МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А?

Transcription

1 UDC (497.11) DOI: /ZMSDN O ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД МО ЖЕ ЛИ ТУ РИ ЗАМ ДА РАЗ ВИ ЈЕ Д РА ГА Ч ЕВ СК А СЕ Л А? Ј Е Л Е Н А ОБРЕ Н И Ћ Ге о граф ски ин сти тут Јо ван Цви јић СА НУ Ђу ре Јак ши ћа 9, Бе о град, Ср би ја je le n a.ob r e n СА Ж Е ТА К : По р а с т и н т е р е с о в а њ а з а п р о и з в о д и м а и а кт и внос т им а с е о ск и х под ру ч ја и же љ а д а с е од мо р п р о в е де д а ле ко од у ж у р б ано с т и и бу ке г р а д ск и х н а с е љ а јед н а је од п р е о в л а ђу ју ћ и х т ен ден ц и ја н а св е т ском т у ри с т и ч ком т р ж и ш т у. Ве о м а в а ж а н с е г мен т т у ри зм а н а с е л у је б а в љ е њ е ов ом де л а тно ш ћу у ок ви ру пољ оп ри в р ед н и х г а з д и н с т а в а где с е т у ри с т и укљу чу ју у рад и жи вот се о ских за јед ни ца. У по је ди ним се ли ма дра га чев - с ко г к р а ја, м от и вс к и о бл иц и п р ом ет а з а с н о в а н и н а с е о с ко м о к р у ж е њу, ру ра лној еко но м и ји и к ул т у ри и ма ју д у г у т ра д и ц и ју. Њихов ра звој поч ињ е 80-их го ди на 20. ве ка и на ста вља се и да нас, али је по ја ва ма ло по зна та с на у ч ног а спек та. За т о је по т реб но ис т ра ж и т и ка ра к т е ри с т и ке до ма ћ и н с та ва ко ја с е б а в е с е о ск и м т у ри змом у Д р а г а че ву. А н а л и з а до би је н и х р е з у л т а т а омо г у ћ а в а б о љ е р а з у ме в а њ е њи хо в ог фу н к ц и о н и с а њ а, к а о и в ез е т уризм а с де мограф ским и со ци о е ко ном ским струк ту ра ма, про изводним потенција лом и д руг и м одл ик ам а и т р а нс ф о р м а ц и ја м а с е о с к и х д о м а ћ и н с т а в а и с ел а. Ист р а ж и в а њ а н а о в о м п л а н у с у п р е т п о с т а в к а т р ас ир ањ а п р ав ац а да љег раз во ја ту ри зма на се лу. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: се о ско до ма ћин ство, ту ри зам на се лу, Дра га че во Д раг а че в о је брд ско -до л и н ск и к рај с р е д и ш њ ег де ла з а па д не Ср би је. Oмеђено је ре ком Мо ра ви цом, а од ушћа Ђе ти ње и Скра пе жа, За пад ном Мо ра вом до Ов чар ско -ка блар ске кли су ре. Гра ни ца од Ов ча ра иде пла нином Је л и цом и з а х в а т а па д и не Тр о гла в а и Че ме р на. О бла с т и Д ра г а че в а п ри па да 49 на с е љ а ко ја с е на ла з е у ок ви ру к а т а с т а р ск и х оп ш т и на Лу чани (два град ска и 34 се о ска на се ља), Ари ље (пет се ла), По же га (три се ла), Ива њи ца (три се ла), Кра ље во (јед но се ло) и Ча чак (јед но се ло) [Слав ковић 2009: 9]. Ста нов ни штво Дра га че ва чи не ве ћи ном до се ље ни ци из Хер це го вине, Цр не Го ре и Ста рог Вла ха, ко ји су у ове кра је ве до ла зи ли у вре ме турске вла сти и угње та ва ња, или су их су шне го ди не и те шке еко ном ске прил и ке т е ра ле да на п у с т е св о је до мо в е. Не к а д с у с т а нов н и ш т в о Д ра г а че в а

2 308 у гла в ном ч и н и л и па с т и ри, ра т а ри, д р в о с е че и д р в о де љ ск и мај с т о ри. Радој ко Н и ко л и ћ п и ше о Д ра г а че ву: Не п и сме но с е ло с на р од ном пе смом, кул том чој ства и ју на штва, ро до љу бљем и че сти то шћу. Тек по не ка шко - ла, с т а р о с т а в на, п р е ву ков ск а ћ и ри л и ца и р е да к ђа к с а мо у к [Сла вкови ћ 2009: 20]. По с лед њ е де це н и је 19. и по че т а к 20. в е к а св е до ц и с у на глог ра з в о ја и п р е о к р е т а ко је до ж и в љ а в а д р а г а чев ско с е ло. О в ај к р ај не з а о с т а је по не по вољ ним де мо граф ским, еко ном ским, кул тур ним и дру гим трен до - ви ма ка рак тери стич ним и за оста ла се о ска под руч ја Србије. Број станов - ни ка од до го ди не опао је за 22%. Про се чан број чла но ва поро ди це се од 5,8 (1948) сма њио на 3,3 чла на (1991). Дра га че во, у ко јем је 50-их и 60-их го ди на про шлог ве ка ври ло као у ко шни ци из го ди не у г о д и н у све ви ше се п ра зн ило. Нап уш т а се т ра д и ц и о на л н и на ч и н оде ва ња, с т а но