ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е
|
|
- Clyde Mitchell
- 5 years ago
- Views:
Transcription
1 UDC :502/504 UDC ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ПРО МЕ НЕ У ЖИ ВОТ НОЈ СРЕ ДИ НИ И ЕКО ЛО Ш К Е М И Г РА Ц И Ј Е А Л ЕК СА Н Д РА ЉУ Ш Т И Н А К р и м и н а л и с т и ч ко - по л и ц и ј с к а а к а де м и ја Ца ра Ду ша на, 196, Бе о град, Ср би ја a le k s a n d r a.lju s t i n k p a.e d u. r s САЖЕ ТАК: Аутор полази од чињенице да су миграције једна од најстари јих и нај ви ше при ме њи ва них страте ги ја у ре ша ва њу не га тив них дру штве - н и х п р о бле м а. Бр ој н и р а з ло зи с у ус ло в љ а в а л и м и г р а ц и је с т а нов н и ш т в а, ка ко у про шло сти, та ко и да нас. Је дан од узро ка су и про ме не у жи вот ној средини ко је не га тив но ути чу на жи вот ста нов ни штва. Промене у живот - ној с р е д и н и св е че ш ће с е ја в љ а ју к а о по к р е т ач но ви х ви дов а м иг р а ц ио н и х то ко ва еко ло шких ми гра ци ја. У ра ду се кроз кон цеп ту ал ни оквир еко ло - шких ми гра ција анализирају основна пи та ња: еко ло шки ми гран ти и узро - ц и еко ло ш к и х м и г ра ц и ја. М и г ра ц и ја с т а нов н и ш т в а је д ру ш т ве н и фе но мен ко ји је по п у лац и јск и в еома т еш ко п р едвидет и. Међут и м, з б ог наруша в ањ а е ко л о ш ке р а в н о т е же ус л ед а н т р о п о г е н и х п р о м е н а, ко је с е м а н и ф е с т у ј у гло б а л н и м р а з ме р а м а и к у м у л а т и в н и м по с ле д и ц а м а по р е ме ћ а ја, мо же с е оч е к и в ат и по р а с т е ко ло ш к и х м и г р а ц и ја у н а р ед ном п е р и о д у. У р а д у с е р а з м а т р а одг о в о р с а в р е ме ног д руш т в а н а и з аз ов е е колош к и х м и г р ац ија кроз ак тив но сти усме ре не на упра вља ње еко ло шким ми гра ци ја ма. КЉУЧНЕ РЕ ЧИ: жи вот на среди на, ми гра ци је, ста нов ни штво, еко ло - ш ке м и г р а ц и је, к л и м а т ске п р о ме не Све сво је са со бом но сим. Om nia meа me cum por to. Би ја с 1 Исто ри ја људ ског дру штва обе ле же на је број ним ми граци јама становн и ш т в а. Ме ђу т и м, н а у ч н а и с т р а ж и в а њ а ов е п о ја в е ја в љ а ј у с е т е к у 19. ве к у. Ра вен ш тајн [ R a ven stei n 1885: ] ме ђу п р ви ма по к у ша ва на нау чним осно вама у тврдити законитост миг рација. Сагледавање законитости њи хо в о г п р о ц е с а в е о м а је с л о же н о и с л о је в и т о и п од р а з у м е в а п р а ћ е њ е 1 Л а т и н и з о в а н а и з р е к а ф и л о з о ф а Би ја с а, јед н о г од с е д а м с т а р о г рч к и х м у д р а ц а.
2 528 људ ск и х к р е т а њ а ус лед спољ н и х по к р е т ач к и х фа к т о ра, л и ч н и х ра з ло г а и дру штве них окол но сти, а ду бо ко за ди ре у пси хо ло шке, по ли тич ке, вер - ске, кул ту ро ло шке, со цио -еко ном ске и број не дру ге окол но сти. По ред по - кретач ких факто ра, на ми гра ци је ути чу и при влач ни фактори који се огле - дају у т о ме да од р е ђен п р о с т о р по с т а не по же љ а н з а ж ив о т (пол ит и чк а с т а би л но с т, мо г ућ но с т з а по сле њ а, п лод но тле, ма њи ри зи к од п ри р од н и х ка та стро фа и број ни дру ги раз ло зи). М и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а с у м ул т и д и сц и п л и на р но под ру ч је ис т ражи ва ња. Те о ријско -методолошки приступи миграцијама различитих нау ч н и х о бл а с т и подр аз умев ају спец ифи ч не на у ч не п ри с т у пе, и ма ју ћ и у ви д у ис то риј ске, д руш т вено -пол ит и чке и к улт уролош ке п рил ике у којима с е м и г ра ц и је од ви ја ју. Ме ђу т и м, нај в е ћ и бр ој ис т ра ж и в а њ а м и г ра ц и ја у концеп т у а л ној о снови и ма д в е д имензи је: в ре ме и п ро с т ор. М и г ра ц и ја је до гађај у времену везан за одређени географски простор. Разлике у тео - риј ским при сту пи ма ми гра ци ја ма по сто је због раз ли чи тих метода истраж и в а њ a м и г ра ц и ја, а т о не м и нов но до в о д и и до ра зл ич ит и х т умачењ а. Та ко ђе, ја в љ а ју с е по т е ш ко ће у т е о ри ј ском уоп ш т а в а њу м и г ра ц и ја. О но је фра г мен т и ра но з б ог не до с т ат к а по т п у н и х и по у зда н и х с т а т и с т и ч к и х по да та ка о ми гран ти ма, ми грант ским то ко ви ма и број ним дру гим фак то - ри ма (по ти сни и при влач ни фак то ри). Ме ђу тим, сва ко уопштавање миграци ја без об зи ра да ли је вре мен ски или на дру ги на чин усло вље но, не одр е ђу је у по т п у ној ме ри у з р о ке ко ји до в о де до м и г ра ц и је. На м и г ра ц и је, к а о и на м но г е д ру г е де мо г ра ф ске фе но ме не, у т и ч у бр ој н и у з р о ц и ко ји по не к а д и н и с у д и р ек но уоч љи ви, од но сно не до в о де с е у в ек у д и р ек т н у ве зу са ми грацијама. У савременим друштвеним околностима поред со - цио-еко ном ск и х, де мо г раф ск и х и ни за д ру ги х тзв. т ра ди ци о на л ни х узро ка ми г ра ци ја по ја вљу ју се и еко ло шки. Еко ло шк и узро ци ми г ра ци ја до ла зе из жи вот не сре ди не. На и ме, животна средина услед природних и /или антро - по г е н и х п ро ме на у од ре ђе н и м си т у а ц и ја ма по с та је не по доб на за ж и во т и с та нов н и ш т во је п ри си ље но на к ре та ње. М и г ра ц и је с та нов н и ш т ва услед не га тив них про ме на у жи вот ној сре ди ни на ме ћу научницима, хуманис т и ма и еко ло зи ма по т р е бу да с е п р е по зна и де фи н и ше но в а к а т е г о ри ја мигра на та еколошки мигранти. Међутим, из ме ђу ис тра жи ва ча ко ји про - у ча в а ју еко ло ш к и и н д у ко в а не м и г ра ц и је не по с т о ји кон с е з ус о њи хо в ом узро ку и оби му. По јед ини сма тра ју да жи вот на сре ди на ни је узрок ми граци ја, већ је са мо кон тек ст у а л ни фак тор у од л у ци за ми г ри ра ње [El-Hin na wi 1985; Ja cob son 1988; Myers and Kent 1995; We sting 1992], док дру ги (тзв. мак си ма ли сти) сма тра ју да су усло ви у жи вот ној средини у одређеним ситу а ци ја ма ди рек тан узрок ми гра ци ја [Su hr ke 1994: 7]. РАЗ ВОЈ КОН Ц ЕП Т У А Л НОГ ОК ВИ РА ЕКО ЛО Ш К И Х М И Г РА Ц И ЈА У осно ви свих ми гра ци ја увек је питање како реаговати на негатив - не околнос т и: да л и се п ре п у с т и т и по сле д и ца ма не г ат и вн и х дог ађаја и л и ми г ра ци јом на сто ја ти од го во ри ти на њи х. Са вре ме не д ру штве не окол но сти
3 529 све че ш ће на ме ћу по т ре бу за ра з ма т ра њем да на ш њи х м и г ра ц и ја на с т а л и х услед п ро мена у ж и во т ној с ре д и н и, ко је се ис по ља ва ју у ви д у де г ра да ц и је ж и в о т не с р е д и не. Ж и в о т на с р е д и на је о сно в а з а ж и в о т с т а нов н и ш т в а, а де г ра да ц и јом на ру ша ва се њен к ва л и т е т и по с та је не по г од на за ж и во т, па з а пос лед иц у и м амо м иг рир ањ е с т ановн иш т в а. Међут и м, пос т ав љ а с е пи та ње ста ту са тих осо ба да ли су то еко ло шки ми гран ти или еко ло шке и з б е гл и це? К а ко у с а в р е ме н и м окол но с т и ма т р е т и ра т и т а к в о с т а нов н и- штво? [Mor ris sey ]. К а да с у у п и т а њу м и г ра ц и је, где с е к а о по к р е т ач ја в љ а ју не г а т и в не про ме не у жи вот ној сре ди ни, оне су нај че шће усло вље не ду го трај ном де - г ра да ц и јом ж и во т не с ре д и не и п о с т о ји мо г ућ нос т и збора одл ука везан и х з а м и г ра ц и ју. Зб ог т ог а је м иг рац ија в ољ на од л у к а. Ме ђу т и м, у ко л и ко је до ш ло до п р омена у ж иво тној с ред ин и ко је су нај че ш ће а к у т ног по ре к ла, и не п о с т о ји м о г ућ нос т и з бо ра од л у ка в е з а н и х з а м и г ра ц и ју, ко ри с т и с е тер мин и з бе г л и це. У л и т е ра т у ри ко ја се ба ви еко ло ш к и м м и г ра ц и ја ма п ри ме ћу је се не - до с лед но с т у у по т р е би пој мо в а е ко л о ш к и м и гра н т и и/или е ко л о ш ке и з - бе г л и це. Ови пој мо ви че с т о се по и с т о ве ћу ју. Пре фи кс е ко ло шк и су г е ри ше да по с то ји од ре ђе на у зрочно -послед и чна веза између негат и вн и х п ромена у ж и во т ној с р е д и н и и м и г ра ц и ја, од но сно и з б е гл и ш т в а, а л и ови појмови ни су си но ни ми. Се ман тич ке рас пра ве у ту ма че њу појмова везаних за еко - ло шке ми гра ци је, кон цеп ту ал не су при ро де. Уко ли ко услед на глих не гативних промена у животној средини дође до ди рект ног угро жа ва ња здравља и жи во та љу ди, те је услед то га ста нов ни штво п ри си ље но да п ро ме н и ме с т о ж и в ље ња и не ма мо г ућ нос т до но ше ња од лу ка (да ли и ка да да нап у с т и м е с т о ж и в љ е њ а), т о с е б е з у с л о в н о м о ж е од н о с и т и н а к а т е г о р и ј у и з б е гл и ца. Еко ло ш ке и з б е гл и це с у љу д и ко ји с у п ри си љ е н и да на п у с т е св о ја т р ад иц и о н а л н а с т а н и ш т а з б ог де г р а да ц и је ж ив о тне с р ед ине која у г р о ж а в а њи хо в е ж и в о т е [ El H i nn aw i 19 95: 4]. Ту с е под де г р а д а ц и јом ж и в о т не с р е д и не под ра з у ме в а ју к а ко п ри р од не т а ко и а н т р о по г е не п р о - ме не у ж и в о т ној с р е д и н и, а о снов но о б е ле ж је је да ж и в о т на с р е д и на по - с т а је не по до бна по људск и ж ив о т. Еколош ке и зб егл ице с у о с об е које не мо гу обез бе ди ти ези стен ци ју у свом тра ди ци о нал ном ста ни шту због де - г ра да ц и је ж и в о т не с р е д и не, не м а ј у а л т е р н а т и в у осим да на пу сте сво је ста ни ште трај но или при вре ме но [Myers and Kent 1995: 14]. Ме ђу тим, према зв ан и чној де фи н и ц и ји у ме ђу на р од ном п ра ву (Conve nt ion a nd P rot ocol Relat i ng t o t he St at u s of Ref ugee s) под и з б е гл и ца ма с е под ра зу ме в а ју са мо осо бе ко је с у п р и н у ђе не да м и гр и ра ј у услед стра ха од про го на због ра се, на ци о нал но сти, при пад ности одређеној друштвеној групи или политичкој оп ци ји. Та де фи ни ци ја не уважава бег, односно мигрирање због негат и в н и х п р о ме на у ж и в о т ној с р е д и н и. Ме ђу на р од но п ра в н и с т а т ус љу д и ко ји с у ус лед д и р ек т ног не г а т и в ног у т и ца ја ж и в о т не с р е д и не на њи хо в о здра вље и жи вот при си ље ни да на пу сте сво је до мо ве тре нут но је не јаса н и и з а зи в а ра сп раву. Наиме, он и т р е н у т но не ма ју ме ђу на р од н и с т а т ус и з б е гл иц а и т е ш ко д а ћ е би т и с м а т р а н и к а о т а к в и у б л ижој буд у ћнос т и [Ba u er 2010: 12].
