ОБРАЗОВНА И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА: ДРАМСКE УМЕТНОСТИ У ШКОЛАМА 1

Transcription

1 ори ги нал ни на уч ни рад ОБРАЗОВНА И КУЛТУРНА ПОЛИТИКА: ДРАМСКE УМЕТНОСТИ У ШКОЛАМА 1 Ве сна Ђу кић 2 Универзитет уметности у Београду Ф а к у л т е т д р а м с к и х у ме т но с т и, Б е о г р а д :792 ID: Абстракт: Циљ рада је да проучи однос између образовне и културне политике у Ср би ји ко ји се од но си на различите при сту пе умет но сти на раз ли чи - тим ни во и ма обра зо ва ња. Друго питање ко је се ис тра жу је у овоj сту ди - ји јесте улога драмских уметности у образовном систему и постојећи и м о гу ћи о б ли ц и з а с ту п љ е н о с ти ов е у м е т нич к е ди с ц и п ли н е у н а с т а в ни м програмима школа у Србији. 195 Кључ не ре чи: обра зов на по ли ти ка, кул тур на по ли ти ка, Ср би ја, уче ње, шко ла, образо ва ње, умет ност, драм ске умет но сти. А ко ј е ор г а н и з о в а но ш кол с ко у че њ е г л а в но с р е д с т в о ко ј е ј е с т в орил а к у л- ту ра за ути цај на мен тал ни раз вој де це (Ви гот ски, 1977), те је ве о ма ва жно коју врсту знања деци нуди школа (Пешикан, 2001), логично би било претпо ста ви ти да је кул ту ра шко лу ство ри ла и за ути цај на кул тур ни жи вот д е це, з б ог че г а би о бр а з ов н а по л и т и к а ис т о вр е ме но би л а и д е о к у л т у рне политике. У том смислу и резултати упоредног истраживања културних по т р е б а, н а ви к а и у к у с а г р а ђ а н а Ср би ј е и М а ке до н и ј е с п р о в ед еног го ди не 3 указују на снажан утицај формалног образовања на културну партиципацију, с једне стране, али и на веома низак степен културне парти- 1 Рад је на пи сан у окви ру на уч но и стра жи вач ког про јек та Обра зо ва ње, умет ност и ме ди ји у функ ци ји европских интеграција : Србија (МНТР ), Институт за позори ште, филм, ра дио и те ле ви зи ју, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град. 2 dju kic.ve sna@g mail.com 3 Ан ке ти ра ње на те ре ну је об у хва ти ло ис пи та ни ка у Ср би ји и 896 у Ма ке до ни ји.

2 196 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА ц и п а ц и ј е, с д р у г е. По к а з а ло с е д а, и а ко с у и н т е р е с о в а њ а н ајм л ађ е с т ар ос не групе (од 18 до 30 година) вишег образовног нивоа најбогатија, само око 10 % у че н и к а и с т у д е н а т а у Ср би ји од л а зи у по з о ри ш т е и пос ећу ј е г алерије и музеје (Цветичанин, 2007: 106). То недвосмислено говори да, и поред формалног образовања које пружа школски систем које има снажан утицај на културну партиципацију, релативно мали број младих вишег образовног нивоа развије културне навике. У овом истраживању се при том под к у л т у р н и м н а ви к а м а под р а з у ме в а а к т у е л н и а с пе к т п а р т иц ип а ц иј е, т ј. шта фактички раде, а не потенцијални аспект који се везује за културне по тре бе и то шта по тен ци јал но во ле да ра де у сло бод но вре ме. Због та кве ф у н к ц и о н а л не по в е з а но с т и до ко ј е до л а зи с т о г а ш т о ј е о бр а з овн и с ис т е м подједнако у функцији образовне као и културне политике, потребно је ис тра жи ти и про у чи ти њи хов ме ђу соб ни од нос, ка ко у погледу постоје - ћ и х п ри с т у п а у ме т но с т и н а р а з л и ч и т и м н и в о и м а о бр аз о в а њ а, и е ф ек а т а тог приступа, тако и у погледу могућности даљег развоја овог односа успоста вља њем стра те шког парт нер ства раз ли чи тих ак те ра који делу ју у области образовања, науке и културе. Друго питање које се истражује у овоj студији јесте улога драмских уметности у образовном систему и постојећи и мо г у ћ и о б л и ц и з а с т у п љ е но с т и ов е у ме т н и ч ке д и с ц и п л ине у н ас т а вн и м програмима школа у Србији. Ово питање је важно због неравномерне заступљености уметничких дисциплина у систему формалног основног и с р е д њ е г о бр а з о в а њ а з б ог ко ј е с у л и ков н а и м у зи ч к а к у л т у р а з ас т уп љ ене у наставном програму као наставни предмети, док су драмске уметности заступљена само неформалним и информалним системом ваннаставних ак тив но сти. Свет ски кон текст: савре ме не тен ден ци је у обла сти умет нич ког образова ња На Свет ској кон фе рен ци ји о умет нич ком обра зо ва њу Обликовање стваралачких могућности за 21. век (УНЕСКО, Лисабон 2006) донете су смерни це за умет нич ко обра зо ва ње ко је се као зва нич ни до ку мент Уне ска препо р у ч у ј у вл а д а м а ч л а н и ц а м а Уј е д и њ е н и х н а ц и ј а. 4 У овом документу попис уметничких подручја укључује: извођачке уметности (плес, драму, музику итд.), књижевност и песништво, занате, диз ајн, д и г и т а л не у ме т но с т и, п ри по в е д а њ е, б а ш т и н у, ви з у е лне у ме тнос т и и филм, медије и фотографију. 4 Превод документа преузет са Интернет локације Центра за драмски одгој, Загреб.

