О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1

Transcription

1 Слађана Цукут (Филолошки факултет, Универзитет у Бањој Луци) Научни рад УДК (497.6 Дервента) О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 1 САЖЕТАК У овом раду прика за ни су ме ха ни зми на стан ка не ких жар гон ских је ди ни ца у г ов о р у Де р в е н т е, а с о б з и р о м н а с а к у п љ е н у г р а ђу, н ај в и ш е р и јеч и б ић е у п р ав о о и м е н и ч кој с у ф и к с а ц и ји, т ач н и је, п р о д у к т и в н о с т и и з н а ч е њу п о је д и н и х с у ф и к с а, с н а п о м е н а м а о с е м а н т и ч кој м о т и в а ц и ји п о је д и н и х је д и н и ц а. Гр а ђ а п о к а з у је д а с у у ж а р г о н у м л а д и х Де р в е н ћ а н а з а с т у п љ е н е и и з в е д е н е и н е и з в е д е н е д о м а ћ е и л и с т р а - н е и м е н и ц е, г л а г о л с ке л е к с е м е у в е ћ и н и с л у ч а је в а с т р а н о г с у п о р и је к л а, а д а п т и р а н е д о д а в а њ е м д о м а ћ е г и н ф и н и т и в н о г н а с т а в к а и л и н а с т а в к а н е ко г д р у г о г г л а г о л с ко г о б л и к a, д о к о с т а л е в р с т е р и је ч и н и с у н а р о ч и т о з а с т у п љ е н е. П р и к у п љ е н е л е к с е м е п р и л о же н е с у у в и д у рје ч н и к а, а з н а ч е њ а ко ја с у н а в е д е н а з а с в а к у је д и н и ц у је с у зна че ња ко ја су да ли са ми ин фор ма то ри. К ЉУ Ч Н Е РИ Ј Е Ч И: г о в о р м л а д и х Де р в е н т е, ж а р г о н с к а л е к с и к а, т в о р б е н и м о д е л и, с е м а н т и ч к а м о т и в а ц и ја. 1. Увод Са став ни дио сва ко днев не ко му ни ка ци је мла дих чи ни жар гон ко ји на ста је као ре зулт а т д ру ш т в е ног р а с ло ја в а њ а језик а. Н ајчеш ће с е с у с р е ће у не ф о р м а л н и м си т у а ц и ја м а у г о в о ру м л а ђ е у р б а не по п у л а ц и је, т е је, п р е м а т о ме, р е з у лт а т д јелов ањ а д руш т в ен и х, а не при мар но лин гви стич ких чи ни ла ца (Бу гар ски 1993: 63), бу ду ћи да је де тер мин и с а н д ру ш т в е ном г ру пом ко ја г а ко ри с т и. Ж а р г о н и зм и к а о спе ц и фи ч а н с лој ле к си ке н а с т а ју н ај че ш ће п р ом јеном зн ачењ а ријеч и, до д а в а њ е м с у фи к с а и л и п р е фи к с а н а о снов не ри је ч и ко је мо г у би т и до м а ће и л и с т р а не, т е п р е у зи м а њ е м г о т о ви х ри је ч и и з с т р а н и х је зи к а. Ж а р г о н и зме у гл а в ном к р е и р а ју м л а д и, м а д а и х не ри је т ко п р е у зи м а ју и од р а н и ји х г е не р а ц и ја. Ж а р г он с е од с т а н д а рд ног је зи к а, мо ж д а, н ај ви ше р а з л и к у је по т о ме ш т о је и з р а зи т о д и н а м и ч а н и к р е а т и в а н, ш т о с е г о т о в о у ви је к у по т р е б љ а в а у не фор мал ним си ту а ци ја ма и што је углав ном ка рак те ри сти чан за раз го вор ни стил. При је не го што се при сту пи ана ли зи са ку пље не гра ђе, тре ба ука за ти на пој мов но - - т е р м и но ло ш ке т е ш ко ће с ко ји м а с е ис т р а ж и в а ч и ж а р г он из ам а с ус р ећу п рил иком 1 Овај прилог дио је магистарског рада Говор младих Дервенте, одбрањеног на Филолошком факултету Универзитета у Бањој Луци пред комисијом у саставу проф. др Милан Драгичевић, ментор, проф. др Божо Ћорић, предсједник, и проф. др Биљана Бабић, члан. Циљ ма гистарског рада било је испитивање фонетских, акценатских и морфолошких особина овог говора, док су жаргонизми сакупљени успутно приликом испитивања наведених говорних особина.

2 44 Слађана Цукут по писивања и описивања овог слоја лексике. У пред го во ру Ан дри ће вог Рјеч ни ка жарг о н а на во ди се да се жар го ном на зи ва ју раз не ва ри јан те је зи ка од је зи ка стру ке до је зи ка ули це (Ан дрић 1976: VII). Гра ђа Ан дри ће вог Рје ч н и ка од но си се, ме ђу тим, на је зик ули це и упра во је овај рјеч ник и до при нио то ме да се да нас под жар го ном у ши рој јав но сти, па и у на уч ним кру го ви ма под ра зу ми је ва је зик ули це, а при том се за не ма - ру ју и д и о м и појед ин и х с т ру к а б а н к а р ск и ж а р г он, ком п ју т е рск и ж а рг он, мед иц и нск и жар гон, тј. не фор мал на упо тре ба струч них из ра за у од ре ђе ним про фе си ја ма и струка ма. Да кле, што се оби ма пој ма ж а р г о н ти че, он се у на у ци о је зи ку да нас упо требља ва у ши рим и ужим зна че њи ма, а основ на по дје ла пре ма проф. Р. Бу гар ском је сте по дје ла на струч ни, суп кул тур ни и омла дин ски тип жар го на (Bu gar ski 2006: 13). Буд у ћ и д а ов ај р а д а н а л и зи р а г о в о р ом л а д и не ко ја још не м а од р е ђ е н и је п р о ф е си о н а л но усмје ре ње, о је зи ку стру ке не мо же се го во ри ти, та ко да ће ов дје би ти ри је чи са мо о ом л а д и н ском ж а р г о н у, ко ји н а с т а је к а о р е з у л т а т спон т а ног и по п р а ви л у усме ног и ано ним ног вер бал ног ства ра ла штва (Bu gar ski 2006: 21). У овом ра ду, да кле, би ће при ка за ни ме ха ни зми на стан ка нај фре квент ни јих жар - г он ск и х је д и н и ца ко је се ја в љ ају у г овору м лад и х Де рвент е, г ра дског насељ а у сјеве рном ди је лу Ре пу бли ке Срп ске у Бо сни и Хер це го ви ни. Н ај че ш ћ и ме х а н и з а м у п р а в о је и ме н и ч к а с у фи к с а ц и ја о ко јој ће, с о бзир ом н а б р ој при мје ра у рас по ло жи вој гра ђи, би ти нај ви ше ри је чи, на рав но, уз на по ме не о про дукт и в нос т и и зн ачењу појед ин и х с уфи кс а, т е у з н апомене о с ем а нт и чкој мот ив ац ији по је ди них је ди ни ца. Да ли се од ре ђе на жар гон ска лек си ка до вољ но уста ли ла у овом го во ру или је кратког да ха, да ли су не ки из ра зи би ли не ста ли, па су по но во ожи вје ли у го во ру, ка да су пр ви пут ушли у је зик, те да ли не ки од њих већ на пу шта ју је зик ули це пи та ња су за не ко оп ш и р н и је и си с т е м а т и ч н и је ис т р а ж и в а њ е ж а р г о н а м л а д и х, т е о т о ме не ће би т и го во ра у овом ра ду. Зна тан дио жар гон ске лек си ке за овај рад са ку пљен је у раз го во ри ма са ин фор ма - т о ри м а п ри п а дн иц им а ом л ад и нске поп ул ац ије, 2 а је дан дио са ку пљен је пре ко упитни ка ко ји је са ста вљен на осно ву гра ђе Дво смјер ног рјеч ни ка срп ског жар го на и жар 2 В е л и к у з а х в а л н о с т д у г у је м д и р е к т о р у и п р о ф е с о р и м а Ги м н а з и је с а т е х н и ч к и м ш ко л а м а у Дер вен ти на усту пље ном вре ме ну и про сто ру за рад са њи хо вим уче ни ци ма, те ру ко вод ству и ч л ан ов им а Ку лт у рн о -у м је т н и ч ко г д р у ш т в а м л а д и х Б о с и љ а к н а с т рп љ ењу и н ес еб и чн ој п о м о ћ и п р и л и ко м п о п у њ а в а њ а у п и т н и к а. О в о и с т р а ж и в а њ е о б у х в а т и л о је г о в о р е т р и д е с е т а к ин фор ма то ра сред њо школ ског уз ра ста, пре ци зни је, уз ра ста од 17 до 20 го ди на. Јед на ко су за ступ љ е н и и н ф о р м а т о р и м у ш ко г и же н с ко г п о л а, а з а јед н и ч ко с в и м а њи м а о с и м с т а р о с н е г р а н и ц е је сте и то да су ро ђе ни у Дер вен ти и да су им се ро ди те љи у Дер вен ту до се ли ли још се дам десе тих го ди на про шлог ви је ка.

