КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА

Transcription

1 Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Од сек за срп ску књи жев ност, Но ви Сад DOI /kultura M УДК 82.09: : оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НОСТ, ИСТИ НА И ЦЕН ЗУ РА Са же так: У ра ду се ис тра жу је од нос књи жев но сти и исти не пола же њем од прет по став ке да овај од нос у ве ли кој ме ри од ре ђу је да на шњи ин те рес пу бли ке за од ре ђе но де ло, ин те рес књи жев не кри ти ке и мар ке тин шке про мо ци је. На при ме ру ли сте нај чи тани јих књи га у го ди ни по ка зaно је у ко јој ме ри са мо пред ставље на исти на де ла ути че на ин те рес пу бли ке али и у ко ли кој ме ри оче ки ва ње по зна те исти не об ли ку је де ла. У за кључ ку ра да до ла зи се до ста ва да исти на на се бе пре у зи ма сво је вр сну уло гу цен зу ре ко ли ко и ау то цен зу ре де ла у на ста ја њу. Кључ не ре чи: исти на, срп ска књи жев ност, цен зу ра, нај чи та ни је књи ге Књи жев ност и све у ве зи са њом оп се да про блем исти не. 1 И та ко је од са мог по чет ка раз ми шља ња о књи жев но сти. Однос из ме ђу исти не и књи жев но сти (фор му ли сан као исти на књи жев но сти, књи жев на исти на, от кри ва ње или са зна ва ње исти не у књи жев ном де лу, вред но сни или кри тич ки суд о књи жев но сти фор ми ран у за ви сно сти од по ве ре ња у ње ну исти ни тост...) не пре кид но се ус по ста вља без об зи ра на то да ли ће би ти оспо ра ван или ве ли чан, пре по знат као ва жан или сма тран ире ле вант ним. Не рет ко се, у за ви сно сти од то га ка кав се од нос ус по ста вља пре ма исти ни књи жев ног де ла, пра ви из бор или ус по ста вља хи је рар хи ја из ме ђу де ла: једно став ни је ре че но, реч је о из бо ру из ме ђу, ре ци мо, ре а ли зма и ро ман ти зма, лир ске пе сме и исто риј ског ро ма на схва ће 1 Рад је на стао у окви ру про јек та Аспек ти иден ти те та и њи хо во об ли кова ње у срп ској књи жев но сти (178005) ко ји фи нан си ра Ми ни стар ство про све те, на у ке и тех но ло шког раз во ја Ре пу бли ке Ср би је. 40

2 ног као де ло ко је по зна је сво ју ре фе рен ци јал ност, из ме ђу исти не по твр ђе не у лек ти ри дис кур са обра зов ног си сте ма и ње ног из не ве ре ног ли ца у, на при мер, пер вер то ва ном пе даго шком ро ма ну, из ме ђу нео гра ни че ног по ве ре ња у књи жевно де ло или ње го вог од ба ци ва ња као ути цај ног у из град њи иден ти те та. Су срет исти не и књи жев но сти је са мо јед но од ме ста на који ма исти на су сре ће сво је атри бу те, маг нет ски их при вла чећи уз се бе. Исти на атри бу те при вла чи у оној ме ри ко ли ко је са ма не ста бил на. Би ло би ва жно пра ти ти јед ну лин гви стичку ста ти сти ку о бли зи ни исти не и ње них атри бу та не са мо у књи жев но сти већ и у је зи ку у нај ши рем сми слу. Да ли би резул та ти по твр ди ли да исти на мо же да оп ста не без атри бу та? Уве ре ни смо да се то не би де си ло. Исти на уме да бу де го ла, јед на, гор ка, је дин стве на, не ве ро ват на, бож ја, јед но став на, по ет ска, не у год на, по след ња, ап со лут на, ре ла тив на, уни верзал на, на ци о нал на, исто риј ска, ого ље на, окре пљу ју ћа, слепа, бол на, пра ва, вар љи ва, не мо гу ћа, чи ње нич на, за во дљива, та јан стве на... али и књи жев на. У про ме ње ном од но су атри бу та и исти не, у јед ној исти ни књи жев но сти уме сто у књи жев ној исти ни мо гли би да бу ду очу ва ни по след њи траго ви ни кад до кра ја до сег ну те и увек из но ва оспо ра ва не ауто но ми је књи жев ног де ла и целoкупног по ља књи жев но сти та да не би исти на од ре ђи ва ла књи жев ност већ би књи жевно сти би ло оста вље но по ље сло бо де да не за ви си ни у сво јој ге не зи ни у сво јој ре цеп ци ји од исти не нај че шће схва та не као по ду дар ност ис ка за и све та чи ње ни ца. Пре че сто је, да кле, од нос пре ма исти ни и од нос пре ма књижев но сти. Од нос по ве ре ња или не по ве ре ња у књи жев ност гра ди се на осно ву схва та ња исти не и мо гућ но сти да она буде при сут на у књи жев ном де лу. Му зе, бог, узо р но, ре ал ност, не све сно, исто риј ско или ре ла тив но али и мит ско, ре лигиј ско, по е тич ко, пси хо ло шко, иде о ло шко или фи ло зоф ско пред ста вља ју по ља у ко ји ма књи жев ност про на ла зи јем ство сво је исти не. На рав но, про цес исто вре ме но те че дво смерно: дис курс књи жев но сти се об ли ку је у скла ду са зах те ви ма вла да ју ћих дис кур са ко ли ко их и об ли ку је али и пре о бра жава упра во су вре ме на пре о бра жа ја вла да ју ћих дис кур са и ори јен ти ри исто ри је књи жев но сти ко ја их ре ги стру је ка ко би оправ да ла сво је по сто ја ње и раз ли ку у од но су на друге књи жев не ди сци пли не. До Пла то на је мо гу ће по ве ре ње из ме ђу пе снич ког де ла и ње го вог мит ског ре фе рен та, ре лигиј ска књи жев ност не ће нас ин те ре со ва ти уко ли ко не ма мо по ве ре ње у по ду дар ност књи жев ног и ње го вог ре ли гиј ског ре фе рен та, екс пе ри мен тал ни ро ман по ве ре ње про на ла зи у свом ме то ду, над ре а ли зам у ди рект ном пре но ше њу ми сли... 41

