и, под р е ђу ју ћ и с е корпо р ат и вн и м же љ а ма. К а ко св е т о не би било оч иглед но, би ла и м је по т р е б на и де о ло г и ја ко ја ће св ојом п ре на гла ше ном ху ма но ш ћу одли ч но замаск и рати њихово деловање. Лев и л иб ер ал из а м с е у к л о п и о у њи хо в у п о т р е бу, п р е в а з и л а з е ћ и д о м е н п о л и т ике, д е л у ј у ћ и н а с в а ко м ко р а к у, п о с е б н о у к у лт ур и, п р е ко с а в р е ме н и х ма с ов н и х ме д и ја. Ин тер нет и моћ ко му ни ка ци је По ја ва и нтер не та усло ви ла је, че сто не к ри т и ч к и, ра з не по ма ло уто пијске погледе о мо гућ но сти ма ре ша ва ња на го ми ла них дру штвених про бле ма с кра ја 20. и по чет ка 21. ве ка. Та ко је овај но ви, умрежен и све т ком пју т е ра био виђен ка о послед њи спа си ла ц по су с т а ле г р а ђа н ске па р т и ц и па ц и је и д ру ш т в е ног а н г а ж ма на. 32 Сма тран је но вим ко му ни ка ци о ним про сто ром за ши ре ње плу ра ли зма мишљења. Оптимизам је лагано сп лашњавао, како до к ру п ни х д ру ш тве ни х п р о ме на н и је до ла зи ло. О но з а ш т а с е п р ос т ор и нт е рнет а пок аз а о спо с о б н и м је с т е по т ен ц и ја л да м ул т и п л и ц и ра по л и т и чке р есу рс е (кроз њихово ефикасније ширење, већом брзином, ка широј публици и по ма њој це ни), као и да пер ма нент но раз ви ја но ве апли ка ци је з а по л и т и ч ко де ло в а њ е. 33 Ин тернет функ ци о ни ше као сред ство ин фор ми са ња, као ко муни ка ци о ни ка на л и као јав на сфе ра од но сно ко м у ни ка тивни п ростор у друштву кроз ко ји цир ку ли шу ин фор ма ци је, иде је, де ба те и фор 31 М и ш а Ђу р ко в и ћ, Та м н и ко р и д о р и м о ћ и: п у т е в и с а в р е м е н е п о л и т и ч ке т е о р и је, Цен тар за из у ча ва ње тра ди ци је Укро ни ја, Бе о град 2013, Далибор Петровић, Специфично сти политичког деловања у сајбер -прос т о ру, По ли тич ки екс тре ми зам у сајбер - простору Србије, збор ник, ур. Ја дранк а Је л и н ч и ћ и С н е ж а н а И л и ћ, Це н т а р з а р а з в ој ц и в и л н о г д р у ш т в а, З р е њ а н и н 2013, Исто,

10 м и р а с е пол и т и ч к а в о љ а. О н с е р а зуме и к а о т ехнолог ија з а по с р е до в а ње у и н т е р пе р с о на л ној ко м у н и к а ц и ји ко ја на с т аје у к рил у д р у ш т ав а у с п ец иф и чн о м и с т о р и ј с ко м т р е н у т к у к а о п р о и з в од ра ди кал не фа зе мо дер ни за ци је, од но сно гло бал не дру штвене трансфор ма ц и је ко ја се у бр з а в а у по следњ ој чет в рт ин и 20. век а. 34 Претход не т ри де це н и је по к а з а ле с у д а и н т е р не т п р ед с т а в љ а но ву и моћ н у а л т е р на т и в н у по л и т и ч к у а р е н у з а о р г а н и з о в а њ е ма р г и на л и з о в а н и х по л и т и ч к и х о р г а н и з а ц и ја. 35 Ин тер нет је ус пео да ома со ви дру штве ну ин тер ак ци ју и ко муни ка ци ју. Ње го ва исто ри ја озна че на је бор бом за ма сов ност и ве ћу пар ти ци па ци ју љу ди. У са мим ко ре ни ма са да већ на и ла зи мо на ре ал ну, не вир ту ел ну бор бу на жи вот и смрт (при мер за то је аме ричк и ма ри на ц Бр е д л и Ме н и н г, ко ји с е с у о ча в а с а ви ше де це н и ј ском за твор ском ка зном због ода ва ња ин фор ма ци ја Wi k i le aks-у, а ли ни је је ди ни ту су и до бро по зна ти Џу ли јан Асанж и Едвард Сно у ден, ко ји с е к ри ју по к у ша в а ју ћ и да и зб егн у и