СРБИ ЈА У ГЛО БАЛ НОЈ ЕКО НО МИ ЈИ БАЗИ РА НОЈ НА ЗНА ЊУ

Transcription

1 УДК 339:001.1 Проф. др Татја на Цвет ков ски 1 Факул тет за послов не сту ди је Мега тренд уни вер зи тет Б е о г р а д Проф. др Ана Лан го вић Мили ће вић Факул тет за хоте ли јер ство и тури зам Уни ве зи тет у Кра гу јев цу Проф. др Вио ле та Цвет ков ска Оцо ко љић Факул тет за кул ту ру и меди је Мега тренд уни вер зи тет Б е о г р а д СРБИ ЈА У ГЛО БАЛ НОЈ ЕКО НО МИ ЈИ БАЗИ РА НОЈ НА ЗНА ЊУ С а ж е т а к : Ек о н о м и ј а б а з и р а н а н а з н а њу о с л а њ а с е н а и д еј е, к р еат и в - н о с т, к о м у н и к а ц и ј у, и с т р а ж и в а њ е и р а з в о ј, п р им ен у т е хн ол ог иј е и т о п р в е н с т в е н о и н ф о р м а ц и о н о - к о м у н и к а ц и о н е т е х н ол ог иј е. То ј е е к он ом иј а у којој се зна ње кре и ра, сти че, пре но си и кори сти а то се деша ва на нивоу поје дин ца, ком па ни је и дру штва. Циљ економијe базиранe на зна њу је пром о в и с а т и е к о н о м с к и и д р у ш т в е н и р а з в о ј. Да б и с е т о п о с т иг л о, н е опх о дн о ј е поред струч ног зна ња, има ти и раз ви је не тзв. меке вешти не које се првенстве но одно се на усме ну и писа ну кому ни ка ци ју. Оно што се цени јесте креа т и в н о с т, с п о с о б н о с т р а д а у т и м у, е м о ц и о н а л н а и н т ел иг е нц иј а. Ра зв о ј у прав цу инду стри је зна ња довео је до веће потра жње за људ ским ресур си ма у нау ци и тех но ло ги ји, али тако ђе и уоп ште но за рад ни ци ма зна ња дуж свих с е к т о р а п р и в р е д е. У Ср б и ј и ј е п р о ц е н а т в и с о к о о б р а з ов ан и х п р ил и чн о и с п о д европ ског циља, док је пре ма одли ву мозго ва Срби ја међу првим земља ма у све ту. Пита ње које се поста вља јесте, с обзи ром на наве де не зах те ве и околно сти, коли ко је Срби ја спрем на за еко но ми ју бази ра ну на зна њу? Кључ не речи: ГЛО Б А Л И З А Ц И ЈА, Е КО НО М И ЈА Б А ЗИ РА Н А Н А ЗН А ЊУ, У Ч Е Њ Е, ОБРА ЗО В А Њ Е, ЉУ Д С К И РЕСУ Р С И. 1 Контакт: tcvetkovski@megatrend.edu.rs

2 510 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић Увод Оно што нам у осно ви обез бе ђу је сва ка шко ла, а то је да зна мо да чита мо, пише мо, раз у ме мо осно ве мате ма ти ке, гео гра фи је, исто ри је и сл. у еко но ми ји бази ра ној на зна њу неће бити довољ но. Од кључ ног знача ја поста је да након завр ше не шко ле иза ђе мо са спо соб но шћу да самоста ло и кон стант но учи мо. Једа на од глав них ства ри којом ћемо морати да се бaвимо, биће уче ње о томе како да учи мо и како кри тич ки да раз ми шља мо. Ово је још јед на врста зна ња важна за нор ма лан живот у будућ но сти, коју нам носи дру штво зна ња. Важно је да раз ви је мо самопо што ва ње, затим да стек не мо зна ње како живе ти са дру ги ма, а након тога и стуч на и ака дем ска зна ња. Ова уче ња се не искљу чу ју међу соб но. Сва су јед на ко важна за нор ма лан живот. Л и с аб о нс к а с т р а т е г и ј а у с в о ј е н а н а з а с е д а њу Е в р о п с к о г с а в е т а годи не у Лиса бо ну, про кла мо ва ла је наме ру ЕУ да у наред них 10 годи на п о с т ан е н а јк о нк у р е н т н и ј а н а с в е т у е к о н о м и ј а б а з и р а н а н а з н а њу. М е ђ у т и м, с обзи ром да реа ли за ци ја стра те ги је није ишла пре ма пла ну, након годи не акце нат је стaвљен на фле кис би ли за ци ју тржи шта рада и пове ћа ње пону де рад не сна ге. Раз лог за наве де но је сва ка ко све већа про сеч на ста рост ста нов ни штва у Евро пи у одно су на оста так све та, која опет није јед на ка у свим земљама Европ ске уни је. Евро пи посеб но недо ста је висо ко ква ли фи ко - вана радна снага, тако да је и уво ђе ње пла ве кар те за висо ко ква ли фи ко ва - не стран це, тј. оне који дола зе из зема ља које нису у скло пу ЕУ, начин да се овај про блем реши. Што се тиче Срби је про блем је још већи. С јед не стре не, Срби ја је део Евро пе и има исте про бле ме који посто је у ЕУ, само што су код нас још изра же ни ји, јер Срби ја спа да по про се ку годи на од 42,2 у години (Статистич ки кален дар Репу бли ке Срби је, 2014: 37), међу нај ста рије наро де Евро пе. С дру ге стра не, због ниског живот ног стан да ра и лоших усло ва живо та, мла ди који завр ша ва ју факул те те, гле да ју да након заврше них шко ла запо сле ње нађу у земља ма које им пру жа ју веће могућ но сти, због чега је Срби ја међу првим земља ма у све ту по одли ву мозго ва. Међутим, пита ње је да ли смо све сни да без мла дих обра зо ва них људи, нема мо будућ ност, посеб но не ако свет иде у прав цу еко но ми је бази ра не на зна њу. 1. Шта је еко но ми ја бази ра на на зна њу и ко су рад ни ци зна ња Пре ма тума че њу раз ли чи тих ауто ра, може мо закљу чи ти да је еконо ми ја бази ра на на зна њу запра во она која је бази ра на на неви дљи вим фак то ри ма, као што су кре а тив ност, ино ва ци је и ком пе тен ци је орга ни заци је, пре него на физич ким фак то ри ма као што су њене маши не и згра де.