3 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 45 г о н у с р о д н и х р и је ч и и и з р а з а Д р а г о с л а в а А н д ри ћ а, т е г р а ђ е и з ло же не у мо но г р а фи ји Жа р г о н Ран ка Бу гар ског. 2. Творба ријечи 2.1. И ме н и ч к а с у фи к с а ц и ја 3 Гле да но са т вор бе ног а спек т а, зна т а н бр ој жар г о н и з а ма су и ме н и це и з ве де не ма ње -ви ше про дук тив ним до ма ћим или, услов но ре че но, стра ним су фиксима додатим на одређе - ну до ма ћу или стра ну осно ву, јер име нич ка су фик са ци ја и је сте је дан од нај ва жни јих ф о р м а л н и х ме х а н и з а м а г р а ђ е њ а ж а р г о н и з а м а ( Bu g a r s k i : 43). На зив стра ни су фикс ко ји се су сре ће у ли те ра ту ри о твор би ри је чи мо же се прихва ти ти са мо услов но бу ду ћи да се у про це су по зајм љи ва ња у је зик уно се са мо це ле стра не ре чи, а ни ка да фор ман ти. [...] На и ме, стра на реч је сте им порт са стра не, да ка ко, исто риј ски гле да но, али стра ни су фикс ни ка да ни је био им порт са стра не већ је форм а н т ск у у ло г у до био н а до м аће м т ер ен у у к ључ ив ањ е м у дом а ћ и т в о р б е н и сис т е м (Ћо рић 1999: 230). З а би љ е же не и з в е де н и це и м а ју с т р а н у и л и до м а ћу о сно ву и р а з л и ч и т е с у фи к с е: де м и н у т и в н и и л и ау г ме н т а т и в н и (пе јо р а т и в н и) с у фи кс буб и ц а, г а з де ш и н а, л и к у ш а, се ља чи на, ка фић, смај л ић; мо ц и о н и су фи кс кра љи ца; су фи кси за особине људ и се љак, ку лер, лу зер, кро нер, фра јер, шме кер, штре бер; с у фи к си з а з а н и м а њ а и л и в р ш и о це рад ње бил д е р, р о кер, хе ви- м е т а лац, хип-хо пер; с у ф и к с и и м е н и ч к и х у н и в е р б а : б а л е тан ке ( ц и пе ле ко је под с је ћ а ју н а о бу ћу з а б а ле т ), ви је т н ам ка ( јак на ка кву су н о с и л и а м е р и ч к и в о ј н и ц и у В и ј е т н а м у ), мар т ин к е ( чи зме мар ке d r M a r t h e n s ), на род њак ( по кло ник или из во ђач на род не му зи ке ), ри мљан ке ( сан да ле ко је под сје - ћа ју на обу ћу c т а ри х Р и м љ а н а ), сва ш т а р а ( све ска у ко ју се пи ше по не што из сва ког н а с т а в ног п р ед ме т а ), скеј т е р и ц е ( п а т и ке з а в о ж њу ске ј т ом ), стар ке ( п а т и ке м а р ке all star ), џа с т ин ка ( фризура у с т ил у Џас т ина Би бе ра ) и сл., т е де ве р ба т и в н и х и ме н и ца: ба ре ње, ђу ска њ е, и с ф у р а ва ње, ма кља жа, му ва ње, шо пинг, штре ба ње и сл. Код нек и х п ри м је р а с у фи кс с л у ж и к а о с р ед с т в о ж а р г о н и з а ц и је (ли к у ш а, к а фић, г а з де ш и н а, се ља чи на), бу ду ћи да сам тер мин жар го ни за ци ја озна ча ва појаву нове продуктивно - с т и с т а ри х и мен и чк и х с уфи кс а, к а о и појав љив а њ е но ви х с у фи к с а и д ру г и х т в о р б е н и х 3 Ра д п о ч и њ е а н а л и з о м и м е н и ц а бу д у ћ и д а с а к у п љ е н и м а т е р и ја л п о к а з у је д а с у и м е н и ц е у ж а р г о н у Де р в е нћ ан а н ајб р ојн ије, ш т о је и оч ек ив а н о а ко с е п о г л е д а ј у н е к а р а н и ја и с т р а ж и в а њ а жар го на у срп ском је зи ку. Гла го ла је, с дру ге стра не, знат но ма ње. За би ље же но је све га не ко - л и ко п р и д је в а : ис фу ран, ко ми ран, на бил дан, на бри јан, на ви јен, на ло жен, пук н ут, фен си, а осим п р и л о г а мор тус и то тал но, те при ло га екс тра и су пер, ко ји се по не кад упо тре бља ва ју и као п р и д је в и, н и с у з а б и љ е же н и н е к и д р у г и п р и л о з и.