3 Ре кло би се да књи жев ност и ни је мо гу ћа без од но са по вере ња у ње ну исти ни тост. Ка ко нам је на ме ра да у овом ра ду го во ри мо о од но су књижев но сти и исти не, сма тра мо да је ва жно кре ну ти од ана лизе од но са чи та ла ца у Ср би ји пре ма исти ни књи жев ног де ла, од но сно од по ку ша ја да уо чи мо да ли се ин те рес уку са форми ра у за ви сно сти од обе ћа не исти не да ли се до исти не до ла зи кроз ди ја лог са де лом или се обе ћа њу бес по го вор но ве ру је. За о би ла зе ћи ути цај ку ри ку лу ма али и ду гог тра ја ња схва та ња књи жев но сти као кључ не сим бо лич ке рад ње у успо ста вља њу ко лек тив ног иден ти те та, чи ни нам се ва жни је да се у са да шњем вре ме ну уо чи ве за из ме ђу де ла и пу блике (ко ли ко и ве за из ме ђу пу бли ке и де ла) ко ја је од ре ђе на ау тор ско-ме диј ским по сре до ва њем ко ли ко и про ме на ма у кул ту ри на ста лим по сле па да Бер лин ског зи да и све га оног што је по сле то га усле ди ло. На ша је прет по став ка да упра во од од но са де ла пре ма исти ни, оче ки ва ног од но са по ве ре ња, ко ји све че шће под ра зу ме ва ју чи та о ци али и ау то ри и кри тича ри, за ви си бу дућ ност књи жев но сти. Ми ха ил Берг (Ми ха ил Берг), ка да го во ри о ста ту су ру ске књи жев но сти, ка же да се у Ру си ји де ве де се тих го ди на 20. ве ка де сио на гли пре о бра жај по ло жа ја књи жев но сти у со цијал ном по љу та ко да инер ци ја ре цеп ци је до да на да на шњег оце њу је то де ша ва ње као ка та стро фу. 2 Берг као раз ло ге не ста ја ња ло го цен трич не (тек сто цен трич не) ори јен та ци је ру ске кул ту ре ко је се од и гра ло ка сни је и да ле ко бол ни је од исто вет не про ме не у за пад но е вроп ским и се вер но а ме ричким кул ту ра ма, ви ди у сле де ћем: про ме ње ни су зах те ви масов ног по тро ша ча, уки ну та су цен зор ска огра ни че ња, опа ло је ин те ре со ва ње за ре ли ги ју, по бе ди ло је ли бе ра ли зам, све је сна жни ја кон ку рен ци ја дру гих по ља, укљу чу ју ћи по ве ћање мо ћи сред ста ва за ма сов но ин фор ми са ње. 3 Берг раз ло ге ова кве про ме не де ли на оне ко ји су по сле ди ца при па ја ња Ру си је свет ском кул тур ном про сто ру (ми би смо пре ре кли да су они ре зул тат гло ба ли за ци је) и на спе ци фич но ру ске ме ђу ко ји ма се на ла зе сле де ћи фак то ри: у со вјет ском пе рио ду ре чи је био на мет нут иде о ло шки под текст, со ци јал ни ста тус ма сов не кул ту ре и на уч них ди сци пли на је уна пре ђен, уве ћа на је ра зно вр сност из во ра за ба ве, ин фор ма ци ја и систе ма вред но сти (та ко је су же на област оп штих ин те ре со вања), су же но је и иде о ло шко по ље и по ве ћа на вред но ст уо бича је ног жи во та, од но сно реч је о про ме ни оче ки ва ња у ве зи 2 Берг, М. (2011) Ли те ра ту ро кра ти ја, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, стр Исто, стр

4 са ино ва тив но шћу кул ту ре, књи жев но сти и умет но сти, ка да дру штво ви ше не ра чу на да ће од кул ту ре до би ти го тов модел за об ли ко ва ње жи во та, не го се са гла ша ва са про це сом ко ји се од ви ја, на рав но, не са мо у Ру си ји по ти ски ва ња култу ре из сфе ре озбиљ ног жи во та у сфе ре не дељ не за ба ве. 4 На по љу кул ту ре у Ср би ји та ко ђе се де ве де се тих го ди на 20. ве ка од и гра ла зна чај на про ме на не пре кид на ја ди ков ка над кул ту ром до да нас не пре ста је. Уста но ве кул ту ре, из давач ке ку ће (чи не се по себ но гла сним) али и по је дин ци непре кид но ја ди ку ју над ло шом кул тур ном по ли ти ком др жаве зах те ва ју ћи ве ћа сред ства. Ве о ма су рет ки гла со ви ко ји би пр о бле ма ти зо ва ли уче шће др жа ве и ње ног иде о ло шког апа ра та у на ста ја њу кул ту ре у пот пу но сти по др жа не др жавним нов цем. Не ки од раз ло га ко ји су до ве ли до гу бит ка лого цен три зма у Ру си ји при сут ни су и у Ср би ји кон зу мент ма сов не кул ту ре про ме нио је сво ја оче ки ва ња са ши ре њем те ле ви зи је, ра ди ја, ин тер не та и штам па них ме ди ја; цен зорска огра ни че ња јед но пар тиј ске др жа ве су по сте пе но сла била да би при вид но пот пу ним не ста ја њем (пре о бли ко ва њем свог при су ства) отво ри ла пут ком пен за ци ји за по ста вље ног на ци о нал ног иден ти те та; ма сов на кул ту ра је ома со вље на до крај њих гра ни ца њен со ци јал ни ста тус је по ме рен ка афир ма тив ном вред но ва њу; на уч не ди сци пли не су до би ле сво је ме сто у ма сов ним ме ди ји ма кроз по ве ћа но при су ство, ре ци мо, по ли тич ких ана ли ти ча ра, со ци о ло га, еко но ми ста и дру гих екс пе ра та на рав но, ово је пра ће но огром ном наје здом ква зи-струч ња ка ко ји су ус пе ли да под ри ју и са мо тки во Уни вер зи те та. Ре ли гиј ско је вр ло успе шно про на шло сво је ме сто у са вре ме ној кул ту ри, по себ но у књи жев но сти па је да нас мо гу ће го во ри ти о ре ли ги о зној књи жев но сти која оку пи ра све ве ћи део књи жев ног по ља. 5 Са дру ге стра не, при сут ни су и број ни али да ле ко ма ње ви дљи ви по ку ша ји скре та ња са глав них кул тур них и умет нич ких то ко ва. Култу ра у Ср би ји, за хва ће на гло бал ним про це си ма, од го ва ра опи су Ар џу на Апа ду ра ја (Ar jun Ap pa du rai): Глав на особина да на шње гло бал не кул ту ре је по ли ти ка уза јам ног насто ја ња ис то сти и раз ли ке да јед на дру гу ка ни ба ли зу ју и на 4 Исто, стр До ово га је до шло због не си гур ног по ло жа ја исти не у пост мо дер ни. Гада мер, Х. Г. (Hans-Ge org Ga da mer), про ти ве ћи се не у тра ли за ци ји исти не у по е зи ји, ка же да она обе ћа ва исти ну: Ни је ни ма ло слу чај но што се Га да ме ров по јам обе ћа ња ко је текст но си нај бо ље раз у ме на при ме ру рели ги о зног тек ста (Kvas, K. (2011) Isti na i po e ti ka, No vi Sad: Aka dem ska knji ga, str. 69). 43

