ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1

Transcription

1 ISSN UDK 80/81(082) ZBORNIK MATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU LVIII/1 NOVI SAD 2015

2 UDC Изворни научни рад Ви о ле т а С т о ји ч и ћ Д у ш а н С т а мен ко ви ћ КОН Ц ЕП Т У А Л И ЗА Ц И ЈА И К А Т Е ГО РИ ЗА Ц И ЈА ФИК ТИВ НОГ КРЕ ТА ЊА У СРП СКОМ ЈЕ ЗИ КУ У р а д у с е р а з ма т р а ју е ле мен т и кон цеп т у а л и з а ц и је и ко д и р а њ а фи к т и в ног к р е т а њ а у с р п с ко м јез и к у к р о з в р с т е ф и к т и в н и х п у т а њ а и з п е р с п е к т и в е ко г н и т и в н е с е м а н т и ке, на осно ву по став ки Л. Тал ми ја (Talmy ). О с н о в н а м е т о д о л о г и ја и с т р а ж и в а њ а је с т е к в а л и т ат и вн а а н а л и з а ко р п у с а, ко ји ч и н е к њи же в н и т е к с т о в и н а с р п с ко м је з и к у и р е ч - н и ч к и п р и м е р и. У р ад у с е и сп ит ује е м ан ац и ја, п ут ањ е о б р ас ц а, к р ет ањ е у одн ос у н а о к р уж ењ е, п у т ањ е п ој ав љ ив ањ а, п ут ањ е п р и с т у п а и п у т а њ е п р о с т и р а њ а. Ре з у л т а т и ана ли зе пока зу ју да срп ски је зик са др жи еле мен те ко ји ма се при ка зу је ве ћи на по ме нут и х п у т ањ а, ш т о д о п р и н о с и т в рд њи д а п о с т о ја њ е ф и к т и в н о г к р е т а њ а у м н о г о б р ој н и м је з и ц и м а у к а з у је н а ко г н и т и в н о у т е м е љ е њ е о в е п о ја в е. К љу чн е р е ч и: ко г н и т и в н а с е м а н т и к а, кон ц е п т у а л и з а ц и ја, с р п с к и је з и к, ф и к т и в н о к р е т а њ е, п ут а њ е. T h e m a i n a i m of t h e p a p e r i s t o i n ve s t i g a t e t h e c o n c e p t u a l i z a t io n a n d c a t e go r i s a t io n of fic ti ve motion in the Ser bian lan gu a ge by em ployin g a cog ni ti ve se man tic per spec ti ve sug ge - sted by L. Talmy s re se arch (Talmy 2000). The study re li es on a qu a li ta ti ve cor pus analysis, and the sam ple com pri ses li te rary texts in Ser bian and dic ti o nary lem mas and ci ta ti ons. The p a p e r i n ve s t i g a t e s e m a n a t io n, p a t t e r n p a t h s, f r am e - r e l a t i ve m o t io n, a d ve nt p a t h s, a c c e s s p a t h s a n d c o e xt e nsi o n p a t h s. T h e r e s u lt s of t h e a n a ly si s h a ve i n d i c a t e d t h a t S e r bi a n h a s a p p r o p r i a t e l i ng uis t ic i n s t r u m e nt s fo r e x p r e s si n g a m a jo r it y of t h e p a t h s e x a m i n e d. T h i s m ig ht c o nt r ib ut e to the cla im that the exi sten ce of fic ti ve mo tion in very many lan gu a ges in di ca tes that it has a c og n i t i ve g r ou n d i n g. Key words: c og n i t i ve s e m a n t ic s, c o n c e p t u a l i z a t io n, S e r bi a n, f ic t i ve m o t io n, p a t h s. 1. Увод на раз ма тра ња. Основ ни за да так овог ис тра жи ва ња је сте да из ког н и т и в но с е ма н т и ч ке пе рспект иве п р оуч и концепт уал из ац ију и код ирањ е фи к т и в ног к р е т а њ а у с рпском јез ик у, н а о снову в рс т а п ут ањ а фи кт и вног к рет а њ а и п рема модел у а нал изе који је пос т а вио Л. Та л м и ( Talmy 2000) при р а з ма т р а њу фи к т и в ног к р е т а њ а у ен гле ском је зи к у. Ф и к т и в но к р е т а њ е и з - ра жа ва се у ви ше је