4 530 Уко ли ко је чо век до бр о вољ но ре ш ио да п ро ме н и ме с то ж ив љења због д у г о т р а ј н е дег р ад ац ије ж ив о тне с р ед ине, која д ир е к тн о н е у г р ож ав а ње го во здра вље и жи вот и има мо гућ ност до но ше ња од лу ка (да ли и ка да д а н а п у с т и м е с т о ж и в љ е њ а) ко р е к т н и је је ко р и с т и т и т е р м и н е ко л о ш к и м и гра н т. При по к у ша ју де фи н и с а њ а пој ма е ко л о ш ка м и гра ц и ја на и ла зи се на је дан од глав них про бле ма не по сто ја ње оп штепри хва ће не ме ђу нар од не де фи н и ц и је. То је ви ше од о би ч ног т е о ри ј ског п р о бле ма је р ус по - с т а в љ а њ е де фи н и ц и је је с т е с рж но в е о бла с т и ис т ра ж и в а њ а (еко ло ш к и х ми гра ци ја) у са вре ме ним ми гра ци о ним то ко ви ма, у оквиру ширих миграц и о н и х с т у д и ја. Бо гат с т во т е р м и на ко ји се ко ри с т е да и ме н у ју м и г ра ц и је по ве за не са де гра да ци јом животне средине, као што су: еко ло шки ми гранти, м и г ра н т и ж и в о т не с ред ине, к л им а т с к и м и г ра н т и и сл. све до че о не до с т ат к у ме ђу на р од ног и на у ч ног кон сен зу са. У од су с т ву ме ђу на р од но до го во ре не де фи ни ци је, Ме ђу на род на ор га ни за ци ја за ми гра ци је (In terna ti o nal Or ga ni za tion for Mi gra tion IOM ) усво ји ла је рад ну де фи ниц и ју ко ја де фин ише еколош ке м иг ранте. Еколош к и м иг рант и су појед и нц и или гру пе љу ди ко ји су због про гре сив них про ме на у жи вот ном окру жењу, ко је не га тив но ути чу на њи хо ве жи во те или жи вот не усло ве, при мо - ра н и да на п у с т е св о је до мо в е. Ода бра л и с у да т о у ч и не п ри в р е ме но и л и трај но, ми гри ра ју ћи у окви ру сво је зе мље или ван ње [Mi gra tion and the En v i ron me nt 2007: 1]. У ЗРО Ц И ЕКО ЛО Ш К И Х М И Г РА Ц И ЈА Разумети миграције првен ствено зна чи про у ча ва ти еле мен те не стаби л но с т и ко ји до в о де до њи х. Ис т о ри ј ск и по да ц и и а р хе о ло ш к и на ла зи указују да су по кре тач ки фак то ри ми гра ци ја ста новништва поред друш т в е н и х р а з л о г а ч е с т о б и л и и е ко л о ш к и ф а к т о р и. Н а и м е, р е а к ц и ја н а по г ор ша њ е с т а њ а у ж и в о т ном ок ру же њу мо же да бу де у ви д у кон к р е т не а к ц и је у ц и љу по п р а в љ а њ а с т а њ а у ж и в о т ној с р е д ин и и л и м иг р ац ија. Са вре ме ни еко ло шки про бле ми ко ји до во де до не га тив них про ме на у жив о т ној с р е д и н и, не р е т ко у з р о к у ју м и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а. Ад гер и сарад ни ци [Ad ger et al. 2001: 683] иден ти фи ку ју глав не дис кур се у ве зи са че т и ри гло ба л на еколош к а п р облема: деф ор ес т ац ија, дез е рт ифик ац ија, гу би так би о ди ве р зи те та и кли мат ске про ме не. Узро ке еколо шких ми грац и ја н и је ла ко од р е д и т и, на и ме по не к а д и х н и је ла ко и з д и фе р ен ц и ра т и у од но су на д руг е д руш т вене фа кт оре ко ји у з р о к у ју м и г ра ц и ју. Ло не р г а н [Lo ner gan 1998] из два ја пет еколошких фактора који могу довести до миг рац ија: п рир одне к ат ас т р офе, ра звојне п р ојект е д руш т в а који у к ључ ују про ме не жи вот не сре ди не, про гре сив ну ево лу ци ју жи вот не сре ди не, индустријскe удесe и про ме не у жи вот ној сре ди ни ко је су на ста ле као по след и ца рат н и х с у ко ба. По је д и н и ау т о ри ба зи ра ју с е на т ри о снов на у з р о к а еко ло шких ми гра ци ја. Та ко Бејтс [Ba tes 2002] из два ја еко ло шке ми гра ције иза зва не ка та ст ро фа ма, екс про при ја ци јом жи вот не сре ди не и по сте пе ним т рај н и м по горша њем усло ва у ж и вот ној сре д и н и. Ел-Х инави [El-Hi nnawi 1985] к ла си фи к у је еко ло ш ке м и г ран те к роз т ри основ на у зро ка м иг ра ц ија,
5 али иде и ко рак да ље по питању класификација миграција. На основи узро - ка ми гра ци ја од ре ђу је и ду жи ну вре мен ског пе ри о да ми гра ци о ног про - це са и т а ко из д ва ја: п ри времено расеље но с т ановн иш т во услед п риродног еко ло ш ког с т р е с а, од но сно к а т а с т р о фа (з е м љ о т р е си, ц ик лон и, поп лав е и с л.); т рај но ис е љ е но с т а нов н и ш т в о з б ог п р о ме на у ж и в о т ној с р е д и н и усло вље них раз вој ним про јек ти ма дру штва (из град ња бра на, са о бра ћајн и ца, ш и ре ње и н д у ст риј ск и х копова и сл.) и т рајно исељено становн иш т во услед не га тив них про ме на у животној сре ди ни и не мо гућ но сти да се обезб е де о снов н и ж и в о т н и ус ло ви и по т р е б е с т а нов н и ш т в а (н п р. не с т а ш и ца во де за пи ће, че сти и ду ги су шни пе ри од, че сте по пла ве и од ро ни зе мљишта и сл.). К л ас иф и к а ц и ју е ко ло ш к и х м и г р а ц и ја мо г у ћ е је и зв р ш ит и п р ем а ви ше к ри т е ри ју ма в е з а н и х з а не г а т и в не п р о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и то пре ма: п о ре к лу п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и (п ри род не и л и т ех н и ч ко - - т ех но ло ш ке); д у ж и н и т ра ја ња по р е ме ћ а ја у ж и в о т ној с р е д и н и (а к у т но или по сте пе но); и од л у ц и о м и гра ц и ји (в ољ но и л и не в ољ но). К ла си фи к а- ц и јом еко ло ш к и х м и г ра ц и ја у т вр ђу ју се сл и ч но с т и и ра з л и ке у м и г ра ц и- о н и м т о ко ви ма. Нај за с т у п ље н и ја је к ла си фи ка ц и ја еко ло ш к и х м и г ра ц и ја по по ре к л у не га т и в н и х п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и, на с та л и х услед: кат а с т р о фа (п ри р од н и х и л и т ех н и ч ко - т ех но ло ш к и х); п р о ме н а и з а зв а н и х ур ба ни за ци јом и ин ду стри ја ли за ци јом (раз вој ни про јек ти дру штва) и не - г а т и в н и х по с т е пе н и х п ро ме на у ж и во т ној с ре д и н и (к л иматск и х п ромена). Пр о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и з а зв а не к а т а с т р о фа ма (п ри р од ног и л и т ех н и ч ко - т ех но ло ш ког к а ра к т е ра) 531 Кр оз ис т о ри ју људ ског д ру ш т в а п ри р од не к а т а с т р о фе (з е м љ о т р е си, ура га ни, по пла ве, вул кан ске еруп ци је и сл.) на но си ле су не са гле ди ве по - с ле д и це по д ру ш т в о (н п р. т ра г и ч не по с ле д и це по а н т и ч к и г ра д Пом пе ју услед еруп ци је вул ка на Ве зув). Ка та стро фе су по кре тач ми гра ци ја ста новн и ш т в а. У п р и н ц и п у, ов а в р с т а п о р е м е ћ а ја у ж и в о т н ој с р е д и н и н и је п ред ви д и ва, и л и је т е ш ко п ред ви д и ва и у гла в ном п ро из во д и к рат ко роч не еко ло ш ке м и г ра ц и је и з г е о г ра ф ск и ог ра н и че ног п р о с т о ра. 2 Не га тив не про ме не у жи вот ној сре ди ни иза зва не при род ним ка тастро фа ма че сто су ве о ма ра зор не, али су при вре ме ног ка рак те ра са ефект и ма ко ји се мо г у о т к ло н и т и, од но сно с мо г ућ но ш ћу повратк а расељеног с т анов н иш т в а у р е ла т и в но к рат ком р о к у. Ме ђу т и м, у не к и м сл у ча је ви ма про ме не у жи вот ној сре дини, настале услед природних катастрофа, постају о сно в а з а у р ба н и с т и ч ко -г ра ђе ви н ске п р о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и, и т а да м и г ра ц и је с т а нов н и ш т в а до би ја ју т рај н и к а ра к т е р. 3 У с а в р е ме н и м 2 Те ри т о ри ја Ср би је је у ма ју г о д и не би ла за х ва ће на по п ла ва ма, нароч и т о под ру ч је Oпш тине Обре но вац које је нај ин те зив ни је би ло за хва ће но по пла ва ма, услед че га је од ре - ђе ни број ста нов ни ка при вре ме но мо рао да на пу сти сво је до мо ве. 3 Та ко је, на п ри ме р, на с т а ло За в ој ско је з е р о у ју г о и с т оч ној Ср би ји. Ус лед в е л и к и х ко - л и ч и н а п а д а в и н а и о т а п а њ а с н е г а у ф е б р у а р у 19 63, д о ш л о је д о п о ја в е к л и з и ш т а к а д а с е у ко р и т о р е к е Ви с о ч и ц е с у р в а л о о ко м 3 зе мље, те је до шло до ства ра ња при род не