4 46 Слађана Цукут ф о р м а н а т а ( Бу г а р ск и 19 97: 301); у м но г и м с л у ч а је ви м а и ме н и це у ц је л и н и р а з ви ја ју спе ц и фи ч н у ж а рг онск у с ем а нт ик у пос е бно а ко с у с т р а ног по ри је к л а (фра јер, шме кер, бил д е р, р о кер и сл.), а у не ким при мје ри ма до шло је до про мје не зна че ња већ по сто јећих ри је чи (бу 1б и ц а, к р а 3љи ц а, с е 3ља 5к) У св аком с л уч ају, о н ав еден и м г руп ам а биће ри је чи и у на став ку ра да Су фик си С љ е д е ћ и с у ф и к с и, к а ко р а с п о л о ж и в а г р а ђ а п о к а з у ј е, н е к и с у од н а ј п р о д у к т и в н и ји х су фик са за твор бу име ни ца у жаргону младих Дер вен те, би ли они са ми сред ство жар - г о н и з а ц и је и л и не. С у фи кс -ер, као што се ви ди из на ве де них при мје ра, има ју ри је чи за име но ва ње п ри п а д н и к а г ру пе де фи н и с ане ом иљ еном м узиком и л и п лес ом, које с у у гл а вном ау т е н т и ч н и а н гл и ц и зм и: брејк-ден с е р, х ип-хо пер, ро кер и с л. О в а к ви н а зи ви и з в о ђ а ч а и л и по к ло н и к а од р е ђ е не в р с т е м у зи ке по р ед т о г а ш т о с у и з в е де н и це, у гл а в ном с у и д во т е мат ске ри је ч и, и т о а н гл иц изм и ( М илорадови ћ 20 09: 32). И зведене и мен ице на -ер че с т о о зн а ч а в ају и но си о ц а не ке о с о би не и л и р а д њ е ко ја с е о б а в љ а по н а ви ц и и у гл а в - ном с у с т р а ног поријек л а и з њ ем ачког језик а бил д е р, к р о нер, фра јер, шме кер, штре бер и рје ђ е и з е н гле ског ку лер, лу зер. Овим су фик сом гра де се и не ки жар го ни зми ко ји се не од но се на људ ска би ћа, нпр. це нер (о то ме в. у: Bu gar ski 2006: 75 77). Је дан од про дук тив ни јих су фик са у срп ском је зи ку уоп ште је сте де вер бал ни суфикс -ње з а и з во ђе ње де ве р ба т и в н и х и ме н и ца, ко је озна ча ва ју ч и с т у ра д њу ( К лајн 20 03: 171). Као ш то показује из ло же на г ра ђа, овај су фи кс сл у ж и и за т вор бу не к и х жар го н и за ма гл а г о л ск и х и ме н и ц а, а св е с е оне у гл а в ном у по т р е б љ а в а ју п а р а ле л но с а гл а г о л и м а од ко ји х с у и з в е де не: ђу ска ње<ђу с ка т и, и с ф у р а ва њ е<и с ф у р а в а т и, м у ва ње<му в а т и, сма ра ње<сма р а т и, ш т р е ба ње<штре б а т и. Овакве гла гол ске име ни це мо гу би ти до - ма ће или стра не, а уко ли ко су стра не до ла зи до ком би на ци је еле ме на та два је зи ка као што се ви ди у по сљед њем при мје ру. Не ке ж а р г он ске је д и н и це н а с т а ју до д а в а њ е м с у фи к с а -ка, н а р о ч и т о п р о д у к т и в ног у п р оцесу у н иве рбиз а ц и је, ко ји п ред с т а в љ а, ш и ре гле да но, т ворбен и пос т упа к по моћу ко је г с е ви ше ч л а не си н т а к си чке конс т ру кц ије т р а н с ф о р м и ш у у јед н у р е ч б е з п р о ме не у зна че њу (Ћо рић 1996: 60). Овај су фикс у про це су уни вер би за ци је че сто слу жи прили ком фор ми ра ња на зи ва за по пу лар ну одје ћу, обу ћу, фри зу ре и сл.: б а л е тан ке, в и јетнам ка, мар т ин ке, р и мљан ке, с т ар ке, т а р з ан ка, фар м ер ке итд. Слич ни су и при мје ри на -ак: ко жњак, ми њак. Де м и н у т и в н а и мо ц и о н а фу н к ц и ја с у фи к с а -ица (Клајн 2003: 115; Ми ло ра до вић 2009: 30) мо же се уочи ти у при мје ри ма бу б и ц а и кра љи ц а ко ји н и с у и з в о р но ж а р г он ске

5 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 47 ри је ч и, н и т и је у п и т а њу ф о р м а л н и ме х а н и з а м с у фи к с а ц и је код н а с т а н к а ж а р г он ск и х ри је чи, не го је до шло до про мје не зна че ња, тј. до се ман тич ке де ри ва ци је, а осим што и з р а ж а в а мо ц и ју и де м и н у ц и ју, ов ај с у фи кс мо же д а у че с т ву је у г р а ђ е њу н а зи в а з а по пу лар ну одје ћу и обу ћу: бок с е р и ц е и скеј т е р и ц е. Дем ин у т и в но -х ипокорис т и чк а с ем а нт и к а с уфи кс а -ић ве о ма је до бро сред ство жарг о н и з а ц и је у н а ше м је зи к у ( Bu g a r s k i : ). У г р а ђи с у, ме ђу т и м, з а би љ е же н а све га два при мје ра са овим су фик сом ка фић, смај л ић и код оба се осје ћа ју еле мен ти де м и н у т и в но -х и по ко ри с т и ч ке с е м а н т и ке. Ка рак те ри сти ка жар гон ске лек си ке је сте да те жи еко но ми са њу у из ра зу, а као ре - з у л т а т т а к в е т е ж њ е ја в љ а ју с е з а н и м љи ви т в о р б е н и мо де л и, у ов ом с л у ч а ју т в о р б е н и мо де л и и ме н и ц а : д и је ло ви ријеч и к а о с у пс т ит уе нт и ц ијеле ријеч и: комп(ју тер), фриз(ура), Шви ца(рска); д и је ло ви ри је ч и мо д и фи ко в а н и р а з л и ч и т и м с у фи к си м а : алкос, бем џо, мер џо, фот ка; и ме н и ч к и у н и в е р би: ви је т н ам ка ( ја к н а к а к ву с у но си л и а ме ри чк и в ојн иц и у Вије тн ам у ), ге н е р ал ка ( г енер а лно ч иш ћењ е с т ан а /к уће ), же ста ( же с т о ко п и ће ), ко жњак ( ко ж на ја к на ), мар т ин ке ( чи зме мар ке dr Mar t he n s ), ми нић ( ми ни-сук ња ), ми њак ( ми ни-сук ња ), нај ке ( па т и ке мар ке n i ke ), ри мљан ке ( са н да ле ко је под сје ћа ју на обу ћу ста ри х Ри м ља на ), сва шта ра ( све ска у ко ју се пи ше по не што из св а ког н а с т а в ног п р ед ме т а ), скеј т е р и ц е ( п а т и ке з а в о ж њу ске ј т ом ), стар ке ( п а т и ке мар ке all star ), фри з е рај ( фри зе р ск и са лон ), х у ла хоп ке ( ху лахоп чарапе ) и сл. У т ворби н ав еде н и х и мен и чк и х у н ив е рб а, у чес т вују не к и од п р о д у к т и в н и ји х с у фи к с а з а т в о р бу уни вер ба у срп ском је зи ку (Ћо рић 1996: 60 64, Ћо рић 2008: 162; Ота ше вић 1997: 57). И н т е р е с а н т н а је п р о м је н а зн а че њ а у п ри м је ри м а ауслан д е р и г а с т а р бај тер п р е у- з е т и м и з њ е м ач ког је зи к а, ко ји и м а ју зн а че њ е с т р а н а ц, од но сно р а д н и к и м и г р а н т у и з в о р ном је зи к у, а у с рп ском језик у у пот р еб љ а в а ју с е к а о си но н и м ж а р г о н и зм у се љак у зн а че њу п ри м и т и в а ц Ме х а н и зм и н а с т а н к а гл а г о л а Гл а г о л ске ле к с е ме у в е ћ и н и с л у ч а је в а с т р а ног с у по ри је к л а, а д а п т и р а не до д а в а њ е м до м а ће г и н фи н и т и в ног н а с т а в к а, а з а т и м п р е м а и н фи н и т и ву до би ја ју и од г о в а р а ју ће н а с т а в ке у д ру г и м гл а г о л ск и м о бл иц им а бил д а т и, б и фла ти, екс и р а т и, ко м и р а т и, лај ко ва т и/лајкати~лајкујем, цин ка т и, цу га т и, ш ал та ти, шља ка т и, ш ме ка т и, ште ка т и, штре ба т и и сл. М но г и од са к уп љен и х глаг ола по т и ч у од с т ра не ри је ч и ко ја у и з вор ном је зи к у и н и је гл а г о л, 4 не г о је у с рп ском је зи к у од г о в а р а ју ћ и м и н фи н и т и в н и м н а с т а в - 4 У рјеч ни ку на кра ју на ве ден је из вор ни лик ри је чи ко ја је узе та из дру гог је зи ка, а пре ма ко јој су обра зо ва не жар гон ске ри је чи у срп ском је зи ку.