3 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 511 У овој еко но ми ји тех но ло шки напре дак и зна ње омо гу ћа ва ју дуго ро чан раст и раз вој. Људ ски капи тал орга ни за ци је допри нос висо ким орга ни заци о ним, али шире гле да но и наци о нал ним пер фор ман са ма. Пре ма дефи ни ци ји коју је дао ОЕЦД: Еко но ми ја засно ва на на знању је израз ско ван како би се опи сао у раз ви је ним еко но ми ја ма тренд кре та ња ка већој зави сно сти од зна ња, инфор ма ци ја и висо ко раз ви је них вешти на, као и све веће потре бе за лаким при сту пом тим вешти на ма од стра не послов ног и јав ног сек то ра 1. Зајед нич ки име ни те љи у мно гим тума че њи ма еко но ми је засно ване на зна њу су: ино ва ци ја, нау ка и тех но ло ги ја, међу тим као основ ни фак тор који омо гу ћа ва пове ћа ње еко ном ског раста и про дук тив но сти, наво ди се инфор ма ци о но-кому ни ка ци о на тех но ло ги ја. Ова тех но ло ги ја је омо гу ћи ла јед но став ну и брзу раз ме ну пода та ка, шире ње зна ња и пружи ла је могућ ност за умре жа ва ње, наста нак вир ту ел них орга ни за ци ја, рад од куће и слич но. Све ово је дове ло до про ме на, које су резул ти ра ле реде фи ни са њем еко ном ских, дру штве них и поли тич ких одно са. Може мо рећи да су фак то ри који усме ра ва ју еко но ми ју бази ра ну на з н а њу 2 : -- ула га ње у инфор ма ци о но-кому ни ка ци о не тех но ло ги је и њихо во к о р и ш ћ е њ е, -- људ ски ресур си, посеб но висо ко о бра зо ва ни, -- про из вод ња зна ња, -- пред у зет ни штво и -- струк тур не и орга ни за ци о не про ме не. Уко ли ко про ба мо да појам еко но ми ја зна ња раз дво ји мо од пој ма еконо ми ја бази ра на на зна њу, кори сно би било да кре не мо раз гра ни че ња ових пој мо ва које је дао З. Томић: Еко но ми ја зна ња је више ори јен тиса на ка менаџ мен ту и про из вод њи зна ња, док је еко но ми ја бази ра на на зна њу окре ну та ка упо тре би зна ња и тех но ло ги је како би се оство ри ле еко ном ске кори сти и ство ри ла нова рад на места. Као што види мо главна раз ли ка је како тума чи мо зна ње. У еко но ми ји зна ња оно је про из вод, док је у еко но ми ји бази ра ној на зна њу фак тор про из вод ње. Оба кон цеп та су вео ма интер ди сци пли нар на и укљу чу ју еко но ми сте, инфор ма ти ча ре, инжи ње ре, мате ма ти ча ре, хеми ча ре, физи ча ре, као и пси хо ло ге и социо ло ге. Тако ђе може се рећи да су оба кон цеп та међу соб но пове за на, да један прет хо ди дру гом и да један про из и ла зи из дру гог

4 512 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић Екс пан зи ја ка еко но ми ји бази ра ној на зна њу, али и еко но ми ји знања,дове ла је до веће потра жње за рад ни ци ма зна ња, посеб но у обла сти нау ке и тех но ло ги је. Рад ни ке зна ња је при лич но тешко дефи ни са ти. Они су углав ном висо ко ква ли фи ко ва ни, јер зна њем интен зив не индустри је нема ју кори сти од ниско ква ли фи ко ва них рад ни ка. Сто га, рад ни ци зна ња су диплом ци и висо ко о бра зо ва ни људи. Међу тим, рад у еко но ми ји зна ња зах те ва више од висо ког нивоа фор мал ног обра зо ва ња. Посло дав ци све више нагла ша ва ју важност ком пе тен ци ја, које тре ба да буду ускла ђене са зах те ви ма рад ног места. Ове ком пе тен ци је су сачи ње не од ака демских и тех нич ких вешти на али и тако зва них меких вешти на, као што су кому ни ка ци ја (усме на и писа на) и вешти на упра вља ња (менаџ мен та). Рад ни ци у еко но ми ји зна ња оба вља ју посло ве који зах те ва ју висок степен ино ва тив них капа ци те та и ауто но ми је, али и посло ве који укљу чују стра те шко одлу чи ва ње, обу ку дру гих рад ни ка, одно сно посло ве који зах те ва ју ана ли тич ке, кому ни ка ци о не и лидер ске вешти не. Може се рећи да је рад ник зна ња првен стве но умни рад ник, он ствара нове иде је, нова зна ња и пре но си и раз ме њу је инфор ма ци је које обезбе ђу ју даљи раз вој и напре дак. Кори сти од тога има ју сви. Од поје дин ца тј. рад ни ка зна ња који може лак ше да дође до посла, да га задр жи али и мења, пре ко посло да ва ца који могу да кроз вишу про дук тив ност оства ре већи прфит, држа ве која може да пове ћа сто пу запо сле но сти, пред у зетни штва и кон ку рент ност и дру штва које има кори сти од веће дру штвене кохе зи је, пар ти ци па ци је итд. У сва кој земљи, сто па неза по сле но сти вари ра са сте пе ном ква ли фи ка ци ја. Што су јој више ква ли фи ка ци је, већа је веро ват но ћа да ће осо ба бити запо сле на. Очи гле да но, да је вешти на нешто што је од суштин ског зна ча ја. Међутим, дефи ни са ти појам вешти на није јед но став но. Вешти на се често тума чи као спо соб ност да се извр ши одре ђе ни зада так. Међу тим, уже посма тра ње пој ма вешти на би било оно у ком је вешти на: спе ци фи чан к а п а ц и т е т з а ф и з и ч к о м а н и п у л и с а њ е о б ј е к т и м а а у с п еш н о и з в рш ењ е посла зах те ва пра ву ком би на ци ју напо ра, спо собности и вештина (Јова - но вић-божи нов, Жив ко вић, Цвет ков ски, 2007: 66) Самим тим, у при вре ди која се осла ња на зна ње, потра га за нај бо љим људи ма (у сми слу ква ли те та обра зо ва ња) је мно го важни ја од трке за дру гим фак то ри ма про из вод ње. Као резул тат тога, спо соб ност да се приву ку нај ква ли тет ни ји људи, од суштин ског ће бити зна ча ја за еко ном ски раст у свим земља ма. Два кључ на пита ња ће бити веза на с јед не стра не за коли чи ну тј. број рас по ло жи вих рад ни ка, а са дру ге стра не за њихов ква ли тет. Због тога би сва ка држа ва тре ба ла да се озбиљ ни је поза ба ви ста ро сном и обра зов-