3 У С ме р н и ц а м а с е ис т и ч у че т и ри о с нов на ц и љ а у ме т н и чког о бр аз ов ањ а. Пр ви ц и љ је з а л а г а њ е з а оп ш т е љу д с ко п р а в о на о бр а з ов ањ е и п р ав о на к у л т у р у на о с но в у О п ш т е де к л а р а ц и је о љу д с к и м п р а вим а и Конв е нц ије о правима детета УН. Други циљ је развој индивидуалних способности, пошто привредни развој друштва тражи креативне, иновативне, флекс и би л не и п ри л а г о д љи в е по је д и н це ко ји мо г у д а с е п рил аг оде с в е брж и м п р о ме на м а у с в е т у р а д а. Тр е ћ и ц и љ у ме т н и ч ког о бр а з о в ањ а је поб ољш ањ е ква ли те та обра зо ва ња са све шћу да умет нич ко обра зовање на више нач и на до п ри но с и к в а л и т е т у о бр а з о в а њ а : омо г у ћу је а к т и вно у чењ е, ист иче оп ш т е љу д с ке вр е д но с т и, под с т и че о б л и ко в а њ е ло к а л но п рил аг ођ ен и х настав них пла но ва и про гра ма ко ји су уче ни ци ма мно го за ни мљи ви ји, развија поштовање и сарадњу с локалном заједницом и културом и, коначно, раз ви ја струч но оспо со бље не и мо ти ви са не учи те ље. Четврти циљ је подсти ца ње кул тур не ра зно ли ко сти на осно ву Де кла ра ци је о културној разно - ликости и Конвенције о заштити различитих културних израза (Унеско). У том сми слу, пе да го шки прав ци умет нич ког обра зо вања могу бити засновани на три димензије: проучавање уметничких дела, непосредан сусрет с уметничким делима (концерти, изложбе, књиге, филмови) и учествовање у уметничком стварању. Д и ме н зи ј е у ме т н и ч ког о бр а з о в а њ а, п р е м а т о ме, у к љу ч уј у с т иц ањ е зн ањ а на три раз ли чи та на чи на: у ин тер ак ци ји с умет нич ким објек том или извођењем, са уметником и са учитељем, сопственом уметничком праксом и ис тра жи ва њем и про у ча ва њем. 197 А н а л и з а с и т у а ц и ј е : е в р о п с ке, р е г ио н а л н е и н а ц и о н а л н е и н и ц и ј а т и в е Н а кон до но ше њ а с ме р н и ц а Уне с к а, н а е вр оп с ком и р ег ион а лном н ив оу по к р е н у т ј е в е л и к и бр ој и н и ц и ј а т и в а у о бл а с т и у ме т н и чког о бр аз ов ањ а. Не ке од њих од но се се на драм ске умет но сти ко је у фор мал ном си сте му о бр а з о в а њ а че с т о н и с у з а с т у п љ е не к а о н а с т а в н и п р е дме т, з а р а зл ик у од ликовних и музичких уметности које су у правилу обухваћене наставним планом и програмом. Тако се у Србији и земљама у региону, драмска педагогија у највећој мери примењује као практичан метод рада с децом у п р е д ш кол с к и м ус т а но в а м а у з а ви с но с т и од с т р у ч не о с пос обљ енос т и и мотивације васпитача. У основним и средњим школама постоје предмети ликовна култура и музичка култура, док су драмске уметности претеж но з а с т у п љ е не к а о в а н н а с т а в не а к т и в но с т и, у ок ви р у д р а мс к и х с е кц иј а, по с е т ом по з о ри ш н и м п р е д с т а в а м а и д р у г и м в а н н а с т а вн и м п р ог р ам им а у шко ли и ван шко ле.

4 Д а би с е по д и г л а с в е с т о зн а ч а ј у у ме т но с т и, по с е б но д р а мс к и х у ме тнос т и у обра зо ва њу, ор га ни зу ју се на уч не и струч не кон фе ренци је, покре ћу про - јек ти, из да ју пу бли ка ци је, ства ра ју но ви сту диј ски про грами и репрограм и р а ј у по с т о ј е ћ и. 198 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Ме ђу број ним ини ци ја ти ва ма мо гу се из дво ји ти кон ференци је организ о в а не с ц и љ е м д а с е а н а л и зи р а по с т о ј е ћ а с и т у а ц и ј а и р а змене зн ањ а и искуства у области уметничке, а посебно драмске педагогије (17. конгрес Образовна драма, Аустрија, 2009, Уметничка педагогија у образовном систе му Швед ске и Ср би је, Бе о град 2009, Драм ски од гој, Мо стар, БиХ 2010). Зн а ч ај н и с у т а ко ђ е и п р о ј е к т и ко ји по д р ж а в а ј у р а з в ој к р еа т и внос т и и о бр а з о в а њ а у о бл а с т и у ме т но с т и и к у л т у р е (Ф и н с к а : п а р тне рс т в о више шко ла, удру же ња умет ни ка и са ве за глу ма ца, мре жа са рад ње за обра зо - в а њ е о к у л т у р ној б а ш т и н и). Њи м а с е п ри д р у ж у ј е и и з д ав ачк а а кт и вно с т и ш т а м п а њ е к њи г а и ч а с о п и с а (Х р в ат с к а : Играм се, а учим драм ски поступци у разредној настави, Не рас пра вљај играј, при руч ник фо рум каза ли шта, Драмски одгој, гла си ло Хр ват ског Цен тра за драм ски од гој и др.), што подстиче развој уметничке и драмске педагогије (Учитељски факултет у Бе о гра ду ор га ни зу је струч ну по се ту Швед ској, ус поставља се сарадња Хр ват ског цен тра за драм ски од гој и Цен тра за драм ски од гој Бо сне и Х е р це г о ви не, ор г а н и з у ј у с е м и н а ри и д р у г е а к т и в но с т и) и т д. О ви м и н и ц и ј а т и в а м а ко ј е с е р а з ви ј а ј у у н у т а р и и з в а н ф орм а лног с ис т ем а обра зо ва ња, Ср би ја се при дру жи ла ка да је на Бе о град ском интернацио - нал ном те а тар ском фе сти ва лу (БИ ТЕФ) по кре нут по се бан драмско -педагошки програм Битеф-полифонија, у оквиру којег је одржан и округли сто Но в е у л о г е п о з о р и ш т а з а н ов е г ен е рац ије (Бе о град, 2009). По ред то га, у Београду постоји велики број других пројеката јавног и цивилног сектора у оквиру Дечјег културног центра, Центра за позоришна истраживања, Кул тур ног цен тра Рекс и др. С друге стране, у формалном образовном систему у Србији (предшколско, основно, средње и високошколско образовање) драмске уметности су неједнако заступљене. У основним школама драмско стваралаштво није наставни предмет већ, у различитим облицима, део ваннаставних акт и в но с т и. По р е д д р а м с к и х с е к ц и ј а и ор г а н и з о в а н и х пос ет а по з ориш н и м представама, у оквиру програма Школа против насиља одржавају се форум те а три ко ји драм ске тех ни ке ко ри сте у пре вен ци ји на си ља и ре ша вању социјалних конфликата. Када су у питању студијски програми у оквиру формалног система вис о ко ш кол с ког о бр а з о в а њ а, н а Б а л к а н у по с т о ји с а мо ј е д а н ф ак у л т е т ко ји