зи ка и у сва ком од њих оно ис по ља ва спе ци фич но сти, а ов ај р а д ће п р ед с т а ви т и на ч и не и з р а ж а в а њ а и кон цеп т у а л и з а ц и је ов е в р с т е кре та ња у срп ском O кре та њу. К р е т а њ е је би ло п р ед ме т п р о у ча в а њ а још од а н т и ч ког до ба. По јам кре та ња ве о ма је ком плек сан с об зи ром на то да он мо же да о зн ач и св а к у в рс т у п р омене, м ат ерија лне и л и а п с т р а к т не. Од Хе р а к л и т а, п ре ко еле ја ца, до П ла т о на и Ари с т о т е ла, к ре т а ње и м и ро ва ње се ра з ма т ра ју и з м ног и х у глов а и че с т о у ком би на ц и ји са п р о с т о р ом и вре ме ном. С у ви ш но је г о во ри т и о ва ж но с т и к рет ања и њег овог п ро у ча ва ња од вре ме на ре не са н се до да нас, имајући у ви ду от кри ћа Ко пер ни ка, Ке пле ра, Галилеја, Њутна, Ајнш т ај на и д руг и х нау чн ик а. К ада г ов оримо о ма т е ри ја л ној п р о ме н и, т ач н и је

3 134 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ о фи зич ком кре та њу те ла, нај че шће има мо на уму про ме ну по ло жа ја јед ног те ла у од но су на дру га те ла, укљу чу ју ћи и под ло гу по ко јој се те ло кре ће. По јам кре та ња и сме шта ња у про стор је сте има нент на људ ска осо би на ко ја п р ед с т а в љ а јед н у од нај в а ж н и ји х кон цеп т у а л н и х к а т е г о ри ја људ ског би ћ а. Чо век [...] и ма пот ребу за аутолокал изованош ћу и реаг ује на п ростор (Ву јо вић 2009: 6). Марк Џон сон, у на сто ја њу да пре до чи ва жност кре та ња за наш концеп т у а л н и сис т ем, к ретање је поис т овет ио са ж и во т ом, а не до с та та к к ре та ња са смр ћу, при че му на во ди ен гле ски при дев stillborn (мртворођен, у до словном пре во ду ро ђе н не п о м и чан) (Johnson 2007: 19). У по гла вљу The Mo ve ment of Li fe у књи зи The Me a ning of the Body (Johnson 2007: 2), Џон сон го во ри о на чи ну на ко ји по крет, нај че шће под све сно, ле жи у осно ви на ше кон цепт у а л и з а ц и је. М но г и ау т о р и (н п р. Stra uss 1966; Young 1980; La koff 1987) сла жу се око то га да је кре та ње при мар но људ ско ис ку ство, а Мак син Шитс- Џон с т о у н к р о з ф е но ме но лош к у а н ал из у пор ек л а, с т ру кт ур е и к в ал ит ет а људ ског по к ре та до ка зу је да по к ре т п ред ста в ља по че т н у тач к у у п ро це су изг р а д њ е зна че њ а (She ets-johnsto ne 1999: 3). До овог ис ку ства чо век до ла зи н ај п р е с ам и м к р ет ањ е м, а л и и к р о з пе рце пц ију п р ос т о рн и х однос а (н п р. Jac ken doff 1987; Man dler 2004; 2008; Lan dau et al. 1984; Mun nich et al. 2001; Lan dau Hof fman 20 05), нај че ш ће ви зу е л н и м п у т ем (Ar nhe im 1969; Swe et ser 1990) и до во ди до из град ње основ них сли ков них схе ма (нпр. Johnson 1987; 2007; Ham pe 20 05). У с а мој ког н и т и в ној л и н г ви с т и ц и с р е ће мо п ри мат п р о - стор ног до мена у ор га н и за ц и ји це ло к у п ног пој мов ног си сте ма чо ве ка (Ра су лић : 31). У п р и л о г о в о м е г о в о р и и и з у з е т н о в а ж а н п о л о ж ај п р о с т о р н и х ме т а ф о р а у кон цеп т у а л и з а ц и ји к а ко јед но с т а в н и х, т а ко и с ло же н и х до ме на (La koff Johnson 1980), као и ве ли ки број сту ди ја и збор ни ка ра