5 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 513 ном струк ту ром ста нов ни штва, како би виде ла са чим ула зи у еко но ми ју бази ра ну на зна њу. У ЕУ посто је број ни про бле ми који ути чу на број и ква ли тет рад ни ка з н а њ а. То с у з н а ч а ј н е д е м о г р а ф с к е п р о м е н е, п а д с т оп е ф е рт ил ит ет а, б р з о с т а р е њ е п о п у л а ц и ј е. Д р у г о, п о с т о ј и п а д и н т е р е с ов ањ а м е ђ у с т уд е нт им а за пред ме те из обла сти нау ке и тех но ло ги је. Уну тар ЕУ још увек је сла ба м о б и л н о с т с т у д е н а т а, д о к п о с ло д а в ц и и с т и ч у д а з а п ос л ен им а н е д ос т ај у вешти не како би добро оба вља ли посто је ће посло ве. Због тога неки ауто ри кажи да ће у будућ но сти потра га за ква ли тет ним кадро ви ма бити толи ко изра же на да ћемо моћи да гово ри мо о тзв. рата за тален те. У овом рату земље ће се так ми чи ти да при ву ку нај бо ље и нај па мет ни је. Кон ти ну и ра ни напре дак ка еко но ми ји засно ва ној на зна њу, а тиме и шире ње инду стри је засно ва не на зна њу је пове ћао општу потра жњу за рад ни ци ма зна ња у раз ли чи тим сек то ри ма и зани ма њи ма. У све тлу неста ши це ква ли фи ко ва не рад не сна ге, земље ЕУ већ раз ви ја ју систе ме како би при ву кле стра не висо ко ква ли фи ко ва не рад ни ке и сту ден те. Најве ћи број ква ли фи ко ва не рад не сна ге у све ту и даље при вла че САД. 2. Обра зо ва ње у еко но ми ји бази ра ној на зна њу Посма тра ју ћи везу изме ђу гло ба ли за ци је и обра зо ва ња, могу ће је издво ји ти два трен да (Цвет ков ски, Цвет ков ска Оцо ко љић, 2010: 329): -- п р в о, о р г а н и з а ц и ј а м а ћ е к а к о б и б и л е к о н к у р е н т н е, т р е б а т и обра зо ва ни и посве ће ни запо сле ни. Због тога обра зо ва ње поста је све зна чај ни је у про це су гло ба ли за ци је. -- Дру го, један нови фено мен који се јавља јесте гло ба ли за ци ја обра зо ва ња. Гло ба ли за ци ју обра зо ва ња под ста као је раз вој и н ф о р м а ц и о н о - к о м у н и к а ц и о н и х т е х н о л о г и ј а и м о г у ћ н о с т д а се до одре ђе них инфор ма ци ја у вези са обра зов ним инсти ту циј а м а, њ и х о в и п р о г р а м и м а и п о н у д а м а, д о ђ е п р е к о и н т е р н е т а и њихо вих веб-сај то ва. Оба ова трен да су пове за на са мигра ци ја ма које су све изра же ни је у еко но ми ји бази ра ној на зна њу. У овој еко но ми ји, гло бал ним ком па нија ма ће тре ба ти обу че ни и вешти лиде ри и истра жи ва чи са међу на родним иску ством. Гло бал но раз ми шља ње, иску ство у раз ли чи тим рад ним окру же њи ма и кул ту ра ма или спо соб ност да се овла да раз ли чи тим језици ма биће важне карак те ри сти ке рад ни ка у новој еко но ми ји. Пара лел но са тим биће и све веће пре фе рен ци је ком па ни ја ка про на ла же њу рад-

6 514 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић не сна ге на гло бал ном нивоу. Ова послед ња став ка нагла ша ва сло же ност потра ге за људ ским капи та лом у еко но ми ји зна ња. Европ ска уни ја је себи поста ви ла два циља у Стра те ги ји Евро па 2020, када је обра зо ва ње у пита њу (Водич кроз стар те ги ју Евро па 2020, 2011: 100): 1. сма њи ти про це нат осо ба које су пре вре ме но пре ки ну ле шко лова ње са тре нут них 15% на 10% и 2. пове ћа ти удео висо ко о бра зо ва них у попу ла ци ји ста ро сне доби од 30 до 34 годи не са тре нут них 31% на нај ма ње 40%. Запра во, уче ње у еко но ми ји бази ра ној на зна њу се одви ја до кра ја ж и в о т а. Д о ж и в о т н о у ч е њ е о б у х в а т а у ч е њ е о д д е т и њ с т в а д о п е н з и о н и с а њ а ; обу хва та ју ћи како фор мал но тако и нефор мал но обра зо ва ње. - Фор мал но обра зо ва ње укљу чу је струк ту ри ра на пре да ва ња која се одви ја ју на уни вер зи те ти ма и под ра зу ме ва доби ја ње аде кватних дипло ма на кра ју шко ло ва ња, док - Нефор мал но обра зо ва ње о бу хва та пре да ва ња и обу ке, које се могу одви ја ти било где (код куће, у дру штву, на рад ном месту). Про блем који посто ји данас а посеб но је изра жен у Срби ји, јесте што мла ди не раз ми шља ју о зна њу које тре ба да поне су са факул те та, већ им је пажња окре ну та искљу чи во ка пар че ту папи ра које се нази ва дипло ма. Да би уче ње било ефи ка сно, мора мо да про ме ни мо начин раз ми шља ња од тога да иде мо у шко лу како бисмо доби ли дипло му, ка иде мо у шко лу како б и с м о с т е к л и з н а њ е. Уч е њ е ј е о д к р у ц и ј а л н о г з н а ч ај а и о м ог ућ ав а љу д им а д а б у д у к о н к ур е н т н и у г л о б а л н о ј е к о н о м и ј и. З б о г б р з ин е п р ом ен а у е к он о - ми ји зна ња, сва ки рад ник мора да наста ви да уна пре ђу је сво је вешти не, док ће вла да мора ти да посма тра кон ти ну и ра но обра зо ва ње као при о ри тет. Због тога што су про ме не у новој еко но ми ји толи ко брзе, ком па ни је се не могу осло ни ти само на анга жи ва ње нових дипло ма ца као на прима р ни извор вештих и обра зо ва них рад ни ка, већ се мора ју осло ни ти и на дру ге инсти ту ци је које се баве тре нин зи ма, како би при пре ми ле рад нике за дожи вот но уче ње. Због брзих про ме на, обра зов ни систе ми се морају усред сре ди ти на вешти не одлу чи ва ња и реша ва ња про бле ма, уче ње кроз рад, а са дру ги ма (уче ње у тиму). Трен до ви у ква ли фи ка ци ја ма, пока зу ју да ће у будућ но сти потре бе за ниско ква ли фи ко ва ним рад ни ци ма опа да ти, док ће се пове ћа ва ти број посло ва који ће тра жи ти сред ње и посеб но висо ке ква ли фи ка ци је. С т оп а з а п о с л е н о с т и о н и х с а в и с о к и м к в а л и ф и к а ц и ј а м а у Е У к а о ц е л и - ни је 83,9%, за оне са сред њим сте пе ном ква ли фи ка ци ја је 70,6% и за оне са ниским ква ли фи ка ци ја ма је 48,1%. У гото во сва кој земљи ЕУ што су в а м в е ћ е к в ал иф и к а ц и ј е, т о в и ш е з а р а ђ у ј е т е. Та к ођ е ј е и н т ер ес а н тн о д а