5 р а з ви ј а с т у д и ј с к и п р о г р а м д р а м с ке пе д а г о г и ј е Ф а к у л т е т х ум ан ис т и чк и х на у ка Џе мал Би је дић у Мо ста ру. На од се ку драм ских умет но сти тог факултета одржава се студиј драмске педагогије. 5 За разлику од Босне и Херцеговине, у Србији, а ни у суседним земљама у р е г и о н у, д р а м с к а пе д а г о г и ја н и је з а с т у п љ е на н и к а о п р е дме т с т уд и јс ког програма, нити као самостални наставни предмет у склопу других студијских програма. Поред средњих уметничких школа (балетска, музичка и др.) и факултета (драмских, музичких и примењених уметности), драмско ства ра ла штво се про у ча ва на по је ди ним ви со ким шко лама. То су првенстве но пе да го шке шко ле за обра зо ва ње вас пи та ча и учи теља, али и факулт е т и ко ји н у де с пе ц и ја л и с т и ч ке с т у д и је у о бл а с т и д р а м с ке у ме тнос т и. Та ко на при мер, основ не ака дем ске сту ди је пе да го ги је Филозофског фак у л т е т а Ун и в е р зи т е т а у Н и ш у у к љу ч у ј у и з б ор н и п р е дме т Ра зв ој г ов ор а и стваралаштва деце предшколског узраста, а студијски план и програм ви со ких шко ла стру ков них сту ди ја за обра зо ва ње васпитача деце предшколског узраста (у Новом Саду, Крушевцу и др.) укључује Културу гов о р а, Де ч ј а и г р а и с т в а р а л а ш т в о, В о к а л но и н с т р у ме н т а лн а н ас т ав а, к а о основ не пред ме те, и ве ли ки број из бор них пред ме та ко ји се односе на култу ру и умет ност, као што су: Сцен ска умет ност или драм ска ра ди о ни ца, Лут кар ство, Мул ти ме ди јал ни си сте ми, Ме диј ска кул ту ра, Ин фор ма ци о- но -ко му ни ка ци о не тех но ло ги је, Ди дак тич ко -игров на средства и др. Ме - т о д и к а н а с т а в е д р а м с ке у ме т но с т и т а ко ђ е н и је з а с т у п љ ен а к а о п р е дме т, док су методике музичког, ликовног и физичког васпитања основни, тј. обавезни тип предмета. 199 С д р у г е с т р а не, н а Ф а к у л т е т у д р а м с к и х у ме т но с т и ј е д иној с пец иј ал из о - ва ној ви со ко школ ској уста но ви по све ће ној сту ди ја ма драмских уметно - с т и не по с т о ји п р о г р а м д р а м с ке пе д а г о г и ј е ко ји омо г ућ ав а с т иц ањ е зн а- ња за по тре бе на ста ве у основ ним и сред њим шко ла ма ко ја, по ред зна ња о д р а м с к и м у ме т но с т и м а, под р а з у ме в а ј у и зн а њ а и з о бл ас т и пед аг ог иј е, ди дак ти ке, ме то ди ке на ста ве итд. По р е д ови х ви с о ко ш кол с к и х ус т а но в а, н а Ф а к у л т е т у пол ит и чк и х н аук а у Бе о гра ду су то ком школ ске 2004 /05. го ди не ор га ни зо ване специјалистичке с т у д и ј е Упо т р е б а по з о ри ш н и х т е х н и к а к а о пс и хо с о ц иј а лн а под рш к а у р а д у с а м а р г и н а л и з о в а н и м г р у п а м а, ко ј е с у с т у д е н т и м а и д ип лом ир ан и м струч ња ци ма у обла сти ху ма ни стич ких на у ка ну ди ле систематичну еду- 5 В иш е о о в о м к у рс у в ид ет и н а и нт е рн е т л о к ац и ј и Ф а к у л т е т а п о л и т и ч к и х н а у к а, Б е о г р а д, н а в е д е н о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер ат ур е

6 к а ц и ј у у п ри ме н и по з о ри ш н и х т е х н и к а у т р е т м а н у ко рис н ик а у с ис т ем у со ци јал не за шти те. Овај курс је био на ме њен сту ден ти ма за вршних го дина и ди пло ми ра ним струч ним са рад ни ци ма у обла сти со ци јал не за штит е, с о ц и ј а л н и м р а д н и ц и м а, пе д а г о зи м а, д е ф е к т о ло зи м а, с о ц иоло зим а и с т у д е н т и м а а к а д е м и ј а у ме т но с т и, с ц и љ е м д а с е р а з ви ј е фле кс и би лн и и кре а тив ни при ступ струч них рад ни ка у ра ду с мар ги на ли зо ва ним друштвеним групама у решавању њихових писхосоцијалних проблема и конфли ка та у за јед ни ци. 6 Та ко ви д и мо д а с у д р а м с ке у ме т но с т и н ај ви ше р а з ви ј е не к а о пе д аг ош ко сред ство пре вен ци је кон фли ка та и ре ша ва ња пси хо - соци јалних про бле - ма посебних друштвених група, а не као студијски програм који образује учи те ље и на став ни ке за по тре бе на ста ве ко јом су об у хваћени сви ученици основ них и сред њих шко ла. Уче ње о умет но сти и за умет ност 200 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Систем формалног, тј. експлицитног уметничког образовања у основним и средњим школама познаје три различита облика учења, и то: о уметности, по мо ћу умет но сти и за умет ност. У си сте му уче ња о умет но сти, она се про у ча ва у окви ру на став них пред ме та као што су је зик (срп ски и матерњи), музичка култура, ликовна култура и други (домаћинство, информатика); у систему учења помоћу уметности она се користи као метод уче ња и на чин про ду бљи ва ња раз у ме ва ња раз ли чи тих предме та об ухваће них на став ним про гра мом; у уче њу за умет ност ко ји је раз ви јен у основним и сред њим умет нич ким шко ла ма и фа кул те ти ма уче ни ци и сту дент и о б у ч а в а ј у с е з а у ме т н и ч ко с т в а р а л а ш т в о. У овом делу рада биће анализиран садржај програма и стандарда у наста ви срп ског је зи ка и кљи жев но сти, пред ме та ко ји се про у ча ва у свим основ ним и сред њим шко ла ма оп штег ти па. Циљ ове ана ли зе је да илус т р у ј е р а з л и ч и т е мо г у ћ но с т и ко ј е ов ај п р е д ме т п р у ж а и може д а п р уж и уче њу о умет но сти и уче њу по мо ћу умет ности. Има ју ћи у ви ду број школ а и у че н и к а ко ји т о ком ш ко ло в а њ а у че ов ај п р е д ме т, њ ег о в е мог у ћнос т и уче ња о умет но сти и уче ња пре ко умет но сти су знат но ве ће не го мо гућности других предмета, због чега је и одабран за анализу. Истовремено, због мул ти кул тур не струк ту ре дру штва, по сто ји и ве ли ки број пред ме та ко ји п р о у ч а в а ј у м а т е р њ е ј е зи ке н а ц и о н а л н и х м а њи н а и е тн и чк и х г р уп а, у 6 В иш е о о в о м к у рс у в ид ет и н а и нт е рн е т л ок ац иј и Ф а к у л т е т а п о л и т и ч к и х н а у к а, Б е о г р а д, н а в е д е н о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер ат ур е