6 532 ус ло ви ма ж и в о т а и ра да, к л и мат ске п р о ме не у зна чај ној ме ри у т и ч у на на с т а на к е ле мен т а р н и х не по г о да и п ри р од н и х к а т а с т р о фа, т е с у с т о г а и пок ретач и еколо ш к и х м и г ра ц и ја, на ро ч и т о у зе м ља ма у ра з во ју је р су оне ра њи ви је на кли мат ске про ме не. Ути цај при род них ка та стро фа на ми грац и је с та нов н и ш т ва у д и рек т ној је ве зи с г е о г раф ск и м по ло жа јем зе м ље и вр стом п ри род не ка та ст ро фе [Dra bo and M baye 2011]. Техни чко-технолошке ка та строфе као акут ни по ре ме ћа ји у жи вот ној сре дини, изазвани антро - по г е н и м а к т и в но с т и ма, и з у з е т но с у де с т ру к т и в не по ж и в о т н у с р е д и н у и има ју по тен ци јал да иза зо ву ма сов не ми гра ци је становништва. Несумњи во нај т и п и ч н и ји п ри ме р јед не т а к ве т ех н и ч ко - т ех но ло ш ке к а т а с т ро фе и ње них по сле ди ца по жи вот ну сре ди ну је ну кле ар на ка та стро фа у Чер - но би љу (Укра ји на), ко ја се де си ла апри ла Пр о ме не у ж и в о т ној с р е д и н и и з а зв а не с а в р е ме ном и н д у с т ри ја л и з а ц и јом и у р ба н и з а ц и јом Раз војни про јек ти дру штва у од ре ђе ним си ту а ци ја ма узрокују миграц и је с т а нов н и ш т в а. На и ме, у кол ико је п лан ирано кориш ћењ е зем љиш т а не спо јив о с конт ин уир ан и м б ор а вком с т ановн иш т в а н а т ом п р ос т ору вр ши се пре се љење становништва. Антропогене активности мењају жив о т н у с р е д и н у, т е с е ус лед т о г а на ме р но и з ме ш т а ц и љ а на по п у ла ц и ја, а у већини случајева то је аутохтоно локално ста нов ни штво. Про ме не у живот ној сре ди ни иза зва не са вре ме ном ин ду стри ја ли за ци јом и ур ба ни за цијом нај че шће се ис по ља вају кроз изградњу хи дро е лек тра на (нпр. Хи дро - елек т ра на Ђе р да п), из г ра д њу са о бра ћај н и ца, п ро ш и ре ње ко по ва руд н и ка (нпр. Колубара) и сл. Широм света присут ни су број ни при ме ри ми гра ција с т а нов н и ш т ва услед ра з вој н и х п ро је к а т а д ру ш т ва. Овај ви д п ре се ље њ а с т а нов н и ш т в а ис п ла н и ра н је од с т ра не д р ж а в е и о с т в а ру је с е на о сно ву п р е г о в о ра и до г о в о ра у ок ви ру з а кон ск и х п р о п и с а и з ме ђу ло к а л ног с т а- нов н и ш т в а и д р ж а в е (екс п р о п ри ја ц и ја з е м љи ш т а). Де г ра да ц и о н и п р о це си у ж и в о т ној с р е д и н и услед кли мат ских про ме на Пр омене у ж и в о т ној с р е д и н и у з р о ко в а не к л и м а т ск и м п р о ме н а м а оста вља ју мо гућ ност од лучивања ка да, где, и ка ко мигрирати. Тако Мак- Ле ман [McLe man 2008: 1 18] на во ди нпр. да је по раст ни воа мо ра (услед к л и мат ск и х п р о ме на) д у г о р о ча н п р о це с и он о с т а в љ а мо г ућ но с т п ри лаго ђа ва ња ста нов ни штва на ту окол ност, а то пр вен стве но зави си од со ција л но - еко ном ског с т а њ а с т а нов н и ш т в а по г о ђе ног под ру ч ја. Ефек т и посте пе ни х не га т ивни х п ромена у ж ивотној средини најчеш ће с е р е ф ле к т у ју н а ло к а л н у е коном ију. С т а нов н и ш т в о з е м а љ а у р а з в о ју д и рек т но з а ви си од ло к а л н и х еко си с т е ма. О но је и нај ра њи ви је од с т ра не сви х де г ра да ц и о н и х п р о це с а у ж и в о т ној с р е д и н и и з а т о је п ри н у ђе но да б р а не. Прир одн а б р а н а је по т ом ис ко ри ш ће на з а и з г р а д њу б р а не з а х и д р о е лек т р а н у П и р о т ˮ. Из град њом бра не, те ри то ри ја се ла За вој је по то пље на, а ста нов ни штво је трај но исе ље но.
7 м и г ри ра. Тај и н д и р ек т но -у з р оч н и п р о це с с т в а ра т е ш ко ће у од р е ђи в а њу у зро ка м и г ра ц и ја и п ро бле ме у ра з г ра н и ча ва њу еко лош к и х од економск и х м иг ра ц и о н и х т о ко ва. Уп ра во зб ог т о г а се п ред ла же т е рм и н е ком игрант и [Zol berg and Ben da 2001: 42 62], где би се под пре фик сом еко подразуме - ва л и ка ко еколошк и, та ко и економск и м иг рант и. К л иматске п ромене мог у и н д у ко ва т и м и г ра ц и је на че т и ри на ч и на: и н тен зи ви ра њем п ри род н и х кат а с т р о фа, по ја вом че с т и х су ша и не с т а ш и цом во де, по ра с т ом н и воа мо ра и д руш т вен и м тензијама услед п ретензи ја на п ри род не ре су р се, ш то мо же до ве сти до су ко ба и усло ви ти ми гра ци је [Lac zko and Ag ha zarm 2009: 13]. Бу д ућ но с т је не и з ве сна, а л и се с ве л и ком и з ве сно ш ћу у пе р спек т и ви ра з в о ја мо де р ног д ру ш т в а у о б зи р мо ра у з е т и фа к т ор ж и в о т не с р е д и не. К л и мат ске п р о ме не ме њ а ју о бра з а ц чо в е ко в е и н т е р а к ц и је с а ж и в о т ном с р е д и ном, т е ће ус лед к л иматск и х п р омена нек и делови п ланет е пос т ат и тач ке про те ри ва ња ста нов ни штва, бу ду ћи да ће због негативних проме - на у жи вот ној сре ди ни до ћи до ми гра ци је ста нов ни штва. Те шко је про це - н и т и оби ме еко ло ш к и и н д у ко в а н и х м и г ра ц и ја. Ме ђу т и м, ме р е з а ш т и т е с т а нов н и ш т в а од по сле д и ца к л и мат ск и х п р о ме на мо г у сма њи т и по т ре бу да се ми гри ра. Чак и по раст ни воа мо ра мо же би ти де ли мич но кон тро ли сан по ди за њем на си па у угро же ним зо на ма. Та чан број оних ко ји ће би ти расе ље н и и л и бит и п риморан и да м иг рира ју за ви си ће од н и воа и н ве ст и ц и ја, пла ни ра ња и ре сур са [Pi gu et 2008: 8]. У П РА ВЉА ЊЕ ЕКО ЛО Ш К И М М И Г РА Ц И ЈА М А 533 Пра во на сло бо ду кре та ња јед но је од основ них људ ских пра ва ко је је г ара нт ов ано ме ђу на р од н и м а к т и ма, у п р вом р е д у О пш т ом дек ларац ијом о пра ви ма чо ве ка, као и нај ви шим др жав ним ак ти ма. Ме ђу тим, ми гра ције с т а нов н и ш т в а мо г у и ма т и ра з л и ч и т е по с ле д и це по д ру ш т в а и у п ра в о због то га је по треб но да дру штво, по чев ши од др жав них за јед ни ца, до ме - ђу на род них ор га ни за ци ја, пре ду зме ак тив но сти у ре гу ли са њу ми гра ци ја. Управља ње еко ло шким ми гра ци ја ма иза зва ним не гативним про ме - на ма у ж и в о т ној с р е д и н и мо же с е ра з ма т ра т и к р оз не ко л и ко фа з а м и- г ра ц и је: п р е в ен ц и ја м и г ра ц и ја ; до но ше њ е од л у ке и л и /и п ри н у да на м и- г рац ију; а к т м и г ра ц и је; у бла ж а в а њ е по с ле д и ца м и г рац ије и и нт ег рац ија ми гра на та у но во дру штве но окру же ње или по вра так. При мар не а к т и в но с т и у ре г у л и са њу еко ло ш к и х м и г ра ц ија изазва н и х не г а т и в н и м п р о ме на ма у ж и в о т ној с р е д и н и усме р ене с у на о тк лањ ањ е узро ка ко ји до во де до еко ло шких ми гра ци ја. Та ко нпр. уко ли ко су ми грац и је усло в ље не к л и мат ск и м п ро ме на ма, ре г у л и са ње овог ви да еко ло ш к и х м и г ра ц и ја усме р е но је на сп р ечав ањ е к л иматск и х п р омена и а да пт ац ију на к л и мат ске п р о ме не. Сп р е ча в а њ е к л и мат ск и х п р о ме на мо г у ће је к р оз кон т р о л у а н т р о по г е н и х а к т и в но с т и ко је до во де до к л и мат ск и х п р о ме на. Пре ма че твр том из ве шта ју Ме ђу на род ног па не ла о кли мат ским про ме нама [Cli ma te Change 20 07], заг ревање к л и мат ског си сте ма је с ве ро ват но ћом од 90% по сле ди ца ан тро по ге них ак тив но сти. У пе том из ве шта ју Ме ђу нар од ног па не ла з а к л и мат ске п р о ме не [Cli ma te Chan ge 2014] на во ди се да