5 тај начин успе шно по ни ште двој ну иде ју про све ти тељ ства о три јум фал ној оп што сти и по бу ње ној по себ но сти. 6 Ли те ра ту ро цен трич ност се од но си на осла бље ни по ло жај књи жев но сти у су сре ту са кон ку рент ским по љи ма. Ме ђутим, док ли те ра ту ро цен трич ност сла би, уве ћа ва се при суство и по ја ча ва ути цај књи ге. Ла мент над опа да њем ти ра жа књи жев них де ла пра ћен је огром ним бро јем ау то ра че сто се чу је да има ви ше или бар јед на ко пи са ца ко ли ко и чи та лаца. Ипак, не ка де ла има ју ве ли ке ти ра же ко је до сти жу по најви ше за хва љу ју ћи со ци јал ном ста ту су њи хо вог ау то ра ко ји је ство рен че стим при су ством у ме ди ји ма али и чи ње ни ци да се ди стри бу ци ја књи га ве ли ког ти ра жа оба вља пре ко распро стра ње не мре же про да је но ви на. На род на би бли о те ка Ср би је об ја вљу је ре зул та те нај чи тани јих књи га у би бли о те ка ма то ком јед не ка лен дар ске годи не. 7 За и ста, у ве ћи ни слу ча је ва је реч о књи га ма а не о књи жев ним де ли ма. По след ња об ја вље на ли ста нај чи та нијих књи га, ко ју мо же мо сма тра ти и ре пре зен та ци јом чи талач ког уку са схва ће ног у нај ши рем сми слу, са др жи ве о ма симп то ма тич не зна ке. Ме ђу 25 нај чи та ни јих књи га у го ди ни за и ста је нај ви ше књи га а нај ма ње књи жев них дела ко ја би би ла из у зе та од ана ли зе њи хо вог од но са пре ма исти ни. 8 На ли сти је нај ви ше ау то ра ко ји су про фе си о нал но 6 Apa du raj, A. (2011) Kul tu ra i glo ba li za ci ja, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek, str На гра да за нај чи та ни ју књи гу до де љу је се од го ди не (пр ви добит ник је био М. Цр њан ски за Ро ман о Лон до ну; ме ђу до бит ни ци ма се на ла зе М. Ла лић, М. Бу ла то вић, Д. Ћо сић, А. Ти шма, М. Ко вач, С. Селе нић, Д. Ал ба ха ри, Д. Ме да ко вић, М. Се ли мо вић, М. Па вић, Д. Нена дић... (ли ста је до ступ на на адре си ges/ar tic le.php?id =8976)). Године је про ме њен на чин до де љи ва ња на гра де на ини ци ја ти ву та да шњег управ ни ка На род не би бли о те ке Ср би је, Сре те на Угри чи ћа, та ко да се из ме ђу 25 нај чи та ни јих књи га би ра нај бо ља ко ја ни је са мо нај чи та ни ја већ по се ду је умет нич ке, на уч не, кул тур не и просвет не вред но сти али и про фе си о нал ни ква ли тет про дук ци је и опре ме. Угри чи ће ва ини ци ја ти ва је по ла зи ла од ста ва да ни је мо гу ће ин сти туци о нал но раз дво ји ти од го вор ност за ста ти стич ку струч ну еви ден ци ју од од го вор но сти за про мо ци ју вред но сти (Пи смо Сре те на Угри чи ћа о ре де фи ни са њу про фи ла на гра де, ges/ar tic le.ph p?id =8976, го ди не). 8 На ли сти је 26 на сло ва јер се на по след њем ме сту на ла зе два на сло ва са истим бро јем по е на: Ве ли ки рат, Алек сан дар Га та ли ца; Пи смо го спо ђе Вил ме, Је ле на Ба чић Алим пић; Ду ге но ћи и цр не за ста ве, Де јан Сто јиљко вић; Си ме о нов пе чат, Ва ња Бу лић; Јо ва но во за ве шта ње, Ва ња Бу лић; Сјај у оку зве зде, Љи ља на Ха бја но вић Ђу ро вић; Го ди на про ђе, дан никад: днев ник јед не ро би је, Жар ко Ла у ше вић; Ду го веч ност: ко мен ди ја del arte, Све ти слав Ба са ра; Бли ста во и стра шно. Део 2, Бе ким Фех миу; Ти си ме ни све, Ве сна Де дић Ми ло је вић; Bonavia, Дра ган Ве ли кић; Та мо да ле ко, Вук Дра шко вић; Via Romana, Вук Дра шко вић; Зна ме ње ан ђе ла, Де јан Сто јиљ ко вић; Дру га књи га: днев ник јед не ро би је, Жар ко Ла у ше 44