7 ок ви р у ко ји х т а ко ђ е по с т о ј е в е л и ке мо г у ћ но с т и з а п ри мен у у чењ а о у ме т- ности и учења помоћу уметности. Језик (српски и матерњи) у наставним плановима и програмима основног и сред њег обра зо ва ња у Ср би ји је за се бан пред мет ко ји по свом садржају мо же при па да ти гру пи умет нич ких пред ме та ако се књи жев ност разу ме као под руч је умет нич ког ства ра ла штва. На тај на чин схва ћен као у ме т но с т ов ај п р е д ме т и н т е г ри ше р а з л и ч и т е у ме т н и чке д ис ц ип л ине и због то га зах те ва ин те гра тив ни и ин тер ди сци пли нар ни при ступ. Основ на претпоставка за овакав приступ јесте да се језик и књижевност разумеј у п р е с в е г а к а о с р е д с т в о к р е а т и в ног и з р а ж а в а њ а и ком ун ик ац иј е међ у љу д и м а, а не с а мо к а о н а с ле ђ е н а т е ко ви н а и з п р о ш ло с т и кој у ј е пот р е бно упознати, поштовати и чувати, али која нема практичну употребну вредност у савременом животу. Међутим, у наставном плану и програму за српски језик и књижевност то уметничко подручје третира се управо као баштина; у предлогу програма за осми раз ред основ не шко ле де фи ни сан је циљ на ста ве срп ског је зи ка: д а у че н и ц и овл а д а ј у о с нов н и м з а ко н и т о с т и м а с рп с ког к њиже вног ј език а на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, дожив е и о с по с о б е с е д а т у м а че од а бр а н а к њи же в н а д е л а, по з ориш н а, фи л мс к а и друга уметничка остварења из српске и светске баштине. Проблем оваквог ту ма че ња књи жев но сти као ба шти не је што су са времени књижевници и драмски писци чија су дела заступљена у наставном програму овог п р е д ме т а ( До бри ц а Ћо с и ћ, М и ло р а д Па ви ћ, М а т и ј а Б е ћкови ћ, Душ а н Ко - ва че вић и др.) са вре ме ни ци, те њи хо ва де ла ни су створена у прошло - сти, дакле, не припадају књижевној баштини, већ савременом књижевном с т в а р а л а ш т в у. Пр е м а д е фи н и ц и ј а м а 7 две нај зна чај ни је ме ђу на род не ор г а н и з а ц и ј е ко ј е д е л у ј у у о бл а с т и з а ш т и т е к у л т у р не б аш т ине : Унес к а 8 и ИКО МОС-а 9, ба шти на је исто риј ска ка те го ри ја, те у обла сти књи ге и књи Де ф ин иц иј е п р еуз ет е и з д ок ум е нт а D efin it ion s o f c u l t u r a l h e r i t a g e r e fe r e n c i e s t o d o c u m e nt s i n h i s t o r y ; д ок ум е н т п р еуз е т с а и нт е рн е т л ок ац и ј е ht t p : //c i f. i c o m o s. o r g / He r i t a g e % 2 0 d e fi ni tions.pdf 8 Ори ги нал ни текст де фи ни ци је Уне ска (UNE SCO) гла си: en ti re cor pus of ma te rial signs - either ar ti stic or symbo lic han ded on by the past to each cul tu re and, the re fo re, to the who le of hu man kind. As a con sti tu ent part of the affir ma tion and en ric hment of cul tu ral iden ti ti es, as a le gacy be lon ging to all hu man kind, the cul tu ral he ri ta ge gi ves each par ti cu lar pla ce its re cog niza ble fe a tu res and is the sto re ho u se of hu man ex pe ri en ce. The preservation and the presentation of the cul tu ral he ri ta ge are the re fo re a cor ner-sto ne of any cul tu ral po licy (UNE SCO has de fi ned cul tu ral he ri ta ge in its Draft Me di um Term Plan , UNE SCO, 25 C/4, 1989, стр. 57). 9 Ори ги нал ни текст де фи ни ци је ИКО МОС-а, Ка на да, гла си: combined creations and products of na tu re and of man, in the ir en ti rety, that ma ke up the en vi ron ment in which we li ve in spa ce and ti me. He ri ta ge is a re a lity, a pos ses sion of the com mu nity, and a rich i nh er it a nc e that may be pas-