в а њ а, ис х ра не и о б ра де з е м љ е и п ри х в а т а ју ма т е ри ја л не, т ех н и ч ке и дру ге те ко ви не мо дер не ци ви ли за ци је [Славковић 1996]. У до ма ћој и с т ра ној л и т е ра т у ри т у ри з а м се че с т о на во д и к а о фа к т ор ко ји н а св о јев рс т а н н ач и н о бл ик ује и у н ап р еђује рур а лне с т ру кт ур е и пок р еће м улт и фу н к ц и о на л н и ру ра л н и ра з вој [ Hal l : 169; Co z a c 2012: 20; То до ро вић и Бје љац 2007: 136; Šte tić i Ši mi če vić 2008: 20; Udovč i Perpa r 20 07: 226]. Р у ра л не с р е д и не, не к а да р е з е р ви с а не з а по љ о п ри в р ед н у п ро из вод њу, у м но г и м зе м љама добијају но ви и ден т и те т т ран сфор м и ш у ћ и се у од ре д и ш т а т у ри с т и ч к и х к ре т а њ а. По д р ш к а се о ском т уризм у, у ц иљу д и в е р зи фи к а ц и је фу н к ц и ја и а к т и в но с т и по љ о п ри в р ед н и х г а зд и н с т а в а, до ба р је на ч и н опор а вк а пољ оп рив р едне п р ои зв одњ е и р евит ал из ац ије ових про сто ра. По ста вља се пи та ње да ли је ула га ње у раз вој ту ри зма ре ше ње з а п р о бле ме с ко ји ма су су о че на се о ск а на се љ а и по љо п ри в ред на газдинства, или је туризам надоградња већ стабилним сеоским структура ма. Кон цеп т и н т е г ра л ног ру ра л ног ра з в о ја, ко ји о б у х в а т а еко ном ск у, демог ра ф ск у, еколош к у, и нс т ит уц иона лн у, с о ц и ја л н у и к ул т у р н у об но ву с еоск и х подру ч ја, ис т и че зн а ч ај ком п лек сн и је г м у лт ид исц ип л ин а рног п ри с т у п а р а зв о ју и р е ви т а л и з а ц и ји с е л а [ Ра дов а нови ћ 2010: 49; Mu h i i Jo va no vić 2012: 15; Sa a rin gen i Le nao 2014: 364]. На п р о с т о ру Д ра г а че в а по с т о је по в ољ н и ус ло ви з а ра з в ој не ко л и ко о б л и к а т у ри зма. При р од не р е т ко с т и ко је мо г у би т и т у ри с т и ч к и мо т и ви за раз гле да ње, из ле те и ре кре а ци ју ни су до вољ но ис ко ри шће не. Ан тро - по г е не т у ри с т и ч ке в р ед но с т и још с у бр ој н и је и де о с у б о г а т е к ул т у р не ба ш т и не Д ра га че ва. Са бор т ру ба ча у Гу ч и је д и н с т ве на је смо т ра на род не м у зи ке, пе сме, и г ре, оби чаја и д руг и х народн и х т ековина које с временом па да ју у за бо рав [Милосављевић и По по вић 2007: 243, 245]. О р г а н и з о в а н и ји ра з в ој с е о ског т у ри зма Д ра г а че в а по ч и њ е од г о д и не, и т о у с е л и ма: К а о на, М и ла т о ви ћ и, Ви ча и До њи Д у ба ц. Да на с м но г а до ма ћ и н с т в а О п ш т и не Лу ча н и п ри ма ју г о с т е. До г о д и не на те ри торији опш т и не ка те го ри са но је 15 до ма ћ и н ста ва која се баве сеоск и м ту ри змом. За не ка од њих не мо же се ре ћи да су се о ска до ма ћин ства и газд и н с т ва у п ра вом см и сл у, ш то је из не на ђу ју ће лош резултат с обзиром на д у г у т ра д и ц ију г ос т оп ри мс т ва, богатс т во п риродн и х лепота и к улт у рн и х

3 309 вред но сти Дра га че ва, а на ро чи то ако се има у ви ду да је до да нас овај крај и з г р а д ио п р е по зна тљи в о с т з а х в а љу ју ћ и Д р а г а чев ском с аб ору т рубача, манифестаци ји ме ђу на род ног зна ча ја. На ме ћу се пи тања о узроцима оваквог ста ња и да ли раз вој ту ри зма на се лу мо же би ти но си лац про спе рите та дра га чев ског кра ја. Да би се до шло до од го во ра, нај пре је по треб но у познат и с е с пос т ојећ и м носиоц има по н у де с е о ског т у ри зма Д ра г а че в а, ка рак те ри сти ка ма и на чином њиховог функционисања у овој делатности. М Е ТО ДО ЛО Г И ЈА Ис т ра ж ив а њем су об у х в аћена дома ћ и н с т в а ко ја су к а т е г о ри са на к а о домаћ и н с т в а с е о ског т у ри зма на т е ри т о ри ји О п ш т и не Лу ча н и. У сви м домаћинстви ма ан ке ти ра ни су њи хо ви чла но ви. Ова кав при ступ да је ре - а л н у сл ик у се о ског т у ри зма, с об зи ром на т о да Д ра г а че во нај ве ћ и м де лом при па да Оп шти ни Лу ча ни. Ка те го ри за ци ја со ба, ку ћа и апарт ма