ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ

Transcription

1 Ори ги нал ни на уч ни рад : doi: /zrpfns Др Јан ко П. Ве се ли но вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду ve se li n o v ic.ja n k m a il.c o m Др То дор Ђ. Мар ко вић, ван ред ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду По љо при вред ни фа кул тет у Но вом Са ду t o d or.m a r k o v p olj.e d u.r s Д р Ма р и ја н а Д у к и ћ Ми ја т о в и ћ, д о ц е н т Уни вер зи тет у Но вом Са ду Еко н ом с к и фа к ул т е т у С у бо т и ц и m.mi ja t o v e f.u n s.a c.r s ПРАВ НИ И ЕКО НОМ СКИ АСПЕК ТИ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Са ж е т а к: Уго вор о оси гу ра ње усе ва и пло до ва од су ше за сни ва се на р из ик у о д м ањ е кол ич ин е п ад ав ин а у о дн ос у н а р а н и ји м е р о д а в н и п е р и о д. Ау т о р и с у с а п р а в н о г и е кон о мс ко г а с п е кт а а н а л и з и р а л и с п е ц и ф и ч н о с т п редме т а р из ика с у ше, а л и и др у ге од ред бе ко је с у ка ра к т ер ис т ичне за ов ај уго вор ни од нос. Ана ли зи ра се и по ло жај уго вор них стра на у овом уго вор ном од но су, ко ји јед ним де лом про из ла зи из мо но пол ског по ло жа ја оси гу ра ва ју - ћ е о р г ан из ац ије. У т ом д е л у је а н а л и з и р а н а и с л о б о д а у г о в а р а њ а, ко ја је у г р о ж е н а ус л е д н е је д н а ко г п о л о ж а ја у г о в о р н и х с т р а н а. По с е бн а п а ж њ а п о с в е ће н а је и з в о р и м а п ра в а и т о н а р о ч и т о оп ш т и м и п о се б н и м ус л о в и м а о с и г у ра в а ј у ћ и х ор га н и з а ц и ја, је р с у он и о с н о в н и и з в ор п ра в а, у не д о с т а т к у за кон ске ре гу ла ти ве у овој обла сти. Ана ли зи ра ни су раз ло зи за не раз ви је - но сти ове вр сте оси гу ра ња код нас и по сле ди це та квог ста ња на си гур ну п о љо п р и в ре д н у п р о и з в од њу. Ан а л и з и ра н а је и ул о га з а ко н о да в ц а у п о г л е д у регулисањa по је ди них еле мен та та овог уго вор ног од но са, али и по пи та њу д рж а в н и х п о д с т и ц а ја к о ј и б и д оп р ин ел и в ећ е м п р оц е нт у о с иг у р ан и х п о - љ о п р и в р е д н и х п о в р ш и н а. Т им е б и с е с м ањил а н еи зв е с н о с т и ш т ет а кој у 513

2 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) п о љ о п р и в р е дн и ц и т р п е у с л е д с в е в е ћ и х в р е м е н с к и х ко л е б а њ а. И м а ј у ћ и у ви ду не а де кват ну прав ну и еко ном ску тра ди ци ју едукацијa у овој обла сти б и п ре д с т а в ља л а з н а ч а ја н д о п р и н ос з а ра з в ој о в е в р с т е ос и г у ра ња. Иа ко је за си гур ност по љо при вред не про из вод ње и из ве сност на док на да услед смање ња п р и но са з бог с уше п ре тп ос т авка за с и г ур нос т п о љо п р и в ред ни ка, з бог н и з а р а з л о г а и н т е р е с о с и г у р а в а ј у ћ и х о р г а н и з а ц и ја и п о љ о п р и в р е д н и ка је не д о в о ља н. Ау т о р и а н а л и з ирај у п ра вне и е кон омс ке ра зл оге т акв ог с т ања. Ау т о р и а н а л и з и ра ј у ра з л и к у и з ме ђ у уго в о ра о ос и г у ра њу п л о д о в а и усе в а од ри зи ка су ше и вре мен ски ог де ри ва тив ног уго во ра, ко ји ма се мо же тр го ва - ти на бер зи. Кључ не ре чи: оси гу ра ње, су ша, уго вор, прав ни, еко ном ски 1. УВОД Св е до ц и смо у че с т а ле п р о ме не в р е ме на и че с т и х с у ш н и х г о д и на, ко ја н е м и н ов н о п р о у з р у к у ј у ш т ет у н а п ољ оп р ив р едн и м п р ои зв од им а. Пор ед а г р о т ех н и ч к и х ме р а, у ов а к ви м ус ло ви ма, о си г у р а њ е по љ о п ри в р ед не п р о - из вод ње од су ше, као ње на еко ном ска за шти та, по ста је ну жност. На осно ву ис тра жи ва ња про це њу је се да је чак 80% свет ске при вре де за ви сно од ко ле ба ња вре мен ског фа к т о ра. 1 То се по себ но од но си на по љо п рив редн у п р ои з вод њу је р је она м но г о ви ше и з ло же на в ременск и м в ременск и м не по годама, у к ључ ујућ и и суш у. На ратарскoj п роизводњи, која је мање -више нез аш т ићен а, пов ећ ав а с е ризи к н ас т уп ањ а неког ш т е тног дог ађ аја (г р а д, мраз, олу ја, по жар, по пла ва, су ша и тсл.), че сто са ка та стро фал ним по след и ц а м а. 2 П р е м а п р о ц е н а м а с т р у ч њ а к а б и љ н а п р о и з в од њ а у С р б и ји з б о г су ше је пре по ло вље на, а ште та се про це њу је на 2,1 ми ли јар ди до ла ра. 3 Успех по љ о п ри в р ед не п р о и з в од њ е з а Ср би ју је в е о ма в а ж а н т о в а ж но је р п р е м а о би м у и с т ру к т у р и р а с по ло ж и в и х по љ о п р ив р едн и х пов рш ин а Ре пу бли ка Ср би ја спа да у ред европ ских зе ма ља са по вољ ним зе мљи шним р е с у р си м а буд ућ и д а р а спол аже с а 0,7 хе кт ар а пољ оп рив р едног, односно 0, 4 6 хе к т а р а о р ан и чн о г з ем љ иш т а п о с т а н о в н и к у. 4 Ако се освр не мо на ри м ск у т ра д иц ији Ром ул је св акој пор од и ц и (consort iu m и л и fam il ia) додел ио 1 Ј. Au e r : We a t h e r D e r i v a t a t i ve s He a d i n g fo r Su n n z Ti m e s, i n : Fr a n k f u r t Vo i c e, D e u t s ch e Bank Re se arch, frank furt am Main, 2003, p Т. Мар ко вић, Вре мен ски де ри ва ти и упра вља ње ри зи ком у по љо при вре ди, мо но - гра фи ја, Уни вер зи тет у Но вом Са ду, По љо при вред ни фа кул тет, 2013, стр.1. 3 h t t p: // w w w. n o v i m a g a z i n. r s /e k o n om ij a /s t et a - z b o g - s u s e -21- m i l i j a d e - d o l a r a, п р е у з е т о Д. По п ов, З а ш т и т а, у р е ђ е њ е и ко р и ш ћ е њ е п о љ о п р и в р ед н о г з е м љи ш т а у Ре п у б л и ц и Сри би ји, Збор ник ра до ва Прав ног фа кул те та у Но вом Са ду, , Но ви Сад, стр