8 534 су ефек ти кли мат ских про ме на, без из у зе та ка, при сут ни на свим кон тинен т и ма и сви м оке а н и ма. М и г ра ц и је с е по не к а д, на ж а ло с т, ја в љ а ју к а о стра те ги ја пре жи вља ва ња, на ро чи то при акут ним по ре ме ћа ји ма у жи вот - ној с р ед ин и и з а зв а н и м к л и мат ск и м п р о ме нама. Та ко н п р. Воке р [ Walke r 2014: 14] на во ди да су по пла ве у Па ки ста ну за хва ти ле 20% те ри то - ри је Пак ис т ана и и ма ле у т и цај на 20 м и л и о на љу д и. Ураг а н Сенд и по го д ио је ис точ н у оба л у СА Д и у т и цао на ра се ља ва ње љу д и. Услед с у пе р - т ај фу на Х а и ја н, ко ји је по г о д ио Ф и л и п и не 2013, ра с е љ е но је 4,1 м и л и о на Ф и л и п и на ца. У д ру г и м си т у а ц и ја ма у з р о ко в а н и м к л и мат ск и м п р о ме на ма, ко је с е ма н и фе с т у ју у ви д у х р о н и ч н и х п р о ме на у ж и в о т ној сре ди ни, спрем ност на ми гра ци ју нео п ход на је ка ко би се сма њи ле људске пат ње и г у би т а к с ред с т ава з а ж иво т. На п риме р, у нек и м п риоба лн и м о бла с т и ма по ра с т н и воа мо ра мо же да у т и че на п рип р ем у з а п р ес ељ ењ е, од но сно м иг ра ц и ју. Бу д у ћ и да је п ри су т а н на у ч н и консензус да глоба лно за гре ва ње, иза зва но еми си јом угљен-ди ок си да и дру гих га со ва ко ји изази в а ју е фе к ат с т а к ле не ба ш т е, у з р о к у је по ра с т н и в оа мо ра ш и р ом св е т а, ка о не г а т и ва н п ри ме р а н т ропог ен и х а кт и внос т и и послед ица к л иматск и х п р о ме на на в о д и с е ма ла о с т рв ск а д р ж а в а Ту в а л у, у по ја с у По л и не зи је и Оке а ни је ко ја би с про сеч ном надморском висином од 4,6 метара, због гло - бал ног ото пље ња и кли мат ских про ме на мо гла да не ста не [Far bot ko and La zrus 2012]. Уко лико је до шло до ми гра ци је ста нов ни штва услед негативних про - ме на у ж и в о т ној с р е д и н и, в е о ма је в а ж но да с е бр з о и од л у ч но и н т е р в е - н и ше и у п ра в љ а фа з ом м и г ра ц и је, ко ја с е ма н и фе с т у је к а о фи зи ч к и а к т ми гра ци је, та ко што ће се решавати хитне хуманитарне потребе и обезбе - д и т и ефи к а сна за ш т и т а м и г ра на т а, к а ко ме д и ц и н ск а, т ако и бе збедносна. Код еко ло шких ми гра ци ја, као и код би ло ко јих дру гих ми гра ци ја ста новн и ш т в а, т р е ба по с т у па т и на х у ма н и п р о п и с а н на ч и н, у п ра в о и з ра з ло г а ш т о с у м и г ра н т и у ов ој фа зи в е о ма ра њи ви. На и ме, у фа зи не по с р ед не фи зи ч ке м и г ра ц и је, од но сно п у т о ва ња, ве о ма ла ко до ла зи до ви к т и м и заци је ми гра на та. Без бед ност еколошких миграната је угрожена, како примар ном и се кун дар ном, та ко и тер ци јар ном вик ти мизацијом. Наиме, еко - ло ш к и м иг ра нт и зб ог свог т р ен у тног поло ж а ја ве о ма ла ко по с т а ју ж р т ве широке палете кри ми нал них ак тив но сти. Се кун дар на виктимизација најче шће се огле да у нео д го ва ра ју ћој, од но сно не га тив ној ре ак ци ји или изо - стан ку од го ва ра ју ће ре ак ци је дру штве не сре ди не. Тер ци јар на вик ти ми зац и ја п рису тна је к роз л и ч н и аспек т. На и ме, м и г ран т и себе л и чно најчеш ће до ж и в љ а в а ју к а о ж р т в е. Убла ж а в а њ е по с ле д и ца еко ло ш к и х м и г р а ц и ја мо же с е р а змат р ат и д в о ја ко: с л и ч ног а спек т а м и г ра н т а, и с а а спек т а с т а нов н и ш т в а ло к а л не за јед ни це. По до ла ску на си гур ну де сти на ци ју, ми гран ти пр вен стве но нас т о је да о б но в е по р о д и ч не и д ру ш т в е не м р е же кон т а к а т а ко је с у п р е к и- н у т е (н п р. услед зем љ от р еса, поп лаве, т ех н и ч ко - т ех но ло ш ке к а т а с т р о фе и сл.). У овој фа зи у п ра в ља ња м и г ра ц и ја ма т ре ба омо г у ћ и т и спа ја ње по - ро ди ца, п ро сле ђи ва ње по ро дич ни х ве сти и ра з ме н у по ру ка. Услед еко ло шке м и г р а ц и је с т а нов н и ш т в а до ла зи до кон цен т р а ц и је в е ћег бр о ја љу д и на
9 535 од р е ђе ном п р о с т о ру, ш т о мо же и ма т и не г а т и в не по с ле д и це по ж и в о т н у с р е д и н у и у т и ц а т и н а к в ал ит е т ж ив от а д ом иц и лног с т ановн иш т в а. Ре - ша в а њ ем ови х п р о бле ма у бла ж а в а ју с е у т и ца ји м и г ра ц и ја на з а јед н и ц у де сти на ци је, јер је ми гра ција двосмерни про цес ко ји не по га ђа са мо уче - сн и ке у њ ој (м и г ра н т е), в ећ и до м и ц и л но с т а но нов н и ш т в о и т е ри т о ри ју п ри је ма м и г ра на т а. Уп р ав љ а њ е еко ло ш к и м м и г р а ц и ја м а у по с лед њ ој ф а зи м и г р а ц и ја огле да се кроз две мо гућ ности: прва је обезбеђивање могућности за поврат а к с т а нов н и ш т в а, а д ру г а је и н т е г ра ц и ја у но в о д ру ш т в е но ок ру же њ е. У в е ћ ин и с л уч ајев а еколош к а м иг р ац ија с е одвија у н ут а р ис т е д рж ав е (и н т е р но ра с е љ е на л и ца) и в р е мен ск и је ог ра н и че на (к рат ко т рај на). Ме - ђу т и м, у кол ико поврат а к с т ановн иш т ва н и је мо г ућ и л и па к од ре ђе н и број ли ца не же ли да се вра ти у ме сто по ре кла, у по тра зи за трај ним ре ше њи ма тре ба раз ма тра ти ло кал ну ин те гра ци ју. Еко ло шка ми гра ци ја ко ја се одви ја в а н т е ри т о ри је ис т е д р ж а ве, з б ог п ра в не не р е г ул ис анос т и, у већ ин и с л у ча је в а, но си од р е ђе н и бр ој п р о бле ма (о т е ж а н п ри с т у п х у ма н и т а р ној по мо ћ и, ме д и ц и н ској не зи и сл.), а еко ло ш к и м и г ра н т и се нај че ш ће на се - ља ва ју у не х и г и јен ска на се ља. Ис к љу че нос т из фор ма л ног т р ж и ш т а ра да, у п ра во због п ра в но не ре г ул исаног с т ат уса еколош к и х м иг ранат а, довод и их у си ту а ци ју да ра де у си вој зо ни тр жи шта ра да. Услед то га, тр жи ште ра да је за си ће но ли ци ма ко ја су спрем на да при хва те би ло ка кав рад и да ра де у би ло к а к ви м ус ло ви ма, с а мо да би о с т в а ри л и м ин има лне п риходе з а ж и в о т [ Wa r ne r 2010]. К а о по с ле д и ца т о г а, у д у жем пе ри од у, до ла зи до про ме на на тр жи шту рад не сна ге, због че га мо же да до ђе до број них безбед но сн и х п р о бле ма. На име, лок а лн и с т ановн иц и мог у ксенофоби чно да р е а г у ју. ЗА К ЉУ Ч Н А РАЗ М А Т РА ЊА Еко ло ш ке м и г ра ц и је к а о д ру ш т в е н и фе но мен, у п р ко с ч и њ е н и ц и да и ма ју д у б о ке ис т о ри ј ске ко р е не, т ек у но ви је в р е ме по с т а ле с у п р ед ме т и з у ча в а њ а бр ој н и х на у ч н и х о блас т и. Ме ђу т и м, п р о у ча в а њ е с а в р е ме н и х еко ло ш к и х м и г ра ц и ја к а ра кт ериш у бр ој н и п р о бле м и. И з ме ђу о с т а л и х т о су: не по с т о ја ње а де к ват не де фи н и ц и је, м ул т и у з роч на п рирода еколош к и х ми гра ци ја, недостатак реалних показате ља еко ло шких ми гра ци ја. Ве ћина до с т у п н и х по да т а к а о еко ло ш к и м м и г ра ц и ја ма в е з а на је з а п ри р од не ка та стро фе. Због то га је нео п ход но да ме ђу на род на за јед ни ца раз ви је је - дин ствен прав ни кон цепт с ци љем да се опи шу осо бе ко је ми гри ра ју из еко лош к и х ра злог а, дефин ише п ра вн и сад рж ај појма м иг ранат а ж иво тне с р е д и не, усв о је ме ђу на р од н и спо ра з у м и о м и г ра н т и ма ж и в о т не с р е д и не и иден ти фи ку је ме ђу на род но те ло ко је би се ба ви ло овим ми гра на ти ма. За утвр ђи ва ње осно ва упра вља ња еко ло шким ми гра ци ја ма, иза зван и м нег ат и в н и м п р о ме на ма у ж и в о т ној с р е д и н и, по т р е б на је до с лед на с т р а т е г и ја, а н е п р и м е њи в а њ е ad hoc а к т и в н о с т и. Ре ш е њ а мо р а ј у б и т и р е л е в а н т н а з а с а д а ш њ е д р у ш т в е н е око л н о с т и, к а о и з а он е ко ји н а м е ћ е бу д ућ но с т.