на за по - че т а је и до г о д и не к а т е г о ри с а но је 15 ов а к ви х до ма ћ и н с т а в а. Како је једно у међувремену остало без чланова, истраживање је спрове - де но на укуп но 14 до ма ћин ста ва. У при ку пља њу и ана ли зи по да та ка на сто ја ло се да се испошту ју де - фи ни ци је и од ред ни це Ре пу блич ког за во да за ста ти сти ку. По љо при вредн и м г а зд и н с т вом мо же се сма т ра т и сва ко до ма ћ и н с т во ко је ко ри с т и ви ше од 10 ари об ра ди вог зе мљи шта или ако ко ри сти ма ње, он да има: јед ну кра ву и те ле; од но сно јед ну кра ву и ју не; или јед ну кра ву и два од ра сла гр ла сит не сто ке; или пет од ра слих ова ца; или три од ра сле сви ње; или че т и ри од ра с ла г р ла ов це и сви њ а ; и л и 50 ко ма да од ра с ле ж и ви не; и л и 20 ко ш н и ца п че ла [ Поп ис с т а нов н и ш т в а, до ма ћ и н с т а в а и с т а но в а 20 02]. У овом слу ча ју ни је би ло дво сми сле но сти. Про блем се ја вио код де фи ни сања до ма ћ ин ст ва и од ре ђи ва ња ње го ви х ч ла но ва. По сто је до ма ћ ин ст ва чи ји су сви чла но ви стал но на ста ње ни на се лу, али та квих је осам, од укуп но 14 помен ут и х категорисан и х домаћ и нста ва. Глав н и ме то до ло ш к и п ро блем био је да л и ис т ра ж и в а њ ем о б у х в а т и т и и п р е о с т а л и х ше с т до ма ћ и н с т а- ва, ч и ји носила ц до ма ћ и н с т ва ж и ви са сво ји м брач н и м пар тнером и децом (или без де це) у дру гом ме сту или оп шти ни, од но сно, не ма стал но пре бива ли ште на се лу, или му ту жи ве са мо ро ди те љи ко ји се ба ве по љо при вредом само за сво је по тре бе (појединa до ма ћин ста ва не ма ју ни ка кву по љо - п ри в р ед н у а к т и в но с т). Од ови х ше с т до ма ћ и н с т а в а, че т и ри с у в е ћ и де о го ди не на п уш тена. У два домаћ инст ва је остао по један родитељ, а носилац домаћинства долази у летњем делу го ди не да оба вља ту ри стич ко -уго - сти тељ ску де лат ност. По ста вља се пи та ње: ко је чла но ве ових до ма ћинс т а в а о б у х в а т и т и ис т р а ж и в а њ е м? У т ом с л у ч а ју, д а би с е добил а ш т о р е а л н и ја с л и к а о људ ск и м р е с у р си ма з а ра з в ој т у ри зма, п ри с т у п и ло с е овом про бле му на сле де ћи на чин: ако но си лац до ма ћин ства жи ви са сво јом по ро ди цом у не ком друг ом ме с т у и л и оп ш т и н и (где м у је р е г и с т р о в а но с т а л но п р е би в а л и ш т е) и до ла зи са мо по вре ме но на напуштено имање где је регистровано домаћ и н с т в о с е о ског т у ри зма ( р о д и т е љи м у ви ше н и с у ж и ви), у з е т о је да с у

4 310 ч ла но ви до ма ћ и н с т в а он и ч ла но ви њ е г о в е по р о д и це ко ји м у по ма ж у да оба вља по љо при вред ну ак тив ност (ако је оба вља) или му по ма жу у тури с т и ч кој де лат но с т и. ако но си лац до ма ћин ства жи ви са сво јом по ро ди цом у не ком друг ом ме с т у и л и оп ш т и н и (где м у је р е г и с т р о в а но с т а л но п р е би в а л и ш т е) и до ла зи са мо по вре ме но на и ма ње где је ре г и с т ро ва но до ма ћ и н с т во сео - ског ту ри зма (је дан или оба ро ди те ља су жи ви, мо жда има ју лич не прихо де и нај в е р о в ат н и је о ба в љ а ју по љ о п ри в р ед н у а к т и в но с т з а с оп с т в е не по тре бе), узе то је да су чла но ви овог до ма ћин ства је дан или оба жи ва роди те ља но си о ца до ма ћин ства и сви чла но ви по ро дице носиоца домаћинс т в а ко ји м у по ма ж у да обав љ а пољ оп рив р едн у а кт и вно с т (а ко је обав љ а на по ро дич ном има њу) или му по ма жу у ту ри стич кој де лат но сти. Ја сно је да је ов а к в о од р е ђи в а њ е ч ла но в а до ма ћ и н с т в а з а сно в а но на у к љученос т и у т у ри с т и ч к у и л и по љ о п ри в р ед н у де лат но с т (з а с оп с т в е не по т р е б е), под п р е т по с т а в ком д а б а в е ћ и с е по љ о п рив р едом о б е зб еђују ви шак про из во да ко ји се може пласирати у туризму (храна, пиће, произв о д и с у в е н и р ског т и па). РЕ ЗУЛ ТА Т И