6 по ве за ни са те ле ви зи јом, би ло да су те ле ви зиј ски во ди те љи и но ви на ри или ре дов ни го сти за бав них еми си ја (Је ле на Бачић Алим пић, Ва ња Бу лић, Ве сна Де дић Ми ло је вић, Иси дора Бје ли ца, Бран ки ца Стан ко вић), глум ци и је дан ре ди тељ (Жар ко Ла у ше вић, Бе ким Фех миу, Емир Ку сту ри ца). На листи се на ла зе и је дан по ли ти чар и пи сац (Вук Дра шко вић), ау тор ке по пу лар них књи га (Љи ља на Ха бја но вић Ђу ро вић, Ма ри ја Јо ва но вић), чо век ко ји зна 9 (Де јан Лу чић), пи сци Све ти слав Ба са ра, Алек сан дар Га та ли ца, Дра ган Ве ли кић, Зо ран В. Мом чи ло вић, Вла ди мир Ар се ни је вић и Де јан Стојиљ ко вић. Нај чи та ни ји пи сац је А. Га та ли ца што је сва како по сле ди ца НИН-ове на гра де до де ље не за ро ман Ве ли ки рат. Да кле, ме ђу нај чи та ни јим књи га ма на ла зе се де ла (8 од 26!) са мо шест пи са ца ко је књи жев на кри ти ка пре по зна је као умет нич ки ре ле вант не без об зи ра на њи хо ве ме ђу соб не раз ли ке или осци ла ци је у вред но ва њу њи хо вих де ла. 10 Ве ћи на нај чи та ни јих књи га у Ср би ји го ди не ра чу на на исти ни тост свог дис кур са би ло да то чи ни сво јим жанров ским опре де ље њем, би ло да књи жев на кри ти ка или сам из да вач у прак тич ним кри ти ка ма књи ге го во ри о ње ној исти ни то сти. Две књи ге Жар ка Ла у ше ви ћа, (ау то)би о графске књи ге Бе ки ма Фех миа, Иси до ре Бје ли це и Бран ки це Стан ко вић ја сним жан ров ским опре де љи ва њем су са мо репре зен то ва не као исти ни те. Оста ле књи ге се пре по ру чу ју као ме ста при ви ле го ва не исти не јер от кри ва ју скри ве ну вић; Mein Kampf, Све ти слав Ба са ра; По ла ду ше: исто риј ска ме ло дра ма за сно ва на на ма шта њи ма о ве чи тој љу ба ви и исто риј ским по да ци ма из ар хи ва, Ве сна Де дић Ми ло је вић; Без на де жна пра зни на: ро ман, Зо ран В. Мом чи ло вић; Лет: ро ман, Вла ди мир Ар се ни је вић; Ава то или Же на по след њег де спо та: по ли циј ски Тви тер ро ман, Иси до ра Бје ли ца; Сун це ме ни, сун це те би, Ве сна Де дић Ми ло је вић; Ки не ска осве та, Де јан Лучић; Зву ци из под мор ни це: ро ман, Ма ри ја Јо ва но вић; Спас, Иси до ра Бјели ца; Сто ја да, Емир Ку сту ри ца; Ин сај дер, мо ја при ча, Бран ки ца Станко вић. Ли ста је пре у зе та са адре се ges/ar tic le.ph p?id =23418, го ди не. 9 jan lu cic.ne t, го ди не. 10 Ва жно је на по ме ну ти да је ре цеп ци ја Љи ља не Ха бја но вић Ђу ро вић у књи жев ној кри ти ци ве о ма про тив реч на и кре ће се од не при зна ва ња би ло ка кве вред но сти до бес по го вор ног афир ми са ња (два тек ста ве ома упе ча тљи во го во ре о то ме: Iva no vić, N. (2000) Za po se da nje Dru gog i ma ni pu la ci ja žen skim pi smom, Reč br. 59/5, Be o grad, str као и Сто јил ков, А. Ви зан ти ја и са вре ме но жен ско пи смо у Ср би ји: по ло жај же не у ви зан тиј ском дру штву, у: Ви зан ти ја у (срп ској) књи жев но сти и кул ту ри од сред њег до два де сет и пр вог ве ка, при ре дио Бо шко вић, Д. (2013), Кра гу је вац: Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тет, стр ) Суде ћи по вре мен ској дис тан ци од три на ест го ди на из ме ђу ова два текста и с об зи ром на то да са ма Љ. Ха бја но вић Ђу ро вић од ри че вред ност књи жев не кри ти ке, пи та мо се да ли је при сут ност ове ау тор ке и ве лика чи та ност ње них књи га ре ли ги о зне те ма ти ке до ве ла у ис ку ше ње и академ ску крити ку. 45

7 исти ну о јед ној не сва ки да шњој вој во ђан ској по ро ди ци (Ј. Ба чић Алим пић), њи хо ви ју на ци раз от кри ва ју за ве ру ко ја се де ша ва на [sic!] и око Све те Го ре или от кри ва ју тај ну скри ве ну у цр те жи ма и мо но гра ми ма (В. Бу лић), са др же од го во ре на пи та ња ка ко нас Дух Све ти на дах њу је и испу ња ва... ка ко да бу де мо спрем ни за Осми дан (Љ. Ха бјано вић Ђу ро вић), слу же као ме сто пре по зна ва ња же на ко је су би ле оста вље не (В. Де дић Ми ло је вић), при бли жа ва ју се и исто риј ској и умет нич кој исти ни о на ма, не ка да шњи ма и са да шњи ма (В. Дра шко вић), љу бав не при че у њи ма су за сно ва не на исто риј ским по да ци ма из ар хи ва (В. Де дић Ми ло је вић), пре ла зе све гра ни це у по тра зи за исти ном (И. Бје ли ца), уво де нас у тај не ма со на, њи хо вих оби ча ја, скри ве ног на чи на го во ра, си сте ма ску пља ња ин фор ма ци ја и ути ца ја на до га ђа је, у ме ха ни зме оба ве штај них слу жби, њихо вих об ма на и ма ни пу ла ци ја све шћу (Д. Лу чић), не мо гу да се по ре де ни са јед ном дру гом књи гом по искре но сти, емо ци ја ма али ни ве ли ком бро ју тај ни и ре це па та ко је ау торка от кри ва (И. Бје ли ца). Ни де ла вред них књи жев ни ка ни су из бе гла по ве зи ва ње са исти ном, па та ко Сто јиљ ко ви ће ви јуна ци ко ре спон ди ра ју са оним што зна мо о њи ма из са чу ваних ста ро став них спи са а исто ри ча ри их не ће дра ма тич но оспо ра ва ти или на ве ли ко хва ли ти, Ба са рин ро ман раз от крива ли це и на лич је на шег мен та ли те та а Ар се ни је вић уводи га ле ри ју исто риј ских лич но сти. 11 У овом по след њем слу ча ју, ка да при ме ти мо да уво ђе ње исто риј ских лич но сти у Ар се ни је ви ће вом ро ма ну има ве зе са оче ки ва ном исти ном де ла не ба ви мо се ана ли зом са мог де ла већ ука зу је мо на оно што је по ста ло пре о вла да ва ју ћи став о срп ској књи жев ности а то је чи ње ни ца да се сва ки књи жев ни кон такт са истори јом ну жно ре а ли зу је као исти нит Сви прет ход ни ци та ти пре у зе ти су са адре се ga in fo.com, го ди не. 12 Од нос срп ске књи жев но сти и исто ри је је ве о ма че сто ус по ста вљан приви ле го ва њем исто риј ског. Та ко, Јо ван Де ре тић ка же да је срп ска књи жевност у свим пе ри о ди ма свог по сто ја ња [...] у исто ри ји на ла зи ла глав ни а по не кад ско ро је ди ни пред мет као и да исто рич ност, не фик ци о налност, као фор ма тив но на че ло има зна чај ну уло гу и у но вој књи жев но сти, иа ко је ова за сно ва на на си сте му у ко јем фик ци о нал ност пред ста вља те мељ ни прин цип (Де ре тић, Ј. (1983) Исто ри ја срп ске књи жев но сти, Бе о град: Но лит, стр. 18, 19). Са дру ге стра не, Љ. Ха бја но вић Ђу ро вић сво је нео гра ни че но по ве ре ње у исти ну књи жев но сти али и исто ри је пре но си и на Алек сан дру Сто јил ков ко ја ће са мој Љ. Ха бја но вић Ђу ровић пре пу сти ти да го во ри о исти ни то сти сво јих де ла: Ду хов ни ци клус чи не исти ни те при че о исти ни тим до га ђа ји ма и ли ко ви ма, има кон ту ру ко ју мо ра да сле ди. Не до пу сти во је из ми шља ти о исто риј ским лич ности ма (ци ти ра но пре ма Сто јил ков, А. нав. де ло, стр. 210). Упе ча тљив при мер да на шњег од но са из ме ђу исто риј ске и књи жев не исти не предста вља и текст Ра до ша Љу ши ћа о Ба са ри ном ро ма ну-со ти ји, По че так бу не про тив да хи ја. У овом тек сту Љу шић о Ба са ри го во ри као о пи сцу 46