10 536 Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ad ger, Neil; Tor Be nja min sen, Ka tri na Brown and Han ne Svar stad (2001). Advan cing a pol i t i c a l e c olog y of g lob a l e nv ir o nm e nt a l d i s c o u r s e s. D e v e l o p m e n t a n d c h a n ge, 32(4): Ba t e s, Di a ne (20 02). En v i ron me n t al re f u ge e s? Cla s si f y i ng hu m a n m i g r a t i on s ca u se d by e n v i- ron men tal chan ge. Po p u l a t i o n a n d E n v i r o n m e n t, 23(5): B a u e r, St ef fe n (2 010). C l im at e r ef ug ee s b e y o n d C o p e n h a g e n L e g a l c o n c e p t, p o l i t i c a l i m p li c a t i o n s, n o r m a t i v e c o n s i d e r a t i o n s. Stut tgart: Di a ko nisches Werk der EKD. Cli m a t e C h a n ge The Physi cal Sci en ce Ba sis (2007). Con tri bu tion of Wor king Gro up I to the Fo urth As ses sment Re port of the In ter go vern men tal Pa nel on Cli ma te Chan ge, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cambridgе and New York. Cli m a te Ch a n ge 2014 Im p a ct s, Ad a ptat ion, a n d Vulnerabilit y (2014). Sum mary for po licymakers, Part A: Glo bal and Sec to ral Aspects Con tri bu tion of Wor king Gro up II to the Fifth As ses sment Re port of the In ter governmen tal panel on climate change, Cambridge Univer sity Press, Cambridgе and New York. Con ve n t ion and Pro to col Re la t ing to the S ta t u s of Re f u ge e s (2006). Text of the 1951 Con ven tion Re la ting to the Sta tus of Re fu ge es, Text of the 1967 Pro to col Re la ting to the Sta tus of Re f u ge e s, a nd Re so lu t ion 2198 ( X X I ) a dop t e d by t he Un i t e d Na t i on s G ener a l A ss e mbly, Uni ted Na ti ons High Com mis si o ner for Re fu ge es Ge ne va. Dra bo, Alas sa ne and Lin guè re Mbaye (2011). Climate cha n ge, na t u ral di sa ste rs a n d mi g ra t ion: An e m pir ical a nalysi s in de ve lo ping co u n t r i e s D i sc u s sion Pa pe r S er ie s, br Bonn: The In sti tu te for the Study of La bor. El-Hin na wi, Es sam (1985). E n v i r o n m e n t a l Re f u ge e s. Na i r o bi: Un i t e d Na t i o n s E n v i r o n m e nt P r o g r a m m e. Fa r b o t ko, C ar ol a n d He a t h e r L a z r u s (2 012). T h e f i r s t cl i m a t e r e f ug ee s? C o nt es t i n g g lob a l narratives of cli ma te chan ge in Tu va lu. Glo bal En vi ron men tal Chan ge, 22(2): Ja cob son, Jo d i (1988). En v i ron me n tal Re f u ge e s: A Ya rd st ic k of Ha bi ta bi lit y. Wor ldwat ch Pa p e r 86, Was hing ton, D.C.: Wor ldwatch In sti tu te. Lac zko, Frank and Chri sti ne Ag ha zarm (2009). Mi g ra t ion En vi ronme nt an d Climate Change: As ses sing the Evi den ce. G e n e va : I n t e r n a t i o n a l O r g a n i z a t io n fo r M i g r a t io n. L o n e r g a n, St e ve (19 98). T h e r o le of e n v i r o n m e n t a l d e g r a d a t io n i n p o pu l a t io n d i s pl a c e m e nt. En vi ron men tal chan ge and se cu rity pro ject re port, 4(6): McLe man, Ro bert (2008). Cli ma te Change Migration, Re fu gee Pro tec tion, and Adap ti ve Ca - p a c it y- B u i l d i n g. Mc G ill In t e r n a t ion a l Journ a l o f S us t ain ab l e D ev el o pm e n t L a w a n d Po licy, 4(1): Mi gra tion and the En vi ron ment (MC/INF/288 1 No vem ber 2007 Ni nety Fo urth Ses sion). I n t e r n a t i o n a l O r g a n i z a t io n fo r M i g r a t io n, G e n e va. Mor ris sey, Ja mes (2011). Mo b i li t y i n c o n t e x t: E x p lo r i n g t h e i m p a c t o f e n v i r o n m e n t a l s t r e s s on mo bi lity de ci si ons in Nort hern Et hi o pia. Ox ford Uni ver sity De part ment of In ter na - ti o nal De ve lop ment Qu e en Eli za beth Ho u se & New Col le ge. Myers, Nor man and Jen ni fer Kent (1995). En vi ron men tal Exo dus: An Emer gent Cri sis in the Glo bal Are na. Was hing ton: Cli ma te In sti tu te, Was hing ton. P i g u e t, Et i e n ne (20 0 8). Cli m a te C h a n ge a n d Fo r c e d Mi g r a t i o n. G eneva: Un it e d Nat ion s H ig h C o m m i s si o n e r fo r Re f u ge e s. Ra ven stein, Ernst Ge org (1885). The Laws of Mi gra tion. Jo u r n a l o f t h e S t a t i s t i c a l S o c i e t y o f Lon don, 48(2): Suh rke, Ast r i (1994). Env ironment al deg r ad at ion a nd populat ion f lows. Journal of Internat ional Af fa i r s, 47(2): Wal ker, Ch r i stop her (2014). Glo bal I n du st r ial Po licy, Dis pla ce ment, a nd Eco m i g ra t ion, Cli ma te a le r t, 26(1): Wa r n e r, Ko ko (2010). Glo b a l e n v i r o n m e n t a l ch a n ge a n d m i g r a t io n : G o ve r n a n c e ch a l le n ge s. G lo b a l e n v i r o n m e n t a l c h a n ge, 20(3):
11 537 We s t i ng, A r t hu r H. (19 92). E n v i r on me n t a l r e f u ge e s: a g r o w i ng c a t e gor y of d i s pl a c e d p e r s on s. E n v i r o n m e n t a l C o n s e r v a t i o n, 19(3): Zol berg, Ari sti de and Pe ter Ben da (2001). Glo bal mi grants, glo bal re fu ge es: pro blems and s o l u t i o n s. New York & Ox ford: Berg hahn Bo oks. OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R CHAN GES IN EN VI RON MENT AS CA U SE FOR E N V I RON M E N TA LY I N DU C E D M I GR A T ION OF PE O PL E by A L E K SA N DR A L J UŠ T I NA Aca demy of Cri mi na li stic and Po li ce Stu di es, Ca ra Du ša na 196, Bel gra de, Ser bia a le k s a n d r a.lju s t i n k p a.e d u. r s SUM MARY: Mi gra tion is one of the ol dest and most used stra te gi es for over co ming ne g a t i ve s o cia l i s s u e s. D e s pi t e t he fa c t t h at it i s h i s t o r i c a l ly d e e ply r oot e d, e nv ir onme nt a l mi gra tion as a so cial phe no me non has only re cently be co me the su bject re se arch of nu mero u s sci e n t i f ic f i eld s. Ho we ve r, t he st udy of cu r re nt e n v i ron me n t al m i g r a t ion is cha r a c t e - r i z e d by a nu m b e r of is s u e s, s uch a s ab se n c e of a n a de q u a t e de f i n i t ion a nd mu l t i- ca u s a l it y of en vi ron men tal mi gra tion. In this pa per, thro ugh con cep tual fra me work, aut hor analyzed two main qu e sti ons: who are en vi ron men tal mi grants and what re a sons ca u se en vi ron - men tal mi gra tion. Due to the de struc tion of the glo bal en vi ron men tal ba lan ce, as well as a c c u mu l a t e d e n v i r o n me n t a l d i s t u r b a n c e s, it i s l i kely t h a t e n v i r o n me n t a l m i g r a t io n w i l l in cre a se in fu tu re and the re is now he re you can not ma ke mo re use of sci en ti fic and profes sional pro jec t ion of t he f u t u re t ha n i n de mo g r ap h ic a nd en v i ronment al spheres of huma n li fe. The re is no do ubt that our fu tu re is un pre dic ta ble. Ho we ver, the en vi ron men tal fac tors in flu en cing the pat tern of hu man in ter ac tion with the en vi ron ment must be ta ken in to ac co unt when pro jec ting fu tu re de ve lop ment of the mo dern so ci ety. Such is the con text in which the com plex re la tion among mi gra tion, chan ge and the en vi ron ment has to be s t u d ie d. I n or d e r t o e s t a bl i sh t he b asi s for c ont r ol l i ng e n v i r on me n t a l m i g r a t ion c a u s e d by ne ga ti ve chan ges in the en vi ron ment, it is ne ces sary to adopt a con si stent stra tegy in stead of ad hoc ac ti vi ti es that are be ing used. In this pa per, aut hor analysed so ci e tal re spo on se for t he cha le n ge s cause d by e nv ironme nt al m ig r at ion, specif icaly rega rd i ng a ct ion s relat e d t o go ve r n i ng e n v i r o n me n t a l m i g r a t i o n s. K EY WOR DS: en vi ron ment, m i g ra t ion, po pu la t ion, en vi ron men t al m i g ra t ion, cli ma te ch a n ge
БРАН КО БАЉ, ро ђен у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А БРАН КО БАЉ, ро ђен 1954. у Ли па ру код Ку ле. Фи ло зоф, пи ше сту ди је, есе је и уџ бе ни ке. Об ја вље не књи ге: Мо гућ ност људске заједн и ц е, 1989; Пр и л о г р а
More informationОЉА ВА СИ ЛЕ ВА, ро ђе на у Бе о гра ду. Про у ча ва срп ску поези ју
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ЈА НА АЛЕК СИЋ, ро ђе на 1984. у Кра гу јев цу. Ди пло ми ра ла на Фило ло ш ком фа к ул т е т у у Б е о г ра д у, на Гру п и з а с рп ск у к њи жев но с т и је зи к с а оп
More informationк ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и. у Но в ом С а д у. Ис т о р и ч а р к а је у ме т нос т и, ш колов ал а с е у Б еог р ад у и
А У Т О Р И Л Е Т О П И С А ДЕ ЈАН АЛЕК СИЋ, ро ђен 1972. у Кра ље ву. Пи ше по е зи ју и про зу. К њи г е пе са ма: По т п у н и го в ор, 1995; Дока з ив ање се нке, 1996; Сваг да шњи час, 2000; Со б
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? * (II ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232:343.222 doi:10.5937/zrpfns51-14767 Др Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ
More informationА К Ц И О Н А Р СКОГ Д РУ Ш Т ВА И ЗА Ш Т И ТА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.725:347.72.033 doi:10.5937/zrpfns51-15691 Др Зо ран В. Ар сић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду Z. Ar sic @ p f.u n s.a
More informationИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А
Т Е М А Т : Л Е О Н А Р Д К О Е Н При р е д и л а Ви о л е т а Ми т р о в и ћ ЗО РА Н П А У НО ВИ Ћ ИЗ МЕ ЂУ СЕ ЛИН ЏЕ РА И ЏОЈ СА: ОМ И ЉЕ Н А И Г РА Л Е О Н А Р Д А КО Е Н А Ро ман Ом иље н а и гра (T
More informationМЕН ТАЛ НА ПО ВРЕ ДА ПУТ НИ КА КАО ОСНОВ ОД ГО ВОР НО СТ И П РЕ ВО ЗИ О Ц А У М Е ЂУ Н А РОД НОМ ВА ЗД У ХО П ЛОВ НОМ П РА ВУ
Пре глед ни чла нак 347.8:347.56]:347.426.4 doi:10.5937/zrpfns51-15098 Ире на М. Ра ду ми ло, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду ire n a ra
More informationСР ЂА Н ВИД РИ Ћ, рођен у Зрења н и н у. П и ше есе је и к њи жев н у к ри т и к у, о б ја в љу је у пе ри о д и ц и.