3 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 по 2 југ ер а (пол а хе кт ар а) з ем љ е3 т з в. h er ed iu m. 5 С р пс ке пор од и це и м ају м но г о ви ше, п р оме н ио с е н ач и н о бр аде з ем љ е, а л и зн а ч ај по љ о п ри в р ед не про из вод ње ни је сма њен. По ста вља се пи та ње да ли иде мо у ко рак са време ном и л и си г у р но с т по љ о п ри в р ед не п р о и з овд њ е п р е п у ш т а мо с л у ча ју. У од но су на раз ви је не зе мље Евро пе и Се вер не Аме ри ке, где је си стем оси гу ра ња ви со ко раз ви јен, код нас је за шти та про из вод ње на по љо при вредним га здин стви ма већ ду же вре ме на ве о ма ни ском ни воу. 6 Оси г у ра њ е ус е в а и п ло до в а мо же би т и р е а л и зо в а но к а о по с е ба н у г о вор о о си г у р а њу, а л и по с т о ји мо г ућ но с т да оно бу де у к љу че но у ком би но в а но оси гу ра ње од ве ћег бро ја ри зи ка или да бу де део оси гу ра ња усе ва и пло до ва од сви х в р с т а ри зи к а (a l l r i sk c rop i n s u r a n c e). По с т о ји мо г ућ но с т да о си г у р а - ње усе ва и пло до ва од су ше бу де укљу че но у оси гу ра ње вред но сти про изв од њ е (r e ve nu e i n s u r a n c e) и л и о си г у р а њ е п ри но с а цело к у пног г аз д и нс т в а (i n c o me i n s u r a n c e). О си г у р а њ е од с у ше, ко је да на с по љ о п ри в р ед н и ц и ма з а - да је до с т а по т е ш ко ћ а, нај че ш ће н и је у к љу че но у ком би но в а но о си г у р а њ е. 7 Ова оце на се од но си на европ ске мо де ле оси гу ра ња, док се за Ср би ју мо же ре ћи да оси гу ра ње усе ва и пло до ва од су ше ни је укљу че но ни у је дан мо дел ком би но ва ног, н и т и оси г у ра ња усе ва и п ло до ва од сви х вр ста ри зи ка. Па ке том оси гу ра ња од ви ше ри зи ка постижу се позитивни ефекти заштите пољопривред ни ка. 8 Код нас се оси гу ра ње усе ва и пло до ва од су ше ре а ли зу је кроз уго вор о оси гу ра њу од јед не вр сте ри зи ка. Оси гу ра ње од су ше је про из вод но ви јег да ту ма и код нас га ре а ли зу је са мо јед на од и г у ра ва ју ћа ор г а н и за ц и ја 9 и т о са мо са мо за по је д и не ра т ар ске к ул т у р е. С у ша п р ед с т а в љ а је да н од нај в е ћ и х по љ о п ри в р ед н и х ри зи к а ко ји мо же ума њи ти при но се и пре ко 50%. Под су шом се под ра зу ме ва ума ње ње па да ви на у од но су на ме ро дав не вишег од иш њ е кол ич ине падав аине у период и ма у ко ји м је по т р е ба ус е в а з а во дом нај ве ћа 10 и ко је ре зул ту је ума ње њем при но са оси гу ра ног усе ва. 5 М. С и ч, К а т а с т р и, з е м љ и ш н и р е г и с т р и и и с п р а в е о к у п о п р о д аји у С т ар о м Р им у Е л е м е н т и м о д е р н и х з е м љи ш н и х к њи г а, З б о р н и к р а д о в а П р а в н о г ф а к у л т е т а у Но в о м С а д у, , стр Ј. М и л о р а д о в и ћ : Е к он о мс к и е ф е кт и о с иг ур а њ а у п о љ о п р и в р е д и и п р е х р а м б е н о ј и н д у с т р и ји А П В ој в о д и н е. До к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, По љ о п р и в р ед н и ф а к у л т е т, Но в и С а д, 2004, стр Т. Мар ко вић : Оси гу ра ње усе ва и пло до ва по сто је ћи европ ски мо де ли, у : Агро е - ко но ми ка, 41-42, Но ви Сад, 2009, стр E. B e r g: E r t r a g s a u s f a l lve r sic h e r u n ge n e i n ge e i n ge n e t e s I n s t r u m e nt z u r E r lo s sic h e r u n g? In : Ta gung sband des De utschen Ba u u ern ver bands und der An dre as Her mes Aka de mie Weite - rent wic klung der EU-Agrar po li tik zwischen Welt markt und Ver bra uc her schutz, Bonn Rot tgen, 2001, S G e n e r a li o s i g u r a n je S r b i je 10 за ку ку руз и ше ћер ну ре пу то ком ма ја, ју на, ју ла и вгу ста, за со ју то ком ју на, ју ла и а в г у с т а 515

4 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) Уго вор о оси гу ра њу усе ва и пло до ва мо же да се ана ли зи ра са еко ном ског и прав ног аспек та, ма да је за са гле да ва ње свих од но са ко ји на ста ју за кључи ва њем уго во ра по треб но има ти у ви ду и зна ња из обла сти ра тар ства, ме т е о р о ло г и је,с т ат ис т ике и д руг и х наук а које св оји м ист р аж ив ањима мог у д о п р и не т и ш т о ц е ло в и т и је м с а гл е д а в а њу ов ог у г о в о рног однос а. У ов ом у г о в о р ном од но с у на јед ној с т р а н и је о си г у р а в ач, ко ји је о си г у р а в а ју ћ а о р - г а н и з а ц и ја, а на д ру г ој у г о в а р ач (о си г у р а н и к), ко ји мо же би т и фи зи ч ко и л и прав но ли це. У Ср би ји се осигурање први пут помиње у Српском грађанском законику из го ди не, у чла но ви ма 798. и 799. Та ко се у чла ну 798. На во ди: Што с е т и че о си г ур ањ а ш т ет е н а с л уч ај неи зв есн и з а н ап л ат у, к а о о сиг ур ањ е еспапa на во ди и на су ву; ку ћа и миљ ко ва про тив ва тре и во де, то ће се по основ а ма на в е де н и м, и о с о би т и м п р о п и си ма з а р а зна ов а о си г у р а њ а с у д и т и. 11 Иа ко је по љо при вре да и кроз исто ри ју а и да нас јед на од кључ них при вредних гра на, за шти та по љо при вред ни ка од при род них не по го да нај че шће ни је би ла др жав ни при о ри тет. И док су још то ком 19 ве ка у све ту уста но вље ни не к и о б л и ц и з а ш т и т е п р о и з в о ђа ча у би љ ној п р о и з в од њи к р оз п ри к у п љ а њ е с р едс т ав а у н ат ури, к а о и зр аз а о рг ан из о в а не с о л и д а р но с т и п р о и з в о ђа ч а у одноcу на опа сно сти ко је пре те усе ви ма и пло до ви ма, за то вре ме у по је диним кра је ви ма Ср би је до до ле су при зи ва ле ки шу. 12 У нор ма т и в ном по гле д у по с т о ји не ко л и ко фа з а у ра з во ју з а ко но да в с т в а из обла сти оси гу ра ња код нас. По чет ком 20. ве ка, го ди не, по сле ви ше при премљених пред ло га, до нет је За кон о фон ду за на кнаду штета пострадал и ма од г р а да. У К р а љ е ви н и Ју г о с л а ви ји по ло ви ном г о д и не до не т је За кон о обез бе ђе њу усе ва и пло до ва од гра да. По ме ну ти за кон ста вљен је ван сна ге, ка да је кра јем го ди не до нет За кон о уна пре ђе њу по љо при вреде. На кон што су го дине формиране бановине, почетком следеће године до нет је но ви За кон о оба ве зном обез бе ђе њу усе ва и пло до ва од гра да. Још п р е з а в рше т к а Д ру г ог св е т ског р а т а до не т а је од л у к а о кон фи ск а ц и ји не при ја тељ ске имо ви не, сход но то ме по чет ком го ди не, до не та је Одл у ка о спа ја њу у Д р жа в н и за вод за оси г у ра ње и ре о си г у ра ње оси г у ра ва ју ћ и х п р ед у з е ћ а ко је п р е ла з е у д р ж а в н у св о ји н у. Бу д у ћ и да је поче тком педес ет и х г о д и на до ш ло до п р о ме на у д ру ш т в е но -по л и т и ч ком си с т е м у у з е м љи ш т о с е о г л е д а у у в о ђ е њу р а д н и ч ко г у п р а в љ а њ а и д е ц е нт р ал из ац ије д рж а вн е у п р а в е, по ло ви ном г о д и не, до не т је З а кон о о си г у р а в а ју ћ и м з а в о д и ма и з а јед н и ца ма о си г у р а њ а. Пе ри од с а мо у п р а в љ а њ а у ов ој о бл а с т и окон ча н 11 Гра ђа н ск и з а ко н и к з а Кра љ е ви н у Ср би ју (188 4), И з да в ач ко и к њи ж а р ско п р ед у з е ће Ге ца Кон, Бе о град 1937, стр До до ла или Пе р пе ру на је би ће с ло в ен ске м и т о ло г и је ко је п р ед с т а в љ а б о г и њу к и ше, и в е з у је с е з а в р хов н о г с т а р о с л о в е н с ко г б о г а г р о м а Пе р у н а. До д о л с к и р и т у а л и с у п а г а н с ке ри ту ал не игре и пе сме чи ји ма гич ни еле мен ти су има ли за циљ да иза зо ву ки шу. 516