до ва ко ји за глав ну те ма ти ку има ју упра во од нос про сто ра и је зи ка, а вр ло че сто и ког ници је уоп ште (нпр. Пи пер 1997; Blo om et al. 1999; Le vin son 2003; Hic kman Ro bert 2006; Evans Chil ton 2010; Br dar et al. 2011). Због све га ово га, оче ку је се да би ло ко ји свет ски је зик има оби ље је зич ког ма те ри ја ла ко ји опи су је про стор не од но се, па са мим тим и кон цеп те ве за не за кре та ње (Ста мен ко вић 2013) Фик тив но кре та ње. У ког ни тив ну се ман ти ку по јам фик тив ног кре - т а њ а (енгл. f i c t i v e m o t i o n) уво ди Л. Тал ми у пр вом то му књи ге To ward a C ognit ive S em a n t ic s (Talmy 2000: ), и об ја шња ва да се ра ди о кре та њу ко је се у је зи ку при ка зу је, а при том не ма фи зич ку ма ни фе ста ци ју, као, на п ри ме р, у р ечен и ца ма: I lo o ked out past the ste e ple; The sce nery rus hed past us as we dro ve along; This road go es from Mo de sto to Fre sno 1. О в е р е че н и це по - ка зу ју не ку вр сту ли не ар ног при зо ра ко ји се кон цеп ту а ли зу је као кре та ње, иа ко пра вог кре та ња не ма код по сма тра ча се ја вља сво је вр сни ефе кат кре тањ а, з б ог че г а по с т о ји р а з л и к а и з ме ђу кон с т р у к ц и о н ог ф и к т и в н ог к ре т а ња (енгл. c onst r u ct ion al f ict ive mot ion) и и ск ус т веног ф и кт ивног к рет ања (енгл. e x p e r i e n c e d f ic t i ve m o t io n). Пре ма Тал ми ју (Talmy 2000: ), фик тив но 1 С л и ч н е т е р м и н е н а л а з и м о и к од о с т а л и х а ут ор а Џ ек е нд о ф (Jac ken doff 1983) ову п оја в у н а з и в а е кст е н з и јо м, Л а н а ке р ( Lan gac ker 1987) а п с т р а к т н и м к р е т а њ е м, М а ц у м о т о (Mat su mo to 1996) су бјек тив ним кре та њем, а Тал ми (Talmy 1983) ко ри сти још и тер мин вирт у е л н о к р ет ањ е.

4 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У 135 к р е т а њ е п р ед с т а в љ а р е з ул т ат п р е к ла па њ а мо де ла когн ит и вне орг ан из ац ије иа ко по сто је ентитети који су стварно непомични, ми у језику имамо могућнос т да и х фи к т и в но п ри ка же мо у по к ре т у. На п ри ме ру следеће т ри речен ице, Та л ми опи су је ка ко се фик тив но к ре та ње ма ни фе ст у је: (1) T hat mo un tain ran ge li e s ( lo n g i t u d i n ally) b e t we e n C a n a d a a n d Me x i c o; (2) That mo un tain ran ge go es from Ca na da to Me xi co; (3) That mo un tain ran ge go es from Me xi co to Ca na da. Та л м и т в рд и д а р е че н и ц а под (1) д и р е к тно и зр аж ав а в ер од ос т ојн ији про стор ни од нос уз по моћ из ра за ко ји је ста ти чан. Код ре че ни ца под (2) и (3), ста тич ни ли не ар ни ен ти тет, тј. пла нин ски ве нац, опи сан је та ко да се ства ра пред ста ва о то ме да је он за пра во у по кре ту, у пр вом слу ча ју од се ве ра ка ју гу, а у дру гом слу ча ју од ју га ка се ве ру. Ова вр ста пред ста ве се мо же сма тра ти ма ње ве ро до стој ном у од но су на чо ве ко во зна ње о све ту, јер опису је пла нин ски ве нац као не што што се кре ће. Тал ми је опи сао сле де ће вр сте п у т а њ а фи к т и в ног к р е т а њ а: е м а н а ц и ју (е н гл. e m a n a t i o n), п у т а њ е о б р а сц а (енгл. pat tern paths), кре та ње у од но су на окру же ње (енгл. f ra me - re la t i