АУТОРИ ЛЕТОПИСА М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ, р о ђ е н 1975. у Ау г с бу р г у код М и н хе н а, СР Немачка. Школовао се у Сом бору и Новом Саду. Историчар ( Истори о г раф ско де ло Ф ри д ри ха Мајнекеа
More informationФАК ТО РИ ПРО МЕ НА НА ТР ЖИ ШТУ РА Д Н Е СН А Г Е СР БИ Ј Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 331.55:338.2(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-15249 Др Го ран Б. Ми ло ше вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G. Mi lo se v
More informationБУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка
18 БУФАЛО ПРЕ ДОРУЧКА Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Buf fa lo Be fo re Bre ak fast С ад рж а ј Text Copyright 1999 by
More informationПО Л И Ц И ЈА И РА ЂА ЊЕ У П РА ВЉА Ш Т ВА У ДЕ ЛУ МИ ШЕ ЛА ФУ КОА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.74 17 doi:10.5937/zrpfns51-13840 Др Ду шан С. Ма рин ко вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Фи ло зоф ски фа кул тет у Но вом Са ду d u sa n.m a r in
More informationДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ
UDC 94(=163.41)(436-89) DOI: 10.2298/ZMSDN1343267G Оригинални научни рад ДРУШТВЕНОПОЛИТИЧКИ СТАТУС СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ОД ЛЕОПОЛДОВСКИХ ПРИВИЛЕГИЈА ДО ДЕКЛАРАТОРИЈЕ ВЛАДАН С. ГАВРИЛОВИЋ E-mail:
More informationО СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА
П Р И К А З С Т Р И П А О СТРИ ПУ И ДРУ ГИМ СТВА РИ МА Ник Су зе нис, Одравњивање, п рев. Марија Но ва ко ви ћ, Цен т ар за п ро мо ц и ју н а у ке, Б е о г р а д 2 016 Као клин ци сви смо их чи та ли
More informationПрилог проучавању вијетнамске куће у низу
UDC 351.778.5(597) СИ Н И Ш А С. П Р ВА НОВ Бил кент уни вер зи тет, Фа кул тет умет но сти, ди зај на и ар хи тек ту ре Од е љ е њ е у н у т р а ш њ е а р х и т е к т у р е и д и з ај н а ж и в о т н
More informationГОБЛИНИ сенке. Превела Гордана Суботић
ГОБЛИНИ сенке Деj в и д Ме л и н г Превела Гордана Суботић На слов ори ги на ла David Melling Shadow Goblins Text and illustrations copyright 2008 David Melling First published in Greta Britain in 2008
More informationМЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ. 18 На осно ву чла на 112. став 1. тач ка 2. Уста ва Ре пу бли ке Ср би је, до но сим. Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013.
ISSN 2217-2475 COBISS.SR-ID 175515148 МЕЂУНАРОДНИ УГОВОРИ Година IV Број 3 Београд, 15. март 2013. Цена овог броја је 2.700 динара. Годишња претплата је 32.500 динара 18 На осно ву чла на 112. став 1.
More informationПРАВ НА ДР ЖА ВА И ВЛА ДА ВИ НА ПРА ВА ОД ЗА Ч Е ТА К А ДО СА ВРЕ М Е Н И Х И ЗА ЗО ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.12:342.2 doi:10.5937/zrpfns50-12877 Др Гор да на Р. Ву ка ди но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду G.Vu k a d i n o
More informationУ Т ВР ЂИ ВА ЊЕ ИСТ И Н Е У Д И СЦ И П Л И Н СКОМ ПО СТУП КУ КО ЈИ СЕ ВО ДИ ПРО ТИВ ОСУ ЂЕ НОГ ЗА ВРЕ М Е И З Д Р Ж А ВА ЊА К А ЗН Е ЗА Т ВО РА 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.811:331.108.62 doi:10.5937/zrpfns50-11796 Др Дра ги ша С. Дра кић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D.Dra kic@pf.uns.ac.rs
More informationМEЂУНАРОДНИ КРИ ВИЧ НИ СУД: ИН СТРУ МЕНТ ПРАВ ДЕ ИЛИ ЗА П А Д ЊАЧ КОГ И М П Е РИ ЈА Л И ЗМ А А Н А Л И ЗА СЛ У Ч А ЈА Д А Р ФУ Р
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.645:341.485 doi:10.5937/zrpfns51-14587 Да ни ло Д. Ба бић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Фа к ул т е т п о л и т ич к и х н а у ка
More informationП РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА
И ГОР Ц ВИ ЈА НО ВИ Ћ П РЕ СТ У П Н И Ч К И СИ НО ВИ И ИС К У П ЉЕ ЊЕ У ПРО ЗИ НИ КА КЕЈ ВА На жа лост, ни ко ни кад не ће мо ћ и да п ро чи та не к у мо ју к њи г у, да ме гле да на фил му, или да про
More informationДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО УВЕК Н А Ј Т Е Ж Е К А ЗН Е НО Д Е ЛО? (I ДЕО)
Пре глед ни чла нак 343.232 doi:10.5937/zrpfns50-12426 Иван Д. Ми лић, аси стент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду I. Mi lic @ p f.u n s.a c.r s ДА ЛИ ЈЕ КРИ ВИЧ НО ДЕ ЛО
More informationКОМ П Л ЕК СНОСТ СО Ц И ЈА Л Н И Х И Н Т ЕР А К Ц И ЈА И ПРАВ НОГ УРЕ ЂЕ ЊА ОД НО СА У КОН ТЕК СТУ П РО М Ј Е Н Е К Л И М Е
Пре глед ни чла нак 504.1/.4:347.426 doi:10.5937/zrpfns50-11786 Мр Гор да на Н. Пре ра до вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Ба њој Лу ци Прав ни фа кул тет у Ба њој Лу ци p re ra d
More informationН А Ч Е ЛО П РА ВИ Ч НОГ СУ ЂЕ ЊА И К РИ М И Н А Л И СТ И Ч К А ЗН А ЊА ЈА В НОГ Т У Ж И О Ц А *
Пре глед ни чла нак 343.123.5:342.722 doi:10.5937/zrpfns51-13362 Др Иштван И. Фе јеш, ре дов ни про фе сор у пен зи ји Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду fe jes@sbb.rs Н А
More informationЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC:
Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;142(3-4):275-279 DOI: 10.2298/SARH1304275B ЕДУКАТИВНИ ЧЛАНАК / EDUCATION ARTICLE UDC: 616.892.3 275 Цитирање литературе Силвија Бркић Медицински факултет, Универзитет у
More informationМО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?
UDC 338.48-44(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1551307O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу
More informationО ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ
Ђ ОР ЂЕ Д Е С П И Ћ П А ВЛО ВИ Ћ ЕВ ЕСЕ Ј О ЈО ВА Н У Д У Ч И ЋУ Мож да ће по не ком ч и та о ц у т врд ња ко ја сле д и за зву ча т и то ном ис к љу ч и в о с т и, а л и у кон т е к с т у с рп ске к њи
More informationОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва
ТЕ МАТ: КЊИ ЖЕВ НОСТ И ИН ТЕР НЕТ При р е д ио Ми л о ш Јо ц и ћ М И ЛОШ ЈО Ц И Ћ ОТИ СЦИ НА ДИ ГИ ТАЛ НОМ МО РУ Oсврт на исто ри ју ин тер не та и по е ти ку веб-ства ра ла штва 1. Од ки бер про сто ра
More informationКОН ФЕ СОР НА ТУ ЖБА ЗА ЗА ШТИ ТУ СТ ВА Р Н И Х СЛ У Ж БЕ НО СТ И *
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.26:347.922(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-12755 Др Да ни ца Д. По пов, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду dpo pov@pf.uns.ac.rs
More informationРАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ КЕ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Пре глед ни чла нак 331.104: 618.2]:061.1ЕU(497.11) doi:10.5937/zrpfns52-14906 Др Алек сан дра Т. По по вић a_alek san dra@yahoo.com РАД НО ПРАВ НА ЗА ШТИ ТА ТРУД НИ ЦА И ПО РО ДИ ЉА У ПРА ВУ РЕ ПУ БЛИ
More informationОБЛА СТИ И ПО СЛЕ ДИ ЦЕ УТИ ЦА ЈА Н А Л Е ГА Л НО Т Р Ж И Ш Т Е 1
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.9.02:339.1 doi:10.5937/zrpfns50-10873 Др Го ран Н. Бо шко вић, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д go ra n.b
More informationБОЈАН ЈОВАНОВИЋ. Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град
Бал ка но ло шки ин сти тут Срп ске ака де ми је на у ка и умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755013J УДК 391.8:316.7 оригиналан научни рад АР ХЕ ТИП МА СКЕ Са же так: Ма ски ра ње ни је са мо
More informationЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА
ВИ О Л Е ТА М И Т Р О ВИ Ћ ЗВЕ ЗДЕ СУ СЕ СВЕ РАС ПР СЛЕ И ПРО СТР ЛЕ ПО СВО ДУ О ИС КУ СТВУ ПРЕ ВО ЂЕ ЊА ПО Е ЗИ Ј Е Н И К А К Е Ј ВА У вре ме ну ка да су сво је упор не по гле де усме ра ва ле ка свом
More informationКОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1
Мила Драгић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.163.41 373.7 КОНЦЕПТ СТРАХА У СРПСКОЈ ФРАЗЕОЛОГИЈИ 1 САЖЕТАК У о в о м р ад у а н ал из ир ај у с е ф р аз е о л о ш к е ј е д и н и ц е с
More informationК РИ ВИ Ч НО Д Е ЛО У Г РО Ж А ВА ЊА СИ Г У Р НО СТ И И ЊЕ ГО ВА ОБЕ Л ЕЖ ЈА (члан 138. Кри вич ног за ко ни ка)
Пре глед ни чла нак 343.434(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13943 Све тла на С. Ми јо вић, сту дент док тор ских сту ди ја Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду s ve tla n
More informationСЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО ( ) Осврт на књи гу Ср би Исто ри ја иде ја
М И Х А Е Л А Н ТО ЛО ВИ Ћ К А РЕ СТ РУ К Т У РИ РА ЊУ Д РУ Ш Т ВЕ НОГ СЕ ЋА ЊА ЕВРОП СКЕ ИДЕ ЈЕ И СРП СКО ДРУ ШТВО (1903 1914) Осврт на књи гу Ср би 1903 1914. Исто ри ја иде ја За раз ли ку од ве ли
More informationЈ ЕД НО СТ РА Н А КОМ П ЕН ЗА Ц И ЈА
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.469:347.131.2 doi:10.5937/zrpfns50-12763 Др Са ња М. Ра до ва но вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. R a d o va n o v ic @ p f.u
More informationДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА
UDC 336.1/.5(497.115) DOI: 10.2298/ZMSDN1552557L ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО СТ У П НОСТ ФИ Н А Н СИ Ј СК И Х РЕ СУ Р СА П РЕД У ЗЕ Ћ И М А Н А СЕ ВЕ РУ КО СО ВА * ИСИ ДО РА ЉУ МО ВИ Ћ Е ко ном ск и и н с
More informationД ИС К РИ М И Н А ТО Р Н И ПО РЕ СК И Т РЕТ М А Н ПО РЕ ЗА НА КА ПИ ТАЛ НЕ ДО БИТ КЕ У ПРАК СИ СУ ДА ПРАВ ДЕ ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 336.226.11]:341.645.5:061.1ЕU doi:10.5937/zrpfns51-15048 Др Цвје та на М. Цвјет ко вић, аси стент са док то ра том Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са
More informationПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 368.013:351.823.1 doi:10.5937/zrpfns50-11445 Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve
More informationОри ги нал ни на уч ни рад doi: /zrpfns
Ори ги нал ни на уч ни рад 340.131 doi:10.5937/zrpfns50-10399 Др Ра до мир Г. Зе ка ви ца, ван ред ни про фе сор K р и м и н а л и с т ич ко - п о л и ц и ј с ка а ка де м и ја Бе о г ра д ra d o mir.
More informationСВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА
UDC 338.124.4(100) UDC 339.92(100) UDC 330:929 Attali J. DOI: 10.2298/ZMSDN1553699G ПРЕ ГЛЕД НИ НАУЧНИ РАД СВЕТ СКА КРИ ЗА И СВЕТ СКА ДР ЖА ВА У КОН Ц ЕП Ц И Ј И Ж А К А АТА Л И ЈА АЛЕК САН ДАР M. ГА ЈИЋ
More informationТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА У ПЕКИЋЕВОЈ СОТИЈИ КАКО УПОКОЈИТИ ВАМПИРА 1
Тамара Д. Јовановић ISSN 2217-7221 Универзитет у Новом Саду ISSN 2217-8546 Филозофски факултет UDK 821.163.41.09-31 Pekić tamarajovanovic87@gmail.com оригинални стручни рад ТРАДИЦИОНАЛНА ПРЕДСТАВА ВАМПИРА
More informationП РИ ВРЕД Н И К РИ М И Н А Л И Т ЕТ У РЕ ПУ БЛИ ЦИ СР БИ ЈИ У ПЕ РИ О ДУ ОД ДО ГО ДИ НЕ
Пре глед ни чла нак 343.37(497.11) 2006/2015 doi:10.5937/zrpfns50-11336 Др Дра ган М. Цвет ко вић По ли циј ска упра ва за град Бе о град c ve t k o v ic d ra ga n @ mt s.r s Зо ра н Ж. Јо в а н о в и
More informationО ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1
ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 347.728 UDC 330.342 DOI: 10.2298/ZMSDN1345595G Оригинални научни рад О ОПРАВДАНОСТИ УПОТРЕБЕ ИЗРАЗА ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ *1 НАТАША ГОЛУБОВИЋ Универзитет у Нишу,
More informationА Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ
UDC 664.73:72(497.11) UDC 664.73:72(497.5) DOI: 10.2298/ZMSDN1553773K ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД А Р Х И Т ЕК Т У РА ВО Д Е Н И Ц А ПО ТО Ч А РА У ЦЕН ТРАЛ НОМ ДЕ ЛУ ЗА ПАД НЕ СР БИ ЈЕ И ИС ТОЧ НЕ БО СНЕ Д
More informationSavremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti")
From the SelectedWorks of Bojan Todosijević 2015 Savremena psihologija o muškarcima i ženama. (Prikaz knjige: D. Mitrović, A. Trogrlić, "Psihologija polnih razlika i sličnosti") Bojan Todosijević, Institute
More informationПРА ВА СТРА НА ЦА ДА СТИ ЧУ ПРА ВО СВО Ј И Н Е Н А Н Е ПО К РЕТ НО СТ И М А
Пре глед ни чла нак 349.412.22:341.95 doi:10.5937/zrpfns51-15015 Др Ми ли ца М. Па нић, до цент Ун и в е р з и т е т у Ис т оч н ом Са ра је в у Пра в н и фа к ул т е т mi li c a p39 @g m a il.c o m ПРА
More informationOД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А
С ЛО Б О Д А Н РЕ ЉИ Ћ OД ГОВОРНОСТ И Н Т Е Л ЕК Т У А Л Ц А У П РЕ ЛОМ НОМ ВРЕ М Е Н У 1. Ни кад не пи тај за ким зво на зво не она зво не за то бом. Е р н е с т Хе м и н г в е ј И нтелек т у а лац би
More informationДеци је место у породици
Деци је место у породици Издавач Центар за права детета Београд, Скендербегова 20/12 011 33 44 170 www.cpd.org.rs office@cpd.org.rs За издавача Ивана Стевановић Уредник свих издања Ивана Стевановић Аутори
More informationН Е КО Л И КО ОСНОВ Н И Х ПО У К А РЕ Ф ОР М Е СУД СТВА У МА ЂАР СКОЈ
Пре глед ни чла нак 343.16+347.9(439) doi:10.5937/zrpfns50-11086 Др Ма ћаш Бен це, ван ред ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Де б ре ц и н у Прав ни фа кул тет b e n c ze.m a t ya s @ la w.u ni d e
More informationКО РЕ Н И ПО Л И Т И Ч К Е КО РУ П Ц И Ј Е У СТА РОМ ВЕ КУ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 343.352.../04 doi:10.5937/zrpfns50-12713 Др На та ша Љ. Де ре тић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду N. D e re t ic @ p f.u n s.a c.r s
More informationНЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И
С Т Е ВА Н БРА Д И Ћ НЕ МИ ГО ВОР И ОПА СНОСТ ПИ СА ЊА: РА Н СИ Ј Е РО ВО РАЗ У М Е ВА ЊЕ К ЊИ Ж ЕВ НО СТ И У дру гој књи зи Др жа ве кроз Гла у ко ва уста Пла тон нам прено си је дан од mythosа, ко ји
More informationЖР ТВЕ КРИ ВИЧ НОГ ДЕ ЛА НА СИ ЉЕ У ПО РО Д И Ц И
Пре глед ни чла нак 343.55-058.6 doi:10.5937/zrpfns51-15741 Мир ја на С. Сре до је вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду mir ja n a. sre d
More informationНА ЧЕ ЛО УПИ СА У РЕ ГИ СТАР НА СУД СКУ ПРАК СУ
Пре глед ни чла нак 349.418 doi:10.5937/zrpfns51-15804 Је ле на Ј. Те ша но вић, сту дент док тор ских сту ди ја Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду je le n a.j.te sa n o v
More informationЗА Ј ЕД Н И Ч К А СВО Ј И Н А СУ П РУ Ж Н И К А И СА ВЕ СНО СТ И Ц А ЊЕ ПО У З Д А ЊЕМ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.626:347.235 doi:10.5937/zrpfns50-12901 Др Ра ден ка М. Цве тић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду R.C ve t ic @ p f.u n
More informationПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА
ПИ ЛО ТИ РА ЊЕ УСЛУ ГЕ ПО РО ДИЧ НИ СА РАД НИК И ЕВА ЛУ А ЦИ ЈА РЕ ЗУЛ ТА ТА ПРУ ЖА ЊА УСЛУ ГЕ СТУДИЈА Сту ди ја Пи ло ти ра ње услу ге По ро дич ни са рад ник и ева лу а ци ја ре зул та та пру жа ња услу
More informationСТЕФАН МИЋИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за фи ло зо фи ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549039M УДК 141.7 Ролс Џ. 141.7 Раз Џ. 172:141.7 оригиналан научни рад ЈАВ НИ УМ КАО ОСНОВА
More informationРАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА
UDC 347.774 UDC 366.644 DOI: 10.2298/ZMSDN1345609M Оригинални научни рад РАЗЛОЗИ ЗА ОДБИЈАЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ПРИЗНАЊЕ ЖИГА ЗОРАН МИЛАДИНОВИЋ Универзитет у Крагујевцу Правни факултет Јована Цвијића 1, Крагујевац,
More informationА ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А
Ж А Р КО ВИ ДО ВИ Ћ А ПО К А Л И П СА ВЛ А Д И К Е Д А Н И Л А 776 Не ка бу де што би ти не мо же Нек ад про ждре, по ко си са та на! ( В л а д и к а Д а н и л о, 659 6 6 0) Не по сред ни Вла ди чин (Вла
More informationПРА ВА УНИ ЈЕ У СЛУ ЖБИ ОСТВА РИ ВА ЊА ЊЕ Н И Х Ц И ЉЕ ВА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.9:061.1EU doi:10.5937/zrpfns50-12465 Др Бер на дет И. Бор даш, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду B.Bor das@pf.uns.ac.rs
More informationУЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А
Н Е М А ЊА РА ЈА К УЛО ГА И Н Т Е Л ЕК Т У А Л А Ц А У Н Е ГО ВА ЊУ К УЛ Т У РЕ ОТ ПО РА Н А Д РУ Ш Т ВЕ Н И М М РЕ Ж А М А Живи мо у вре ме ну све про жи ма ју ће про па ган де, ма ни пулације и де з
More informationТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ
НИК КЕЈВ ТАЈ НИ ЖИ ВОТ ЉУ БАВ НЕ ПЕ СМЕ WEST CO UN TRY GIRL With a cro o ked smi le and a he art-sha ped fa ce Co mes from the West Co un try whe re the birds sing bass She s got a ho u se-bi g he art
More informationХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ СО ЊЕ ВУ КИ ЋЕ ВИЋ У КО РЕ О ДРА МА МА СКИ ЦА ЗА МО НО ГРА ФИ ЈУ
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, АЦИМ СИ, Цен тар за род не сту ди је, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1652171O УДК 792.8.07 Вукићевић С. 792.8(497.11) 1990/... оригиналан научни рад ХУ МА НИ СТИЧ КЕ ИДЕ ЈЕ
More informationКОН Ц ЕН Т РА Ц И Ј Е СП А ЈА ЊЕМ У Ч Е СН И К А НА ТР ЖИ ШТУ И КОН ЦЕН ТРА ЦИ ЈЕ СТИ ЦА ЊЕМ СР БИ ЈЕ И ЕВРОП СКЕ УНИ ЈЕ
Ори ги нал ни на уч ни рад 347.721:061.1ЕУ(497.11) doi:10.5937/zrpfns50-11808 Др Сан дра С. Фи шер Шо бот, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду S. Fi se r S o b ot @
More informationПРЕД ЛО ЗИ РЕ ФОР МИ ОЕБС-А У СВЕ ТЛУ СА ВРЕ М Е Н И Х ПО Л И Т И Ч К И Х К РИ ЗА НА ПРО СТО РУ ЕВРО ПЕ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 341.232.1:327.56(477) doi:10.5937/zrpfns51-13203 Др Алек сан дар M. Га јић, ви ши на уч ни са рад ник Ин сти тут за европ ске сту ди је у Бе о гра ду ro me ro @ e u n e t.r s
More informationНУ ШИЋ И РЕ ТО РИ КА У СР БИ ЈИ *
Ори ги нал ни на уч ни рад 808.5(497.11) doi:10.5937/zrpfns51-13596 Др Си ма Д. Авра мо вић, ре дов ни про фе сор Ун и в е р з и т е т у Бе о г ра д у Прав ни фа кул тет у Бе о гра ду si m a @ i u s.bg.a
More informationЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ
Маја Грбовић Научни рад (Филозофски факултет, Нови Сад) УДК 811.111 367.625 811.111:811.163.41 367.625 ЕНГЛЕСКИ ФРАЗНИ ГЛАГОЛИ СА ПАРТИКУЛОМ ОUТ И ЊИХОВИ ПРЕВОДНИ ЕКВИВАЛЕНТИ У СРПСКОМ САЖЕТАК Циљ овог
More informationДЕ МО КРАТ СКА ПО ЛИ ТИ КА КАО ВИД КУЛ ТУр НЕ ПРАК СЕ 1. Увод
Годишњак за социологију Демократска политика као вид год. културне VII (2011), праксебр. 7 стр. 85 100 Бранислав Стевановић Универзитет у Нишу Филозофски факултет Ниш УДК 321.7, 316.334.3, 316.7 Прегледни
More informationЗНА ЧАЈ ПО ДР ШКЕ ОШТЕ ЋЕ НИМ ЛИ ЦИ МА И СВЕ ДО Ц И М А У К РИ ВИ Ч НОМ ПО СТ У П К У *
Пре глед ни чла нак 343.122+343.143 doi:10.5937/zrpfns51-14142 Др Дар ко Т. Ди мов ски, до цент Ун и в е р з и т е т у Ни ш у Прав ни фа кул тет у Ни шу dar ko @pra fak.ni.ac.rs Је ле на М. Па по вић Ми