ИС Т РА Ж И ВА ЊА Ст ру к т у р не од л и ке д ра г а чев ск и х до ма ћ и н с т а в а У Д раг аче ву се не ра з ви ја се о ск и т у ри за м, на ро ч и т о не а г ро т у ри за м, у пра вом сми слу те ре чи. Пре би се мо гло го во ри ти о по ку ша ју да се прат е св е т ск и т р ен до ви и искорис т е пос т ојеће пог однос т и. У с аглед ав ању по тен ци ја ла, најпре треба поћи од анализе ка рак те ри сти ка но си ла ца по - н у де, од но сно р е г и с т р о в а н и х до ма ћ и н с т а в а с е о ског т у ри зма и њи хо ви х људ ск и х р е с у р с а. У 14 до ма ћин ста ва жи ви укуп но 36 љу ди, од то га 16 му шка ра ца и 20 жена. Ст ар осна, полна и о бразовна с т ру к т у ра п ри к а з а на је у т а б е л и 1. У т у ри с т и ч к у де лат но с т ви ше је у к љу че но с т а ри је с т ановн иш т в о, и т о нај ви ше ста ро сти од и го ди не. То су обич но пен зи о не ри и Та бе ла 1. Пол н а, с т а р о с н а и о б р а з о в н а с т р у к т у р а д о м а ћ и н с т а в а С т а р о с т До 14 год Пол М Ж М Ж М Ж М Ж М Ж Без шко ле раз ре да ОШ 5 8 раз ре да ОШ 1 1 ССС Ви ш а Ви с о к а Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке

5 311 њи хо в а де ца и л и л и ца ко ја о ба в љ а ју не к у (нај че ш ће не по љ о п ри в р ед н у) де лат ност и у ту ри зму ви де до дат ни из вор при хо да. Што се ти че образ ов не с т ру кт ур е, највише је он и х с а с р ед њ ом с т ру ч ном сп р е мом. О в де се за па жа да су ста нов ни ци ста ри ји од 64 го ди не углав ном жен ског по ла, ни жег сте пе на обра зо ва ња, као и да се код мла ђих ка те го ри ја ста нов ништва обра зов на струк ту ра ме ња у ко рист же на. Мо же се ре ћи да ови по да ц и ре а л но п ред с та в ља ју с т ру к т у ру це ло к у п ног се о ског с та нов н и ш т ва ко је је у про се ку све ста ри је, а же не по ста ју све обра зо ва ни је. Та бе ла 2. Ве л и ч и н а д о м а ћ и н с т а в а Број чла но ва Бр ој до м а ћ и н с т а в а Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке У та бе ли 2 приказана је величина до ма ћин ства. Од че ти ри јед но члана до ма ћин ства, два су самачка женска, док преостала два воде мушкар - ц и ко ји по в р е ме но до ла з е на св о је и ма њ е, а р е г и с т р о в а но п р е би в а л и ш т е и ма ју у не ком д ру г ом ме с т у. Ч ла но ви њи хо ви х по р о д и ца и м не по ма ж у у оба в љању т у ри с т и ч ке де лат но с т и, па н и су у к љу че н и у ову а нал изу (ш т о је већ об ја шње но у ме то до ло шком по гла вљу). Од пет дво чла них до ма ћинста ва, у три жи ве брач ни па ро ви без де це. Де ца су на ра ду у не ком дру гом ме сту или оп шти ни и та мо има ју ре ги стро ва но пре би ва ли ште. Код ро - д и т е љ а до лаз е на од мор и т р е н у т но не ма ју у че ш ће у по љ о п ри в р ед н и м и т у р и с т и ч к и м а к т и в но с т им а д ом аћ и н с т в а. З а п р еос т ал а д в а д в оч л ан а до ма ћин ства носиоци су мушкарци који жи ве са сво јом по ро ди цом у не - ком д руг ом мес т у и л и опш т ин и и ч л анов и пор од ице и м не пом аж у у туристичкој делатности. На имању где је регистровано домаћинство сео - ског ту ри зма жи ве, у јед ном слу ча ју мај ка, а у дру гом ба ка но си о ца дома ћин ства и оне су укљу че не у услу жну де лат ност. У јед ном тро чла ном до ма ћин ству живи старији брачни пар без де це и мај ка но си о ца до ма ћинс т в а ко ја спа да у и з д р ж а в ано с т ановн и ш т во. Че т во р о ч ла но до ма ћ и н с т во чине два брата са својим супругама који има ју ре ги стро ва но пре би ва лиште у обли жњој ва ро ши ци где жи ве с де цом, али де ца не уче ству ју у обе з беђив ању т у ри с т и ч к и х усл у г а. Пе т о ч ла на до маћ и нс т в а ч ине брачн и па ро ви с де цом и по је дан ро ди тељ (мај ка у два слу ча ја). Да ља ана ли за ових до ма ћин ста ва мо же се из вр ши ти на осно ву уче - шћа у по љо при вред ној де лат но сти. Де фи ни ци ја по љопривредног газдинс т в а Ре п у б л и чког з ав од а з а с т ат ис т и к у д а т а је у ме т о д о ло ш ком де л у.