6 48 Слађана Цукут ци ма (-ати, -ова ти, -ира ти,) а д а пт ир ан а и пос т ал а је опш т еп рих в аћен а у р а зг ов о рном сти лу: бла ми ра ти, (ис)ке ши ра ти, ку ли ра ти, та го ва ти и сл. Гла го ли стра ног по ри је - к л а у гл а в ном и м а ју не у т р а л но зн а че њ е у и з в о р ном је зи к у, к а о и в е л и к и б р ој и ме н и ц а уо с т а лом, а ж а р г он ско зн а че њ е до би л и с у у по т р е б ом у н а ше м је зи к у. Та ко ђ е, м но г и од на ве де них до ма ћих гла го ла има ју не у трал но зна че ње, док су жар гон ско зна че ње до - би л и п р о м је ном зн а че њ а по с т о је ћ и х гл а г о л а : ло жи ти се ( з аи нт ер ес ов ат и с е ), му в а т и ( з ав о д и т и ), му ти ти ( р а д ит и неш т о с у мњив о ), па л и т и с е ( з а и н т е р е с о в а т и с е з а не ш т о ), про ва ли ти се ( о с р амот ит и с е ), рас т у р и т и ( ви р т у о зно у р а д и т и не ш т о ), тр з а т и ( у з не м и ри т и, и з не н а д и т и, у п л а ш и т и ), уби ти се ( п р е п и т и ) и сл. Пре фи к си су з а би ље же н и код сљедећ и х глаг о ла: зба р и т и, и з бла м и ра т и, и з р а д и т и, и с ке ш и р а т и, и с к у л и р а т и, и с п а л и т и, и с ф у р а т и, ол а д и т и, ол е ш и т и с е, о т к ан т а т и, о т п и ли ти, скоц ка т и с е, ул о г о в а т и с е, уф у ра ти се. Не к и од ови х гл а г о л а у по т р е б љ а - в а ју с е и б е з п р е фи к с а, д а к ле, не св р ше н и гл а г о л и п ри л и ком п р е фи к с а ц и је п р е л а з е у свр ше не (Клајн 2002: 240) без не ке по себ не се ман тич ке ди фе рен ци ја ци је: ба р и т и зба р и т и, бл а м и р а т и и з бл а м и р а т и, ке ш и р а т и и с ке ш и р а т и, к у л и р а т и и с к у л и р а т и, док за гла го ле ола д и т и, ол е ш и т и с е, о т к ан т а т и, о т п и ли ти, скоц ка т и с е, ул о г о в а т и се н и је з а би љ е же н не п р е фи г и р а н и не св р ше н и гл а г о л. Код нек и х гл аг ол а, међут и м, дол ази до с ем а нт и ч ке д и ф е р е н ц и ја ц и је ко ја з а ви си од у по т р е б е п р е фи кс а : гл а г о л не св р ше ног ви д а р а д и т и м л а д и м а Де рв е нт е позн а т је с амо у зна че њу ко је од го ва ра стан дар ду и уоп ште се не упо тре бља ва у жар го ну, а пре фи ги ран и гл а г о л св ршеног ви д а и з р а д и т и и м а зн а че њ е п р е в а ри т и, и зд ат и ; гл а г о л и с п а л и т и зна чи отје ра ти не ко га, из да ти, пре ва ри ти, а гла гол па ли ти (се) зна чи ја ко се за ин тер е с о в а т и з а не ш т о ; гл а г о л уфу ра ти се има зна че ње уми сли ти да сам не што бо ље не го што ствар но је сам, гла гол ис фу ра ти се/не ког знач и наљут ит и, и збац ит и и з т а кт а, гл а г о л фу р а т и б е з п р е фи к с а и м а зн ачењ е и ћ и, ход ат и, п р обијат и с е, а уз ове гла го ле т р е б а по ме н у т и и п ри д је в ис ф у ран са истим твор бе ним је згром ко ји, и з ме ђу о с т а лог, зн а ч и де мо де, онај ко ји ни је ак ту е лан. По р ед гл а г о л а про ва л и т и с е и сма р а т и и з у з е т но с у ф р е к в е н т не и де в е р б а т и в не име ни це про в а л а ( с р а мо т а, гл у по с т ) и смор ( не и н т е р е с а нт а н с аг ов о рн и к ), док је гл аг олом пук н у т и мот ивис а н т рпн и п рид је в пук н ут ( луд ). Де в е р б а т и в н а и ме н и ц а су дар у зн а че њу с а с т а н а к мо т и ви с а н а је гл а г о лом су д а р и т и с е ко ји не м а ж а р г он ско зна че ње у овом го во ру. Иако је при ли ком пој мов но - тер ми но ло шког од ре ђе ња са мог тер ми на жар гон рече но да ће се у ра ду ана ли зи ра ти омла дин ски жар гон, ипак је по треб но на крат ко се о св р н у т и и н а у че с т а ле гл а г о ле клик н у т и, л ај ко в а т и, с ур ф а т и, т а г о в а т и. Као што с е ви д и, ри је ч је о а д а п т и р а н и м а н гл и ц и зм и м а, ко ји у и з в о р ном је зи к у п р ед с т а в љ а ју

7 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 49 стандард на сред ства, а у срп ском је зи ку има ју ста тус ком пју тер ског жар го на, тј. предс т а в љ а ју не ф о р м а л н у у по т р е бу с т ру ч н и х и з р а з а. З а в е ћ и н у ов а к ви х п ри м је р а с рп ск и је зи к не м а а де к в а т не з а м је не, ко је би би ле оп ш т е п ри х в а ће не. О в а к ви гл а г о л и че с т о н а с т а ју ком би н а ц и јом е ле ме н а т а д в а је зи к а : tag+ова ти, li ke+ова ти, surf+ати Не и з в е де не ри је ч и Не и з в е де не ри је ч и т а ко ђ е с у п ри л и ч но з а с т у п љ е не у ж а р г о н у м л а д и х Де р в е н т е. О не су углав ном у овај слој лек си ке ушле на је дан од на чи на ко ји ће би ти по ме ну ти у нас т а в к у. Многе не из ве де не ри је чи до би ле су жар гон ско зна че ње раз личитим типовима семант и ч к и х мо д и фи к а ц и ја : би сер ( л а п с ус, гл у по с т ), ве за ( по зн а н с т в о у св р х у ко ри с т и ), врх ( од л и ч но, н ај б о љ е ), гај б а ( стан ), ко мад ( з г о д а н м у ш к а р а ц ), краљ ( м у ш к а р а ц по п у л а р а н у д ру ш т ву ), лик ( м у ш к а р а ц ), ло ва ( но вац ), ри ба ( з г од н а же н а ), ф а с а да ( шмин ка ), цар ( му шка рац по пу ла ран у дру штву ). Не ке ри је чи пре у зе те су из стра них је зи ка уз гра ма тич ку адап та ци ју и по не кад уз д је л и м и ч н у п ро мје н у зна че ња: блам, иро ке за, му стра, фа зон, фа ца, фо ра, фр ка, шља ка, ште ла. Мно ге лек се ме су као по зајм ље ни це већ одав но при сут не у на шем је зи ку, а у жар гон су ушле на осно ву про мје не зна че ња: ави он, бом ба, еки па, ле ген да, р а ја, фа з а ни, цви ке (<ц в и ке р и) и сл. Мно ге јед но сло жне ри је чи, ко је у срп ском је зи ку функ ци о ни шу као про сте, пре у- з е т е с у у и з в о р ном л и к у и з с т р а ног је зи к а, н ај че ш ће е н гле ског, 5 с об зи ром на из ра зит у т и ц ај а н гло а ме ри ч ке к у л т у р е, и т е ри је ч и по не к а д и м а ју ис т о зн а че њ е к а о у с т р а ном је зи к у, а по не к а д се т о зна че ње ма ње и л и ви ше мо д и фи к у је: 6 бајк, дејт, кеш, рок, скејт, стик, фајт, фејк, шоп и сл. Ова кве ри је чи од ско ро су при сут не у на шем је зи ку и прилич но су фре квент не, ка ко у је зи ку мла дих, та ко и у је зи ку тех но ло ги је и ме ди ја. И з с т ра н и х јези к а, нај че ш ће енглеског, п реузет и су и сљедећ и з абиљежен и п рим јери: брејк, екс тра, кул, ме тал, рок, су пер, фен с и, шоу и с л. Упот р еб љ ав ају с е к а о с амос т а л- не је д и н и це с а од р е ђ е н и м зн а че њ е м и у т ом с л у ч а ју с е не р а з л и к у ју од п р е т ход не г ру пе п ри м је р а о си м по б р о ју с ло г о в а, а л и с е, т а ко ђ е, у по т р е б љ а в а ју и к а о с т р а не п р е по зи т и в не ком по не н т е у с т ру к т у ри с ло же не но м и н а т и в не је д и н и це ( Ћо ри ћ : ): брејк-ден с е р, екс тра хла че, кул фр и з у ра, ме тал бенд, ми ни-сук њ а, с у пер жур ка, фен с и ха љи на, шоу-про грам и с л. Н а в е де не п р е по зи т и в не ком по не н т е по че ле с у с е у с рп ском је зи к у у по т р е б љ а в а т и у р а з л и ч и т о в ри је ме, а д ру г и ч л а н ов а к ви х но - 5 За хва љу јем се ко ле ги ни ци др Ди ја ни Ти ца на про вје ри ан гли ци за ма. 6 У при ло же ном рјеч ни ку на ве де но је зна че ње ри је чи у из вор ном је зи ку и жар гон ско зна - че ње у срп ском је зи ку.