5 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 је до но ше њем За ко на о обли га ци о ним од но си ма, и но вих Пра ви ла оси гу ра - њ а и т арифе п р ем и ја. На кон ра с па да СРФЈ по ло ви ном г о д и не с т у па на с н а г у З а кон о о с иг ур ању и мов ине и л иц а, а г о д и не д о но с и с е д у г о оче к ив ан и Закон о о си г у ра њу, ко ји м је обе з бе ђе но зна чајн ије п рибл иж ав ање ове обла сти за кон ским про пи си ма Европ ске уни је. По след њи За кон о осигу ра њу до нет је го ди не. 2. СВР ХА ОСИ ГУ РА ЊА УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ О си г у р а њ ем и мо ви не о б е з б е ђу је с е на к на да з а ш т е т у ко ја би с е де сил а у и мо ви н и о си г у р а н и к а з б ог н ас т уп ањ а о сиг ур аног с л у ч аја. 13 Ако би ову де фи н и ц ију п ри ме н и л и на о си г у ра њ е ус е в а и п ло до в а од су ше мо гл и би смо ре ћи да се оси гу ра њем усе ва и пло до ва од су ше обез бе ђу је на кна да за ште ту ко ја би се де си ла у по љо при вред ној про из вод њи, на усе ви ма и плодовима о сиг ур ан ик а, з б ог нас т упањ а с уше. О ис г у р а њ е, з а п р а в о, омо г у ћ а в а да се бр зо об но ве еко ном ска до бра ко ја би у слу ча ју на сту па ња од ре ђе них до га ђа ја би ла уни ште на или оште ће на. 14 По је д и н и ау т о ри 15 на б р а ја ју нај зна чај н и је фу н к ц и је од но сно д ру ш т в е - но еко ном ске ко ри сти од оси гу ра ња. Ме ђу њи ма су на кна да ште те, смањ е њ е з а б ри н у т о с т и и с т р а х а, и з в о р и н в е с т и ц и о н и х с р ед с т а в а, п р е в ен ц и ја г у би т к а и по в е ћ а њ е к р е д и тног пот енц ијала. У на шој л и т е р а т у ри на в о д и с е, као примарна функ ци ја оси гу ра ња, за шти та имо ви не и ли ца, а као секундар - не фу н к ц и је: нов ч а но - мо би л и з а т о р с к а и с о ц и ја л н а фу н к ц и ја. 16 Основ ни з а дат а к о сиг урав ајуће делатнос т и је з аш т ит а п р о и з вод ног п р о це са у би љ ној п р ои зводњи, на коју с е надовезују с ек у ндарне фу н кц ије: а к у м улац и јск а, где се део п ре м и је оси г у ра ња п ла си ра у фи на н сиј ск и сек т ор, од но сно со ц и ја л на, где с е по љ о п ри в р ед н и ц и м а по м а же у с а в л а д а в а њу п р о б ле м а ко ји н а с т а ју услед уни ште ња њи хо вих основ них из во ра при хо да. 17 Во ља уго вор них стра на из ра жа ва се кроз ја сно из ра же ну на ме ру осиг у р а н и к а да п л а т и п р е м и ју к а ко би о си г у р а о п ло до в е од ри зи к а с у ше, док оси гу ра вач ис ка зу је на ме ру да, уз на кна ду, пре у зме ри зик на се бе. На овај н а ч и н и з р аж ав а с е k a u z a, као услов по сто ја ња уго во ра. Она у од ре ђе ном см и с л у мо же би т и до в е де на у п и т а њ е а ко аnimus или на ме ра ни је би ла до 13 ЗОО, чл Ј. Ве се ли но вић, При вред но право, Пољопривред ни фа кул тет Но ви Сад, 2011., стр E.G. Rej da: Prin ci ples of Risk Ma na ge ment and In su ran ce, 2005, p Ј. М и л о р а д ов и ћ : Е к о н о м с к и е ф е кт и о с иг ур а њ а у п о љ о п р и в р е д и и п р е х р а м б е н о ј и н д у с т р и ји А П В ој в о д и н е. До к т о р с к а д и с е р т а ц и ја, По љ о п р и в р ед н и ф а к у л т е т, Но в и С а д, 2004, стр исто 517

6 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) к р а ја и з р а же на и у ко л и ко је о си г у р а в ач k a u z u р е л а т и ви з о в а о кроз сво је посеб не усло ве, ко ји ни су би ли на пра ви на чин пре зен то ва ни оси гу ра ни ку. Код оси гу ра ња усе ва и пло до ва и оста лих про из во да зе мље из нос ште - те утвр ђу је се с об зи ром на вред ност ко ју би има ли у вре ме са би ра ња, ако н и је д ру г а ч и је у г о в о р е но РИ ЗИК СУ ШЕ КАО ОСНОВ ЗА ЗА КЉУ ЧЕ ЊЕ УГО ВО РА Усе ви и пло до ви под ло жни су на сту па њу су ше, ко ји их мо гу оште ти ти или уни шти ти и та ко по љо при вред ним про из во ђа чи ма на не ти ве ли ке губит ке. Та из ве сност да сва ки по је ди нац мо же пре тр пе ти ште ту, али да се са си гур но шћу не мо же ре ћи хо ће ли је пре тр пе ти, на зи ва се ри зик. 19 З а кон ск а де фи н и ц и ја по л а з и од т о г а д а д о г а ђ ај с о бз ир ом н а који с е з а к љу ч у је о си г у р а њ е (о си г у р а н и с л у чај) мо р а би т и бу д у ћ и, не и з в е с т а н и не з а в и с а н од и с к љу ч и в е в о љ е у г о в а р а ч а. 20 Р и з и к с е мо же де фи н и с а т и и к а о с т а њ е у ко ме по с т о ји мо г у ћ но с т не г а т и в ног од с т у п а њ а од по же љ ног ис хо да ко ји оче к у је мо и л и ко ме с е на да мо. 21 По је д и н и ау т о ри ри зи к де фини шу као не из ве сност у по гле ду оства ри ва ња не ког бу ду ћег до га ђа ја. 22 Оси гу ра ни слу чај су ша је бу ду ћи, по што се уго вор о оси гу ра њу за кључу је пре ње го вог на сту па ња, по пра ви лу до кра ја се тве. С у ш а ис п у њ ав а и з аконск у одр едбу д а је не и з в е сн а је р у г о в а р а ч и, к а ко о си г у р а в а ју ћ а о р г а н из ац ија, т ако н и пољ оп рив р едн и п р ои зв ођ ач не мо гу да зна ју да ли ће она на сту пи ти. Исти на, у том по гле ду по сто је ме те о роло шка пред ви ђа ња, али су то ипак са мо пред ви ђа ња и ни ко не мо же га ранто ва ти ре а ли за ци ју прог нозе, поготово не на микро нивоу, осигуране пољо - п ри в р ед не по в р ш и не. У од но с у на не ке д ру г е ри зи ке од ко ји х с е о си г у р а в а и мо ви на (к а о ш т о с у по ж а р, к р а ђа, с а о б р а ћ ај на не зг о да) мо г ућ но с т п р ед виђа ња су ве ћа али се не мо же оспо ри ти чи ње ни ца да је и по ред то га су ша неи з ве са н дог ађај. Мо ж да би смо мо гл и до п у н и т и де фи н и ц и ју к а о: не и з ве с т а н до га ђај за ко ји се не мо же са ве ли ком ве ро ват но ћом по твр ди ти да ли ће се до г о д и т и О на је не з а ви сна од ис к љу ч и в е в о љ е у г о в а р а ча је р у ко л и ко је по љо при вред ни про из во ђач при ме нио уо би ча је не агро тех нич ке ме ре, укључу ју ћи и на вод ња ва ње, уколико је оно могуће и уколико је до тада наводња- 18 ЗОО, чл ст T. Мар ко вић, M. Јо ва но вић, Раз вој оси гу ра ња усе ва и пло до ва у Ср би ји, Агро е ко - но ми ка, 207, бр. 36, стр ст За кон о обли га ци о ним од од но си ма, Сл.лист СРФЈ 29/78, са из ме на ма (ЗОО), чл 898, 21 E. Vag han, T. Va ug nan:осно ве оси гу ра ња и упра вља ња ри зи ци ма, 1995, стр Јелена Ко ч и ви ћ, П. Шу ле ји ћ:оси г у ра њ е, Еко ном ск и фа к ул т е т, Б е о г ра д, 20 02, с т р. 58.