8 По ла зе ћи од ста ва да је исти на јед но од сре ди шњих фило зоф ских, књи жев но-те о риј ских и есте тич ких пи та ња, 13 Кор не ли је Квас у сво јој ве о ма пре глед ној сту ди ји о схва та њу исти не код Пла то на, Ари сто те ла и Хо ра ци ја ни је про пу стио при ли ку да го во ри и о са вре ме ним по сле ди ца ма Пла то но вог и Ари сто те ло вог схва та ња исти не. Квас раз ли ку је пет моде ла исти не у књи жев но сти (ми ме тич ки, епи сте мо ло шки, етич ки, мо дел ау тен тич но сти и фи гу ра тив ни мо дел). 14 Дакле, исти на у књи жев но сти је при сут на би ло да књи жев но де ло ко ре спон ди ра чи ње нич ној или па ра диг мат ској стварно сти, во ди до зна ња пу тем вир ту ел ног ис ку ства, до но си мо рал на са зна ња, по и сто ве ћу је искре ност са исти ном или у сво јој фик ци о нал но сти са др жи са знај ну функ ци ју. Свих пет мо де ла исти не у књи жев но сти мо гу ће је пре по зна ти у ве ћини нај чи та ни јих књи га го ди не и то без по себ ног херме не у тич ког на по ра: па ра тек сту ал ни зна ци (днев ник, историј ска ме ло дра ма, мо ја при ча, успо ме не, бру тал но искрен за пис, по ли циј ски Тви тер ро ман), со ци јал но пре по зна тљив ста тус ау то ра ко ји је по твр ђен при су ством у ме ди ји ма ко ји пре тен ду ју на мо но пол исти не, ре ли гиј ска ре фе рен ци јалност као и мар кен ти шко-ре цен зент ски од лом ци ко ји не зао би ла зе да скре ну па жњу на исти ни тост де ла до вољ но су ре чи ти. 15 Исти на у њи ма се нај че шће пред ста вља као чи њенич на (у окви ру ми ме тич ког мо де ла) или као ком би на ци ја дру гих мо де ла исти не (на при мер, на ци о нал но па ра диг матска, са знај на и мо рал на код В. Бу ли ћа). Ве ћи на књи га са листе зна да чи ње нич на исти на је оно што про да је де ло као и да ће пу бли ка опро сти ти гре шке умет но сти, и чак про пу сте у при по вед ном по ступ ку одр жа ва ња на пе то сти у из но ше њу ова кве вр сте исти не. 16 спо р них зна ња, ко ји сво јим из ми шљо ти на ма обеш ча шћу је и смрт све ца, не зна ли ци ко ја не по зна је ни еле мен тар не чи ње ни це, ко ји поред не зна ња по се ду је и са мо мр жњу соп стве не по ве сти, пред став ни ку пи ја них при по ве да ча, сред њо школ цу ко ји бла ти на род и ње го ву по весни цу а све за то што се ни је по и гра вао исто ри јом свог на ро да већ ју је на не до пу стив на чин зло у по тре био (Љу шић, Р. Ба са ри не исто ри ограф ске ба ха на ли је, Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 487, св. 1-2, стр. 225). 13 Kvas, K. нав. де ло, стр Исто, стр Мо гла би се упу ти ти за мер ка ова квом на чи ну ана ли зе да не раз ли ку је књи жев на и не књи жев на де ла ме ђу нај чи та ни јим књи га ма. Ме ђу тим, ве ћи на књи га са ли сте, би ло да су жан ров ски по зи ци о ни ра не у ста билним књи жев ним жан ро ви ма (ро ман, при по вет ка) би ло да се по зи ци о нира ју у обла сти гра нич них жа нр о ва ((ау то)би о гра фи ја, днев ник, успо мене) не уз ми че пред сво јом не ли те рар но шћу већ је под сти че, оправ да но или не. 16 Abot, H. P. (2009) Uvod u teoriju proze, Be o grad: Slu žbe ni gla snik, str