6 312 Пре ма овој де фи ни ци ји пет до ма ћин ста ва има сво је по љо при вред но газд и н с т в о и т о с у до м а ћ и н с т в а с ме шо ви т ом де л атнош ћу, а дев е т је б е з г а зд и н с т в а и т о с у т ип и чна непољ оп ри в р ед на до ма ћ и н с т в а. Де лат но с т и струк ту ра при хо да до ма ћин ства је при ка за на у та бе ли 3. Та бе ла 3. Ст р у к т у р а п р и х о д а и д е л а т н о с т и д о м а ћ и н с т а в а Б р ој д о м а ћ и н с т а в а Н 4 Л 2 П + Л 4 Н + Л 3 П + Н + Л 1 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке О з н а ке: ( Н ) н е п о љ о п р и в р ед н а д е л а т н о с т (Л) лич ни при хо ди (на пр. пен зи ја) ( П ) п о љ о п р и в р ед н а д е л а т н о с т Кла си фи ка ци ја до ма ћин ста ва у та бе ли 3 из вр ше на је на осно ву прихо да, а у скла ду с де фи ни ци ја ма зва нич не ста ти сти ке. Ни јед но од ан ке тира н и х до ма ћ и н с т а в а не ма иск ључ иво пољо п ри в ред н и к а ра к т е р. Нај ви ше је до ма ћ и н с т а в а с ме шо ви т ом де лат но ш ћу, а т о с у она до ма ћ и н с т в а ч и ји ч л а но ви о б е з б е ђу ју п ри хо де од по љ о п ри в р ед н и х и не по љ о п ри в р ед н и х де лат но с т и и л и и мају неке л и чне изворе п рихода (најчеш ће пензију). Међу њи ма по сто ји са мо је дан к рупан пољоп ривредни п роизвођач. Истовремено, два чла на овог до ма ћин ства има ју при хо де од не пољопривредних делат - но с т и (с т а л но су за по сле н и је да н у ја в ном сек т о ру, а д ру г и у п ри ват ном) и је да н ч ла н ис т ог домаћ и нс т в а и ма пензију (л и чн и п риход и). Пр еос т ала ме шо ви та до ма ћин ства (ко ја чи не углав ном пен зи о не ри) има ју ма ње по - с е де под м а л и ном и л и к уп ином и од т ог а о с т в арују незн а тне п риходе по р ед пен зи је. Ук у п но де ве т до ма ћ и н с т а ва не ос т ва рује п риходе у пољоп ривредном с ект ору, а л и с е че т и ри до ма ћ и н с т в а ба в е по љ о п ри в р е дом з а с оп с т в е не по тре бе. То зна чи да пет анкетираних дома ћин ста ва не га ји ни ка кве агро - кул ту ре, ни ти сто ку или жи ви ну. Пре ма то ме, пет до ма ћин ста ва не про - и з в о д и п р е х ра м б е не п р о и з в о де, па и х з а по т р е б е т у ри зма мо ра у по т п у- но с т и на ба в љ а т и у ма ло п р о да ји. У к а т е г о ри ји не пољ оп рив р едн и х с у и је д и на д в а до ма ћ и н с т в а на т е ри т о ри ји О п ш т и не Лу ча н и ко ја о с т в а ру ју зна чај не п ри хо де ис к љу ч и в о од т у ри с т и ч ко -у г о с т и т е љ ске де лат но с т и. У дев е т до ма ћ и н с т а в а ко ја не о с т в а ру ју п ри хо де од пољ оп рив р еде жи ви укуп но 24, а у оста ли ма укуп но 12 осо ба. Њи хов рад ни ста тус приказан је у та бели 4. Пен зи о не ри су нај ви ше укљу че ни у ту ри стич ку де латно с т, било да по ма ж у но си о ц у до ма ћ и н с т в а о б е з б еђујућ и п р ех ра мб ене про из во де, би ло да су са ми но си о ци до ма ћин ства па у ту ри зму ви де мо гућност за ства ра ње и одр жа ва ње но вих кон та ка та или до дат ни из вор прихо да ко ји м би би л и од по мо ћ и св о ји м по т ом ц и ма. Пр е т ход но по ме н у т а

7 313 два домаћин ства ко ја уби ра ју зна чај не при хо де од туризма су непољо - при вред на и њи хо ви чла но ви су би ли или су и са да на по вре ме ном ра ду у и но с т ра н с т ву. Та бе ла 4. Ра д н и с т а т ус ч л а н о в а д о м а ћ и н с т а в а Не п о љ о п р и в р ед н а О с т а л а С т а л н о з а п о с л е н и 8 2 По в р е м е н о з а п о с л е н и 2 Не з а п о с л е н и По вре ме ни рад у ино стр. 2 По врат ни ци из ино стр. 1 Пе н з и о н е р и 7 7 И з д р ж а в а н о с т а н ов н. 4 3 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке Шт о с е т и че пољ оп рив р еде, било да је коме рц ија лног к а ра к т е ра и л и се п ро из во д и са мо за соп ст ве не по т ре бе, п ро из вод ња се сво д и на ра тар ст во и по вр тар ство (жи та ри це, кром пир и дру го по вр ће) и во ћар ство (нај ви ше м а л и н е, к у п и н е, ш љи в е). Д р а г а ч е в о је у п р о ш л о с т и б и л о т и п и ч а н с т о - чар ски крај. Да нас су рет ка до ма ћин ства с гр ли ма круп не сто ке. Га је се нај че шће јед на кра ва, до пет ова ца, две до три сви ње и око ко ма да ж и ви не. Т У РИ СТ И Ч К А ПО Н У Д А Д РА ГА Ч ЕВ СК И Х ДО М А Ћ И Н СТА ВА Ка те