7 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ва ње про во дио, ко ли чи на па да ви на не мо же да за ви си ни ти од во ље оси гур а в а ју ће о р г а н и з а ц и је, н и т и од по љ о п ри в р ед ног п р о и з в о ђа ча. Иа ко је ри зик су ше по стао ре а лан, оси гу ра ње од овог ри зи ка, па ти ме и за кљу чи ва ње уго во ра о оси гу ра њу од су ше, још увек ни је зна чај но. Пре ма не к и м п р о цен ам а у С рбији с е о сиг ур ав а у к у п но око 10 % по љ о п ри в р ед не п ро и з вод ње, а у т ом ск р ом ном п ро цен т у уде о оси г у ра њ а од суше је најма њи. К ад а с у с у о че н и с а р и з и ком, д о но си о ц и од л у к а р а з л и ч и т о с е по н а ш а ју у з а ви сно с т и од с т а ва п ре ма ри зи к у. О н и мо г у да по се д у ју ск ло но с т, одб ој но с т и неутрал ност према ризику. Генерално највише се говори о авер зији (одб ој н о с т и) п р е м а р и з и к у, ко ја под р а з у м е в а н е г а т и в но пои м а њ е с л у ч ајн и х ко ле бањ а р ез улт ат а дат ог пос т у пк а, па је пот р е б но до дат но ж р т в о в а њ е з а њи хо в о од с т р а њи в а њ е, о сно сно сма њи в а њ е ЗА КЉУ ЧЕ ЊЕ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ УСЕ ВА И ПЛО ДО ВА ОД СУ ШЕ Уго вор не стра не код уго во ра о оси гу ра њу усе ва и пло до ва од су ше, су с а јед не с т р а не о си г у р а в а јућ а о рг ан из ац ија, а с а д ру г е с т р а не св а ко л и це ко је има ин те рес да се не до го ди оси гу ра ни слу чај, по што би ина че пре тр пео не ки ма те ри јал ни гу би так. То зна чи да оси гу ра ник мо же би ти и по љо прив р ед н и п р о и з в о ђач ко ји је в л а сн и к з е м љи ш т а, а л и и по љ о п ри в р ед н и к ко ји на ту ђој зе мљи, по осно ву за ку па или дру гог прав но ва ља ног по сла, ре а лиз у је по љ о п ри в р ед н у п р о и з в од њу. Уг о в о р о о сиг ур ању ус ев а и п лодов а од с у ше з а к љу ч у је с е у п и с а ној фор ми. Пре ци зи ни је, уго вор о оси гу ра њу је за кљу чен ка да уго ва ра чи пот - пи ш у по ли су осиг урања и ли лист пок рића. 24 Пре ма по себ ним усло ви ма 25 осиг ур ав ач з ад рж ав а п рав о да њ ег ов е с т ру чне с л уж б е и зв рше р е визију ризик а, т ј. п р е глед ус е в а ко ји мо г у би т и п р ед ме т о си г у р а њ а у ц и љу п р о в е р е с т а њ а ус е в а и п ло до в а и п ри ме не од г о в а р а ју ћ и х а г р о т ех н и ч к и х ме р а и да сход но т оме донес у одл у к у о п ри х в а т а њу и л и не п ри в а т а њу з а к љу че њ а у г о в о р а о оси гу ра њу кон крет ног усе ва: Ово је прав ни нон сенс јер овај став сле ди н а кон с т а в а д а је у г о в о р о о си г у р а њу з а к љу че н к а д у г ов ар ач и по тп и ш у по ли су или лист по кри ћа. Ако је уго вор за кљу чен, на кнад на ре ви зи ја ризи к а до в о д и у п и т а њ е п р а в н и к а р а к т е р з а к љу че ног у г о в о р а, је р ч и њ е н и ца 23 E. Berg: As ses sing the farm le vel im pacts of yield and re ve nue in su ran ce> and ex pec ted v a l u e -v a r i a n c e a p p r o a c h, i n : P r o c e e d i n g s of t h e Xt h C o n g r e s s of t h e E u r o p e a n A s s o c iat io n of Agri cul tu ral Eco no mists (EA AE), yara goya, 2002, p ЗОО чл. 901.ст По с е бн и ус л ов и G en er al i o s ig ur an ja S rb ija ( ПУ G e n e r a l i), п р е у з е т о с а з в а н и ч н о г сај та , члан 6. став

8 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) да на осно ву ре ви зи је сход но то ме до не се од лу ку о прихватању или неприх в а т ању з ак ључењ а у г ов ор а о о сиг ур ању кон к р е т ног ус е в а ов а р е в и з и ја фак тич ки тек ства ра услов за пу но ва жност за кљу че ног уго во ра. Ако би овај став тре бао да зна чи да оси гу ра вач има пра во да пре гле да усев пре за кљу чења уго во ра он да не ма ме ста ре чи ре ви зи ја. Оси гу ра вач је, у сва ком слу ча ју, у по себ не усло ве унео од ред бу ко ја мо же ши ро ко да се ту ма чи, а по ста вљена је та ко да мо же би ти ту ма че на пр вен стве но у ко рист оси гу ра ва ча. Ако а н а л и зи р а мо од р ед б е З а ко н а о о бл и г а ц и о н и м од но си м а, мо гло би с е р е ћ и да у ове од ред бе по себ них усло ва у су прот но сти са за кон ским нор ма ма. Н а и ме п р е ма З а ко н у о о бл и г а ц и о н и м од но си ма п и сме на по н у да у ч и њ е на оси г у ра ва ч у за за к љу че ње у го во ра о оси г у ра њу ве зу је по н у ди о ца, ако он ни је од ре дио кра ћи рок, за вре ме од осам да на ода да на ка да је по ну да при спе ла о си г у р а в а ч у, а а ко је по т р е ба н ле к а р ск и п р е глед, он да з а в р е ме од т ри де с е т да на. Ако оси гу ра вач у том ро ку не од би је по ну ду ко ја не од сту па од усло ва под ко ји ма он вр ши пред ло же но оси гу ра ње, сма тра ће се да је при хва тио пону ду и да је уго вор за кљу чен. 26 У том слу ча ју уго вор се сма тра за кљу че ним ка да је по ну да при спе ла оси гу ра ва чу. Ка ко се у по ме ну тим по себ ним усло - ви ма не по ми ње рок од осам да на мо гу ће је да уго ва рач ре ви зи ју ри зи ка вр ши и на кон тог ро ка чи ме се про би ја за кон ски рок, а на тај на чин оси гур а н и к мо же б ит и ош т ећ е н. Укол ико б и с е д и р е к т но п р и м е н и л е з а кон с ке од р ед б е о си г у р а н и к ко ји је да о п и сме н у по н у д у з а о си г у р а њ е св о ји х ус е в а и пло до ва од ри зи ка су ше био би оси гу ран уко ли ко у ро ку од осам да на осигу ра вач ни је од био по ну ду. У том слу ча ју сма тра ло би се да је уго вор за кључен ка да је по ну да при спе ла оси гу ра ва чу. О сиг ура њ е ус е в а и п ло до в а спа да у о бла с т до бр о в ољ ног о си г у ра њ а. У п редрат ној Краљевин и Југ ославији о сиг у ра ње усе в а и п ло до в а од по је д и н и х ри зи ка би ло је оба ве зно. Пре ма За ко ну о оба ве зном обезбеђењу усева и пло - до в а од г р а да /Сл у ж б е не но ви не К р а љ е ви не Ју г о с ла вије, бр 43/1931) у ч л. 1 с е на в о д и: О в л а ш ћу је с е М и н и с т а р по љ о п ри в р е де, да по п р ед ло г у ба но в а а за по је ди не ба но ви не, уред бом про пи ше оба ве зно обезбеђење усева и пло - до в а од г р а да и р а з р е зи в а њ е т р о ш ко в а око о ба в е зног о б е з б е ђе њ а на св а ког вла сни ка и по сед ни ка (при те жи о ца), и то у ви ду па у шал ног уло га (оси гу ран и не) по је д и н и ц и о б р а ђе не по в р ш и не. 27 У на шим про пи си ма не по сто је од ред бе ко ји би евен ту ал но усло вља - в а ле да в а њ е д р ж а в н и х с у б в ен ц и ја о ба в е з ом о си г у р а њ а ус е в а и п ло до в а од 26 ЗОО, чл 901.ст. 2. и За кон о оба ве зном обез бе ђе њу усе ва и пло до ва од гра да, Уред ба о обе ве зном обезбе ђе њу усе ва и пло до ва од гра да у Ду нав ској ба но ви ни са из ме ном од 18.вгу ста го дине, број М.П.V 56364/38 г. И Пра вил ник за из вр ше ње Уред бе о ба ве зном обез бе ђе њу усе ва и пло до ва од гра да у Ду нав ској ба но ви ни, Штам па ри ја Ду нав ске ба но ви не, Но ви Сад , стр