зручењ е в л ас т има СА Д ), из ме ђу он и х ко ји на с то је да сач ува ју сло бо да н д у х сај бе р -п ро с то ра и оних ко ји на ње му же ле да ус по ста ве апа ра те кон тро ле и ма нип у ла ц и је. 36 На тај на чин се ин тер нет ви ди као моћ на ин фор ма ционо -ко м у ни ка ци о на тех но ло ги ја ко ја омо г у ћа ва да од ре ђени п роцеси бу д у вид љивији, понека д мож да и подстакн ут и, а често ефикасн ије ор г а н и зо в а н и и сп р о ве де н и. Ме ђу т и м, са м и ис хо д и не ће з а ви си т и од тех но ло ги је, већ нај п ре од њи хо вих но си ла ца и м ре жа ко је г ра де. 37 Мре же 38 су комп лексне ст ру кт уре ком ун икац ије које су саг рађене око ни за ци ље ва ко ји одр жа ва ју је дин ство свр хе и флек си билно с т и з в р ше њ а, п ри л а г о ђав а ју ћ и с е ок ру же њу у ко јем опе ри ш у. 39 Пред ност ових струк ту ра је сте у флек си бил но сти, при ла го дљи вости и спо соб но сти мре жа да се пре фи гу ри шу ту се кри је њи хо ва с н а г а. Ув од е н ов е а кт ер е и н ов е с а д р ж а је у п р о ц е с д р у ш т в е н е о р г а н и з а ц и је, у з р е л а т и в н у ау т о но м и ју ко ја по с т о ји к а да је р еч о цен т ри ма мо ћ и Да л и б ор Пе т р о ви ћ, Д р у ш т ве нос т у до ба и н т е р не т а: с т у д и ја ко м у н и к а ц и о н е у п о т р е б е и н т е р н е т а у С р б и ји, Ака дем ска књи га, Но ви Сад 2013, Д. Пе т ро ви ћ, Спец ифи чнос т и пол ит и чког деловањ а у сајбе р -п рос т ору, Исто, Исто, И н т е р не т у т и че и на т ра н с ф ор ма ц и ју и н т е р пе р с о на л н и х в е з а г ра де ћ и м р е ж у ко ја о б е з б е ђу је д р у ш т в е н о с т, п о д р ш к у, и н ф о р м а ц и је, о с е ћ ај п р и п а д н о сти и дру штве ни иден ти тет. Ства ра се но ви обра зац мре жне дру штве но сти јед н а в р с т а у м р ежен о г и нд ив ид уал из м а. Д. Пе т р о в и ћ, Д р у ш т в е н о с т у д о б а и н т е р н е т а, Ма ну ел Ка стелс, Моћ ко му ни ка ци ја, прев. Ти ја на Спа сић и Ђор ђе Трајко вић, Clio, Бе о град 2014, Исто. 152

11 Д ру ш т в е н и к а п и т а л је не р а с к и до в о по в е з а н с а д ру ш т в е н и м мре жа ма јер по ве зи ва ње људи пре ко мре жа је сте јед на вр ста друштве ног ка пи та ла. Он се не на ла зи у не по сред ном вла сни штву поје д и н ц а в е ћ ле ж и у од носи м а ко је појед ин а ц г р ад и с а д руг и м по је дин ци ма, да к ле у ко ре њен је у д ру штве ној м ре ж и 41 ко ја је об лико ва на и кул ту ром, с об зи ром на то да она ути че на сва ку дру штвену тво ре ви ну, па ти ме и на ин тер нет. По јам кул ту ре у овом слу чају се ви д и као ск у п вред но с т и и веровања који обл ик ују понашање. И н т е р не т је о б л и ко в а н мејнс т ри м к ул т у р ом, а л и и кон т р а к ул т у ром, за ко ју се сма тра да је осно ва сај бер-про сто ра, 42 бу ду ћи да инт е р не т в е ћ де це н и ја м а п р ед с т а в љ а у т о ч и ш т е и де ја м а које н ис у део вла да ју ћег мејнстри ма. Кул тур ни рат и ал тер на тив ни ме ди ји Јед но од глав них под руч ја у ко ји ма мо же мо ви де ти ау торитарно с т да на ш њи х в ла да ју ћ и х р еж и ма су сав ре мен и мас овн и мед ији, ко ји ус лед по т р о ше но с т и св оји х п р оп а г а н дн и х с ад рж аја дел ују св е т о т а л и т а р н и је, од с т ра њу ју ћ и не ис т о м и ш љ е н и ке и з ме д и ј ског про сто ра. Си стем ви ше не мо же под не ти кри ти ку, ко ја је у