9 Ин си сти ра њем на исти ни и ње ним при ви ле го ва њем у књижев ном де лу ства ра се про цеп у умет нич ком кроз ко ји проди ре кон ку рент ски дис курс: књи жев ност се по вла чи пред на је здом исти не. Књи жев но де ло би да пре у зме уло гу духов них на у ка, па и да са мо по ста не њи хо во де ло јер хи поста зи ра све сво је ин те ре се ка јед ном пре но ше њу, от кри вању, по ка зи ва њу и, из над све га, учвр шћи ва њу исти не. Га да мер, ка да го во ри о исти ни у ду хов ним на у ка ма, под се ћа нас на им пе ра тив ко ји се мо же да нас у Ср би ји пре по зна ти као не при ко сно ве но на мет нут: При ти сак ин те ре са привре де и дру штва оп те ре ћу је на у ку. 17 До ова квог за кључ ка Га да мер до ла зи по ла зе ћи од ста ва да ду хов не на у ке сле де обра зац раз во ја при род них, као и да увид у усло вље ност свег са зна ња од исто риј ских и дру штве них мо ћи ко је по креће са вре ме ност, не зна чи са мо те о риј ско сла бље ње на шег по ве ре ња у са зна ње, не го и ствар ну не моћ на шег са зна ња на су прот сна га ма во ље сто ле ћа. 18 Због то га су ду хов не на уке ста вље не у слу жбу тих тен ден ци ја и про це њу ју се пре ма мо ћи ко ју њи хо ва са зна ња зна че у дру штве ном, по ли тич ком или не ком дру гом сми слу. Та ко оне по ја ча ва ју ути сак ко ји моћ оста вља на њих. 19 Ако у јед ној кул ту ри пре о вла да укус за исти ном и ако та исти на же ли да се ре а ли зу је у де лу ко је се бе са мо пред ста вља као књи жев но, не из бе жно се де ша ва по вла че ње књи жев ног. Књи жев но по ље се са мо при вид но не су жа ва јер га по пу ња ва ју мно го број не исти не ко је рефлек ту ју ути цај мо ћи на њих али и одр жа ва ју ту исту моћ. Га да мер је не дво сми слен кад го во ри о при ти ску ко ји из нутра на па да ду хов не на у ке: оне су са ме у опа сно сти да сматра ју исти ни тим оно што од го ва ра ин те ре си ма тих си ла. 20 Ако се књи жев ност по и сто ве ти са ду хов ном на у ком или по по тре би увек са не ком дру гом јер се од ње зах те ва исти на ко ја по твр ђу је по зи ци је дру штве не мо ћи, бес пред мет на би би ла рас пра ва о исти ни у књи жев ном де лу кад моћ оче кује исти ну, оче ки ва ње ће и би ти ис пу ње но у не про бле ма тизо ва ном кон сен зу су ко ји је да нас мо гућ је ди но уз ме диј ско по сре до ва ње, од но сно уз сле ђе ње еко ном ске ло ги ке књижев не и умет нич ке ин ду стри је ко ја, тр гу ју ћи кул тур ним до бри ма као би ло ко јим дру гим, да је пред ност ди фу зи ји, тре нут ном и про ла зном успе ху ко ји се ме ри нпр. ти ра жи ма, и за до во ља ва се при ла го ђа ва њем већ утвр ђе ним зах те ви ма 17 Га да мер, Х. Г. (1996) По хва ла те о ри ји, Под го ри ца: Ок то их, стр Исто. 19 Исто. 20 Исто, стр

10 ку па ца. 21 Пјер Бур ди је (Pi e r re Bo ur di eu) при ме ћу је и да, насу прот ан ти е ко ном ској еко но ми ји чи сте умет но сти ко ја не ства ра де ла за пу бли ку већ сво јим де ли ма мо ра да је ство ри, на ла зи се ко мер ци јал ни пол на ко ме су де ла ко ја од го ва ра ју прет ход но по сто је ћој по тра жњи и у прет ход но утвр ђе ним об ли ци ма (подвукао П.Б.). 22 Су де ћи по ли сти нај чи та ни јих књи га у би бли о те ка ма у Ср би ји, исти на об ли ку је по тражњу док жа нр о ви ко ји су тра ди ци о нал но при хва тљи ви ји као су до ви исти не ((ау то)би о гра фи ја, успо ме не, днев ни ци) уз го то во не из бе жно при су ство ре ли гиј ских ре фе ре на та али и до ку мен та ци о не под ло ге (исто ри ја) успе ва ју да пре о блику ју и ро ман и, у нај ве ћем бро ју слу ча је ва, укљу че га у поље мо ћи, 23 при ста ју ћи та ко на не про ме њи вост ста ња у ко ме по ља про из вод ње у кул ту ри за у зи ма ју под ре ђе ни по ло жај у окви ру по ља мо ћи 24 и не уо ча ва ју ћи да на ра тив на фик ци ја мно го ви ше вре ме на тро ши у по твр ђи ва њу на ших илу зи ја не го што до при но си но вом са зна њу 25. Еко но ми је про из вод ње и по тра жње исти не у књи жев ном пољу се ме ђу соб но под сти чу у ис тој ме ри ко ли ко их под сти че моћ и на ста ле су али и на ро чи то ин тен зи ви ра не као по следи ца мно го број них узро ка ме ђу ко ји ма до ми ни ра ју про ме не уну тар по ли тич ке мо ћи и на стан ка по ли тич ког дру штва у ко ме на упра жње но ме сто јед но пар тиј ског уре ђе ња мо же да до ђе сва ко онај ко, на би ло ко ји на чин, за до би је на кло ност ме ди ја и пре и мућ ство у про из вод њи и одр жа ва њу сим болич ке ствар но сти. Пре о бли ко ва њем по ли тич ке мо ћи пре обли ко ван је и од нос др жав не кон тро ле над по љи ма кул ту ре и ме ди ја та ко да да на шњи за ко ни о јав ном ин фор ми са њу и кул ту ри не по зна ју цен зу ру и огра ни ча ва ње сло бо де из ража ва ња осим у њи хо вом не ги ра њу они га ран ту ју да инфор ми са ње не под ле же цен зу ри и да по сто ји сло бо да у култур ном и умет нич ком из ра жа ва њу. Бо рис Бу ден ка же да је за бо рав и по ри ца ње цен зу ре (за ко ју се ве ру је да је из гу била сми сао са па дом ко му ни зма, сме ште на у со ци ја ли стич ку 21 Бур ди је, П. (2003) Пра ви ла умет но сти. Ге не за и струк ту ра по ља књижев но сти, Но ви Сад: Све то ви, стр Исто, стр Ви де ли смо да Де ре тић ка же ка ко исто рич ност (не фик ци о нал ност) има фо р ма тив ну уло гу и у књи жев но сти ко јој је фик ци о нал ност те мељ на. Та исто рич ност, на ста вља Де ре тић, ја вља се у ви ше раз ли чи тих об ли ка, од ко јих су два по себ но зна чај на: пр во ме при па да ју до ку мен тар но уметнич ки жа нр о ви, ко ји се ства ра ју на гра ни ци исто ри је и књи жев но сти, а дру го ме оне књи жев не ком по зи ци је у ко ји ма је глав на те ма исто ри ја би ло на ро да у це ли ни би ло по је ди них ње го вих де ло ва (Де ре тић, Ј. нав. де ло, стр. 19). 24 Бур ди је, П. нав. де ло, стр Abot, H. P. нав. де ло, стр