8 50 Слађана Цукут ми на тив них је ди ни ца мо же би ти и стра на и до ма ћа ри јеч, као што по ка зу је рас по ло - ж и в а г р а ђ а. Екс п а н зи ја п р е фи к с о и д а м и н и у на шем је зи ку по че ла је 1964/65. го ди не п р о ш лог ви је к а модн и м п р о н а л а ском н а з в а н и м m i n i s k i r t и тај на зив је уско ро пре ве ден на све је зи ке, па и на срп ски ми ни-сук ња (Клајн 1978: 196). Ком по нен те екс тра и су пер би ље жи и Кла јић у свом Рјеч ни ку стра них ри је чи (Kla jić: 1958), а оста ле ком понен те ка сни је су ушле у срп ски је зик и углав ном су по зајм ље не из ен гле ског је зи ка. 3. За кљу чак По знато је да с време ном од ре ђе на жар гон ска лек си ка за стари и нестаје из језика мла - дих и да је жар гон, као и је зик у цје ли ни, про мјен љи ва ка те го ри ја. Да кле, сва ка ге нер а ц и ја д а је св ој д о п р и н о с ф о рм ир ању нови х ж а рг он ск и х и з р а з а у з а ви сно с т и од ра зн и х фак то ра, и л и бар у т и че на п ро мје н у зна че ња већ по сто је ћ и х жар го н и за ма. По не к а д, ме - ђу т и м, у г о в о ру м л а д и х оп с т а ју ж а р г о н и зм и и њи хо в а зн а че њ а ко ја с у св о је в р е ме но ко ри с т и л и и р а н и ји н а р а ш т а ји и ко ја с у с а сви м р а з у м љи в а и с т а ри је м у че сн и к у у ко - м у н ик а ц и ји. У г ов ору Де рв е нћ ан а т о с у у гл а вном г е рм ан изм и и р ом ан изм и, м ад а и м а и не ш т о т у р ц и з а м а (Šk a ljić ), ч ије зн ачењ е је мож д а с в р еменом м ало и зм ијењ ено, али то сва ка ко ни је пра ви ло и та кве жар го ни зме мо же мо на ћи и у Ан дри ће вом Рјечн и к у још из го ди не: ави он, ал кос, бил д е р, б и сер, би фла ти, бом б а, б у б а т и, г ај б а, дрот, ђо зле, ђу с ка т и, и з р а д и т и, и с п а л и т и, и с ф у р а т и, кеш, ко жњак, ко мад, кон т а т и, ла п и т и, л о ва, ло жи ти се, ма з н у т и, м а к љ а жа, му в а т и, м у ти ти, ола д и т и, ол е ш и т и, о т к ан т а т и, п а л и т и, п р о в а ли ти, рас т у р и т и, р и ба, скоц ка т и с е, с м а р а т и, с у дар, тр за т и, фа зан, фо ра, фриз, фр ка, це нер, цин ка т и, цу га т и и сл. Но ви јег да т у ма су м но г и на в де н и а н гл и ц и зм и ко ји су п ре у зе т и у и з вор ном л и к у п ри че м у ан га ж ман с т ва ра ла ца ж а р г о н а н и је в е л и к. У ж а р г он ској ле к си ц и де р в е н т ске ом л а д и не д а н а с с е н ај више о с јећ а у п р ав о у т иц ај ен гле ског је зи ка (нај че шће у ви ду пре у зи ма ња го то вих мо де ла) по што ен гле ским је - зи ком, у м а њ ој и л и в е ћој м је ри, в л а д а в е ћ и н а с р ед њ о ш ко л а ц а. Пр е м а не к и м р а н и ји м ис т р а ж и в а њи м а ж а р г о н а у с рп ском је зи к у ( Bu g a r s k i : 179), у пе ри о д у од до м л а д и с у би л и м а њ е у п у ће н и н а а н гл и ц и зме у с т в а р а њу ж а р г он ск и х и з р а з а, а прет ход них де се так го ди на ен гле ски је зик је у ве ли ком за ма ху у свим сфе ра ма жи во - та, што се не ми нов но од ра жа ва и на наш је зик. Пре у зи ма ње го то вих мо де ла из енглеског језика уз дје ли мич ну адап та ци ју нај изрази т и је је код не и з ве де н и х ри је ч и (нај че ш ће су у п и т а њу и ме н и це), а д ру г и нај зна чај н и ји н а ч и н н а с т а н к а не и з в е де н и х ж а р г о н и з а м а је с т е п р о м је н а зн а че њ а в е ћ по с т о је ћ и х до - ма ћих или стра них ри је чи у срп ском је зи ку.

9 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ 51 Када су у питању изведене именице, најче шћи на чин њи хо вог на стан ка је или име - нич ка су фик саци ја, при ко јој сам су фикс уно си жар гон ско значење, или промјена зна - че њ а в е ћ по с т о је ћ и х ри је ч и, и л и, п а к, п р е у зи м а њ е с т а н д а рд н и х с р ед с т а в а и з с т р а н и х је зи ка ко ји до би ја ју ста тус жар го на у на шем је зи ку. Гл а г о л ске ж а р г он ске ле к с е ме с у и л и до м а ће г по ри је к л а с и з м и је њ е н и м зн а че њ е м у од но с у н а с т а н д а рд н и је зи к, и л и с у п р е у з е т е и з с т р а н и х је зи к а до д а в а њ е м и н фи н и- тив ног на став ка при че му по зајм ље на ри јеч не мо ра би ти гла гол. М но г е је д и н и це, би ло и ме н ске, би ло гл а г о л ске у и з в о р ном је зи к у и м а ју не у т р а л но зна че ње док су жар гон ско зна че ње до би ле упо тре бом у срп ском је зи ку. Ако се узму у об зир не ка ра ни ја ис тра жи ва ња жар гон ске лек си ке у срп ском је зи ку, мо же се за кључ и т и да жарг он и зм и Де р вен т е не од с т у па ју од жар г о н и з а ма у нек и м д руг и м с ред инама, т е д а не пок аз ују н ар оч ит е спец ифи чнос т и у по гле д у ме х а н и з а м а н а с т а н к а о ко ји м а је нај ви ше би ло ри је чи у овом ра ду. Ја сно је, ме ђу тим да р а з н о в р с н о с т ж а р г о н а з а ви си од в е л и ч и не и зн а ч а ја у р б а ног н а с е љ е ног м је с т а. Бу д у ћ и д а је Де р в е н т а м а њ е у р б а но н а с е љ е с а пе т н а е с т а к х и љ а д а с т а нов н и к а, не т р е б а д а ч у д и ч ињ ен иц а д а је в ел ик и б р ој ж а р г он ск и х ријеч и и и зр аз а, који с у с е н аш л и у у п и тн ик у н а о снову г р ађ е А нд рићев ог Рје ч н и ка и н а о сно ву мо но г р а фи је п р о ф. Р. Бу г а р ског, и н ф о р м а т о ри м а не по зн а т, и л и су се, у нај бо љем слу ча ју, из ја шња ва ли да су чу ли за та кве из ра зе, али да их са ми не у по т р е б љ а в а ју. Тр е б а н а по ме н у т и и т о д а с е ж а р г о ном че ш ће с л у же п р ед с т а в н и ц и м у ш ког по л а, ко ји су уви јек рас по ло же ни за раз го вор о овој лек си ци, док пред став ни це жен ског по - л а у по т р е б љ а в а ју не у по р е д и в о м а њ е ж а р г о н и з а м а, а з а м но г е ко је ко ри с т е м у ш к а р ц и, оне чак ни су ни чу ле. Спе ци фич но сти го во ра мла дих у од но су на го вор ста ри јих најви ше се огле да ју у упо тре би лек си ке. РЈЕЧНИК ЖАРГОНА И ДРУГИХ ИЗРАЗА РАЗГОВОРНОГ ЈЕЗИКА По ш т о је п ри л и ком с а с т а в љ а њ а јед ног рје ч н и к а ж а р г о н а т е ш ко р а з г р а н и ч и т и ш т а је п р а ви ж а р г он, а ш т а не кон в е н ц и о н а л н а у по т р е б а ус т а љ е н и х и з р а з а ( Bu g a r s k i : 26 27), и у на сло ву овог рјеч ни ка на зна че но је да се ра ди о рјеч ни ку жар го на, али и р а зн и х ус т а љ е н и х и з р а з а ко ји с у т р е н у т но а к т у е л н и у р а зг ов о рном језик у м л ад и х Де р в е н т е. С а к у п љ е но је око с т о пе де с е т је д и н и ц а, а зн а че њ а ко ја с у н а в е де н а з а св а к у је д и н и ц у је с у зн а че њ а ко ја с у д а л и с а м и и н ф о р м а т о ри. По не к а д је, р а д и и л у с т р а ц и је, ци ти ран и ши ри кон текст у којем је одређена ријеч употријебљена уколико се тај конт е кс т у ч и н ио и н т е р е с а н т н и м и од г о в а р а ју ћ и м. У ц и т и р а ном конт е кс т у о биљ ежен и с у и не ки фо не ти зми ко ји се ја вља ју у овом го во ру (нај че шће во кал ске ре дук ци је). Уко -