7 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 515 Сли ка 1: Трен до ви у запо шља ва њу пре ма сте пе ну ква ли фи ка ци ја (ЕУ-27+Нор ве шка и Швај цар ска) ( pa.eu/edu ca tion/focus/focus2043_en.htm) се послед њих годи на број оних посло ва који су зах те ва ли висо ке ква ли фика ци је пове ћа вао, док се број посло ва који су запо шља ва ли оне са ниским к в ал иф и к а ц иј а м а с м а њ и в а о. 4 Пре ма недав ним истра жи ва њи ма, рефор ма јед ног обра зов ног система који би обез бе дио потреб не вешти не свим гра ђа ни ма, уве ћао би БДП за гото во 10% дуго роч но гле да но. 5 Очи глед но је да се укуп на ула га ња у обра зо ва ње и тре нинг мора ју пове ћа ти. Људи, орга ни за ци је и дру штво у цели ни, мора ју да схва те да њихов про спе ри тет зави си од тога на ком нивоу је њихо во обра зо ва ње и које вешти не има ју. Посто ји сна жна веза изме ђу нивоа вешти на које неко има и њего ве про дук тив но сти. Тако ђе, потреб не су ино ва ци је, како би се обра зо ва ње и тре нинг учи ни ли флек си бил ни јим а одно си изме ђу оних који нуде зна ње, оних који се обра зу ју и посло да ва ца, успе шни ји. З а к о мп ан и ј у и з г л е д а л а к ш е д а у с в о ј и н о в у т е х н о ло г и ј у, и н о в и р а у п р о - из вод или услу гу, него да ула же у обу ку. Међу тим, истра жи ва ња су пока зала да ком па ни је које не спро во де тре нинг запо сле них има ју веће изгле де да про пад ну него оне које спро во де трнинг, у сли ча ју када су у све му оста лом ј е дн ак е. З а п р а в о, к о м п а н и ј е к о ј е с п р о в о д е т р е н и н г е з а п о с л е н и х и м а ј у 2 п у т а већу шан су да опста ну од оних које то не раде. Инте ре сант но је и откри ће да што је виши ниво ква ли фи ка ци ја рад ни ка то је већи његов ути цај на прод у кт и вн о с т. Т р е н и р а н и р а д н и ц и и м а ј у у п р о с е к у 23% в е ћ у п р о д у к т и в н о с т од оних који нису про шли тре нинг. Тако ђе, утвр ђе но је и да пове ћа ње бро ја дана тре нин га по осо би за 1%, води пове ћа њу про дук тив но сти за 3%

8 516 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић Важно је поди ћи ниво обра зо ва ња ста нов ни штва али и обез бе ди ти да људи има ју пра ва зна ња и вешти не како би се пова ћа ла сто па запошља ва ња. Како би се одго во ри ло на нове иза зо ве, обра зо ва ње и тре нинг мора ју бити такви да су зна чај ни за тржи ште рад не сна ге и да су уска ђени са потре ба ма оних који уче. То зна чи да мора мо да раз ми сли мо шта жели мо од обра зо ва ња, тре нин га и запо шља ва ња. Орга ни за ци је морају утвр ди ти и раз ви ти пра ви микс вешти на код запо сле них, а мора ју се пред ви де ти и зна ња и вешти не које ће бити потреб не у будућ но сти. Са 23 зва нич на јези ка и 40 јези ка реги о на и мањи на, ЕУ фор ми ра једин стве ну више је зич ну зајед ни цу држа ва и људи. Међу тим, про це њено је да 11% малих и сред њих пред у зе ћа губи уго во ре због непо зна вања стра них јези ка. Тро шко ви ових про пу ште них шан си могу се мери ти мили о ни ма евра. 7 У ова квом интер кул ту рал ном окру же њу, позна ва ње јези ка и раз ви је не вешти не кому ни ци ра ња још више доби ја ју на зна ча ју. Пове ћа ње гло бал не кон ку рент но сти зна чи да замље ЕУ неће моћи да се так ми че на бази цене и тро шко ва, већ се мора ти да про из ве ду про изво де вишег ква ли те та и испо ру че ква ли тет ни је услу ге, а све то од стра не висо ко -ква ли фи ко ва них запо сле них. Нове инфор ма ци о но -кому ни ка ци о - н е т е х н о л о г и ј е с м а њу ј у б р о ј р у т и н с к и х п о с ло в а, д о к р а с т к о н к у р е н т н о с т и, т е хн о л о ш к е и о р г а н и з а ц и о н е п р о м е н е, в е ћ а о ч е к и в а њ а п о т р о ш а ч а с а с в е софи сти ци ра ни јим и пер со на ли зо ва ни јим про из во ди ма и усло га ма, пове - ћ ав а ј у п о т р е б е з а о б р а з о в а н и м, в и с о к о к в а л и ф и к о в а н и м р а д н и ц и м а. Циљ ЕУ јесте да до 2020 годи не, пове ћа удео висо ко о бра зо ва них у попула ци ји ста ро сти од 30 до 34 годи не на нај ма ње 40%. Пра ве се пла но ви у ком прав цу тре ба обра зо ва ти буду ће гене ра ци је, на бази зани ма ња која ће бити акту ел на у будућ но сти. Међу тим, про блем може бити како задр жа ти људе. У гло ба ном рату за тален те Евро па већ губи део сво је висо ко ква лиф ик о в а н е р а д н е с н а г е. Е в р о п љ а н и у г л а в н о м м и г р и р а ј у к а С А Д- у, К а н а д и и Аустра ли ји. У расту ћим еко но ми ја ма Кине и Инди је тако ђе нема довољн о в и с о к о к в а л и ф и к о в а н и х р а д н и к а, а о н е с в о ј е м о г у ћ н о с т и в и д е т а к о ђ е у привла че њу висо ко ква ли фи ко ва них рад ни ка из Евро пе. Срби већ гене ра - ци ја ма мигри ра ју ка САД-у, Кана ди, Аустра ли ји и запад ној Евро пи, а ове мигра ци је се наста вља ју и данас. 7 europa.eu/rapid/press-release_ip _en.pdf