овом т р е н у т к у и с т и н с к и н е п о же љн а и с в ак а п обун а п р от и в ов ак в о г си с т е ма в о д и к а ма р г и на л и з а ц и ји по бу њ е н и к а. Цен тар су ко ба је си стем вред но сти, што нас во ди до фе но ме на ко ји се зо ве к ул т у р н и рат. Пол ит и чка ел ита, услед не мо г ућ но ст и да по д р ж и и де је ко је не од го ва ра ју на ло зи ма вред но сног мејнст рима и свеп ро ж и ма јуће пол ит и чке корек тнос т и, пов лач и се у вредносн и м п ит ањима, док д руг ач ије орг ан и з ов а не сна г е п р е у зи ма ју т о по љ е бор бе. Цен т ра л ни та лас су коба почиње шездесет и х година вел ик и м гло ба л ним успо ном ле ви чар ск и х потк ул т ура, пок рета и и деологија, за тим хе до низма, промиску и тета, културе дро га и сва ко вр сног перми си ви зма се дам де се тих, што иза зи ва сна жну кон зер ва тив ну ре акц и ју о са м де сет и х. У последње д ве децен и је, по се б но у СА Д, ја сно се по низу д руштве ни х пи та ња уо ча ва ју два твр до у шанчена фронта ко ји се спо ре око вред но с т и, по л ит ика, ж иво тн и х ц иљева и нач ина пре зен та ци је сво јих иде ја и по тре ба у јав ном про сто ру. 43 Тер мин кул тур ни рат по ти че из не мач ке исто ри је, из перио да , ка да се под име ном Kul tur kampf од ви ја ла оштра 41 Д. Пе тро вић, Д р у ш т в е н о с т у д о б а и н т е р н е т а, М ир ос л а в Кев еж д и, С п ец и ф и ч н о с т и с а јб е р - п р ос т ор а с о бз ир о м н а иде о ло шко -по ли тич ки екс тре ми зам, По ли тич ки екс тре ми зам у сајбер - прос т о р у С р б и је, М иша Ђу рко ви ћ, Сли ка, звук и моћ: огле ди из поп-по ли ти ке, МСТ Га јић, Бе о град 2009,

12 б орба и з ме ђу к а н це ла ра Би зма р к а, ко г а с у по д р ж а в а л и л иб ерал и, и к а т о л и ч ке ц р к ве у Не мач кој и њ ој бл иске парт ије Цент ра. С укоб се од вијао између верника традицио на ли ста и се ку лар них ре форма т о ра око н и за д ру ш т ве н и х п и т а ња. 44 По ја м се по но во по п у ла ризу је деведесе т и х г о д и на Х Х ве ка у СА Д, п ре ко ре п у бл ика нца Пета Бју ке не на, ко ји је ти ме же лео да упо зо ри аме рич ку јав ност на аген ду К л и н т о но в е а д м и н и с т р а ц и је, см а т р а ју ћ и је и з у з е т но оп асном и ду го роч но ра зор ном по аме рич ко дру штво. Основ на пи та ња око који х т ра ју ра с п раве и сукоби јесу а б ор т ус и р еп р од у кт и вна п рав а, су коб око пре да ва ња кре а ци о ни зма и ево лу ци је у шко ла ма, фе мин и з а м, т е ле сно к а ж њ а в а њ е деце, п рав о на пос едов ањ е и у пот р ебу оруж ја, хо мо сек су а ли зам и исто пол ни бра ко ви, ими гра ци ја и мулт ик улт урал и за м, пе р м и си в нос т у д ру ш т ву, по л и т и ч ка корек тнос т, е у т ан азија, од в ојено с т ц р к в е и д рж ав е, ист р аж ив ањ е м ат и чн и х ће ли ја и смрт на ка зна. 45 Сло бо дан Ан то нић на во ди три раз ло га због че га се реч рат у ов ом кон т ек с т у у по т р е бљ а в а: 1. За ра д и ка л н у к ул т у р н у ел и т у по сто ји ја сна по де ла по на че л у п ри ја т е љ не п ри ја т е љ. На ра в но, т о не зна ч и да не по с т о је и д ру г и у че сн иц и к улт у р ног ж и во т а к а о ш т о су не о п ре де ље н и, не све сн и оног а ш т о се збива, т а кт и чк и савезн иц и, неп ријат ељи по д руг ој ли ни ји, итд. Ипак ли ни ја фрон та по сто ји, а ка да год до ђе до суко ба до ста по у зда но