го ри са на до ма ћин ства се о ског ту ри зма обез бе ђују својим го - с т и ма сме ш т ај и х ра н у. По ло ви на од у к у п ног бр о ја до ма ћ и н с т а в а н у д и ове услуге у посебно изграђеним објектима, намење ним искључиво ту рис т и ма. У пе т дома ћ и н с т а в а налазе с е о бјект и у р еђен и у т ра д иц и она л ном с т и л у (брв на ре и л и к у ће г ра ђе не по че т ком 20. ве к а). Десе т до маћ и нс т ава, по ред сме шта ја и ис хра не, обез бе ђу ју про из во де до ма ће ра ди но сти и сув е н и р е, је р је ра н и је Д ра г а че в о би ло п р е по зна тљи в о по За д ру зи же на и тка ља ма. У три до ма ћин ства на ла зе се објек ти ко ји су уре ђе ни као музе ји ста ри на, а јед но од њих има и ба зен и спорт ске те ре не. По зна то је да т у ри с т и дана с нај ви ше же ле да до ж и ве п ра ви се о ск и нач и н ж ивот а, т еже и з в о р но с т и, п ри р о д и и у т а п а њу у ло к а л н у з а јед н и ц у. Та к а в до ж и в љ ај п р а в ог д р а г а чев ског с е л а с а сви м с еоск и м а кт и вно с т има и с а д р ж ајима не мо же пру жи ти ви ше од пет до ма ћин ста ва, али је то са да већ пи та ње стан дар да и раз ли чи тих об ли ка ту ри зма на се лу. Ка да је испитаницима постављено пи та ње да ли Дра га че во има пер - спек т и ву з а ра з в ој с е о ског т у ри зма, сви с у од г о в о ри л и по т в рд но, с т и м

8 314 ш т о у о с а м од 14 до ма ћ и н с т а в а сма т ра ју да н и с у у по т п у но с т и у по зна т и с на ч и ном по с ло в а њ а и с т а н да р д и ма ов ог о б л и к а т у ри с т и ч ког п р о ме т а. Пос та в ље но је п и та ње но си о ц и ма до ма ћ и н с т ва да л и би же ле л и да у не кој обла сти ту ри стич ког по сло ва ња про ши ре сво ја зна ња и ве шти не. Ис пита ни ци су да ва ли по ви ше од го во ра, па је сва ки од њих ува жен и сра чунат. Гра фи кон 1 п ри ка зу је број заи нтересо ва н и х л и ца (на вер т и ка л ној оси) з а мо г у ће к у р с е в е, с е м и на р е, г ру п на с а в е т о в а њ а и о бу ке и з ра з л и ч и т и х о бла с т и, под ус ло в ом да и х ор г а н и ло к а л не с а мо у п ра в е о б е з б е де. И н т е - ре сант но је да би, с об зи ром на ни зак ни во упу ће но сти у стан дар де се о- ског ту ри зма, за та кву обу ку био за ин те ре со ван са мо је дан ис пи та ник. Гра фи кон 1. За ин те ре со ва ност за обу ке у раз ли чи тим обла сти ма Легенда: (1) Правила понашања госта и домаћина, (2) Финансијско пословање, (3) Географске и историјске, чињенице краја, (4) Страни језици, (5) Уређење пејзажа (6) Стандарди и законске норме у сеоском туризму. Ра з ло зи оп р е де љ е њ а з а т у ри с т и ч к у де лат но с т п ри к а з a н и с у у т а б е - ли 5. И ов де је би ло мо гу ће да ти ви ше од го во ра и сва ки је узет у об зир. Ин те ре сант ни су од го во ри пен зи о не ра ко ји су ис та кли по тре бу за дру же - њем, за тим да не же ле би ти уса мље ни, да има ју же љу да до че ка ју и ис пра те го сте као и да про во де вре ме с на ро дом. У ово ме се пре по зна је го сто љуби вос т д ра г а чев ск и х до ма ћ и на. Он и ко ји и ма ју с т а лно п ребивал иш т е ва н ре г и с т ро ва ног до ма ћ и н с т ва и ч ије је дома ћ и н с т во на се л у ве ћ и део го д и не пра зно (осим у се зо ни) го во ри ли су да же ле да очу ва ју има ње да се не за ко ро ви и да не ће да п ро да ју оче ви н у, је р зе м љу т ре ба п ри по ш т о ва т и. Нарав но, мотивациони окидач за улазак у туристичку делатност је у најв е ћем бр о ју с л у ча је в а фи на н си ј ске п ри р о де. К ада су но си о ц и до ма ћ и н с т в а у п и т а н и да л и би њихов а деца о с т ала на се лу или би се вра ти ла на се ло, ако ту тре нут но не жи ве, нај ви ше је би ло не г а т и в н и х од г о в о ра (пе т) и л и с у г о в о ри л и да би де ца мо ж да би ла на се лу, ако у гра ду из гу бе по сао, или би до шли ка сни је ка да оду у пензи ју. У че т и ри до ма ћ и н с т в а деца би дола зи ла са мо по в р е ме но да по ма ж у у с е з о н и к а да и ма до с т а по с ла. К а ко н и је до би јен н и је да н у по т п у но с т и по твр дан одго вор, ја сно је да ту ри стич ка де лат ност тренутно нема до - в ољ н у п ри в лач н у сна г у ко ја би м ла де з а д р ж а ла на с е л у. Њи хов о с т а на к је пре од ре ђен не ким дру гим фак то ри ма, не го ту ри змом (гра фи кон 2).