More informationОГ РА Н И Ч Е ЊА АУ ТО НО М И Ј Е У ЈАВ НОМ ЗДРАВ СТВУ: ОБА ВЕ ЗНО ВА К Ц И Н И СА ЊЕ Д Е Ц Е
Ори ги нал ни на уч ни рад 351.774.7-053.2 doi:10.5937/zrpfns50-11984 Др Ива на Ту цак, до цент Уни вер зи тет Ј.Ј. Штро сма је ра у Оси је ку Прав ни фа кул тет Оси јек i va n a.t u c a k @g m a il.c
More informationЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И
UDC 3:930 UDC 7:03 DOI: 10.2298/ZMSDN1550065G ПРЕГЛЕДНИ НАУЧНИ РАД ЗН А Ч А Ј Д РУ Ш Т ВЕ Н И Х Н А У К А У И Н Т ЕР Д И СЦ И П Л И Н А Р НОМ ИС Т РА Ж И ВА ЊУ У М ЕТ НО СТ И ГО РА Н ГА ВРИ Ћ Европ ски
More informationФактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење
Фактори помирења: религија, локални односи, људи и повјерење Резултати истраживања спроведеног у 13 градова широм Босне и Херцеговине маја 2013. БИХАЋ БРЧКО БАЊА ЛУКА БИЈЕЉИНА ТЕСЛИЋ ТУЗЛА ЈАЈЦЕ СРЕБРЕНИЦА
More informationНАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST
Часопис за национална и државна питања УДК 323.1(=163.41) ISSN 1452-2152 НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST Година VII, vol= 10 Број 1/2011. НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС NATIONAL INTEREST ЧАСОПИС ЗА НАЦИОНАЛНА
More informationУМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ
Е С Е Ј И РА ДО МИР В. ИВА НО ВИЋ УМ БЕР ТО ЕКО КАО РО МАН СИ ЈЕР ЗНА ЊА У АМА НЕТ НОМ РО МА НУ НУЛ ТИ БРОЈ Ис т о р и ја је к р в а в а з а г о н е т к а, а свет чи ста гре шка. При ча као основ про дук
More informationВЕСЕЛИН КЉАЈИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339013K УДК 070.11:659.4 070.11(497.11) оригиналан научни рад ДО МИ НА ЦИ ЈА ПР-А НАД НО ВИ НАР СКИМ СА ДР
More informationИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА НА СВЕТ СКИМ И БИ ЈЕ НАЛ НИМ ИЗ ЛО ЖБА МА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ар хи тек тон ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444231P УДК 7:069.9 72:069.9(450) оригиналан научни рад ИЗ ЛО ЖБЕ НИ ПО ТЕН ЦИ ЈАЛ НА ЦИ О НАЛ НИХ ПА ВИ ЉО НА
More informationПО ЛИ ТИЧ КА КУЛ ТУ РА КАО КУЛ ТУ РА ЗА БО РА ВА
Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка; Тре ћи про грам Ра дио Бе о гра да, Београд DOI 10.5937/kultura1549011M УДК 316.75:141.7 316.72:172 37.034/.035:172 оригиналан научни рад
More informationБУ ЂЕ ЊЕ СИ ЛЕ РА ЂА ЊЕ ДР ЖА ВЕ Н А Ц И О Н А Л НОГ Н А Д ЗО РА *
Ори ги нал ни на уч ни рад 342.2/.3:342.7 doi:10.5937/zrpfns50-12486 Др Дра гу тин С. Авра мо вић, до цент Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду D. Av ra m o v ic @ p f.u n s.a
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015 UDC 811.163.41 37 Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП
More informationКУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ ПОЛОВА
Мегатренд универзитет у Београду, Факултет за међународну економију, Факултет за пословне студије, Београд DOI 10.5937/kultura1338299J УДК 316.662-055.2 005.966-055.2 прегледни рад КУЛТУРНА ПОЛИТИКА ЈЕДНАКОСТИ
More informationНИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ ВИ ЗМУ
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1755076R УДК 14:929 Ниче Ф. 255.2:1 оригиналан научни рад НИ ЧЕ О ВЕ МА СКЕ ОГЛЕД О ПЕР СПЕК ТИ
More informationФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1
Т И ЈА Н А Т Р О П И Н ФА НОВ СКА ПРО ЗА И ИН ТЕР НЕТ: НО ВИ ВИ ДО ВИ СТА РИХ ПРИ ЧА 1 Fan fic tion, фан фик ци ја, фа нов ска про за све су ово по тен ција л н и називи за фе но мен ко ји је, иа ко гло
More informationМАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ
МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES MATICA SRPSKA SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10.
More informationКУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА
Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет ли ков них уметно сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1442214S УДК 316.7:37 37.036 оригиналан научни рад КУЛ ТУ РА КАО РАЗ БИ БРИ ГА Са же так: Рад кри
More informationО ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1
Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК 81 276.4(497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких
More informationКЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА
Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1443040M УДК 82.09:111.82 82.09:351.751.5 821.163.41.09 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ
More informationИ Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ
М А РИ ЈА Л И П КОВ С К И И Н Т ЕР Н ЕТ К АО П ЕР Ф ОР М А Т И В Н И П РО СТОР: ОД НА ИВ НОГ ГЛЕ ДА О ЦА ДО НА ИВ НОГ П ЕР Ф ОР М Е РА 1. Увод 258 На ш а к ул т у р а и с т о в р е м е н о т е ж и б е
More informationНА ЋИ СВО ЈЕ МЕ СТО У ЛАН ЦУ ЖЕН СКЕ ИСТО РИ ЈЕ: МА ТРИ ЛИ НЕ АР НОСТ У ОПУ СУ ЕЛЕН Е ФЕ РАН ТЕ
Уни вер зи те т у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка Сту ди је кул ту ре и ме ди ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1757020B УДК 821.131.1.09-31 Феранте Е. оригиналан научни рад НА ЋИ СВО ЈЕ МЕ
More informationС Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л
С Т И ВЕ Н БА С К Е Р ВИ Л НО ВА И Д Е О ЛО Г И ЈА СЕК СА Го во ри ћу о пи та њи ма ко ја су не ки ма од вас до бро по зна та, али ко ја бих же лео да по ве жем са дру гим ства ри ма ко је мо жда ни су
More informationЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе
ЛИ СИ ГЕЛ ЧИ СТО ЗЛО Ју Нес бе и успон скан ди нав ске кри ми-про зе Као ра ни ти неј џер, нор ве шки кри ми-пи сац Ју Нес бе (Jo Nesbø) до жи вео је на пад па ни ке. Сун це је тек за шло у Мол деу, гра
More informationАНА ВУКАДИНОВИЋ. Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду
Цен тар за ин тер ди сци пли нар не сту ди је Уни вер зи те та умет но сти у Бе о гра ду DOI 10.5937/kultura1546131V УДК 7.097 791.221.51 прегледни рад ПУТ ОД ХЕ РО ЈА ДО АН ТИ ХЕ РО ЈА И УЖИ ВА ЊЕ У ТЕ
More informationISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2
ISSN-0352-5724 UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/2 NOVI SAD 2015 UDC 81 25 И з в о р н и н а у ч н и р а д М а ри н а К а т и ћ Је л и с а в е т а Ша ф р а њ П РЕ ВО
More informationПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У НОВОМ САДУ ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ПРАВО За издавача Проф. др Љубомир Стајић декан Правног факултета у Новом Саду Управник Центра за издавачку делатност Проф. др Љубомир
More informationМЕ КА МОЋ ВЛА ДА РА НО ВОГ ДО БА *
УДК 321.7:339.97 Ори ги нал ни на уч ни рад Ве сна Стан ко вић Пеј но вић Ин сти тут за по ли тич ке сту ди је, Бе о град Српска политичка мисао број 3/2014. год. 21. vol. 45. стр. 111-133. МЕ КА МОЋ ВЛА
More informationЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА
ЈЕСУ ЛИ ЉУДИ РАЦИОНАЛНО ПРОДРУШТВЕНИ? НЕКИ ДОКАЗИ ИЗ БИХЕЈВИОРАЛНЕ ТЕОРИЈЕ ИГАРА УДК 316.62:316.334.2 Оригинални научни рад Милован Декић Факултет политичких наука, Универзитет у Београду С а ж е т а к
More informationНИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ
Д А ВОР П А ВЛО ВИ Ћ НИК КЕЈВ У СЕД МОЈ УМЈЕТ НО СТИ: ПО Е ЗИ ЈА ИЗА И ИС ПРЕД КА МЕ РЕ Обожаваоци једног од најеминен тни ји х у мје т ни ка да на шњи це, Ни ка Кеј ва, вје ро ват но су упо зна ти са
More informationСУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра
С У ЗА Н Е Л И ЗА БЕТ С ВИ Н И СУ БЈ Е К АТ СК И СЛ У Ч А Ј Е ВИ И К ЊИ Ж ЕВ Н И СЛ У Ч А Ј Е ВИ 1 Под ва ле и фал си фи ка ти од Поа до Осте ра Пре т п о с т а в ља ње... прет по ста ви мо не ки слу чај
More informationУЛОГА И МЕСТО ЗАКОНА О ЛОБИРАЊУ У ПОЛИТИЧКОМ СИСТЕМУ СРБИЈЕ
УДК: 328.184:34(497.11) Примљено: 3. јула 2010. Прихваћено: 30. августа 2010. Прегледни рад Бал ша Ка шће лан* Београд Српска политичка мисао број 3/2010. год. 17. vol. 29. стр. 135-152. УЛОГА И МЕСТО
More informationСTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ ШТАМ ПИ СР БИ ЈЕ
Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет, Ниш DOI 10.5937/kultura1339071J УДК 070.15(497.11) 2013 32.019.51:070(497.11) оригиналан научни рад СTРATEШКА ПО ЛИ ТИЧ КА КО МУ НИ КА ЦИ ЈА У ДНЕВ НОЈ
More informationПр ви део. Се дам на че ла. ду хов ног спо кој ства
Пр ви део Се дам на че ла ду хов ног спо кој ства Увод Суочавање са страхом очи у очи Јед ног да на зе мљо трес је по тре сао зен храм. Тло је по че ло да се тре се, гра ђе ви на је по че ла да се ру ши,
More information