се мо же ре ћи ко ће се по ја ви ти на јед ној, а ко на дру гој стра ни. 2. Не при ја тељ се стра сно, го то во свим би ћем мр зи. Мр зе се з а п ра во в р ед но с т и (в р л и не) до ко ји х је њ е м у с т а ло. Мр ж њ а је че с т о оп с е си в н а, а гл а в н и не п ри ја т е љи по с т а ју з а м р зи т е љ е и з в о ри ш т е н ај ч у до ви ш н и ји х фи кс -и де ја. 3. Из те стра сне мр жње про из и ла зи же ља да не при ја тељ бу де у н иш т ен, да г а једнос т а вно не буде. У не мо г ућ но с т и да се сп р о ве де ис т р е бљ е њ е њ е г о ви х и де ја, в р ед но с т и, п а и љу д и, же л и с е њи хо в о по н и жењ е. И де је и љу д и с е и зв рг ав ају си мб ол и чк и м и с т в арн и м и з ру г и в а њи м а, по н и ж а в а њи м а (...) Са др жај кул тур ног ра та, да кле, је сте по ри ца ње или ни по да штава ње од ре ђе них кул тур них вред но сти, а ње гов глав ни об лик је по нижа ва ње, исме ва ње, ц и н и зам, у од но су на глав не си м бо ле и носиоце Исто, Исто, Сло б о да н А н т о н и ћ, Кул т у р н и ра т у Срб ији, З ав од з а у џб ен ике, Б еог р а д 2008, Исто. 154

13 Пи та ње ко је сле ди је сте а ко во ди кул тур ни рат? У САД реч је о де лу дру штве не, кул тур не, ме диј ске, ака демске, па и по ли тич ке ели те. Ње ни при пад ни ци нај че шће се на зи вају ра д и к а л и ма и л и п р о г р е си ви с т и ма, док с е на су п р о т њи х налаз е т ра д и ц и о на л и с т и и л и кон зе р ва т и в ц и. 48 Из ра з по с та је део а ме ри ч ког ја в ног ж и во т а са к њи г ом с о ц и о ло г а Џеј мса Х а н т е ра Кул т у р н и ра то ви: бор ба за де фи ни ци ју Аме ри ке (1991). Не ду го по сле об јав љи ва ња к њи г е Бју ке нен ис т и че зна чај ове си н т а г ме и она по с т а је к љу ч но ана л и т и ч ко ору ж је у ана л и зи су ко ба у са вре ме ној к улт ури, по ли ти ци, на у ци, па и дру штву уоп ште. 49 Су коб за по чи ње ше зде се тих го ди на 20. ве ка, аме рич ком култур ном револуци јом и на па дом на тра ди ци о нал не вред но сти амери чког д ру ш т в а. У т ом пе ри о д у до ла зи до б ор б е око и нс т ит уц ија. Про г ре си ви с т и по ла ко п ре у зи ма ју к ул т у р не, обра зов не и мед и јске ус т а но ве, ос т ва ри в ш и по бе д у у до ме н у к ул т у ре. За т и м, т о ком де ве де се тих го дина 20. ве ка, за вре ме вла да ви не Клин то но вих, осваја ју и по л и т и к у. 50 Прак тич ном при ме ном Грам ши је вог пој ма ду гог мар ша кроз и н с т и т у ц и је, п р о г ре си в не с т ру је о сво ји ле су к ул т у р н и и мед и јск и про стор САД и ти ме обез бе ди ле ду го го ди шњу власт. Ге не зу осваја њ а в л а с т и Бју ке нен ви д и у ем и г р а ц и ји Ф р а н к фу р т ске ш ко ле у СА Д. Те о риј ск у по с т а в к у за к ул т у р н у ре во л у ц и ју на лази у дел има Лу ка ча и Грам ши ја, ко јег на зи ва нај ве ћим марк си стич ким стра тегом 20. ве ка. Бју ке нен је ви део Лу ка ча као за чет ни ка ми сли о култур ној ре во лу ци ји. Лу кач је, по Бју ке не ну, пр ви уви део да се ре вол у ц и ја на За пад у мо же до г о д и т и је д и но к ул т у р н и м т ер оризмом и по н и ш т а в а њ ем с т а ри х в р ед но с т и. 51 Грам ши је, на том тра гу, сма тра Бју ке нен, ми слио да кул турна ре во лу ци ја не мо же да се на мет не од о зго, већ тре ба да се ме ња д у г и м мар шем к р оз и н с т и т уц ије у ме тно с т, фи л м, поз ориш т е, шко ле, ко ле џе, се