10 52 Слађана Цукут л и ко је ис т у ле к с е м у не ко л ико и н ф о р м а т ор а р а з л и ч и т о од р е д и ло, св е с е м а н т и ч ке р е а л и з а ц и је (а ри је т ко и х је ви ше од д ви је) д а т е с у под б р о је ви м а ко ји с у, т а ко ђ е, н а - значе ни у рјеч ни ку. Зна чења су објашњена и илустрована примјерима из Реч ни ка Мат и це с рп ске ( РМС ) у ко л и ко с у од р е ђ е њ а и н ф о р м а т о р а би л а не по т п у н а и а ко је д а т а ри јеч упо три је бље на у кон тек сту ко ји је не од ре ђу је пре ци зно. И ме н ске ри је ч и би љ е же не с у у но м и н а т и ву, док с у гл а г о л ске ри је ч и би љ е же не у и н фи н и т и ву. У не ком д ру г ом гл а г о л ском о б л и к у з а би љ е же не с у с а мо а ко је у п и т а њу ком би но в а њ е е ле ме н а т а д в а ју је зи к а у т в о р би. Н а в е де н и с у и св р ше н и и не св р ше н и вид не ког гла го ла уко ли ко су оба фре квент на у овом го во ру.

11 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ ави он п ри в л ач н а д је в ој к а ал к о с а л ко хо л и ч а р, п и ја н а ц ауслан де р (њем. Ausländer стра нац) 1. рад ник ими грант; 2. при ми ти вац бајк (енгл. bicycle) би цикл ба л е тан к е вр ста жен ске обу ће ба ре ње уд в а р а њ е ба ри т и уд в а р а т и с е не ко ме, п ри до би ја т и не ко г а, зба ри т и бен џо ауто мо бил мар ке БМВ бил да ти (њем. bil den обра зовати, уљудити, уоб ли чи ти, из о бра зи ти) редовно вје - жба т и у т е ре т а н и ра д и до би ја њ а м и ш и ћ не м а с е бил де р р а з ви је н м л а д и ћ, на би л дан би сер 1. лап сус, глу пост; 2. до бар из раз; 3. осо ба ко ја пра ви лап су се, глу по сти би фла ти (њем. büffeln мно го учи ти, буб а т и) п ри ч а т и ме х а н и ч к и, г о в о ри т и б р з о, на у чи ти не што на па мет па при ча ти од рије чи до ри је чи; Кад про фе сор ис пи3ту ј е5, а ја све знам, го во р им од ма из пр ве. блам (франц. bla 2me укор, по ку да, не годо в а њ е) с р а мо т а б лам и рат и с е, и з б ла м и ра ти се (франц. bla 2me укор, по ку да, не го до ва ње) сра мо - ти ти се, осра мо ти ти се бок сер х л а д но г в оз дено о ру жје с а о т в о - ри ма за пр сте и шиљ ци ма над отво ром (РМС I) Уда ра се кад те њих ви ше на па не. бок с е ри це дио одје ће бом ба п ри в л ач н а же н а брејк-денс в р с т а п ле с а с а а к р об а тск и м е ле ме н т и м а брејк-ден сер и з в о ђ ач в р с т е п лес а с а а к р о - б а т ск и м е ле ме н т и м а 53 бу ба т и 1. н а у ч и т и до б р о, и л и ме х а н и ч к и учи ти; 2. лу па ти глу по сти бу бица ма ла слу ша ли ца за ва ра ње на конт р о л ном т е с т у ве за по зн а н с т в о, п ри ја т е љ с т в о с а у т и ц ајним лич но сти ма (РМС I) Па на при мер кад упи су еш шко лу пре ко ве зе, ако су твои ро д и т ељи д о бри са ди р е кт о р ом, а т и си ма ло ло ши ј и уче ник, он ће те бе пре ко те ве зе уба цит у не ку бо љу шко лу. ви јет нам к а в р с т а ја к не врх од л и ч но, н ај б о љ е, и з в а н р ед но; то е врх г а з д е ш и на осо ба ко ја има мно го но ва ца гај ба стан г а с т а р бај т е р (њ е м. G a s t a r b e i t e r р а д н и к и м и г р а н т), п ри м и т и в а ц г енер ал к а г е не р а л но ч и ш ћењ е, св е од ре да до ре да дејт (енгл. da te) са ста нак, су дар ђу ска ње ђу 1ска 5ње п ле с а њ е ђу ска ти п ле с а т и еки па д ру ш т в о, м о ја еки па, ужи круг п ри ја т е љ а екс и ра т и по пи ти на ис кап, на екс ек с т ра (л а т. ex t r a о с о би т о, по с е б но) одл и ч но, и з в а н р ед но же ста же с т о ко а л ко хо л но п и ће из ра ди ти од би ти не ко га, пре кр ши ти обе - ћ а њ е, п р е в а ри т и, под в а л и т и ироке за (енгл. Iroquois група сјеверноаме - ри ч к и х И н д и ја на ца ко ја се са сто ја ла од пе т п ле ме н а ; не к и ч л а но ви п ле ме н а но си л и с у по с е б н у ф ри з у ру ко ја је по њи м а до би л а на зив) вр ста фри зу ре са ду жом ко сом на