9 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу Ула га ње у истра жи ва ње и раз вој (ИР) у еко но ми ји бази ра ној на зна њу Пре ла зак на еко но ми ју зна ња мора да буде про пра ћен растом ула гања у истра жи ва ње и раз вој. У ула га ње и ИР у Евро пи је било 2,06%, док је циљ Евро пе 2020 поста вљен на 3% БДП. Запра во, иако је један од кључ них циље ва Европе 2020 да издва ја ња за ИР до буду нај ма ње 3%, тај циљ није исто дефи ни сан у свим земља ма ЕУ. Он је поде љен на наци о нал не циље ве који рефлек ту ју пози ци ју сва ке чла ни це ЕУ и зна чај но се раз ли ку је међу њима. Кре ће се од мање од 1% БДП у Грч кој, Кипру и Мал ти, до изнад 4% БДП-а у земља ма које тра ди ци о нал но има ју интен зив на ула га ња у ИР као што су Фин ска и Швед ска. Бел ги ја, Дан ска, Немач ка, Есто ни ја, Шпани ја, Фран цу ска и Сло ве ни ја су се дого во ри ле да цињ буде 3,00%. Циљ, за Ита ли ју је поста вље на на 1,53%, док циљ нису дефи ни са ле Чешка, Ирска и Вели ка Бри та ни ја (Rese arch and inno va tion sta ti stics at regi o nal level, Еurostat, 2014.). Европ ска уни ја зао ста је за сво јим гло бал ним парт не ри ма. У области ино ва тив но сти, поре ђе ње се врши са издва ја њи ма САД-а и Јапа на и могу ће је утвр ди ти да су издва ја ња за ИР (до годи не) у одно су на ове земље у Евро пи била мања за 0,6 до 1,5%. Сли ка 2: Издва ја ња за ИР у три ја ди (% уде ла у БДП) (Key figu res on Euro pe, euro stat Poc ket bo oks)

10 518 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић Сли ка 3: Удео у укуп ним гло бал ним издва ја њи ма за ИР ( Док су инве сти ци је у ИР у годи ни биле мини мал не у САД-у и Евро пи, раст у већи ни азиј ских зема ља, посеб но у Кини се наста вио. Само до пре пет годи на САД, Кана да и Мек си ко су биле одго вор не за гото во 40% гло бал них ула га ња у ИР. Овај удео је опао на око 34%, док су САД сма њи ле удео са 34% коли ко је изно сио годи не на 31% коли ко је сада. Евро па је иску си ла сли чан пад са 26% у на мање од 22% у Док је запад сма њи вао ула га ња, Ази ја је напре до ва ла. У истих пет годи на, удео Ази је у ула га њи ма у ИР су расла. Кина одр жа ва висок ниво ула га ња у ИР и њене укуп не инве сти ци је у ИР сада чине више од 60% инве сти ци ја које ула жу САД. Еко ном ске и поли тич ке при ли ке у сва ком од наве де них р е г ио н а с у г ер иш у д а с е т р е н д о в и в е р о в а т н о н е ћ е м е њ ат и у с к ор иј е в р ем е и да ће се веро ват но наста ви ти до Док земља ма које ула зе у оста так све та при па да око 11% БДП, оне уче ству ју са све га 5% у гло бал ном ИР. 8 Као што се може виде ти ула га ња у ИР нису јед на ко рас по ре ђе на у све ту. С н аж н е И Р п р о г р а м е к о ј и п о д рж ав ај у р а зв о ј н а у к е и т е х н о ло г и ј е и м а ј у К и н а, Јужна Коре ја, Јапан и Тај ван. Међу тим, посто је и вели ке земље, као што је Инди ја, која ста вља рела тив но слаб нагла сак на ИР, али посто је и цели кон тине на ти, као што је нпр. африч ки, где су ула га ња у ИР тра ди ци о нал но сла ба. 8

11 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 519 Сли ка 4: Трен до ви у интен зи те ту истра жи ва ња у земља ма БРИК-а и дру гим кључ ним наци ја ма ( 4. Срби ја у еко но ми ји бази ра ној на зна њу М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е и с п о р т а к о ј е ј е В л а д а С р б иј е и м ен ов ал а фебру а ра годи не одре ди ло је као свој основ ни циљ успо ста вља ње модер ног систе ма висо ког обра зо ва ња у скла ду са Болоњ ским про це сом. У окви ру овог систе ма као глав ни циље ви поста вље ни су: -- пове ћа ти ефи ка сност систе ма висо ког обра зо ва ња у погле ду сма - ње ња бро ја оних који оду ста ју од сту ди ја, као и сма ње ња дужи не с т у д ир а њ а у в е с т и д в о с т е п е н и с и с т е м с а Е в р о п с к и м с и с т е м о м пре но са бодо ва (ЕЦТС) као мером рад ног опте ре ће ња сту де на та. -- Хар мо ни зо ва ти систем висо ког обра зо ва ња са европ ским тен ден - ц и ј а м а с а п о с е б н и м н а г л а с к о м н а о с и г у р а њ е к в а л и т е т а у в е с т и к о н т р о л н е м е х а н и з м е к о ј и ћ е о с и г у р а т и в и с о к и н и в о к в а л и т е т а обра зов них исхо да, наста ве и истра жи вач ког рада. -- Ус п о с т а в и т и р е л е в а н т н о с т н а с т а в н и х п р о г р а м а и м а ј у ћ и у в и д у наци о нал не потре бе и зах те ве тржи шта. Уна пре ди ти мул ти ди - сци пли нар не и интер ди сци пли нар не про гра ме за нове про фе - си је ство ре не у новој тех но ло шкој ери.