8 жевности представља књижевно наслеђе, тј. књижевна дела створена у прошлости, а овде се ради о савременом књижевном стваралаштву. Ни по з о ри ш н а, фи л м с к а и д р у г а д е л а не мо р а ј у н у ж но п рип ад ат и б аш т ин и, већ могу бити и савремена уметничка остварења. На тај начин ученици не могу правилно да разумеју појам баштине што представља један од за да та ка срп ског је зи ка де фи ни сан као: раз ви ја ње по штовања према култур ној ба шти ни и по тре бе да се она не гу је и уна пре ђу је. У том сми слу, пос т о ји од р е ђ е н а в е р о в ат но ћ а д а с е ов д е по ј а м б а ш т и н а р а з уме к а о н ас ле дно до бро, тј. као вред ност ко ја се на сле ђу је и пре но си с генера ције на гене - рацију, али у том смислу наслеђена вредност и вредност која се наслеђује не м а ј у ис т о в е т но зн а че њ е, т е с е че ш ће ко ри с т и и з р а з к у лт у рн и к ап ит а л. То ука зу је на чи ње ни цу да се по јам ба шти на не упо тре бља ва у скла ду са својим основним значењем наслеђене вредности створене у прошлости. 202 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА С друге стране, језик и књижевност као наставни предмети, поред учења о умет но сти, мо гу да укљу че и раз ли чи те ме то де обра зовања уз по - моћ уметности. Ове методе користе разна подручја уметности као медиј проучавања књижевног језика и као начин продубљивања разумевања тог п р е д ме т а. При ме р з а т о ј е у по т р е б а д р а м с ког и з р а з а з а п р оу ч а в а њ е ј е зик а ко ји н а с т о ји д а кон т е к с т у а л и з у ј е т е о ри ј у п р а к т и ч ном п рименом р а зл ич и- тих врста уметности. На тај начин језик као наставни предмет може допринети проучавању других предмета, о чему говоре и приручници за разредну и предметн у н а с т а в у у о с нов н и м ш ко л а м а ко ј е по с ле д њи х г о д и н а и зд а ј е Це н т а р з а драмски одгој у Хрватској, у оквиру библиотеке драмског одгоја. Они сис т е м а т и ч но и з л а ж у п ри ме н у д р а м с к и х ме т о д а у н а с т а ви х рв атс ког ј език а у вишим разредима основне школе (Замисли, доживи, изрази, Играм се, а учим драм ски по ступ ци у раз ред ној на ста ви и дру ги) 10. Међутим, овакви и слич ни при руч ни ци још ни су при ре ђе ни за штам пу у Ср би ји, иако је јед а н од бр ој н и х опе р а т и в н и х ц и љ е в а н а с т а в е с рп с ког ј е зик а з а о с м и р а з р е д основне школе подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и с це н с ко с т в а р а л а ш т в о. sed on, which in vi tes our re cog ni tion and our par ti ci pa tion (ICO MOS Qu e bec As so ci a tion for the In ter pre ta tion of the Na ti o nal He ri ta ge, Com mit tee on Ter mi no logy, July 1980). 10 В иш е о б ибл и от ец и д р а мс ко г о дг ој а в ид ет и н а И нт е р н е т л о к а ц и ј и Це н т р а з а д р а м с к и о д г о ј, Х р в а т с к а, н ав ед ен о ј у л ис т и д ок ум ен ат а и з а л ит ер а т у р е.

9 Мо г у ћ а с т р ат е ш к а р е ш е њ а Теорија културних модела (Немањић, 1974) препознаје школу као значај а н ф а к т ор ф ор м и р а њ а к у л т у р н и х по т р е б а, н а ви к а и и нт ер ес ов ањ а помо - ћу ко ји х чо в е к р а з ви ј а с в о ј у л и ч но с т т а ко д а а к т и в но д ел уј е, п р ои зв од и, ства ра но ве ма те ри јал не и ду хов не вред но сти, ужи ва у постојећим, ко - м у н и ц и р а ( Др а г и ће ви ћ-ше ш и ћ / Ст ој ко ви ћ, : 16). Пош т о оне з авис е од обра зо ва ња, као и од дру гих кул тур них, со ци јал них и ма те ри јал них ф а к т о р а, по т р е б но ј е д а по с т о ји ф у н к ц и о н а л н а по в е з ано с т о бр аз овне и к у л т у р не по л и т и ке. О в о по в е зи в а њ е под р а з у ме в а ме ђ ур ес орн у с ар а дњу актера практичних јавних образовних и културних политика и успоста вља ње ду го роч ног стра те шког парт нер ства, не са мо да би се мла ди у у ме т н и ч к и м ш ко л а м а и ф а к у л т е т и м а ш ко ло в а л и д а по с т ан у у ме тн иц и (з а умет ност), већ и да би се уче њем о умет но сти и по сред ством умет но сти активно подстакли на развој креативности која је неопходна за укључивање у друштвени, економски и културни живот заједнице. Да ово није само циљ културне, већ и образовне политике, показује сврха с а вр е ме ног п р о г р а м а о бр а з о в а њ а у Ср би ји ко ј а, по р е д р а зл ич ит и х о бл ик а писмености неопходних за живот, укључује и уметничку и културну писме ност, 11 знања, вештине, ставове и вредности које оспособљавају учени ка да успе шно за до во ља ва соп стве не по тре бе и ин тересе, развија сопствену личност и потенцијале, поштује друге особе и њихов идентитет, потребе и интересе, уз активно и одговорно учешће у економском, друштвеном и културном животу и доприноси демократском, економском и културном развоју друштва. 203 Д а би с е т а ко д е ф и н и с а н а с в р х а о бр а з о в а њ а мо г л а о с т в арит и, пот р е бно је да се у обра зо ва ње укљу че кул тур не ко ли ко и ци ви лизацијске вредно - с т и. А ко ј е к у л т у р а г е не ри ч к а, а ц и ви л и з а ц и ј а оно ш т о с е може г енер ал и- зо ва ти и ако се кул ту ра раз ви ја вра ћа њем из во ри ма и вер но шћу сво јим осо бе ним прин ци пи ма, а ци ви ли за ци ја ску пља њем сво јих до стиг ну ћа (Мо р е н, 19 89), он д а ј е т р а д и ц и о н а л н и с и с т е м о бр а з о в ањ а у н ајв ећој мери д о но с ио ц и ви л и з а ц и ј с ке в р е д но с т и ко ј е с е мо г у г е не р а л из ов ат и у с м ис л у стицања знања које је универзално, а знатно мање културне вредности ко је би, као ге не рич ке, ства ра ле но ве кул тур не вред но сти и до при но силе д а љ е м р а з в о ј у к р е а т и в но с т и ко л и ко и д и н а м и з о в а њу и р азнол икос т и 11 Ова сврха дефинисана је у наставном програму за осми разред основног васпитања и образо ва ња као Квалитетно образовање и васпитање, ко је омо гу ћа ва сти ца ње је зич ке, ма те ма - тич ке, на уч не, умет нич ке, кул тур не, здрав стве не, еко ло шке и ин фор ма тич ке пи сме но сти, нео п ход не за жи вот у са вре ме ном и сло же ном дру штву.