11 про шлост и та ко одво је на од са да шњо сти) иде о ло шка претпо став ка се ћа ња на њу. 26 У да на шњим окол но сти ма, мо же се по ста ви ти и пи та ње да ли је за бо рав цен зу ре (ко ја се изме шта у сво је вр сне хи бер но те ра пиј ске рас пра ве о про шлим вре ме ни ма или у рас пра ве ко је би да по ве жу про шлост и са да шњост) 27 иде о ло шка ма ска ње ног ин тен зи ви ра ног прису ства у но вим об ли ци ма? Цен зу ра је тач ка у ко јој се књи жев ност и исти на су сре ћу на нај бол ни ји мо гу ћи на чин јер цен зу ра у свом тра ја њу ни ка да ни је ра чу на ла ис кљу чи во на исти ни тост већ, и то у мно го ве ћој ме ри, на свој ути цај у спре ча ва њу на стан ка но вих де ла ко ја би би ла њен пред мет ин те ре са. Дру га чи је ре че но, цензу ри са ти се мо же по је ди нач но де ло али је то сла ба уте ха наспрам мо гу ће опа сно сти од на стан ка дру гих де ла. Цен зу ра у вре ме свог ин сти ту ци о нал ног по ри ца ња мо же да про ис текне је ди но из оче ки ва ња пу бли ке, из за ми шље ног вред но сног па ноп ти ку ма јед ног дру штва. Го во ре ћи о два слу ча ја у ко јима су чи та о ци по ди гли ту жбе про тив пи са ца у Сло ве ни ји, Мар ко Ју ван ка же да је реч о симп то му ко ји ука зу је на то да књи жев ност кра јем 20. ве ка гу би сво ју ау то но ми ју и своју драж, да се сли ва у про стор штам па них и елек трон ских ме ди ја, као и да књи жев ност да нас мо ра да дру штве но прове ра ва са др жај сво јих има ги нар них про сто ра су о ча ва ју ћи га са дру гим ди сци пли на ма и је зи ци ма ко ји кул ту ру пу не зна че њи ма и пред ста ва ма са ко ји ма мо ра да се спо ра зу мева и о то ме шта је исти на и шта је пра вил но. 28 Реч је о перспек ти ви ко ја не обе ћа ва не са мо да ће књи жев ност са чу ва ти сво ју ау то но ми ју већ ни то да ће ње на ау то но ми ја и мо ћи да бу де пред мет рас пра ве јер је цен зу ра за бо ра вље на иде оло шким три ком. Цен зу ра је пре власт оче ки ва ног дис кур са, оног дис кур са ко ји ни је и не ће би ти про скри бо ван као су протан би ло ко ме и би ло че му. Цен зу ра и ни је мо гу ћа без истине. Та мо где по сто ји моћ ко ја кон тро ли ше исти ну, цен зу ра 26 Bu den, B. i Žil nik, Ž. (2013) Uvod u proš lost, No vi Sad: Cen tar za no ve medi je, str Та ко, на при мер, Пер си да Ла за ре вић Ди Ђа ко мо го во ри о па ра док салном до при но су цен зу ре у вре ме Ау стро-уга р ске (има ла је зна ча јан утицај на срп ску кул ту ру) као и о тек то ви ма у ли сту Бе тон ко је ту ма чи као де лат ност гејт ки пер са. Ме ђу тим, пи та се ова ау тор ка, за што Бе тон не до но си и ли сте по ли тич ки по доб них пи са ца и не ну ди но ве пер спек тиве? (La za re vić Di Gi a co mo, P. Pa ra dok si (ne)zva nič nih cen zu ra in: Kultura bez cen zury (?) eds. Czaplińska, J. i Mo del ska-kwaś ni ow ska, A. (2010), Opo le: Uni wersytet opol ski, pp ). Ре кли би смо да се мо же по ста вити и дру га чи је пи та ње: да ни је би ло цен зу ре и та квог ње ног до при но са, ка ко би да нас из гле да ла срп ска кул ту ра као и да ли је ну жно оче ки ва ти ре ше ња од кри ти ке Ju van, M. (2011) Na u ka o knji žev no sti u re kon struk ci ji, Be o grad: Slu žbe ni gla snik, str