12 520 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић Пр ом ов и с а т и к о н ц е п т п р и м е њ е н и х с т у д и ј а к о ј е о б е з б е ђ у ј у в е ш т и н е и спо соб но сти које зах те ва тржи ште рада. Укљу чи ти сту ден те као парт не ре у про цес обра зо ва ња. Про мо ви са ти мобил ност сту де на та и настав ни ка. - 9 Ови циље ви се покла па ју са тежња ма ЕУ, пока зу ју ћи да је Срби ја спремна да буде њен део. Међу тим, укуп на обра зов на струк ту ра ста нов ни штва Срби је је при лич но непо вољ на. Табе ла 1: Ста нов ни штво ста ро 15 и више годи на пре ма школ ској спреми, по попи си ма (Школ ска спре ма, писме ност и ком пју тер ска писме ност, Репу блич ки завод за ста ти сти ку, 2013) О н о ш т о С р б и ј и о ч и г л е д н о н е д о с т а ј е т о с у о б р а з о в а н и п о ј ед и нц и. Б р о ј оних који оста ју на нивоу сред ње шко ле или испод ње, још увек је изуз е т н о в и с о к. Ук о л и к о ж е л и м о д а у б у д у ћ н о с т и п р ив л ач им о и н в ес т ит ор е који ће ула га ти у висо ку тех но ло ги ју, мора мо поправити квалификацио - ну струк ту ру, оних који се нала зе на нашем тржи шту рада (Цвет ков ски, Цвет ков ска Оцо ко љић, 2010: 336). Све земље Европ ске уни је за обра зо ва ње издва ја ју у про се ку 6-7 % бру то наци о нал ног дохот ка (неке и више), док Срби ја издва ја око 3,5% (Цвет ков ски, Лан го вић Мили ће вић, Цвет ков ска Оцо ко љић, 2011: 234). 9

13 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 521 Сли ка 5: Дипло ми ра ни сту ден ти у репу бли ци Срби ји (Ста ти стич ки кален дар Репу бли ке Срби је 2009) Сли ка 6: Дипло ми ра ни сту ден ти у репу бли ци Срби ји (Ста ти стич ки кален дар Репу бли ке Срби је 2014) Од у к у п н и х и з д в а ј а њ а з а о б р а з о в а њ е, н а ј м а њ е и д е н а в и с ок о о б р аз ов а - ње. Тај про це нат се мењао од до а кре тао се изме ђу 0,55% у и 0,68% у годи ни. У Европ ској Уни ји тај про це нат изно сио ко 1,13%. 10 Пр ем а и н в е с т и ц и ј а м а о д 0,3% з а н а у к у, С р б и ј а з н ач а јн о з а ос т ај е з а Европ ском уни јом и раз ви је ним земља ма све та. Оно што још више забриња ва је чиње ни ца да у овом погле ду зна чај но зао ста је мо у одно су на земље у окру же њу које све, осим Алба ни је, издва ја ју пре ко 0,5% БДП-а, а Сло вени ја, Чешка и Хрват ска већ издва ја ју пре ко 1% БДП-а. Стра те ги јом науч ног и тех но ло шког раз во ја Репу бли ке Срби је за пери од од до године пред ви ђе но је да инве сти ци је у нау ку достиг ну 1% БДП до Визи ја 10

14 522 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић н а у чн о г и т е хн ол о ш к о г р а з в о ј а Р е п у б л и к е С р б и ј е ј е с т е д а С р б иј а п о с т ан е ино ва тив на земља у којој науч ни ци дости жу европ ске стандарде, доприно - се укуп ном нивоу зна ња дру штва и уна пре ђу ју технолошки развој привре - д е. Је д и н и н а ч и н о с т в а р е њ а о в е в и з и ј е и ф о р м и р ањ а е к он ом иј е з а с н ов ан е на зна њу јесте да се тренд раста инве сти ци ја у нау ку и раз вој наста ви после Потреб но је да Срби ја до ула же 2% БДП-а у нау ку и раз вој, колико данас ула жу у про се ку земље ЕУ. План је да поло ви на ових инве сти ци ја до годи не дође из при ват ног сек то ра кроз јаче пове зи ва ње нау ке и при вре де као и уво ђе ње поре ских и дру гих инве сти ци ја. 11 Обу хват уче ни ка узра ста од 10 до 14 годи на основ ним обра зо ва њем је у годи ни, изно сио 95,2%, док је за узраст од 15 до 19 годи на, односно сред ње обра зо ва ње изно сио 77,7%. У школ ској 2009/10, 95,6% свр ше них осно ва ца наста ви ло шко ло ва ње, од којих око 15% неће завр ши ти сред њу шко лу. Про це нат попу ла ци је која оду ста не од основ ног обра зо ва ња је 10%. У поре ђе њу са европ ским про се ком од 15% оних који су пре вре ме но пре кину ли шко ло ва ње, Срби ја је са сво јих 30% пред озбиљ ним иза зо вом (Водич кроз стар те ги ју Евро па 2020, 2011:102). Тре нут ни удео висо ко о бра зо ва них у попу ла ци ји од 30 до 34 годи не је 21%, док је стра те ги јом Срби ја 2020 пред ви ђен циљ од 30% за наред них десет годи на, скром ни је од амби ци је ЕУ од 40% (Водич кроз стар те ги ју Евро па 2020, 2011:104). Пози тив но је то што се број дипло ми ра них сту де на та у Срби ји, из године у годи ну, пове ћа ва. Међу тим, нега тив но је то што нај ве ћи про це нат дипло ми ра них сту де - на та одмах након дипло ми ра ња напу шта земљу. Због тога је Срби ја међу земља ма са нај ви шим одли вом мозго ва у све ту од 134 земље 132. од 133 земље 136. од 139 з е м а љ а 139. од 142 земље 141. од 144 земље Табе ла 2: Ранг Срби је пре ма одли ву мозго ва (на бази изве шта ја Свет ског еко ном ског фору ма за 2008, 2009, 2010, и годи ну) ( rum.org) Капа ци тет земље да задр жи тален те Ка па ци тет замље да при ву че тален те од 148 зема ља 147. од 148 зема ља Табе ла 3: Капа ци тет да задр жи и при ву че тален те (на бази изве шта ја Свет ског еко ном ског фору ма за годи ну) ( rum.org) 11