ми на ре, но ви не, ча со пи се, ра дио, ка сни је те леви зи ју и о с т а л а т ех но ло ш к а с р ед с т в а. 52 Он је за о би шао кла сич ну марк си стич ку те о ри ју, ко ја ин си сти ра на го лој до ми на ци ји оружа не си ле и дру гим об ли ци ма др жав не при си ле. По ње го вом миш љ е њу, в а ж н и ја је хе г е мо н ис т и ч к а в ла давина на сви м с ект орима про сто ра мо ћи. Про стор кул тур не де лат но сти је као и про стор оп ште обра зов не по ли ти ке или ме диј ске сфе ре у осно ви ди на 48 Исто. 49 Слободан Антонић, Демонтажа културе, Ca te na mun di, Бе о град С. Ан то нић, Кул тур ни рат у Ср би ји. 51 П а т ри к Бју ке нен, Ф ра н к фу р т ск а ш ко ла и л и к а ко је св е т ск а р е в о л у ц и ја п о ко р и л а З а п а д, ht t p: // w w w. s t a n d a r d. r s /i s t o r i ja / B5. 52 Исто. 155

14 мич но под руч је на ко ме раз ли чи те гру пе стал но во де бит ку за хег е мо н и ју. По п р а ви л у по б е ђу ју нај б о љ е о р г а н и з о в а не г ру пе, а не гру пе чи ји су зах те ви на пра вед ни ји или нај о бјек тив ни ји. 53 До ла ском Франк фурт ске школе у САД започиње развој крит и чке м и с л и ко ја је до в е л а у п и т а њ е т р а д и ц и о н а л не в р еднос т и аме рич ког дру штва. Те о дор Адор но, Макс Хорк хај мер, Ерих Фром, Ви л хе л м Рајх и т а д а т ек д и п ло м и р а н и с т у ден т Хе р б е т М а р к у з е (ка сни је пер ја ни ца и за штитно лице културне револуције) успоставља ју но ву Франк фурт ску шко лу у Њу јор ку и кре и ра ју сво ју крит и ч к у т е о ри ју ко ја је до в е л а у п и т а њ е о снов не е ле мен т е з а па д не кул туре, укључујући хришћанство, капитализам, ауторитет, пород и ц у, п а т р и ја р х а т, х и је р а р х и ј у, м о р а л, т р а д и ц и ј у, с е к с у а л н о у з д р ж а в а њ е, па т ри о т и з а м, н а ц и о н а л и з а м, на с ле ђе, е т но цен т ри з а м, кон вен ци је и кон зер ва ти ви зам. Користе ћи се ме ха ни зми ма кри тичке те о ри је, за кљу чу ју да је аме рич ко дру штво ра си стич ко, сек си стичко, кс еноф оби чно, хомоф оби ч но, а нт и с е м и т с ко и ф а ш и с т и ч ко. 54 О т у д а н а с т а ј у д а н а с в е ћ ч у в е н е к о в а н и ц е п о л и т и ч к и к ор е к тн о г је зи к а. Аме рич ка ин те лек ту ал на ели та при хва ти ла је ова кав пост марку зе ов ски по глед на свет, за у зе ла ра ди ка лан став у по ри ца њу трад и ц и о н а л н и х к у л т у р н и х в р ед н о с т и и и з о п ш т и л а и з м ед и јс ко г про сто ра сва ку ин те лек ту ал ну ми сао ко ја је мо гла до ве сти у пи тање њи хов sta tus quo. Не с т а н ком д и ја ло г а по ри ца л а с е и де мо к р а ти ја. Дру штво је по ла ко све ви ше кли зи ло у је дан флу ид ни об лик пос т де мо к ра т и је у ко јој је до ве де на у п и та ње са ма су ве рена д р жа ва на ци ја. На ци о нал не др жа ве по ла ко гу бе бит ку у бор би са над нац и о на л н и м ко р по р а ц и ја ма, а де мо к р а т и ја с е св о д и на по л и т и ч к и о бл и к дом инац ије к ру пног к ап и т ала, где јед на ко с т по с т а је м и т, а упра вља ње је да то у ру ке оли гар хи је ко ја има за да так да ма се усмера ва у по жељ ном сме ру. Су ве ре ност др жа ве се бу ши из ну тра. Ин те ре сне гру пе гло бали стич ког ка пи та ла си стем ски ра де на сла бље њу на ци о нал не др жаве. И н те ре сне г ру пе из обла ст и ка п и та ла по ве зу ју се са и н те ре сн и м гру па ма из обла сти гло бал не политике. Њи ма се при дру жу ју и идеоло зи ко смо по л и т ске де мо к ра т ије и и н те р на ц и о на л не д р жа ве из ре до ва гло ба л не ака дем ске и ме диј ске ели те. За јед но, они чи не сна г у ко ја м р ви д р жа ве ма ли х и не до вољ но ра з ви је ни х д ру шта ва. 55 Д р жаве се пре тва ра ју у те ри то ри је, осло бо ђе не те ре та су ве ре ни те та. 53 М. Ђур ко вић, Сли ка, звук и моћ: огле ди из поп-по ли ти ке, П. Бју ке нен, нав. текст. 