10 204 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА кул тур ног жи во та. Ово пре све га, ве ли ким бро јем ди хо то ми ја на осно ву ко ји х с у би ле в о ђ е не п р а к т и ч не к у л т у р не и о бр а з ов не пол ит ике, а међ у њи ма, по ред на ве де не ди хо то ми је кул ту ра-ци ви ли за ци ја, биле су и вредно сти ко је су се ме ђу соб но ис кљу чи ва ле иако је тре ба ло да бу ду ком плементарне, као: традиционално модерно, локално глобално, село град, по себ но оп ште и мно ге дру ге (Ђу кић Дој чи но вић: 1999). Свр ха та квог тра ди ци о нал ног обра зов ног си сте ма би ла је ши ре ње уни вер зал них просве ти тељ ских вред но сти до ступ но шћу обра зо ва ња, исто као што је сврха тра ди ци о нал ног кул тур ног си сте ма би ла ши ре ње елит них вред но сти д о с т у п но ш ћу к у л т у р е с ви м г р а ђ а н и м а н а т е ри т о ри ји д рж ав е. З б ог т ог а с е ме т о д о м а н а ло г и ј е мо же у оч и т и с л и ч но с т и з ме ђ у мо д ел а д елов ањ а у обра зо ва њу и де ло ва ња у кул ту ри. Ако је у обла сти кул ту ре био раз ви јен мо дел де ло ва ња у те о ри ји ме наџ мен та по знат као кул турни дифузионизам чије су карактеристике биле репрезентативност и традиционалност, а кон цепт де ло ва ња елит на кул ту ра, а кључ ни ак те ри јав не уста но ве (Дра ги ће вић-ше шић / Дра го је вић, 2005: 20), мо гли би смо за кљу чи ти да ј е у о бл а с т и о бр а з о в а њ а т а ко ђ е био р а з ви ј е н мо д е л д и ф уз ион и з м а, ко ји ј е и м а о не с а мо с л и ч не к а р а к т е ри с т и ке и кон це п т д е ло в ањ а нег о и с л и чне а кт ер е. С л и ч но с т с е ог ле д а л а у т о ме ш т о с у к љу ч н и а кт ериов огмод е л а би ле јав не уста но ве, у обла сти кул ту ре: по зо ри шта, му зе ји и дру ге, а у обла сти обра зо ва ња шко ле. Ка да, ме ђу тим, дру штво же ли кре а тив не љу де и раз вој ин ди ви ду ал них спо соб но сти, као што дру штво же ли да нас, он да то под ра зу ме ва друг а ч и ј и м о д е л д е л о в а њ а. Та к а в м о д е л д е л о в а њ а у к у л т у р и с а ф ок ус о м н а кре а тив ном ак тив ном уче шћу у кул тур ном жи во ту, у те о ри ји ме наџ мента у кул ту ри по знат као кул тур ни функ ци о на ли зам. Њего ве ка ракте ри сти ке су ин вен тив ност, ди на мич ност, дис пер зив ност и пар ти цип а ц и ј а, а ко н ц е п т д е л о в а њ а п л у р а л и з а м п а р а л е л н и х к у л т у рн и х м од ел а и и н т е р с е к т о р с к а с а р а д њ а ко ј а м о ж е б и т и о с т в а р е н а с ам о с ар а д њ о м кључ них ак те ра у сва три сек то ра дру штва: јав ном, при ват ном и не влади ном (Дра ги ће вић-ше шић / Дра го је вић, 2005: 20). Ако и на овај мо дел п р и м е н и м о а н а л о г и ј у и з м е ђ у о б р а з о в а њ а и к у л т у р е, м ож ем о з ак ључ и т и д а с а в р е м е н и с и с т е м о б р а з о в а њ а, у к љу ч у ј у ћ и и у м е т н и чко о б р аз о в а њ е, п од р а з у м е в а н о в е н а ч и н е д е л о в а њ а ко ј и с е м о г у о с т в ар и т и п р им ен о м ин тер сек тор ске са рад ње. Та ква са рад ња под ра зу ме ва стра тегију парт - нер ства, тј. ме ђу ре сор не, ме ђу вла ди не, ме ђу сек тор ске и ме ђу ми ни старс к е с а р а д њ е с в и х з а и н т е р е с о в а н и х а к т е р а у о бл а с т и о б р а з ов ањ а, н а ук е и кул ту ре. Смер ни це о умет нич ком обра зо ва њу до не те на кон фе рен цији Облико - ва ње ства ра лач ких мо гућ но сти за 21. век (UNE SCO, Ли са бон го ди-

11 не) 12 ко је тре ба да пред ста вља ју основ не прин ци пе и на че ла обра зов не и к у л т у р не по л и т и ке з е м а љ а ч л а н и ц а У ј е д и њ е н и х н а ц и ј а, у п р ав о п р е дл аж у стра те ги ју по ве зи ва ња, као јед ну од две основ не стра тегије које омогућава ју оства ре ње ци ље ва и при сту па умет нич ком обра зовању. Прва страте ги ја се од но си на раз вој људ ских ре сур са и ства ра ње усло ва за до дат но умет нич ко обра зо ва ње за умет ни ке и учи те ље што је и основ ни не до статак обра зов ног си сте ма у Ср би ји, а дру га на под сти ца ње парт нер ство кроз ства ра лач ку са рад њу др жав не упра ве на свим ни во и ма (град ски, оп штински, по кра јин ски и ре пу блич ки), умет нич ких и пе да го шких шко ла и устано в а, д р у ш т в е н и х и не вл а д и н и х ор г а н и з а ц и ј а и д р у г и х з аи нт ер ес ов ан и х а к т е р а ко ј е т а ко ђ е н и ј е ус по с т а в љ е но. При том, Смер ни це раз ли ку ју два глав на при сту па уметничком образо - в а њу ко ји с е до п у њу ј у. Пр ви п ри с т у п под р а з у ме в а з а с е б а н п р е дме т, Уме т- ност, ко ји ин те гри ше све умет нич ке ди сци пли не и зах те ва ин те гра тив ни и и н т е р д и с ц и п л и н а р н и п ри с т у п. Др у г и п ри с т у п с е од нос и н а о бр аз ов ањ е кроз умет ност, тј. на ме тод обра зо ва ња и вас пи та ња који преко уметно - с т и у к љу ч у ј е к у л т у р не и у ме т н и ч ке д и ме н зи ј е г р а д и в а у п р оуч ав ањ е с ви х предмета. Овакав приступ стицању знања користи разна подручја уметности као медиј проучавања свих предмета и као начин продубљивања разумевања тих предмета. Пример за то је употреба драмског израза или му зи ке за про у ча ва ње је зи ка итд. Ова кав при ступ сти ца њу зна ња пре ко у ме т но с т и н а с т о ји д а кон т е к с т у а л и з у ј е т е о ри ј у к р о з п р а кт и чн у п римен у р а з л и ч и т и х вр с т а у ме т но с т и. 205 Да би био ефективан, овај интердисциплинарни приступ захтева промене у ме то да ма про у ча ва ња, као и у обра зо ва њу учи те ља. То се, пре све га, односи на драмску педагогију у учитељским школама, тј. драмску уметност као пе да го шко сред ство, по што су за раз ли ку од драм ске умет но сти, музи ч к а и л и ков н а у ме т но с т под ј е д н а ко з а с т у п љ е не и у о бр аз ов ању у ч ит ељ а, и у обра зо ва њу де це. У том смислу је потребно подстицати истраживања о развоју драмске педа го ги је у све ту, на ро чи то у ре ги о ну Бал ка на, где већ Хр ват ска и Бо сна и Х е р це г о ви н а и м а ј у од р е ђ е не р е з у л т а т е. О в д е с е м и с л и н а р а зв ој некол ико по с т о ј е ћ и х п р а в а ц а д р а м с ке пе д а г о г и ј е ме ђ у ко ји м а ј е, п р е с в ег а, г лед ањ е на драм ски ме диј као ме то ду уче ња би ло ко јег пред ме та. Овај ме тод разви ј е н у а н г ло с а к с он с кој пе д а г о г и ји ко ји з а с т у п а ј у Bryan Way (1967), Do- 12 И н т ег р а лн и п р ев ед ен и т е к с т д о к ум е нт а в ид ет и н а н а в е д е н о ј И н т е р н е т л о к а ц и ј и Це н т р а з а драм ски од гој, За греб.