15 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 523 У све ту у коме живи мо гото во сва ко је сло бо дан да напра ви избор. Ако обра зо ва ни поје дин ци нема ју сре ћу да живе у добро уре ђе ном дру штву, које пого ду је еко но ми ји засно ва ној на зна њу и ако не могу да ути чу да се њихове земље про ме не, онда им не пре о ста је дру го сем одла зак у земље чије ће им окру же ње више пого до ва ти. Закљу чак Обра зо ва ње и обу ка су од суштин ског зна ча ја за еко ном ски раз вој и то је више него ика да изра же но у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу. -- Еко но ми ја зна ња је бази ра на на ком по нен та ма као што су: -- Поли ти ка вла де која подр жа ва ефи ка сно кори шће ње посто је ћих и нових зна ња. -- Ула га ње у обра зо ва ње и под сти ца ње кре и ра ња, коришћења и раз - ме не зна ње. -- Под сти ца ње дожи вот ног уче ња. -- Р а зв о ј и н ф о р м а ц и о н е и н ф р а с т р у к т у р е к а к о б и с е о м ог ућ ил а е ф и - ка сна кому ни ка ци ја, шире ње и обра да пода та ка. -- Ула га ње у истра жи ва ње и раз вој. -- А к т и в н о у к љу ч и в а њ е у н и в е р з и т е т а, и с т р а ж и в а ч н и х ц е н т а р а и држав них аген ци ја у раз ме ну зна ња и при ла го ђа ва ње гло бал ног зна ња локал ним потре ба ма, итд. Очи глед но, све се врти око зна ња и уче ња. Р е в о л у ц и ј а у и н ф о р м а ц и о н о ј т е х н о ло г и ј и ј е п р о м о в и с а л а т р г о в и н у и посло ва ње које се оба вља ју широм све та тј. на свет ском нивоу. У новој еконо ми ји потра жња за висо ко ква ли фи ко ва ним рад ни ци ма, посеб но у обла - сти инфор ма ци о них тех но ло ги ја зна чај но расте, док исто вре ме но потра - жња за ниско ква ли фи ко ва ним рад ни ци ма опа да. М н ог е к о м п а н и ј е у л а ж у з н а ч а ј н е и н в е с т и ц и ј е у о б р аз ов ањ е и т р ен и н г, као и у истра жи ва ње и раз вој са циљем дуго роч ног раз во ја, међу тим такође многе компа ни је из Евро пе су толи ко усред сре ђене на краткорочни про - ф и т д а н е р а зм и ш љ а ј у о о б р а з о в а њу к а о б и т н о м п р оир ит ет у. О ч иг л е дн о д а добро обра зо ва ње може помо ћи да се сма њи сиро ма штво и да се допри не се п р ос п е р и т е т у. Е к он ом и ј а б а з ир а н а з н а њу п о д р а з у м е в а а к т и в н у у л ог у д р ж ав е, п о с л о - да ва ца, поје ди на ца одно сно целог дру штва. Земље које су у ста њу да интегришу сво ју еко но ми ју у свет ску еко но ми ју иску силе су значајан економски раст. У новој еко но ми ји, све поста је гло бал но. Због тога се сма тра да ће нај ве ће бла го јед не држа ве бити њени гра ђа ни, тј. њихо ва зна ња, спо-

16 524 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић с о б н о с т и и у м ећ а. Н а ј в е ћ е д о б р о с в а к е н а ц и ј е б и ћ е з н ањ а, с п ос о бн ос т и и уме ћа њених гра ђа на. А та добра ће пре све га зави си ти од спо соб но сти станов ништва неке наци је да сти че нова зна ња, наро чито приликом дефини - с а њ а п р о б л ем а, д о л а ж е њ а д о н о в и х р е ш е њ а и д о д ав ањ а н о в и х в р е дн ос т и. (Dryden, Vos, 2004: 49) Уко ли ко пла ни ра мо да се укљу чи мо у еко но ми ју бази ра ну на зна њу, ово мора мо има ти у виду. Л и т а ра т у ра : [1] Водич кроз стар те ги ју Евро па 2020 (2011); Бео град: Европ ски покрет у Срби ји. [2] Dryden, Gor don; Vos, Jean nett (2004): Revo lu ci ja u uče nju; Tim graf. [3] Јо в а н о в и ћ -Б о ж и н о в, М и ћ а ; Ж и в к о в и ћ, М о м ч и ло; Ц в е т к о вс к и, Та т ј а н а (2007): О р г а н и з а ц и о н о п о н а ш а њ е ; Бео град: Мега тренд уни вер зи тет. [4] Key figu res on Euro pe, euro stat Poc ket bo oks, 2011 edi tion, Euro pean Commis sion. [5] Ста ти стич ки кален дар Репу бли ке Срби је 2009 (2009): Бео град: Републич ки завод за ста ти сти ку. [6] Ста ти стич ки кален дар Репу бли ке Срби је 2014 (2014); Бео град: Републич ки завод за ста ти сти ку. [7] Цвет ков ски, Татја на; Цвет ков ска Оцо ко љић, Вио ле та (2010): Гло бал и з а ц и ј а и о б р а з о в а њ е с т а њ е у С р б и ј и, Ек о н о м с к и в и д и ц и, 2010, вол. 15, бр. 2; Бео град; Дру штво еко но ми ста Бео гра да стр [8] Cvet kov ski, Tatja na; Lan go vić Mili će vić, Ana; Cvet kov ska Oco ko ljić, Viole ta. (2011): Know led ge Mena ge ment in Glo bal Envi ron ment, 9th Interna ti o nal Sci en ti fic Con fe ren ce: Ser bia Facing the Chal len ges of Glo ba li za - t i o n a n d Su s ta i n a bl e D e ve l o p m e nt, 25 Decem ber 2011; Bel gra de: Megatrend Uni ver sity; pp [9] Школ ска спре ма, писме ност и ком пју тер ска писме ност Пода ци по општи на ма и гра до ви ма, Попис ста нов ни штва, дома ћин ста ва и стано ва у Репу бли ци Срби ји (2013); Бео град: Репу блич ки завод за с т а т и с т и к у.