ve m o - tion), п у т а ње по ја в љи ва њ а (ен гл. advent paths), п у т а ње п ри с т у па (ен гл. ac cess paths) и п ут ањ е п р ос т ир ањ а (ен гл. c oe xte nsi on p a th s), ко ји ма ће мо се ба ви ти у овом ис тра жи ва њу, на гра ђи срп ског је зи ка. На сли чан на чин и Фо ко ни је (Fa u con ni er 20 01: ) п ри ме ћу је к а ко је з и ц и и м а ј у с р ед с т в а којим а н еп ок р е т н е п р и з о р е п р и к а з у ј у п у т е м фи к т и в ног к р е т а њ а, з а ш т а нав од и п риме р The fen ce runs all the way down to th e r i ve r (п ри ме р де т а љ н и је р а з мо т р ен у Vi da no vić 2012: 46 47). Тод Оу кли (Oa kley ) по м и њ е и п ри ме р е и з а р х и т ек т он ск и х час оп ис а на енглеском је зи к у, у ко ји ма су г ра ђе ви не оп исане п утем фи к т и в ног к ре та ња (н п р. мо же мо г о в о ри т и о д и м њ а ц и ма ко ји с е уз д и ж у или о сво до ви ма ко ји се сп у ш т а ј у), док се кат кад и од са мог чи та о ца кроз та кве опи се зах те ва да се фик тив но к р е ће п р о с т о ри ја ма. О бјек т и в н у не по м и ч но с т у је зи к у, да к ле, п ри к а з у је мо в р с т ом кон це п т уа лног к р ет ањ а, п ри чем у је с а м а п у т а њ а у п р в ом п л а н у, по ш т о не ма р е а л не п р о ме не по ло ж а ја. Ф и к т и в но к р е т а њ е, ко је омо г у ћ а в а ју мен т а л н и п р о с т о ри и пој мов но с а ж и м а њ е, п р ед с т а в љ а в е о м а ком п лек сн у по ја ву и з пе р спек т и в е ког н и т и в не с е ма н т и ке (Ста мен ко вић 2013) Фик тив но кре та ње у раз ли чи тим је зи ци ма. По ред ен гле ског, п ро блем фи к т и в ног к ре та ња ра з ма т ра н је и у д ру г и м је зи ц и ма. Ма ц у мо то ( Mat su mo to 1996 ) кон трастира фиктивно кретање у јапанском и енглеском језику и увиђа слич но сти и раз ли ке ко је се огле да ју у гла гол ском ви ду и вр сти гла го ла к р е т а њ а ко ја с е ко ри с т и з а оп исив ањ е л инеарн и х п ут ањ а. Мац умот о смат ра да су слич но сти из ме ђу два не срод на је зи ка мо гу ће упра во за то што се ра ди о ког н и т и в ном фе но ме н у, док ра з л и ке по с т о је на п ла н у г ра ма т и ке и лек си ке, због спе ци фич но сти њи хо вих устрој ста ва. Ро хо и Ва лен цу е ла (Ro jo Va lenzu e la 2003), кроз кон тра стив ни при ступ и уз по моћ пре вод ног кор пу са, разм ат р ају н ач ине и зр аж ав ањ а фи кт и вног к р ет ањ а у ш п а нском и е нглеском је з и к у. З а к љу ч у ју д а с у с е ш п а нск и п р ев о д и о ц и у гл а в ном усме р а в а л и к а одр жа њу фе но ме на фик тив ног кре та ња, чак у ве ћој ме ри не го ка да је реч о истин ском кретању. Тарема (Ta re maa 2013) се за ни ма за слич но сти и раз лике у и з раж а в ању фи к т и в ног и ис т и н ског к р е т а њ а у ок ви ру е с т он ског је зи к а. Она је нај пре пре по зна ла гла го ле ко ји ма се мо гу из ра зи ти ове две вр сте