9 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 су ше. Исто је и са дру гим ри зи ци ма, ко ји до во де до уме ње ња при но са. Са дру ге стра не, према Закону о подстицајима у пољопривре ди и руралом раз - в о ју 28 п р ед ви ђе н и с у р е г р е си з а п р е м и ју о си г у р а њ а з а ус е в е, п ло до в е, више г о д и ш њ е з а с а де, р а с а д н и ке и ж и в о т и њ е ко ји је од р еђен у м ин има лном укупном износу од 40% плаћене премије оси гу ра ња за при ја вље не по вр шине под од г о в а р а ју ћом к у л т ур ом до н ајвише 20 h a. До из ме на овог За ко на ов ај р е г р е с мо г а о с е о с т в а ри т и з а о си г у р а не по в р ш и не на в е ћој по в р ш и н и, до 100 ha. Пра вил ник, ко ји је до нет на осно ву овог За ко на, пред ви ђе но је да се пра во на ре гре се оства ру је за оси гу ра ње усе ва и пло до ве од ри зи ка умањ ењ а п ри но с а и ра с а д н и к а и м ла д и х ви ше г о д и ш њи х з а с а да п р е с т у па њ а на род од ри зи ка ко ји су п ро п и са н и усло ви ма оси г у ра ва јућ и х д ру ш тава 29. Иако За ко ном ни су по себ но на бро ја ни ри зи ци због ко јих би мо гло до ћи до ума - ње ња при но са ја сно је да је и су ша је дан од ри зи ка због ко јих мо же до ћи до ума ње ња при но са на усе ви ма и пло до ви ма. Пре ма Оп штим усло ви ма 30 појед ин и х о с иг ур ав ај ућ и х о рг ан из ац ија, с у ш а с е д е ф и н и ш е к а о у м а њ е њ е пада ви на у од но су на ме ро дав не ви ше го ди шње ко ли чи не па да ви на у пе рио - ди ма у ко јим је по тре ба усе ва за во дом нај ве ћа. Ти пе ри о ди де фи ни шу се за св а к у р а т а р ск у к ул т у ру по с е б но. Осим што је сма ње на по вр ши на за ко је се да је ре грес, ни во под сти ца ја од 40% је да ле ко ма њи од оно га ко ји се при ме њу је у зе мља ма раз ви је ног света (од 60 80% без огра ни че ња по вр ши не). 31 Пол ит и чке ме р е, к ако поје д ин и ау то ри на зи ва ју ди рект на пла ћа ња, ин тер вент не це не, си стем кво та и крат - корочне помоћ и за сл у чај ка та с т ро фа л н и х до га ђа ја, ко је п ред с та в ља ју за ме н у за оси гу ра ње, гу бе по ла ко вре ме ном на зна ча ју. 32 У За ко ном о оси гу ра њу, као основ ном за ко ну за ову област, оси гу ра ње од с у ше р а з в р с т а но је у о с т а л а о си г у р а њ а и мо ви не, ко ја по к ри в а ју ш т е т е на имо ви ни на ста ле због ло ма ма ши на, про вал не кра ђе, ло ма ста кла, гра да, мра за или дру гих опа сно сти Ри зик гра да се по себ но не по ми ње већ је он у гру пи дру гих опа сно сти. Сма тра мо да је услед гло бал ног за гре ва ња, и све ве ћ и х по сле д и ца од суше експ л иц и тно навођење суше у з а кон у н уж но. 28 З а кон о подс т и ц а ји м а у по љ о п ри в р е д и и ру р а л ном р а з в о ју, Сл уж б ен и гл асн и к Р С ˮ, бр. 10/13), чл П р а в и л н и к о ус л о в и м а, н а ч и н у и о б р а с ц у з а х т е в а з а о с т в а р и в а њ е п р а в а н а р е г р е с з а п р е м и ј у о с и г у р а њ а ус е в а, п л о д о в а, в и ш е г о д и ш њи х з а с а д а, р а с а д н и к а и ж и в о т и њ а, С л. гла сник РС, бр. 48/16, 48/13 30 Оп шти усло ви за оси гу ра ње усе ва и пло до ва, G e ne ra li o si g u ra nje S rbijа (ОУ G e ne ra li), пре у зе то са зва нич ног сај та По себ не од ред бе, чл Н. Бе љан ски, Др жа ва да де лу је пре вен тив но, не да на док нађује губитке, w w w.e k a pi ja.c o m / we b si t e /s r/ pl a i n Pa ge.p h p?id = & t b = p, пре у зе то G. Bre u stedt : Sub ven ti o nen fur land wirtscha ftlic he Ein kom men sver sic he run gen Nutzlich und not we nin dig? In: Ta gung sband 43. Ja hre sta gung der GE WI SO LA, Stut tgart, 2003, S За кон о оси гу ра њу, Слу жбе ни гла сник Ре пу бли ке Ср би је, број 139/14, чл