55 С л о б о д а н А н т о н и ћ, К р и з а д е м о к р а т и ј е и т р а н с н а ц и о н а л н е е л и т е, Ф и л о з о ф е м е, збор ник Срп ског фи ло зоф ског фо ру ма, ур. Ни ко ла Кај тез, бр. 4, Но ви Сад 2007,

15 Удар ну пе сни цу осло бо ди ла ца чи ни да на шња ко смо полит ска ели та. Они пред ста вља ју са став ни део гло бал не оли гар хије ње не глав не иде о ло ге и бра ни те ље гло ба ли стич ког по рет ка. К њи га Побу на е ли т а и и з да ја де мо кра т и је (1994) Кри с то фе ра Ла ша одл и чно оп исује овак ву глоба лн у ел ит у, коју можемо назват и и гло балном оли гар хи јом. Њу чи не не са мо кор по ра цијски менаџери већ и све ст ру ке ко је п ро из во де и ма н и п у л и ш у и н фор ма ц и ја ма (ж и л а к у ца ви ца гло ба л ног д ру ш т в а). 56 Ж и в о т н и п ри хо д и и м с е осла ња ју на ма ни пу ла ци ју ин фор ма ци ја ма и про фе сионалну експер ти зу. У њих убра ја мо за нимања по пут: посред ни ка, бан ка ра, грађе ви н ск и х фи на н си је р а и п р ед у зи ма ча, и н же њ е р а, кон с ул т а на т а свих врста, систем ских ана ли ти ча ра, на уч ни ка, док то ра, публициста, из да ва ча, у редника, директо ра рек ламних аген ци ја, у мет нич к их дирек то ра, филмаџија, забављача, но винара, те ле ви зиј ских про дуце на т а и р е д и т е љ а, у ме т н и к а, п и с а ца, п р о фе с о ра у н и в е р зи т е т а. 57 Та к в а з ан имањ а Ла ш на зи в а си м б о л и ч к и м а на л и т и ча ри ма ; он и и н т е р п р е т и р а ју си м б о л и ч ке и н ф о р ма ц и је и ма н и п у л и ш у њи ма. Одс у с т в о на ц и о на л не ло ја л но с т и и од г о в о р но с т и он и б р а не т е р м и ном ко смо по л и т и з а м. Н и ш т а и х не в е з у је з а т е ри т о ри ју, а поглед на св е т и м је у с у ш т и н и т у ри с т и ч к и. Мул т и к улт ур а лно с т по сма т ра ју као гло ба л н у п ијац у у којој су не -гло ба л не, на ц и о на л не кул туре сведене на егзотич не кухиње, ег зо тич но обла че ње, ег зот и ч н у м у зи к у, ег з о т и ч не п ле мен ске о би ча је ко ји с е мо г у к у ша т и на су м и це, без су ви ш не за п итано с т и и одговор но с т и. 58 Њи хо ви ж и в о т и н и с у по в е з а н и с а с т в а р н и м з ајед н и ц а м а. По х ле п но ч у в а ју свој хе до ни стички на чин жи во та, не оба зи ру ћи се на унижену средњу и ни жу кла су, ко је вре ме ном по ла ко про па да ју. Ака демска интелигенција на пусти ла је позиције критике експ ло а та ц и је љу д и и по че ла да сла ви по т ро ш њу као ау т ент и чнос т, да се пре пу шта тзв. ор ги ји раз ли чи то сти, хи бри ди за ци је, фрагментац и је, де кон с т ру к ц и је и о с т а л и х по л и т и ч к и ко р ек т н и х с т р а т е г и ја за ра з би ја ње т ра д и ц и о на л н и х зајед н ица и д ру ш т а ва ко је за к рај њи ц и љ з а п р а в о и ма ју по т п у н у ат о м и з а ц и ју чо в е к а. 59 Ан т и с т а в о ви