12 rothy Heatcote и Bolton, Gavin (1984), није довољно познат нити примењен у Србији, 13 за разлику од модела познатог као позориште за друштвену промену Аугуста Боала који је врло популаран јер форум театар користи као трибину на којој се могу расправити и решити друштвени проблеми, на че му је за сно ван и ван на став ни про грам Шко ла без на си ља. Ова и друга проучавања могла би допринети даљем развоју драмске педа го ги је и ме то ди ке драм ског вас пи та ња и обра зо ва ња у Србији, схваће - не као интердисциплинарне научне и уметничке области неопходне за остваривање наставе у основним и средњим школама. 206 По што је по треб но да се у раз вој ове на уч не и умет нич ке обла сти укљу че различите научне и уметничке дисциплине, као што су педагогија, психоло г и ј а, с о ц и о ло г и ј а, к у л т у р о ло г и ј а, д р а м а т у р г и ј а, р е ж иј а, г л ум а и д р уг е, повезивање академске заједнице и стручне јавности (истраживачке, уметничке, образовне, научне) у јавном, приватном и невладином сектору у вел и кој би ме ри до п ри не ло не с а мо п р о у ч а в а њу в е ћ и с т в ар ању т еори јс к и х и п р а к т и ч н и х мо д е л а д р а м с ке пе д а г о г и ј е ко ји би мо г л и бит и п римењ ен и у образовном систему у Србији. ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА То, п р е с в е г а, под р а з у ме в а по в е зи в а њ е по с т о ј е ћ и х з а и н т ер ес ов ан и х а кт е - ра ко ји у ве ћој или ма њој ме ри де лу ју у јав ном, при ват ном и не вла ди ном с е к т о р у у Ср би ји. О н и с у до с а д а би л и г р у п и с а н и у р е с о рим а о бр аз ов ањ а, н а у ке и к у л т у р е ко ји н и с у р а з ви л и ме х а н и зме и п р о це д ур е међ ур ес орне са рад ње. Ова стра те ги ја би та ко ђе под ста кла по ве зи вање бројних висо - ко ш кол с к и х о бр а з ов н и х ус т а но в а (у ч и т е љ с к и и д р у г и ф ак у лт ет и) кој е школују наставнике и стручне сараднике за рад у основним и средњим шко ла ма и струч них дру шта ва (Са вез учи те ља Ср би је, дру штва учи те ља, Са вез удру же ња драм ских умет ни ка и дру га удру же ња) са научноистраж и в ач к и м ус т а но в а м а ко ј а с п р о в о д е ис т р а ж и в а њ а у о бл ас т и пед аг ог иј е, психологије, драмских уметности, књижевности и других научних области ре ле вант них за по ли ти ку умет нич ког обра зо ва ња (Институт за психологију, Педагошки институт, Институт за књижевност, Институт за по з о ри ш т е, фи л м, р а д ио и т е ле ви зи ј у Ф а к у л т е т а д р а м с к и х у ме тнос т и у Б е о г р а д у и д р у г е). По р е д ови х по т е н ц и ј а л н и х а к т е р а ко ји д ел уј у у о бл ас т и о бр а з о в а њ а и н а у ке, п а р т не р с т в о з а с т р а т е ш ко п л а н ир ањ е у ме тн и чког о бр а з о в а њ а т р е б а д а у к љу ч и и бр ој не з а и н т е р е с о в а не а кт ер е који д ел уј у у обла сти кул ту ре и умет но сти. То су фе сти вал ски од бо ри (БИТЕФ, Стери- 13 Више о драмском медију као методу учења видети на Ин тер нет ло ка ци ји http : // www. fre e es - says.cc/db/49/toi185.shtml

13 јино позорје, ТИБА, Звездариште и др., посебно програм Битеф полифон и ј а), ј а в не ус т а но в е, ме ђ у ко ји м а по с е б но по з о ри ш т а (поз ориш т а з а д ец у, луткарска позоришта и др.) и културни центри (Дечји културни центар у Београду, Културни центар у Крушевцу...), драмске школе (ДАДОВ, школа глу ме Ба те Ми ла ди но ви ћа...), ста ле шка удру же ња (Са вез драмских уметни ка Ср би је...), не вла ди не ор га ни за ци је (Цен тар за по зоришна истражива ња АПс-арт, Гру па Мост...), као и по је дин ци јав не лич но сти ко је су дале највећи допринос развоју драмске уметности за децу и младе (Љубица Ри стић Бе љан ски и др.) и све струч ња ке ко ји су сте кли спе ци ја ли стич ка знања у области драмске педагогије. 14 И ко н ач но, с т р а т е г и ј а по в е зи в а њ а под р а з у ме в а с и н х р о н из ов ано д елов ањ е р а з л и ч и т и х р е с ор н и х ор г а н а у п р а в е у Ср би ји ко ји д е л уј у н а р а зл ич ит и м нивоима (општина, град, покрајина, република), и то у оквиру различитих државних ресора (образовања, науке и културе, младих итд.). То укључује и ме ђу ми ни стар ску (из ме ђу раз ли чи тих ре сор них ми нистарстава и међуми ни стар ских вла ди них те ла), и ме ђу вла ди ну са рад њу (између министар - ста ва и по кра јин ских, град ских и оп штин ских се кре таријата и тела ло - к а л не с а мо у п р а в е), к а ко би с т р а т е г и ј а с а вр е ме ног у ме т н и чког о бр аз ов ањ а мо г л а би т и до не т а з а у к у п н у т е ри т о ри ј у д р ж а в е и и м п леме нт ир ан а у с ви м градовима и општинама у Србији. Л и т е р а т у р а 207 Ви гот ски, Л. (1983) Ми шље ње и го вор, Нолит, Београд. Др а г и ће ви ћ-ше ш и ћ, М. / Др а г о ј е ви ћ, С. (2 0 05) Менаџмент уметности у турбулентним околностима, Клио, Бе о град. Ђу к и ћ-дој ч и но ви ћ, В. (19 9 9) Д и хо т о м и ј е к у л т у р не по л ит ике, Зборник ра до в а Фа к у л т е т а д ра м с к и х у м е тн о с ти, број 3, , Бе о град. Мо рин, Е. (1989) Ка ко ми сли ти Евро пу, Свје тлост, Са ра је во. Немањић, М. (1974) Кул тур не по тре бе, Вук Караџић, Београд. Не на дић, М. (1997) Но ви дух у обра зо ва њу, Просвета, Београд. Пе ш и к а н, А Ж. (2 0 01) Ф ор м и р а њ е с и с т е м а д р у ш т в е н и х појмов а у основ ној шко ли и њи хов ефе кат на раз вој деч јег ми шље ња, Психологија, 34 (3 4), Бе о град. Пе ши кан, А Ж. (2003) На ста ва и раз вој дру штве них пој мо ва код де це, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд. 14 Више о постојећим активностима наве дених уста но ва и ор га ни за ци ја у обла сти умет ничко г, п о с е бн о д р а мс ко г, о б р аз ов ањ а в ид ет и у д ок у м е н т и м а н а И н т е р н е т л о к а ц и ј а м а н а в е д е - ним у ли сти до ку ме на та на кра ју тек ста.