10 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) С а м у г о в о р о о си г у р а њу у р е ђен је З а ко ном о о бл и г а ц и о н и м од но си ма. 34 У ов ом з а ко н у у оде љ к у о си г у р а њ е и мо ви не по м и њ е с е о си г у р а њ е ус е в а и п ло до в а и о с т а л и х п р о и з в о да з е м љ е. 35 И а ко по с т о је д в а з а ко на ко ји р е г у- ли шу област оси гу ра ња, је дан ве ћим де лом у ста ту сном, а дру ги у ди на мичком де лу, ипак нај зна чај ни ји из вор пра ва за уго вор о оси гу ра њу усе ва и п ло дов а од ризик а с уше с у опш т и и пос е бн и ус лови з а о сиг ур ањ е ус ев а и п ло до в а о си г у р а в а ју ћ и х о р г а н и з а ц и ја. К а ко код на с с а мо јед на о си г у р а в а - ју ћ а орг ан из ац и ја и ма у по н у д и о си г у р а њ е ус е в а и п лодов а од ризик а с уше, са мим тим њи хо ви оп шти и по себ ни усло ви по ста ли су зна ча јан из вор пра ва у овој обла сти ПРЕД МЕТ УГО ВО РА Пр ед ме т у г о в о р а о о си г у р ању ус е в а и п лодов а од с уше т еор е тск и мог у би ти сви усе ви и пло до ви. Бит но је да су ис пу ње ни основ ни усло ви за осигу ра ни слу чај да је до га ђај с об зи ром на ко ји се за кљу чу је бу ду ћи, не из вес т а н и на з а ви са н од иск ључ иве воље у г ов а ра ча о си г у ра њ а, о си г у ра н и к а и л и л и ца ко је и ма и мо ви н ск и и н т е р е с на д п р ед ме т ом о си г у р а њ а. Ме ђу т и м, у п р а к си с у п р ед ме т о си г у р а њ а с а мо он и ус е ви и п ло до ви ко је о си г у р а в а ју ће ку ће има ју у сво јој по ну ди оси гу ра ња, од но сно они ко је они же ле да оси гура ју од овог ри зи ка. Оси гу ра на опа сност је су ша под ко јој се под ра зу ме ва ума ње ње ме рода в не ко л и ч и не па да ви на у однос у н а ме р о да в н у ви ше г о д и ш њу ко л и ч и н у п а д а ви н а 36 С у ш а с е п р е м а пос е бн и м ус ловим а о сиг ур ав ајућ и х о рг ан из а - ц и ја ме ри п р е ма од с т у па њу ме р о да в н и х ко л и ч и на па да ви на у о си г у р а ном пе ри о д у у од но с у на ме р о да в не ви ше г о д и ш њ е па да ви не. Ти ме с е по с е б н и м ус ловима, к а о ау т о ном н и м и з в о ри ма п р а в а, да је р е ле в а н тна к в ал ифик ац ија с уше. Тако к ада је п р ед ме т о си г у р а њ а ме р к а н т и л н и и л и с е мен ск и к у к у ру з, ме р к а н т и л на и л и с е мен ск а с о ја и л и ме р к а н т и л на ше ће р на р е па, ризи к с у ше је на сту пио: ка да је на од ре ђе ној зо ни ри зи ка су ше за бе ле же на ме ро дав на ко л и ч и на па да ви на н и жа од ме ро да в не ви ше г о д и ш ње ко л и ч и не па да ви на за ви ше од 30% и ка да је услед ума ње ња ме ро дав не ко ли чи не па да ви не у од но су на мер ода вн у ви ше г о д и ш њу ко л и ч и н у па да ви на т е з о не ри зи к а су ше до ш ло до ума ње ња уго во ре ног при но са по је ди ни ци по вр ши не за ви ше од 10%. 37 Да к ле з а ис п у њ а в а њ е ус ло в а з а на с т а на к ш т е т ног до г а ђа ја не о п ход но је д а је ко л и ч ин а п ад ав ин а у однос у н а мер од а вн и в ишег од иш њи п р ос е к 34 ЗОО, чл ЗОО, чл ст ПУ G e n e r a li,чл Чл. 4, став 3.

11 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 ма ња за 30%, као и да је ума ње ње при но са ма ње за нај ма ње 10%. Не ко ли ко еле ме на та, ко ји се т и ч у оси г у ра ног сл у ча ја за вре ђу је а на л и зу. Пр во је п ита ње не и з в е сно с т и, а по л а з е ћ и од ч и њ е н и це да о си г у р а н и с л у чај мо р а би т и буду ћи, не из ве стан и не за ви сан од ис кљу чи ве во ље уго ва ра ча оси гу ра ња, осиг у р а н и к а и л и л и ца ко је и ма и мо ви н ск и и н т е р е с на п р ед ме т ом о си г у р а њ а. Не из ве сност, као услов је зна чај но ма ња не го у дру гим обла сти ма оси гу рања, где је мо гућ ност пред ви ђа ња знат но ума ње на или оне мо гу ће на. Дру га д и ле ма мо же с е т и ца т и п р а ви ч но с т и од р ед б е о не о п ход но с т и к у м у л а т и в не ис пу ње но сти два усло ва: ма ња ко ли чи ни па да ви на од нај ма ње 30% и проценат у мањ ењ а у г о в о р е ног п ри но с а по је д и н и ц и по в р ш и не з а више од 10%. То мо же мо по сма т р а т и на д в а на ч и на: п р е т по с т а в љ е н и до дат н и т р о ш ко ви које је оси г у ра н и х и мао у наводњавању услед мање кол ич ине падави на, ч име је ума њио ште ту од на сту па ју ће су ше. Ти ме је сма њио ште ту али је ко рист од тога при па ла оси гу ра ва ју ћој организацији јер је умањење при но са осигу раник свео нпр. ипод 10%. Дру ги слу чај, мо гао би се ти ца ти ште те ко ја је ве ћа од 10% иа ко је раз ли ка у ме ро дав ним ко ли чи на ма па да ви на би ла ис под 30%. Тај слу чај мо гао би да се де си уко ли ко су вре ли да ни или сув ве тар ану лира ли по зи тив не ефек те па да ви на. По љо п ри вред н и ц и п ри л и ком зак ључења у говора морају да и мају у вид у да пре ма по себ ним усло ви ма оси гу ра ња усе ва и пло до ва од су ше, ко је доно с е о си г у р а в а ју ће о р г а н и з а ц и је, п р ед ме т у г о в о р а н и с у ш т е т е ко је на с т а ју ус л ед д е ј с т в а в и с о к и х т е м п е р а т у р а и н е у јед н а ч е н о г р а с п о р е д а п а д а в и н а то ком ве ге тационог пе ри о да, као и услед не до стат ка дубинске вла ге, недо стају ће в л а ж но с т и в а зд у х а, и би ло ког д ру г ог ат мо с ф е р ског и д ру г ог у т и ца ја ко ји ни је ри зик су ше у скла ду са де фи ни ци јом да том у по себ ним усло ви ма о с и г ур ав ајућ е о рг ан из ац ије. 38 Н а ов ај н ач и н р ел ат ив и з ује с е поја м с уше, ко ја се пре ма по себ ним усло ви ма сво ди на уско зна че ње пој ма ума ње не ко л и ч и не па да ви на у од но с у на п р е т ход н и р е ф е р ен т н и пе ри од, к а о и ш т е - т у н ас т ал у н а о снову т ог а. Пос е бно п р а вно п ит ањ е је у т в рђив ањ е ви сине штете која је про у зро ко ва на ума ње ним ко ли чи на ма па да ви на, ко је су предмет оси гу ра ња у од но су на ефек те нпр. ви со ких тем пе ра ту ра или не у јед на - че ног рас по ре да па да ви на. Пре ма са да шњим усло ви ма код нас од ри зи ка су ше мо гу да се оси гу ра ју: мар кан тил ни и се мен ски ку ку руз, мер кан тил на и се менска со ја и мер кантил на ше ћер на ре па. Не сма тра ју се пред ме том оси гу ра ња усе ви и пло до ви: ко ју су з а с е ја н и (з а с а ђе н и) на пар це ла ма ко је не ма ју св оју и дент ифик ац ион у озна ку, ко ји су за се ја ни (за са ђе ни) на пар це ла ма ко је се пре ма зо на ма ри зик а г е о г р а ф ск и не на л а з е у н у т а р а д м и н и с т р а т и в н и х оп ш т и на. О си г у р а њ ем н и с у по к ри в е не ш т е т е н и т и у ма њ е њ а п ри но с а ко ји с у на с т а л и ус лед: би ло 38 ПУ G e n e r a li, чл. 5. ст