9 315 Та бе ла 5. Мо т и в а ц и ја з а о ба в љ а ње т у р и с т и ч ке д е л а т н о с т и Ф и н а н с и ј с к и р а з л о з и 8 Љу б а в и е н т у з и ја з а м 4 Уп о з н а в а њ е и д р у же њ е 4 Ко р и ш ћ е њ е в и ш к а с т а м б е н о г п р о с т о р а 3 О ч у в а њ е и м а њ а 2 Же љ а д е ц е 2 Же ља да про ба ју не што но во 1 Из в о р: Ис т р а ж и в а њ е ау т о рке Гра фи кон 2. Же ља мла дих да оба вља ју ту ри стич ку де лат ност на се лу Помоћ у сезони Можда Не ЗА К ЉУ Ч А К Д ра г а чев ск а с е о ск а до ма ћ и н с т в а по ч и њу да п ри ма ју г о с т е у в р е ме за чет ка се о ског ту ри зма у Ср би ји. Чи ни се да су не ка дру га под руч ја отиш ла м но го да ље у овој де лат но с т и, ш то из не на ђу је с обзиром на п риродне и кул тур не по тен ци ја ле дра га чев ског кра ја и Гу чу, светски познате пре - сто нице трубе. Неповољни демографски, еко ном ски, кул тур ни, по ли тичк и и д ру г и т р ен до ви к а ра кт ерис т и чн и з а ру ра л не п р о с т о р е Ср би је, н и су за о би шли ни Дра га че во. Услед изолова но сти се ла и не бри ге о ње му, станов н и ш т во од ла зи из за не ма ре н и х к ра је ва, а по сле д и ца то га је сма њи ва ње мо гућ но сти за пре по род и бу ду ћи жи вот и на пре дак се ла, па ти ме и за се о ск и т у ри за м. Ту ри с т и ч к и п ро из вод у овом сег мен т у не п ред с та в ља ју са мо очу ва ни ру рал ни пеј за жи и ар хи тек ту ра, не го и љу ди са сво јим тип и ч н и м на ч ином ж ивот а, с т ановања, рада, одевања, исхране и обичајима. Број на до ма ћин ства на овом просто ру не ма ју пот пу но и ја сно де фини сан кон цепт ни сли ку о то ме шта је ква ли те тан про из вод у ту ри зму и ка кви су стан дар ди у свет ским де сти на ци ја ма се о ског туризма. Домаћин и оче к у ју да ће т у ри з а м до не т и п р о спе ри т е т и по д ић и н ив о економског

10 316 бла г о с т а њ а, па с е од л у ч у ју з а у к љу ч и в а њ е у ову де лат но с т. У на у ч н и м кру го ви ма стал но се го во ри о ту ри зму као но си о цу економског, социјалног, к ул т у р ног и еко ло ш ког на п ре т ка и ч и н и о ц у и н тег ра лног ра звоја села. Ч и ње н и ца је да ова а к т и внос т може да рева ло ри зу је и да дâ но ву вред нос т крајевима заборављеним од свих. Али без по сто ја ња и по др шке агро номск и х, и н фра с т ру к т у р н и х, ус л у ж н и х, т р г о ви н ск и х, к ул т у р н и х и д ру г и х сис т ема, сâ м т уриз а м нема дов ољно снаг е да до не с е п р о спе ри т е т п р е ко но ћи, ни ти се сâм мо же раз ви ја ти, ако ни је ин те гри сан у све у куп ни рурал ни раз вој. Пред у слов за оживљавање ло кал не за јед ни це је ре кон струкц и ја д рж а вне а дм ин ис т р ац ије и нови п р о г р а м е ко ном ске, с о ц и ја л не и кул тур не по ли ти ке ко ји ће ви ше ува жа ва ти се ло и ње го ве по тре бе. У Дра га че ву је не до вољ но из ра же на функ ци о нал на ра зно вр сност тури стич ких сеоских до ма ћин ста ва (ра тар ска, сто чарска, повртарска и во - ћар ска ак тивност, ра до ви у шу ми, пре ра да мле ка, ме са, ву не, из ра да оруђа, по су ђа, оде ће и обу ће, град ња стам бе них и еко ном ских обје ка та и др.), а у п ра в о је т а к в а к ул т у ра ж и в о т а и п р о и з в од њ е в ековима омог ућ ав ала оп с т а на к с е о ском ж и в љу. С еоско домаћ и н с т в о од у в ек је би ло р е ла т и в но са мо до во љан систем и као такав има усло ве да обез бе ди бо гат и са др жајан т у ри стич к и бо ра вак на сел у. Запажа се да т у ри зам и по љо п ри вре да ни су ну жно по ве за не де лат но сти. Зна тан број до ма ћин ста ва не оба вља по љо - п ри вред н у а к т и в нос т и л и је обав љ а у малом обим у за сопс т ване пот ребе. А до м и на н т на по љ о п ри в р ед на п р о и з в од њ а је п р ви к ри т е ри ју м да би с е јед но с е о ско до ма ћ и н с т во могло назв ат и т урис т и чк и м. С о бзир ом на све на ве де но, се о ска до ма ћ ин ства у Д ра га че ву још у век ни су из г ра ди ла (и ли је б о љ е р е ћ и да с у на п у с т и ла и де г ра д и ра ла) по т р е б не си с т е ме да сп р ем на до че к а ју т у ри с т е же љ не од