12 54 с р ед и н и гл а в е од че л а п р е м а пот и љк у, а ве о ма крат ком ко сом око уши ју ис п а ли т и 1. п ре ва ри т и, об ма н ут и, и здат и, 2. обе ћ а т и н е што, а не ис п у н и т и, 3. п а на при мер кад про ђеш крај не ког и ка жеш му ћао, а он те ис п а ли не од го во ри. исфу ра ти се и зне рвир ат и с е, н аљут ит и с е ис фу ра т и н е к о г а кад ти њу по з д р а в иш, а она окре не гла ву, ис фу р а ва ње; ка фић у г о с т и т е љ ск и о бје к а т, к а ф а н а кеш (енгл. cash) но вац у го то ви ни кши ра т и (е н гл. c a sh) п л а т и т и г от овином, ис к е ш и ра т и клик н у т и п ри т и сн у т и т а с т е р м и ш а р а д и з а д а в а њ а н а р ед б е р а ч у н а ру ко жњак ко ж н а ја к н а ко мад п ри в л а ч а н м у ш к а р а ц ко ми ран (грч. ko ma тврд сан, ду бо ка дуг о т р ај н а не свје с т и ц а) п и ја н, б е з сви је с т и к о м и ра ти се (грч. ko ma тврд сан, ду бока ду го трај на не свје сти ца) на пи ти се комп (енгл. com pu ter) ком пју тер краљ мо же се ту ма чи ти и у по зи тив ном и у не га т и в ном см и сл у: 1. осо ба м у ш ког по ла ко ја је оми ље на у дру штву, има сми сла за ху мор; 2. иро нич но осо ба ко ја се проваљује че сто, сра мо ти се и испада смије - шна кад се не ко до бро про ва ли он да се ка же: Ха кра ља! ; че сто се упо тре бља ва у во к а т и ву к р а љу; 3. нај ја чи у сво јој вр сти, н ај б о љи, н ај в е ш т и ји у св о јој с т руц и ( РМС III) кра љ и ца о с о б а же н ског по л а ом и љ е н а у дру штву, зна чи да си опу ште на и да се с на ма мо жеш ша лит кро нер п и ја н а ц, ал к о с Слађана Цукут кул (енгл. сool ми ран, при се бан, хла дан) су пер, од лич но, кул фри зу ра ку лер (енгл. сool ми ран, при се бан, хлад а н) х л а д н а, д ис т а н ц и р а н а о с о б а к у ли рати, сми ри ва ти си ту а ци ју, прећ преко све га, бит не у т р а лан у не кој сит уа ц ији, не укљу чи ват се ис к у л и ра т и лајк(ов)ати (е н гл. l i ke) к л и кн ут и l ike (сви ђа ми се) на дру штве ној мре жи Феј с- бук, по ка за ти ти ме да нам се не што сви ђа; не кад лај ку ј ем, не кад не лај ку ј ем ле ген да не ко ко је по п у л а ран у дру штву, има сво ј их би се ра до бар чо вјек, за про фесо ре не ке ка же мо ле ген да лик упо тре бља ва се у ра зним си ту а ци ја - ма и и ма ра з л и ч и т а зна че њ а: 1. м у ш к а ра ц, мла дић; 2. му шка рац не при хва ћен у друштву; 3. при вла чан му шка рац ли к у ша д је вој к а не п ри х ва ће на у д руш т ву, у п а д љи в а, не п ри м је р е н а ло ва но вац ло жи ти се 1. не р ви р а т и с е, р е а г о в а т и н а т у ђ е п р о в о к а ц и је; 2. ја ко с е и н т е р е с о в а т и за не што лу зер (енгл. lo ser онај ко ји гу би) ос о б а ко ја ни је у дру штву баш при хва ће на, губит ник ма к љ а жа т у ч а мар т ин к е чи зме мар ке dr Mart hens мер џо ау т о мо би л м а р ке ме р це де с ме тал в р с т а м у зи ке ми нић ми ни-сук ња ми њак ми ни-сук ња мор т ус м р т а в п и ја н му ва ње уд в а р а њ е

13 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ му ва ти 1. удва ра ти се, за во ди ти, 2. убје - ђи в а т и, н а г о в а р а т и, сму в а т и они су се сму в а л и му стра (њем. Mu s t e r у з о р а к, п ри м је р а к, п ри м је р) му дра и лу ка ва осо ба му ти ти 1. у бје ђи в а т и, на г о в а ра т и; 2. ра д и- т и не ш то су м њи во ово дво је не што му те ; 3. чи ни ти не што не ја сним, збр ка ним (РМС III) на бри јан чо вјек пун се бе; на бри јан на нешто за ин те ре со ван за не што нај ке спорт ска обу ћа аме рич ке мар ке ni ke на ло ж е н ја ко з а и н т е р е с о в а н з а не ш т о на р од њ ак и з в о ђ ач т у р б о - ф о л к м у зи ке ола д ит и о слаби т и к а к а в ве л и к и з а но с и л и страст (РМС IV) оле ши ти се на пи ти се до бе сви је сти о т к ан т а т и од би т и не ко г а о т п и л и т и исто као и о т к ан т а т и па ли ти се 1. не рвир ат и с е; 2. пос т ајат и з а - хва ћен ка квим ја ким осје ћа њем (РМС IV), па л и т и не к о г а у бје ђи в а т и, н а г о в а р а т и; про ва ла, из ва ла из ја ва ко ја иза зи ва смијех у дру штву, ефек тан по тез п р о в а ли ти се осра мо ти ти се, ако се не ко п р о в а љу је, п р о в а л и ја га на зо ву про фил (фр. pro fil пре нес. скуп основних ти пич них цр та) на лог на дру штве ним мре жа ма са по да ци ма о ко ри сни ку, сли ка - ма ко ри сни ка и сл. пук н ут д у ше в но б о ле с т а н чо вје к ра ја д ру ш т в о, еки па рас ту ри ти ура ди ти не што од лич но, са вр - ше но, сп р е т но, ви р т у о зно, рас ту ра т и ри ба п ри в л ач н а же н а 55 ри мљан ке сан да ле ко је под сје ћа ју на обућу cтарих Ри мља на по за ди на ро за ње рок (енгл. rock and roll ) в р с т а м у зи ке ро кер (е н гл. r o cke r) пок лон и к и л и и зв ођ ач рок му зи ке сва ш тара све ска у ко јој све и сва шта има, пи ше се сва шта, цр та... се љак, се ља чи на ауслан дер, га стар - бај т ер 1. не ва сп ит а н човјек, п р о с т а к ( РМС V); 2. осо ба ко ја се не у ку сно обла чи; 3. особа чији говор ка рак те ри ше до ста ди ја - ле кат ских осо бина; ма ло за ту ца на особа скејт (енгл. ska te кли заљ ка) да ска са четири точ ка ко ја се во зи на по себ ним по лиг о н и м а скеј т е р и це па ти ке за во жњу скеј том скоц ка ти се спре ми ти се за из ла зак смај ли (енгл. smi ley осми јех) жу ти округли сим бол ко ји под сје ћа на људ ску гла ву и слу жи да озна чи раз ли чи те емо ци је у ви рт уе л ној ком ун ик ац ији н а д ру ш т в е н и м мре жа ма или у СМС по ру ка ма, мн. смајли ћи сма ра ње до с а д а, до с а ђи в а њ е сма ра т и до с а ђи в а т и смор не и н т е р е с а н т а н с а г о в о р н и к стар ке /стар ке (енгл. all star) па ти ке мар ке all star стик (енгл. to stick за бо сти, за би ти, про буразити) УСБ, екс тер на ме мо рија за рачунар су дар с а с т а н а к су пер од л и ч но сурфа т и (енгл. surf ста ја ти на да сци и ја х а т и на ва ловима) по интернет у не што тра жит та г о в а т и, (енгл. tag це ду ља, знак, етике та) оби ље жи ти сво је или ту ђе име на