12 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) к а к в ог р а з ло г а ко ји н и је о си г у р а н и с л у чај; деј с т в а б о ле с т и, ш т е т о ч и на и л и лошег ницања ; непридржавања прописа про из вод не тех но ло ги је, тј. при ме - не опт им а лн и х а г р о т ех н и ч к и х ме р а з а д а т и р е јон и д ат у к улт уру ( р окови с е т в е, д у би на с е т в е, ђу б р е њ е, и тд.) и л и њи хо в ог не п р а ви л ног сп р о в о ђе њ а ; деј ства ви со ких тем пе ра ту ра, не у јед на че ног рас по ре да па да ви на то ком ве - г е т а ц и о ног пе ри о да, не до с т ат к а д у би н ске в л а г е, не о д г о в а р а ју ће в л а ж но с т и ва зду ха и би ло ког ат мос фер ског и дру гог ути ца ја ко ји ни је ри зик су ше. 6. БИТ НИ ЕЛЕ МЕН ТИ УГО ВО РА Пр е ма З а ко н у о о бл и г а ц и о н и м од но си ма у г о в о р о о си г у р а њу, од но сно пол иса, т ре ба да са д р ж и сле де ће еле мен т е: у г о вор не с т ра не, оси г у ра н у с т вар, од но сно о си г у р а но л и це, ри зи к о б у х в а ћен о си г у р а њ ем, т р а ја њ е о си г у р а њ а и пе ри од по к рић а, св от а о сиг ур ањ а и л и д а је о сиг ур ав ањ е не ог р ан ичено, пре ми ја или до при нос, да тум из да ва ња по ли се и пот пи си уго во ре них стра - на. 39 Уго вор о оси гу ра њу усе ва и пло до ва од ри зи ка су ше тре ба да са др жи и еле мен те спе ци фич не за овај уго вор. Нео п ход но је да су њи ме уре ђе на п и т а њ а ко ја с е т и ч у: ме р о да в ног ме р ног ме с т а, пе ри о да ме р е њ а, ме р о да в не мак си мал не ко ли чи не па да ви на у пе ри о ду ме ре ња, ме ро дав не ко ли чи не пада ви на у пе ри о ду ме ре ња и ал тер на тив не по дат ке о дневној количини падави на, ме ро давној количини падавина, зони ризика суше и меродавној више - г о д и ш њ ој ко л и ч и н и па да ви на. О в а п и т а њ а у а на л и зи р а ном с л у ча ју да т а с у у по с е б н и м условима з а о сиг урањ е ус ев а и п лодов а од ризик а суше 40, а ти ме по ста ју са став ни део за кљу че них уго во ра. Да би се на аде ква тан на чин утвр ди ла ме ро дав на ко ли чи на па да ви на у пе ри о д у ме р е њ а не о п ход но је у т в р д и т и ко ја с у ме р од а вн а ме рн а мес т а з а св а к и по је д и н и у г о в о р о о си г у р а њу. Ме р о да в на ме р н а ме с т а с у ме р о да в не к л и м а т о л о ш ке с т ан иц е Реп уб л и чко г х и д р о м е т е р о л о ш ко г з а в о д а С р б и је ( РХ М З), с а св о ји м ме ђу на р одн и м ознак ама и лок ац ијама, одр еђене з а св ак у зо ну ри зи ка су ше по себ но у скла ду са од го ва ра ју ћим та ри фа ма пре ми ја осиг у р а в а ча, и л и од г о в а р а ју ће Пр ог но зно и з в е ш т ај не с л у ж б е з а ш т и т е би љ а АП Вој во ди не (ПИС). Пе ри о д и ме ре њ а под ра зу ме ва ју н и з од 10 и л и 11 у з а с т оп н и х да на т о ком ка лен дар ског ме се ца. Пе ри од ме ре ња се од ре ђу је на на чин да сваки календар - ски ме сец са др жи три пе ри о да ме ре ња. Ме ро дав на ко ли чи на па да ви на у пе ри о ду ме ре ња подразумева званичн и п о д а т а к РХ М З и л и П ИС о з б и р у ко л и ч и н а п а д ав ин а з аб ел ежен и х н а ЗОО, чл ПУ G e n e r a li

13 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/2016 мер о д а в н и м ме р н и м ме с т им а т оком пер ио д а ме р е њ а З а с в а ко ме р о д а в но мер но ме сто нео п ход но је уго во ри ти ал тер на тив но мер но ме сто. Уг ов ор ом о о сиг ур ању ус ев а и п лодов а од ризик а с уше не опходно је у т в р д и т и ме р о да в н у ма к си ма л н у ко л и ч и н у па да ви на т о ком пе ри о да ме ре њ а (к у м у л а т и в но з а пе ри од ме р е њ а). О в а од р ед ба до не к ле ш т и т и о си г у р а н и к а к а ко с е екс т р ем н и п љу ско ви, п р ов але о бл ак а и с л.не би нег ат и вно одр азиле на у к у п не ме р о да в не ко л и ч и не па да ви на. Уко л и ко с е т о ком јед ног пе ри о да ме р е њ а з а б е ле же в е ће ко л ич ине падавина од на в е де ног у у г о в о ру к а о г о р њ а гра ни ца, на ве де на мак си мал на ко ли чи на па да ви на се узи ма као ре фе рент на. Ре ф е р е н т н и в р е ме н ск и пе ри од под р а з у ме в а в р е ме н ск и пе ри од т о ком г о д и не к а да с е у т в р ђу ју па р а ме т ри в е з а н и з а ри зи к с у ше. Њ е г ов по че т а к и к р ај з а ви си од в р с т е ус е в а и п ло до в а на о сно ву а г р о е ко ном ск и х к а р а к т е ристи ка од ре ђе не вр сте усе ва и пло до ва. Ме ро дав на ко ли чи на па да ви на пред ста вља збир свих ме ро дав них ко - л и ч и на па да ви на у пе ри о д у ме р е њ а т о ком р е фе р ен т ног в р е мен ског пе ри о да и з ме р е н и х на ме р о да в ној к л и ма т о ло ш кој с т а н и ц и З о на ри зи к а с у ше под р а з у ме в а ју с е т е ри т о ри је а д м и н и с т р а т и в н и х општи на Ре пу бли ке Ср би је разврстаних у складу са ме ро дав ним мер ним ме стима. З а св а к у по је д и н у з о н у ри зи к а с у ше од р е ђу је с е јед но ме р о да в но ме с т о кли ма то ло шка ста ни ца РХМЗ, а у окви ру ко је мо же по сто ја ти јед на или ви ше ау то матск и х метеоролош к и х стан ица П ИС-а, у ск ла д у са од го варајућ и м т а ри фа ма п р е м и ја о си г у р а в а ча и у г о в о р а с е на св а ком по је д и ном у г о в о ру о оси гу ра њу по ли си или ње ним при ло зи ма. К а о о с нов з а од р е ђ и в а њ е р а з л и ке у ко л и ч и н и п а д а в ин а у однос у н а г о д и н у о сиг урањ а одређује се мер ода вна вишег од иш њ а кол и ч и на па да вина. Ме р о да в на ви ше г о д и ш њ а ко л и ч и на па да ви на з а св а к у по је д и н у з о н у ри зика и сва к и по је д и н и ре фе рен т н и пе ри од у т вр ђу је се на осно ву вишег од иш њи х д нев н и х ко л ич ина падавина з аб ележен и х од с т ране РХ М З - а, к а о зв ан и чн и х података. Под ме ро дав ном ви ше го д и ш њом ко л и ч и ном пада вина подра зумева с е п р о и з в од ко е фи ц и јен т а 1,45 и с р ед њ е в р ед но с т и 10 нај н и ж и х ко л и ч и на падавина и змер ен и х т оком р ефер ен тног п в р е мен ског пе ри о да, по сма т ра ја ћ и св а к у по је д и н у г о д и н у з а ви ше г о д и ш њи пе ри од од до 2012.г о д и не, на осно ву до ст у п н и х по да та ка РХ МЗ-а и за о к ру же н и х на јед но де ц и ма л но ме сто. 7. П РЕ М И ЈА О С И Г У РА ЊА Пре ми ја оси гу ра ња је нов ча ни из нос ко ји оси гу ра ник пла ћа оси гу ра - ва чу, као услу гу за пре нос ри зи ка. Она се мо же пред ста ви ти и као це на ризи ка, јер је ри зик нај зна чајнији елемент који одрређује виси ну преми је. Пре - м и ја о си г у р а њ а мо р а од г о в а р а т и ри зи к у у од р е ђе ном в р е мен ском пе ри о д у, 525