12 има сво ја ве ли ка оче ки ва ња што је да нас ви дљи во ши ром све та ка да др жа ве за бра њу ју пар ци јал но или у це ли ни приступ ин тер не ту, Тви те ру или Ју тју бу или ка да ор га ни за ци је ко је би да бу ду је ди ни за штит ни ци јав ног мо ра ла или поли тич ке ко рект но сти ути чу не са мо на при ступ штам па ним или елек трон ским са др жа ји ма већ и на њи хо во на ста ја ње и до ступ ност. У же љи да са бо ти ра иде о ло шке прет по став ке се ћа ња на цен зу ру, Бу ден свој раз го вор са Ж. Жил ни ком запо чи ње под се ћа њем на де ло М. Шу ма ша (Mur ray Schu mach) The Fa ce on the Cut ting Ro om Flo or: The Story of Mo vie and Te le vi sion Cen sor ship (1964) у ко јој се ус по ста вља ве за изме ђу раз во ја филм ског би зни са и успо на цен зу ре и ка же да је це на ма сов ног при хва та ња са о бра зност са мо ра лом масе. 29 Ако је пре вен тив на цен зу ра са про на ла ском штам пе омо гу ћи ла про ве ра ва ње ру ко пи са пре од ла ска у штам пу, ако је цен зу ра шти ти ла та буе, фил три ра ла ре пре зен та ци је, чува ла ка нон, моћ дру штве но ко хе зив них, вла да ју ћих дис курса и из два ја ла од сту па ју ће гла со ве ко ји би мо гли да по се ју се ме је ре си и не по кор но сти, 30 те шко је не сум ња ти у ње но при су ство да нас. Цен зу ра по сле про на ла ска штам пе је имала го то во уло гу хар двер ског ин же ње рин га (не до зво ли ти штам па ње, спре чи ти ди стри бу ци ју). Ни је те шко за ми сли ти да у вре ме ну пра ва цен зу ра до би је и софт вер ске об ли ке мо жда на ши про гра ми за унос тек ста на у че да се про ти ве на шим ми сли ма. На рав но, ни је нам на ме ра да го во ри мо о оми ље ној ан ти у то пиј ској те ми ко ја пред ви ђа за ве ру про тив сло бо де већ да ука же мо на про ме ну у стра те ги ја ма цен зу ре: моћ те жи за о кру же ном, за вр ше ном и не про бле ма ти зо ва ном об ли ко ва њу јав них дис кур са. Та моћ се огле да и у из јед нача ва њу књи жев ног де ла и књи ге на ли сти нај чи та ни јих књи га на ла зе се, до ду ше у да ле ко ма њем бро ју, и књи жев на де ла. Да ли је ово из јед на ча ва ње по сле ди ца ра ни јег ли тера ту ро цен трич ног дру штва на ста лог иде о ло шким дик та том или увод у бу ду ће дру штво у ко ме се од не и ме но ва не али не зва нич но и, ме диј ским при су ством, (не)ин сти ту ци о на лизо ва не цен зу ре мно го оче ку је? Ка да је го ди не су ђе но Пре дра гу Чу ди ћу за ро ман Људ ске сла бо сти, Вр хов ни суд Ср би је је од лу чио да по и сто ве ти ро ман и књи гу, књи жевно де ло и штам па ну ствар: штам па ним ства ри ма се мо же су ди ти да из но се не и сти ни те тврд ње ко је мо гу да иза зо ву уз не ми ре ње јав но сти, док књи жев на де ла, иа ко иза зи вају ути сак не ла год но сти, не мо гу би ти про це суи ра на. 31 Ако 29 Ци ти ра но пре ма: Bu den, B. i Že li mir, Ž. нав. де ло, стр Ju van, M. нав. де ло, стр Re še nje Vr hov nog su da Sr bi je Kž. II. 83/79 у: Ču dić, P. (2013) Ljud ske slabo sti, Be o grad: Le vo kri lo, стр

13 књижевност ин си сти ра на сво јој исти ни то сти, на од би ја њу да бу де де ло, већ се пред ста вља ис кљу чи во као књи га истине и, ако је та ко ис пу ње но оче ки ва ње чи та лач ке пу бли ке по и сто ве ће не са јав но шћу, не же ли ли са ма књи жев ност да бу де од ве де на на оп ту же нич ку клу пу? Књи жев ност да нас се на ла зи пред Про кру сто вим вра ти ма јер зна да ако је пре ви со ка у од но су на кре вет би ће скраће на, а ако је пре ни ска би ће рас тег ну та. Књи жев ност пред вра ти ма мо ћи мо ра да од лу чи да ли ће при хва ти ти ри зик ау то но ми је или ри зик сво јих не до ста та ка. Ако при хва ти ауто но ми ју не мо же се на да ти укљу чи ва њу у еко ном ску логи ку, ако при хва ти не до стат ке ко је упо р но на сто ји да компен зу је сво јом са мо про кла мо ва ном исти ни то шћу мо же да се на да ми ло сти ма еко но ми је. Ва жно је под се ти ти се да је Про кру сто ва уби ства за у ста вио Те зеј та ко што га је сме стио на кревет и за по чео ме ре ње. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Abot, H. P. (2009) Uvod u teoriju proze, Be o grad: Slu žbe ni gla snik Apa du raj, A. (2011) Kul tu ra i glo ba li za ci ja, Be o grad: Bi bli o te ka XX vek. Берг, M. (2011) Ли те ра ту ро кра ти ја, Бе о град: Слу жбе ни гла сник. Bu den, B, Žil nik, Ž. (2013) Uvod u proš lost, No vi Sad: Cen tar za nove me di je_ku da.or g. Бур ди је, П. (2003) Пра ви ла умет но сти. Ге не за и струк ту ра по ља књи жев но сти, Но ви Сад: Све то ви. Га да мер, Х. Г. (1996) По хва ла те о ри ји, Под го ри ца: Ок то их. Де ре тић, Ј. (1983) Исто ри ја срп ске књи жев но сти, Бе о град: Нолит. Iva no vić, N. (2000) Za po se da nje Dru gog i ma ni pu la ci ja žen skim pismom, Reč br. 59/5, Be o grad, стр Ju van, M. (2011) Na u ka o knji žev no sti u re kon struk ci ji, Be o grad: Službe ni gla snik. Kvas, K. (2013) Isti na i po e ti ka, No vi Sad: Aka dem ska knji ga. La za re vić, Di Gi a co mo, P. Pa ra dok si (ne)zva nič nih cen zu ra u: Kultura bez cen zury (?) eds. Czaplińska, J. i Mo del ska-kwaś ni ow ska, A. (2010), Opo le: Uni wersytet opol ski, pp Љу шић, Р. (2011) Ба са ри не исто ри о граф ске ба ха на ли је, Ле то пис Ма ти це срп ске, књ. 487, св. 1-2, стр Сто јил ков, А. Ви зан ти ја и са вре ме но жен ско пи смо у Ср би ји: поло жај же не у ви зан тиј ском дру штву, у: Ви зан ти ја у (срп ској) књижев но сти и кул ту ри од сред њег до два де сет и пр вог ве ка, прире дио Бо шко вић, Д. (2013), Кра гу је вац: Фи ло ло шко-умет нички фа кул тет, стр Ču dić, P. (2013) Ljud ske sla bo sti, Be o grad: Le vo kri lo. 52

14 Елек трон ски из во ри: ges/ar tic le.ph p?id = ga in fo.com jan lu cic.ne t Željko Milanović University in Novi Sad, Faculty of Philology Department for Serbian Literature, Novi Sad LITERATURE, TRUTH AND CENSORSHIP Abstract The paper deals with the relationship between literature and truth, taking as a point of departure an assumption that the relationship is to a great extent determined by the current interest of the public in certain work, interest of literary critics and marketing promotion. The example of the 2013 list of bestsellers shows an extent to which a selfpresented truth of a work has an impact on the interest of the public, as well as to what extent the expectations as to the truthfulness shape works of literature. In the conclusion of the paper a view is taken that the truth assumes upon itself a kind of a role both of censorship and auto-censorship of the work that is being written. Key words: truth, Serbian literature, censorship, bestsellers 53