мо ра у с е о ском а м би јен т у. Ц И Т И РА Н А Л И Т Е РА Т У РА Ми ло са вље вић, С. и И. В. По по вић (2007). Туризам у функ ци ји раз во ја оп шти не Лу ча - ни. З б о р н и к р а д о в а Ге о г р а ф с ко г и н с т и т у т а Јо в а н Цв и ји ћ СА НУ, 57: По љ о п р и в р е д а : По љ о п р и в р е д н а г а з д и н с т в а п р е м а а к т и в н о с т и и и з в о р и м а п р и хо д а (20 0 4). По п и с с т а нов н и ш т в а, д о м а ћ и н с т а в а и с т а но в а у Ре п у б л и ч к и з а в од з а с т а т и с т и к у, Б е о г р а д. Ра до ва но вић, В. (2010). Ин те грал ни ру рал ни раз вој: Ка склад ни јем ре ги о нал ном раз - в о ју. Збор ник Ма ти це срп ске за дру штве не на у ке, 132: Слав ко вић, Ј. М. (1996). С т а н о в н и ш т в о Д р а г а ч е в а: Од п о л о в и н е X V д о к р а ја X X в е к а. Гу ча: Дом кул ту ре. Слав ко вић, Ј. М. (2009). Се ла и в а ро ш и Д ра га че в а: Хро н и ка. Цен тар за кул ту ру, спорт и т у р и з а м оп ш т и не Лу ч а н и Д р а г а че в о, Г у ч а. То до ро вић, М. и Ж. Бје љац (2007). О с но в е р а з в о ја ру р а л ног т у р и з м а у С р би ји. Гла сник С р п с ко г г е о г р а ф с ко г д р у ш т в а, LXXXVII, 1: C o z a c, E. (2012). T h e i m p o r t a n c e of r u r a l t o u r i s m d e ve lo p m e nt i n r u r a l c o m mu n i t i e s. Ana le l e U n i v e r s i t a t i i d i n O r a d e a, Fa s c i c u l a : E c o t o x i c o l o g i e, Z o o t e h n i e s i Te h n o l o g i i d e In d u s t r i e Ali m e n t a r a, Hal l, D. (20 0 4). Rur al Tour ism Developme nt i n Southeast e r n Europe: Tr a nsit ion a nd t he Sea rch fo r Su s t a i n a bi l it y. In t e r n a t i o n a l jo u r n a l o f t o u r i s m r e s e a r c h, 6,

11 317 Mu hi, B. i D. Jovanović (2012). Rural tourism as a fac tor of in te gral and su sta i na ble de ve lop - ment of ru ral are as and vil la ges of Ser bia and Vo i vo di na. Her a l d Jou r n a l o f G e o g r a p h y a n d Re g i o n a l Pl a n n i n g, I, 2: Sa a rin gen, J. and M. Le nao (2014). In te gra ting to u rism to ru ral de ve lop ment and plan ning in the de ve lo ping world. D e v e lo p m e n t S o u t h e r n Af r i c a, XXXI, 3: Št e t ić, S. i D. Ši m i č e v ić (20 0 8). How t o d e ve lo p e s u s t a i n a ble t o u r i s m i n r u r a l d e s t i n a t i o n s i n Ser bia. Bul le tin of the Ser bian ge o grap hi cal So ci ety, LXXXVI II, 4: Udovč, A. i A. Per par (2007). Ro le of to u rism for de ve lop ment of ru ral are as. Jou rn a l o f C e n t r a l E u r o p e a n Ag r i c u l t u r e, VI II, 2: IS TO U RISM PO WER FUL ENO UGH TO DE VE LOP DR A GA Č E VO V I L L A GES? by J E L E NA OBR E N IĆ Jo van Cvi jić SA SA In sti tu te for Ge o graphy Đu re Jak ši ća 9, Bel gra de, Ser bia je le n a.ob r e n OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R SUM MARY: The gro wing de mand for to u rism pro ducts in ru ral set tle ments is one of the pre va i ling ten den ci es in the world. A very im por tant seg ment of to u rism in vil la ges is de a ling with this ac ti vity wit hin farms. In so me vil la ges of Dra ga če vo, seg ments of t o u r i s m ba s e d on t he r u r a l e n v i r on me nt, r ur a l e c onomy a nd c u lt u r e h ave a long t r ad it ion. The ir de ve lop ment star ted in the eig hti es and it con ti nu es to day, but this phe no me non is lit tle known from a sci en ti fic po int of vi ew. The re fo re, it is ne ces sary to se arch the charac te ri stics of ho u se holds en ga ged in ru ral to u rism in Dra ga če vo. Ob ta i ned re sults pro - v i d e a b e t t e r u n d e r s t a n d i ng of t hei r f u nc t ion i ng, but a ls o p r es e nt t he c onne ct ion b e twee n t o ur i s m a n d s oc io - e c on om ic s t r u ct ur e, p r od u ct io n p ot e nt ia l s a n d oth e r ch ar a ct e r is t ic s a nd t r a n sfo r m a t i o n s of ho u s e hold s a nd v i l l a ge s. Re s e a r ch i n t h i s a r e a i s t he p r e r e q u i si t e of ro u ting di rec ti ons for furt her de ve lop ment of to u rism in vil la ges. KEYWORDS: ru ral ho u se hold, to u rism in vil la ge, Dra ga če vo