14 Цве ти ча нин, П. (2007) Кул тур не по тре бе, на ви ке и укус гра ђа на Ср бије и Ма к е до ни је, Од бор за гра ђан ску ини ци ја ти ву, Ниш. Документи 208 ОБРА ЗОВ НА И КУЛ ТУР НА ПО ЛИ ТИ КА: ДРАМСКE УМЕТ НО СТИ У ШКО ЛА МА Е д у к а т и в н и к у р с Упо т р е ба по з о ри ш н и х т е х н и к а к ао пс ихос оц и ја лна по др шка у ра ду са мар ги на ли зо ва ним гру па ма, Фа култет поли тичких на у ка, ges/p_id4/sk_edu_upt.html ( ). Де фи н и ц и ј е пој м а к у л т у р но н а с ле ђ е, И КО МО С, ht t p://c i f.ic omo s. or g / He r i t a ge%2 0 de fi n i t i on s.p d f Програм округлог стола Нове улоге позоришта за нове генерације, Би т е ф по л и ф о н и ј а, ht t p://w w w.bi te f.r s/sr/fe s t i v a l /pro g r am i.php?pid=5 ( ). Програми групе Мост, gra mi.html ( ). Смјер ни це за умет нич ки од гој, Хр ват ски цен тар за драм ски од гој, Студијски програм драмске педагогије, Факултет хуманистичких нау ка у Мо ста ру, n mo.b a /d r a m s k a _ p e d a gog ija.php ( ). Ме ђу на род на те а тар ска кон фе рен ци ја, Цен тар за драм ски од гој Бо сне и Хер це го ви не, e ma gi net.com /sajt /12-me djunarodna-teatar ska-kon fe ren ci ja-dram ski-od goj-u-sko li-sko la-za-zi vot ( ). Програм Театар за живот, Центар за позоришна истраживања, sart.org/in dex.php?id=35 ( ). Пр о г р а м Ш ко л а б е з н а с и љ а, ht t p://w w w.u n i c e f.r s/s kol a-b e z-n asilja. html ( ). Школа глуме, Културни центар Крушевац, viewpage.php?page_id=179 ( ). Шко ла глу ме и го во ра ДА ДОВ, dov.rs/ ( ).

15 EDUCATION AND CULTURAL POLICY: DRA MA TIC ARTS IN SCHO OLS Sum mary The aim of this pa per is to in ve sti ga te the re la ti on ship bet we en edu ca tion and cultural policy in Serbia, concerning diffe rent ap pro ac hes to the arts on the diffe re nt e d u c a t i o n l e ve l s. Th e se cond is sue, in ve sti ga ted in this study, is the ro le of the dra ma tic arts in the edu ca tion system, as well as cur rent and pos si ble forms of re pre sen ta tion of this ar ti stic form in the scho ols in Ser bia. The first part of the pa per analyzes the glo bal con text of arts edu ca tion by means of con tent analysis of gu i de li nes for arts edu ca tion, adop ted on the World Con fe ren ce on Arts Edu ca tion Building Cre a ti ve Ca pa ci ti es for the 21st Century (UNE SCO, Lis bon 2006), which as an offi c i a l d o c u m e nt of U N E SC O i s re com men ded to the go vern ments of the UN mem ber co un tri es. 209 Furt her mo re, the pa per analyzes cur rent si tu a tion by lo o king at the Euro pean, re gi o nal and na ti o nal ini ti a ti ves, which are la un ched on the Euro pean and re gi o nal le vel, fol lo wing the adop tion of the UNE SCO gu i de li nes. The se gu i deli nes are pri ma rily con cer ned with dra ma tic arts, sin ce arts and mu sic are, as a ru le, in clu ded in the edu ca tion plan and pro gram, whe reby dra ma tic arts are not re pre sen ted by a se pa ra te su bject of study. This re fers to the who le co ur sework, as well as to the par ti cu lar pro grams of su bjects such as lan gu a ge and li te ra tu re, which are ena bling le ar ning abo ut arts and le ar ning thro ugh arts. As re gards to this, this part of the pa per analyzes the con tent of edu ca tion plan and pro gram of the pri mary and se con dary cycle of edu ca tion in Ser bia. The con clu sion pro ble ma ti zes the is sue of the re la ti on ship of the edu ca tion and cul tu ral po licy, as well as pos si ble stra te gic so lu ti ons that are ena bling the re a liza tion of the con tem po rary system of arts edu ca tion. The first stra tegy con cerns the de ve lop ment of hu man re so ur ces and cre a tion of con di ti ons for ad di ti o nal arts edu ca tion for ar tists and te ac hers, whi le the se cond stra tegy con cerns stimu la tion of part ner ship thro ugh strategic co o pe ra tion bet we en the sta te ad - mi ni s t ra t i o n d e pa r t m e nt s, a r t s a n d e d uc a t i o n s c h o o l s a n d in s t i t u t i o n s, s o c i a l and non-go vern ment or ga ni za tion, as well as ot her in te re sted sta ke hol ders.