17 Срби ја у гло бал ној еко но ми ји бази ра ној на зна њу 525 В е б о г ра фи ја : [1] Glos sary of sta ti sti cal terms, sary/detail. asp?id=6864, ( ). [2] Defi ning the Know led ge-based Eco nomy: Final Synthe sis Report ht t p:// w w w.u n i-t r i e r.de/f i le ad m i n /f b 4 / pr o je k te/su r ve y St a t i s t ic sne t / KEI -WP1-D1.5.pdf ( ). [3] Eko no mi ja bazi ra na na zna nju, May 12th, 2011 Zoran Tomić; s ve t n a u ke.or g / e ko no m i ja- b a z i r a n a-n a- z n a nj u ( ). [4] long-info.com/blog/johnvu/2010/november/ en.html, John Vu ( ). [5] NEW SKILLS FOR NEW JOBS: ACTION NOW, A report by the Expert Gro up on New Skills for New Job spre pa red for the Euro pean Com mission, Febru ary 2010, pa.eu/edu ca tion/focus/focus2043_ en.htm ( ). [6] Ber tels mann Foun da tion, The eco no mic costs of ina de qu a te edu ca tion: a mac ro e co no mic cal cu la tion of the dynamic growth effects of lac king edu cation com pe ten ce, ht t p:// w w w.ce s i fo g r o up.de/i fo Ho me/r e s e a r c h / Pro jects/archi ve/pro jects_hi/2009/rest_ html ( ). [7] Euro pean Day of Lan gu a ges hig hlights bene fits ofmul ti lin gu a lism for small b u s i n e s s e s, Brus sels, 23 Sep tem ber 2010, euro pa.eu/rapid/press-relea se_ip _en.pdf ( ). [8] Desk rese arch of main evi den ce based advan ta ges of mana ging SMEs in know led ge inten si ve way and repor ting (10) advan ta ges, KNOW-IN: Knowled ge-inten si ve Fre ight Tran sport SMEs. For a new gene ra tion of smart, susta i na ble and inclu si ve ori en ted PRO JEC TNUM BER LLP ES-LEO NAR DO-LMP ; tages.pdf ( ). [9] Rese arch and inno va tion sta ti stics at regi o nal level, Eur o s ta t, March ht t p://e pp.e u r o s t at.e c.e u r o p a.e u /s t a t i s t ics _ e x pl a i ne d /i nde x.php/ R e s e - a r c h _ a nd _ i n no v a t ion _ s t a t i s t ics _ at _ r e g i o n a l _ le ve l#r e s e a r c h _ a nd _ de ve lop me nt _ i nte n s it y ( ). [10] Glo bal R&D Fun ding Fore cast, decem ber 2013, R & DMa ga z i n e ; www. rdmag.com ( ) [11] Viso ko obra zo va nje u srbi ji stra te gi ja refor me, Repu bli ka Srbi ja, MINI- STAR STVO PRO SVE TE I SPOR TA, Sek tor za viso ko i više obra zo va nje, Beo grad; co op.net /edu ca tion_in/pdf /heser_reform-ser_ srb_t02.pdf ( ). [12] Финан си ра ње висо ког обра зо ва ња из буџе та Срби је, Гор да на Бој ко вић, пред сед ник Син ди ка та висо ког обра зо ва ња Срби је; org.rs/pdfs/za-panel-6-mart-2011.pdf, ( ).

18 526 Т. Цвет ков ски ; А. Лан го вић Милићевић ; В. Цветковска Оцокољић [13] Срби ја 2020: Кон цепт раз во ја Репу бли ке Срби је до годи не; w w w.s rbi ja.go v.r s/e x t f i le/s r/145381/ kon ce p t _ r a z vo ja _ s rbi je _ do _ pdf ( ) [14] The World Eco no mic Forum, The Glo bal Com pe ti ti ve ness Report; rum.org ( ). [15] Sci en ce, tec hno logy and inno va tion in Euro pe, euro stat Poc ket bo oks, European Union, ISSN X; stat.ec.euro pa. eu/cac he/ity_offpub/ks-gn /en/ks-gn en.pdf ( ). [16] The Key Role of Edu ca ti o nin the Euro pe 2020 Stra tegy, CEPS Wor king Docu ment No. 338/Octo ber 2010, Felix Roth and Anna-Eli sa beth Thum, Cen tre for Euro pean Policy Stu di es, 2010, ( ).

19 UDC 339:001.1 Pro fes sor Tatja na Cvet kov ski, PhD Faculty of Busi ness Stu di es Mega trend Uni ver sity Bel g ra d e Pro fes sor Ana Lan go vić Mili će vić, PhD Faculty of Hotel Mana ge ment and Tou rism in Vrnjac ka Banja Uni ver sity of Kra gu je vac Asso ci a te Pro fes sor Vio le ta Cvet kov ska Oco ko ljić, PhD Faculty of Cul tu re and Media Mega trend Uni ver sity Bel g ra d e SER BIA IN THE GLO BAL KNOW LED GE-BASED ECO NOMY Sum mary: K n o w l e d g e - ba s e d e c o n o m y r e li e s o n i d e a s, c r e a t i v it y, c o m m u nica tion, rese arch and deve lop ment, appli ca tion of tec hno logy, mainly infor ma tion and com mu ni ca tion tec hno lo gi es. It is an eco nomy in which know led ge is cre a ted, acqu i red, tran smit ted and used and it is hap pe ning at the level of indi vi du als, com pa ni es and soci ety. The aim of the know led ge-based eco nomy is to pro mo te econo mic and social deve lop ment. In order to achi e ve this, it is neces sary in addi tion to the expert know led ge, have deve lo ped so-cal led soft skills that are pri ma rily rela ted to oral and writ ten com mu ni ca tion. In that case the cre a ti vity, the abi lity to work in teams and emo ti o nal intel li gen ce are impor tant. Deve lop ment towards the know led ge indu stry has led to a gre a ter demand for human reso ur ces in sci en ce and tec hno logy, but also for know led ge wor kers across all sec tors of the eco nomy, in gene ral. In Ser bia, the per cen ta ge of highly edu ca ted is qui te below the EU target, whi le accor ding to the brain drain Ser bia was among the first coun tri es in the world. The que sti on that ari ses is given the abo ve requ i re ments and cir cumstan ces, to what extent Ser bia is ready for an eco nomy based on know led ge? Key words: GL O B A L I Z A T ION, K NOW L E D GE- B A SE D EC O NOM Y, L E A R- NING, EDU CA TION, HUMAN RESO UR CES.