по ста ли су њи хо ва глав на п ро мо ци ја. Тај п ре фикс је од ра з не стан ка с т в а р а л ач к и х спо с о б но с т и. О т у да ов ај ф е но мен не г а ц и је по с т а је знак уни ште ња ан ти те за кре а ци ји, ства ра њу, афир ма ци ји. Про мо ви ше се је да н са мо де с т ру к т и в н и си с т ем а н т и вреднос т и и а н т и но р ма т и в но с т и, м ул т и-к ул т и па с т и ш, г а л и ма т и ја с ма л и х, 56 Кри сто фер Лаш, По б у н а е л и т а и и з д а ја д е м о к р а т и је, п р е в. Е м и л и ја Ки ел, Све то ви, Но ви Сад 1994, Исто, Исто, М. Ђур ко вић, Сли ка, звук и моћ: огле ди из поп-по ли ти ке,

16 не до вољ но моћ них по ли тич ких за јед ни ца и ато ми зо ва них по је дина ца ко је сла бо шта по ве зу је, што чи ни од лич ну осно ву сва ког тот а л и т а ри зма, ч и ји је основ н и п ри н ц и п сво ђе ње за јед н и це на п у ког по је д и н ца и ра за ра ње сва ке основе за из г ра д њу д ру ш т ве н и х ве за. 60 Пре фикс ан ти мо же мо до да ти и ова квој ин те ли ген ци ји. Так в а а н т и и н т е л и г ен ц и ја и з г у би ла је по ш т о в а њ е п р е ма ман уе лном ра д у. Ж и ви у св е т у а п с т ра к т ног к р е ат и в ног ра да ко ји с е од ви ја у з по моћ ком п ју т е ра, а је д и н и до д и р с а п р ои зв одн и м радом з бив а с е к роз по т ро ш њу. Њи хов све т је си м у ла ц и ја х и пе р ре а л нос т. 61 Та ко и зо ло ва н и, он и не ма ју н и к а к ви х до д и ра са с т вар н и м свет ом и због т о г а не п ри ме ћу ју по с ле д ице св о ји х од л у к а. З а по с т а в љ а ју г о ру ће про бле ме дру штва, за бо ра ви ли су на ху ма ност свог по зи ва. Пробле ми по пут по ве ћа ња ја за из ме ђу бо га тих и си ро ма шних, рас пада по ро ди ца, по ра ста на си ља, сма ње ња оп ште кул ту ре, пропаганде бе с т и д но с т и 62 и ви д љи вог све оп ш т ег ра с па да ња г ра дског ја вног п р о с т о р а, ш т о г р адов е п р е т в ар а у мес т а сир от и њск и х к в а рт ов а иза ко јих се на зи ру твр ђа ве гло бал не оли гар хи је све је то скрајн у т о з б ог си м б о л и ч к и х п р о бле ма а к а дем ске а н т и и н т е л и г ен ц и је. С т а в љ а њ е м а н т и и н т е л и г е н ц и је у с л у ж бу гло б а л и с т и ч к и х струк ту ра до шло је до рас ки да из ме ђу ели те и на ро да, до гу бит ка на ц и о на л ног с у в е р е н и т е т а и с о ц и ја л не д р ж а в е. У ко ло н и ја л н и м др жа ва ма ан ти ин те ли ген ци ја по ста ла је за пад њач ка, мо дер ни затор ска и евро пеј ска, ста вље на у слу жбу про тив тра ди ци о нал не зао с т а ло с т и на р о да. Ра н и је с у н а р о д и по л а г а л и в е л и ке на де у св о ју на ци о нал ну ели ту, ко ја је би ла ту да их во ди ка бо љој бу дућ но сти. Они су но си ли бре ме про гре са. Да нас, у епо хи гло ба ли зма, би ти ел и та зна ч и, зап раво, бит и ч ла н глобал ис т и чк и х орган изац ија које н и к а ко н и с у по в е з а не с а н а ц и о н а л н и м и н т е р е си ма. 63 Са вре ме не елите представљају нешто попут међународног клуба за тво ре ног ти па, са сво јом кор по ра тив ном ети ком, ко ја не ма ничег з а јед н и ч ког с оби ч ном г рађа нском и пол ит и чком е т иком, која оба ве зу је да се сл у ж и сво јој зе м љи, сво ме на ро д у и д р жа ви. И по ш то н а р о д им а т о т е ш ко д а с е мо же свидет и, т а и деолог ија с ав р еменог а гло б а л и з м а не и з б е ж но с а д р ж и не к и с к р и в е н и под т е кс т, не к а к ву е з от ерик у, која подс ећ а н а у чењ а нек а д а ш њи х г но с т и ч к и х с ек т и Исто, К. Лаш, нав. де ло, Исто. 63 Алек сан дар Па на рин, Ма ни пу ла то ри и ме ше та ри но ве ин тер на ци о нале, прев. Ми ле на Д. Да ви до вић и Дра го мир М. Да ви до вић, Ле т о п и с Ма т и ц е с р п с ке, књ. 490, св. 3, сеп тем бар 2012, Исто. 158