14 56 ф о т о г р а фи ји по с т а в љ е ној н а д ру ш т в е ној м р е ж и, та г у јем т а р з ан к а в р с т а ф ри з у р е то тал но (енгл. to tal сав, уку пан) при лог који се употребљава умјесто сасвим, пот - пу но тр за ти у з не м ирит и, и знен ад ит и, у п л аш и- ти, тр з н у т и уби т и 1. мно го се по тру ди ти око че га, озбиљ но се пре да ти че му (РМС VI); 2. поби је д и т и не ко г а у спо р т у уби ти се на пи ти се до бе сви је сти уло г о в а т и с е (енгл. log in) упо тре бом лози н ке о т в о ри т и з аш т ићен у с т р ан иц у н а и н т е р не т у ућ на не ки сајт уфу ра ти се (њем. Fu hre во жња, пре воз) у м и с л и т и с е фа зан ученик првог раз ре да сред ње шко ле фа зон (фр. façon об лик, фор ма, ка ко је нешто на чи ње но) мо да, не што што је ак туе л но, у фа зо ну у трен ду, у мо ди фајт (енгл. fight) ту ча, бор ба фа с а да (фр. façade 1. пред ња стра на згра де, лице зграде, 2. пре нес. вањ шти на) пре тје ра на шмин ка на ли цу фар м ер к е в р с т а по п у л а р н и х п а н т а ло н а фа ца (енгл. fa ce ли це) у по т р е б љ а в а с е у по зи тив ном сми слу по пу ла ран му шка - рац, или у не га тив ном сми слу се љак фејк (енгл. fa ke ла жан, из вје шта чен) чо вјек ко ји је то тал ни про м а ш ај фенс и (енгл. fancy укра шен) индеклина - билни придјев као препозитивна компо - не н т а, с л у ж и д а од р е д и и ме н и ц у, фен с и ха љи н а Слађана Цукут фо ра (њем. Vor ва жна лич ност, чо вјек ко г а ис т и ч у, коме с е д аје п р едно с т), в аж н а ствар или осо ба, до бар по тез фот к а ф о т о г р а фи ја фра јер (њем. Fre i er) 1. при вла чан му шка - р а ц, 2. че с т о с е уопо т р е б љ ав а и р он и чно за му шкар ца ко ји ми сли да је при вла чан фриз ф ри з у р а фри з е рај ф ри з е р ск и с а лон фр ка 1. гу жва; 2. не згод на си ту а ци ја хе ви- ме та лац (енгл. he avy me tal) по клони ци или из во ђа чи хе ви - ме т а л м у зи ке хип-хо пер (е н гл. h ip ho p p e r) пок лон иц и и л и и з в о ђ а ч и хип-хоп м у зи ке х у ла хоп к е х у л а хоп ч а р а пе цар по пу лар на осо ба у дру шву, упо тре - бља ва се исто као из раз краљ цви ке (њ е м. Zw ic ke r) н а о ч а р е уоп ш т е и л и са мо на о ча ре за сун це це нер (њем. Zhen) де с е т м а р а к а цин к а т и (њем. zin ken до гла ша ва ти, доја ви т и) од а т и, и з д а т и цу г а т и (њем. Zug) п и т и а л ко хо л џа стинка врс т а фризуре (од и мена Џас т и н Би б е р) шал т а т и п р е б а ц и в а т и п р о г р а ме н а т е ле - ви з о ру д а љи н ск и м у п р а в љ а че м Шви ца Ш в ај ц а р ск а шља ка (њем. Schlac ke та лог, от па ци, нуспро дукт у ин ду стри ји ме та лур ги је) по сао шља к а т и (њем. Schlac ke та лог, от па ци, н усп р о д у к т у и н д у с т ри ји мет ал у рг ије) р а д и т и шме кер (њем. schmec ken при ја ти, имат и у к ус) п ри в л а ч а н м у ш к а р а ц, м о мак за ко јим се сви окре ћу

15 О ЖАРГОНИЗМИМА У ГОВОРУ ДЕРВЕНТЕ шме кати (њем. schmec ken при ја ти, имати укус) за во ди ти шоп (енгл. shop про дав ни ца) про дав ница одје ће, обу ће или тех нич ке ро бе шо пинг цен т а р (енгл. shop ping cen ter), т р г о в ач к и це н т а р шоу (енгл. show пред ста ва у ци љу за ба ве) сми јех, би се ри кад се ко ри сте па се на прави шоу-про грам, кад не ко на п р ав и не ку сце ну, ка же мо шоу ште к а т и (њем. stec ken утак ну ти) ра дити са смет ња ма из раз се углав ном од но- 57 си на смет ње у ра ду тех нич ких уре ђа ја, за ш т е к а т и пре ста ти са ра дом ште ла (њем. st el le n на м је с т и т и се, с т а т и, з а у з е т и с т а в) ви д и ве за штре ба ње (њем. stre ben на сто ја ти, прег - н у т и) у чe њ е н а п а ме т б е з р а з у м и је в а њ а штре ба ти (њем. stre ben на сто ја ти, прег - н у т и) у ч и т и б е з р а з у м и је в а њ а, штре бер (њем. stre ben на сто ја ти, прег нути) не ко ко мно го учи, али не са ра зу ми јев а њ е м ЛИТЕРАТУРА Ан дрић, Д р а г о с л а в (19 76 ). Дв о с м је р н и р је ч н и к с р п с ко г ж а р г о н а и ж а р г о н у с р о д н и х р и је ч и и и з р а з а. Бе о град: БИГЗ. Бу г а р с к и, Ран ко (1993). Је з и ц и. Но ви Сад: Ма ти ца срп ска. Бу г а р ск и, Ра н ко (1997 ). Ж а р г о н и з а ц и ја у т в ор би р е ч и. На у ч н и са с т а н а к с л а в и с т а у Ву ко ве да не. 26/2: Клајн, Иван (1978). О пре фик со и ди ма у срп ско хр ват ском је зи ку. Наш је зик. XXI II/5: Клајн, Иван (2002). Тв о р б а р е ч и у с а в р е м е н о м с р п с ко м је з и к у. I део С л а г а њ е и п р е ф и к с а ц и ја. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства; Ин сти тут за срп ски је зик СА НУ Но ви Сад: М а т и ц а с р п с к а. Клајн, Иван (2003). Тв ор ба ре ч и у са в ре ме ном с рп с ком је з и к у. I I де о С у фи к с а ц и ја и кон в е р зи ја. Бе о град: За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства; Ин сти тут за срп ски је зик СА НУ Но ви Сад: М а т и ц а с р п с к а. М и л о р а д о в и ћ, С о ф и ја ( ). Му з и ч к и ж а р г о н м л а д и х ( I ). Гл а с н и к е т н о г р а ф с ко г и н с т и т у т а С А Н У О т а ш е в и ћ, Ђ о р ђ е ( ). Ун и в е р б а ц и ја. Наш је зик. XXXII/1 2: РМС: Ре ч н и к с р п с ко х р в а т с ко г а к њи ж е в н о г је з и к а, I III. Но ви Сад За греб: Ма ти ца срп ска Ма ти ца хр ват ска, IV VI, Но ви Сад: Ма ти ца срп ска, Ћо рић, Бо жо (1996). О су фик сал ној уни вер ба ци ји у срп ском је зи ку. Срп ски је зик. 1 2: Ћо рић, Божо (1999). Прин ци пи твор бе не ана ли зе стра не лек си ке. Срп ски је зик. IV/1 2: Ћо рић, Бо жо (2008). Твор ба име ни ца у срп ском је зи ку. Бе о град: Дру штво за срп ски је зик и књиже в н о с т С р б и је.

16 58 Слађана Цукут * B ug a r s k i, R a nko (2006). Žar gon. Li n g v i s t ič k a s t u d i ja. D r u go, p r e r a đ en o i p r ošir en o i zd anje. B eog r a d : XX vek. Fi l i p o v ić, Ru d ol f (1990). E n gl e s k o - h r v a t s k i ili s r p s k i r je č n i k. Za greb: Škol ska knji ga. Kla ić, Bra to ljub (1958). R je č n i k s t r a n i h r i je č i. Za greb: Zo ra. Ška ljić, Ab du lah (1966). Tu r c i z m i u s r p s k o h r v a t s k o m je z i k u. S a r a je vo: Sv je t lo s t. Slađana Cukut JARGON LEXEMES IN DERVENTA SPEECH Summary This paper presents a formation of some jargon lexemes in high school students speech in Derventa first of all, their word formation with observation on productivity and meaning of each suffix, and notes on individual semantic motivation. Мaterial shows that derivative and non-derivative nouns equally occur, verb lexemes in most cases are of foreign origin, adapted by adding infinitive continuation, while adjectives and adverbs are not very common. About one hundred and fifty collected lexemes are attached in the form of a lexicon, and meanings that are specified for each lexeme are given by informants. Key words: jargon vocabulary, high school students speech, word formation, semantic motivation. Мр Слађана Цукут, асистент Универзитет у Бањој Луци Филолошки факултет Република Српска Босна и Херцеговина Имејл: sladjana.gostic@unibl.rs