14 Др Јан ко П. Ве се ли но вић; Др То дор Ђ. Мар ко вић; Др Ма ри ја на Ду кић Ми ја то вић (стр ) од но сно т р е ба да је с р а зме р на д у ж и н и пе ри о да у ко ме с е ри зи к по к ри в а. 41 З а о си г у р а н и к а п р е м и ја о си г у р а њ а је је д и н с т в е на и и з р а ж а в а с е у у к у п ном и з но с у док је з а о си г у р а в а ча она с а с т а в љ е на и з ви ше де ло в а с а р а з л и ч и т ом на ме ном. 42 Ви си на п р е м и је о си г у р а њ а ус е в а и п ло до в а од с у ше з а ви си од биљ не вр сте, али и од уго во ре не ви си не по кри ћа, ло ка ци је на ко јој се усе ви и п ло до ви о си г у р а в а ју, п ла н и р а ног п ри но с а и у г о в о р ене п р ои зв ођачке цене усе ва или про до ва.. О п ш т и м ус ло ви м а је де фин и с а но д а је у г о в а р ач о си г у р а њ а д у ж а н д а пла ти пре ми ју оси гу ра ња, али је оси гу ра вач ду жан да при ми упла ту пре мије од сва ког ли ца ко је има прав ни ин те рес да она бу де пла ће на. 43 Ако се угово ри пла ћа ње пре ми је у ра та ма, мо же да се за ра чу на уго вор на ка ма та, а ако се до спе ла ра та не пла ти у уго во ре ном ро ку, мо же се ра чу на ти за те зна кама та. Оси гу ра вач има мо гућ ност да ума њи из нос на кна де из оси гу ра ња за ис пла ту за из нос до спе ле а не на пла ће не пре ми је оси гу ра ња. У овом де лу анал и зи р а н и оп ш т и и по с е б н и ус ло ви с у од р е ђе ној ко л и зи ји је р с е у по с е б н и м усло ви ма се на во ди да оба ве за оси гу ра ва ча да пла ти на кна ду из оси гу ра ња по чи ње 24 ча са од да на ко ји је у по ли си оси гу ра ња озна чен као по че так осигу ра ња, под усло вом да је до та да пла ће на пре ми ја оси гу ра ња. 44 Из ове одред бе про из ла зи за кљу чак да се на кна да ис пла ћу је са мо уко ли ко је до та да пла ће на пре ми ја оси гу ра ња, па та ко не ма про сто ра да се из на кна де из о сиг урањ а у ма њи и з но с не п ла ће не п ре м и је, к а ко п и ше у оп ш т и м усло ви ма. И ма ју ћ и у ви д у да по оп ш т е п ри х в а ће ној п р а в ној т е о ри ји п ри о ри т е т у п риме ни има ју по себ ни усло ви у од но су на оп ште мо гли би смо да за кљу чи мо да по ред од ред би у оп штим усло ви ма оси гу ра ник не ма пра во на ис пла ту на кна де из оси гу ра ња уко ли ко ни је пла тио до спе лу пре ми ју оси гу ра ња. По ста вља се пи та ње да ли оси гу ра ник има оба ве зу да пла ти пре ми ју ако из би ло ког раз ло га усев уоп ште ни је за се јан или за са ђен. Пре ма од редба ма ко је смо ана ли зи ра ли у оп штим усло ви ма оси гу ра ник се у овом случа ју мо же осло бо ди ти пла ћа ња пре ми је, а оба ве за је на оси гу ра ни ку да се п и сме н и м п у т ем о бра т и о сиг урав ач у и т ра ж и о с ло ба ђа њ е п ла ћ а њ а п р е м и је по овом осно ву, али нај ка сни је до оп ти мал ног ро ка за же тву од но сно бер бу за оси гу ра ни усев или плод. Пре ми ја оси гу ра ња од ре ђу је се пре ма та ри фи оси гу ра ва ча и по пра вил у в а ж и з а је да н пе ри од о сиг урањ а, одно сно з а в р еме од з ак ључењ а у г ов ора о оси гу ра њу до уби ра ња усе ва или пло до ва. Та ри фе обич но укљу чу ју и мо - г у ће по п у с т е Б. Ма ро вић: Оси гу ра ње и шпе ди ци ја, 2001, стр Ј. Ко чо вић, П. Шу ле јић: Оси гу ра ње, 2006, стр ОУ G e n e r a li, чл ПУ G e n e r a li, чл. 7. ст 3.

15 Зборник радова Правног факултета у Новом Саду, 2/ Т РА ЈА ЊЕ О С И Г У РА ЊА Пре ма За ко ну о обли га ци о ним од но си ма уго вор је за кљу чен кад уго - в а ра ч и по т п и ш у по л и су о си г у ра њ а и л и л и с т у по к ри ћ а. Уко л и ко о си г у ра в ач не од би је по н у д у ко ју је до био од о си г у р а н и к а, у з а кон ском р о к у од о с а м да на или кра ћем ро ку ко ји је од ре дио оси гу ра ник, у том слу ча ју уго вор се сма т р а з а к љу че н и м да ном к а да је по н у да п ри спе л а о си г у р а в а ч у. 45 На пример, ако је по ну да при спе ла нпр. 20. мар та, а оси гу ра вач у ро ку од осам да на и л и не ком к ра ћем ро к у, ко ји је од ре д ио оси г у ра н и к, н и је од би јо по н у д у сма тра се да је уго вор за кљу чен 20. мар та. Ове за кон ске од ред бе до пу ње не с у к р оз по с е б не ус ло в е о си г у р а в а ју ћ и х о р г а н и з а ц и ја. Јед на од т и х од р ед би је да оси гу ра ње усе ва и пло до ва по чи ње ис те ком 24 ча са да на на зна че ног на по ли си као по че так оси гу ра ња и тра је до ис те ка 24 ча са да на на зна че ног на по сли си као ис тек оси гу ра ња, под усло вом да је пла ћа на пре ми ја оси гур а њ а 46 Де фи ни са ни су и ро ко ви до ко јих мо гу да се за кљу че уго во ри о о си г у р а њу ус е в а и по ло до в а од с у ше. До 30. а п ри ла т е к у ће г о д и не мо г у ће је за к ључ ит и у говор о осиг урању од ризика суше за ме р кан т и л н у ше ће р н у ре п у, а до 10. ма ја те ку ће го ди не за мер кан тил ни и се мен ски ку ку руз. Оба ве за оси гу ра ча да пла ти на кна ду из оси гу ра ња по чи ње у 24,00 ча са од да на ко ји је у по ли си оси гу ра ња озна чен као по че так оси гу ра ња, под условом да је до та да пла ће на пре ми ја оси гу ра ња. 47 А ко с е д ру г а ч и је не у г о во ри, о ба в е з а о си г у р а в а ча з а на к на д у и з о си г у р а њ а п р е с т а је ис т е ком 24,0 0 ча с а да на ко ји је у по ли си на зна чен као ис тек оси гу ра ња. 9. ПРО ЦЕ НА ШТЕ ТЕ И УТВР ЂИ ВА ЊЕ НА КНА ДЕ ПО ОСНО ВУ УГО ВО РА О ОСИ ГУ РА ЊУ Под на к на дом и з о си г у р а њ а под р а з у ме в а ју с е св а и з д в а ја њ а и з ф он да з а о си г у ра њ е, к а да на с т у пе п р едвиђен и непо в ољ н и с л у ач је ви, од но сно к а да се де се еко ном ски штет ни до га ђа ји. 48 По при је му при ја ве о на ста лом оси гу ра ном слу ча ју од стра не оси гу рани ка, оси гу ра вач је ду жан да при сту пи утвр ђи ва њу и процени штете. Утвр - ђи вање и процену штете врши пољопривред ни струч њак оси гу ра ва ча. Про - це н и ш т е т е мо же п ри су с т во в а т и о си г у ра н и к и л и њ е г ов п р едс т а вн и к у ц иљу пружања потреб них података за утврђивање основа и висине штете. Про це - ном ш т е т е се у т вр ђу је п р о цен т у а л но у ма ње ње п ри но са п ред ме т а о си г у ра њ а 45 ЗОО, чл ПУ G e n e r a li, чл 7.ст ПУ G e n e r a li, чл. 7. ст Ј. Ко чо вић, П. Шу ле јић: Оси гу ра ње, 2006, стр