17 А н т и и н те л и ген ц и ја не ви д и пат њу сво ји х су на род н и ка, је р и х ви ше и не де фи ни ше на тај на чин. Они су за њу кон струк ти ко ји сво јим ве ћинским ста ту сом оме та ју њен уто пиј ски свет то та ли тарне јед на ко с т и фи на н си р а н т р а н сна ц и о на л н и м к а п и т а лом. А н т и и н т е л и г ен ц и ја је у с у ш т и н и т р ж и ш на и н т е л и г ен ц и ја ко ја м и с л и гла в ом св ог до на т о ра и т у је да опе ра ц и о на л и з у је њ е г ов е з а хт ев е. Ч и н и в аж н у и де о ло ш к у ф р а к ц и ју гло б а л не о л и г а р х и је, а св о ју фу н да мен т а л ис т и чк у и део лог и ју п редс т ав љ а к а о на у к у, да к ле к а о сво ју ко нач ну исти ну, ко ја се не мо же до ве сти у пи та ње. Ко ри сти се зна њем ко је је са мо дру го име за моћ. На ме ће сви ма оста ли ма сво је и де је, свој ка нон, се би сл ужећу интерп ретацију историје. Њена моћ да су зби је кон ку рент ске ста во ве омо гу ћа ва јој да сво ју пар тик у л а ри с т и ч к у и де о ло г и ју п р ед с т ави к а о у н ив е рз а лн у ис т ин у. И т а да и з јед на ча в а и де о ло г и ју с а зна њ ем, п ри че м у н и је не о п ход но рас пра вља ти са про тив ни ци ма на ин те лек ту ал ној основи или пон и рат и у њихов с т а в, до в ољ но је од ба ц и т и и х к а о ев р оцент ри чне, раси стич ке, сек си стич ке, хо мо фо бич не дру гим ре чи ма, као пол и т и ч к и су м њи ве. 65 Оби т а ва у гла вном на у н иве рзит ет има, одак ле д и р ек т но у т и че на с т у ден т е ко ји по с т а ју њ е н и нај м и л и т а н т н и ји п р ед с т а в н и ц и. Ср е д и ш т е и де о ло г и је а н т и и н т е л и г ен ц и је по ч и в а на по л и т и ч к и ко р ек т ном је зи к у, з а сно в а ном на сх в а т а њу да је р еч, че с т о, моћ н и ја од м у н и ц и је. К а да ре ч и по с т а ју моћ н и је од м у н и ц и је и до во де се у п ит ање, п ре и сп и т у је се и све људ ско. 66 Је зик као уни вер зал но сред ство ком у н и к а ц и је и з ме ђу љу д и по по т ре би мо же би т и с т а в љен у сл ужбу дом и нан т ног по ре т ка, и та да се реч и вредн ују са с тановиш та моћ и, а не исти не. Ан ти ин те ли ген ци ја слу жи се го вор ним ко дек сом ми ло срдн и х р е ч и ко ји ма с е г у би и з вида с ур ов а с т в а рно с т, неп р оменљив а без кон крет них де ла. Све бо ле сти дру штва пр во су ви дљи ве у бо ле сти је зи ка: ако б о л у је је зи к, он д а б о л у је и д руш т в о! О б оле л и је зи к у в ек п р е т хо д и о б о ле лом д ру ш т ву: п р в е т а м н и це, п р ви з ло ч и н и и п р в е г р о б н и це при пре ма ју се у је зи ку и го во ру! Пр ве ми не су је зич ке ми не: оне пр во екс пло ди ра ју у је зи ку и го во ру, а он да у до мо ви ма и гра до ви ма. 67 Реч је свој стве на са мо чо ве ку. Ко ри сти се у три основ не равн и: п ри и з р а ж а в а њу, и н ф о р м и с а њу, и у в е р а в а њу. 68 Ре чи са ме не 65 К. Лаш, нав. де ло, Ф. Бре тон, нав. де ло, Ђ. Шу шњић, нав. де ло, Ф. Бре тон, нав. де ло,