5 136 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ к р е т а њ а, а на кон т о г а у по р е д и л а р е че н и це у ко ји ма с е п ри к а з у је фи к т и в но кре та ње са они ма у ко ји ма се при ка зу је ре ал но кре та ње, при че му је утвр дила да се бит ни је раз ли ке ви де са мо у при ка зу ло ка ци је и да је при ка зи ва ње про сто ра ве за но за се ман ти ку гла го ла у естон ском, а не за вр сту кре та ња. 2. Фик тив но кре та ње у срп ском је зи ку 2.1. Струк ту ра кор пу са и ме тод ана ли зе. Узо рак ко ји ће мо ов де ана ли зира ти ти че се срп ског је зи ка и са чи ни ли смо га на осно ву ше зде сет тек сто ва ко ји с у п р е у з е т и и з е лек т р он ск и х з би р к и к њи жев н и х т ек с т о в а на с рп ском је зи к у (Ан т о ло г и ја срп ске књи жев но с т и и Про је ка т Рас т ко), из књи жев них де ла у штам па ном об ли ку, као и на осно ву при ме ра из Речника српског језика, дост у пног на сајт у Српска дигита лна библиотека, ко ји је за сно ван на Речник у Српске академи је на у ка и уме т но с т и и Реч ни к у Ма т ице српске. У ра ду ће мо ц и т и р а т и с е да м де с е т и з а б р а н и х р е че н и ца у ко ји ма је п ри к а з а но фи к т и в но к ре т а ње. Ре че н и це смо к ла си фи ко ва л и п ре ма вр с т а ма фи к т и в не п у т а ње ко ја је у њи ма п ри к а з а на, п ри ме њу ју ћ и к л а си фи к а ц и ју п у т а њ а ко ју да је Та л м и (Talmy 2000: ). За ана ли зу кор пу са опре де ли ли смо се ка ко би смо и ст р аж и в ањ е с п р о в е л и н а је з и к у у њ е г о в ој с т в а р ној у по т р е б и, и т а ко с е о с ло н и л и н а о бје кт и вне под а тке о јез и чкој г р а ђ и, п р е не г о н а и н т у и ц и ју ко ју има мо у упо тре би срп ског као ма тер њег је зи ка. К а ко з би р ке т е к с т о в а ко је с мо ко р и с т и л и н и с у ко д и р а н и ко р п у с и, у у з о ра к смо у в рс т и л и р е че н и це у ко ји ма смо ус т а но ви л и по с т о ја њ е не к и х од т ипов а фи к т и в не п ут ањ е и з Та лм ијев ог п р егледа ( Talmy 2000: ), ко је ће мо оп и с а т и с а с т а но ви ш т а т еорије когн ит и вне с ем а нт ике и у конт екс т у упо тре бе срп ског књи жев ног је зи ка. Ана ли за ко ју спро во ди мо је сте ква лит а т и в на и ф о к у си р а на је на св ој с т в а је зи ч к и х екс по не на т а ко ји ма с е р е а л и- зује дат а јези чка појава, т ј. фи кт и вно к рет ање, више нег о на њен у у чес т алос т, што нам до пу шта ин тер пре та ци ју и опис по је ди нач них језичких сегмената. Узо рак ко ји ће мо ана ли зи ра ти у да љем тек сту илу стру је употребу гла - г о л а р а з л и ч и т и х де но т а ц и ја у озна ча в а њу фи к т и в ног к р е т а њ а, т ј. к р е т а њ а без физи чке ма н и фе с та ц и је. У ис п и та н и м кон ст ру к ц и јама обрат ићемо паж њу на зна че ња упо тре бље них гла го ла, и при мар на и се кун дар на, при че му су сва зна че ња де фи н и са на у реч н и ч ком кор п у су ко ји смо кон сул т о ва л и, а ко је смо на бро ја ли у из во ри ма Пу та ње фик тив ног кре та ња у срп ском је зи ку ког ни тив но се мантич ки и лин гви стич ки аспек ти. К ако с е м о ж е з а к љу ч и т и и з Та л м и је в и х (Talmy 2000: 269) тврд њи о пу та њи фик тив ног кре та ња, о фик тив но сти кре - т а њ а р а д и с е он да к а да с е с т а њ е м и р о в а њ а кон цеп т у а л и з у је и у је зи к у п рика зу је као кре та ње. Под пу тањом фик тивног кре та ња под ра зу ме ва се за миш љ е на п у т а њ а ко јом с е не од ви ја ме х а н и ч ко к р е т а њ е, она ко к а ко је зи к т о при ка зу је. У том по гле ду, пу та ња је при вид на, јер се она са мо за ми шља, или с е п р а т и по гле дом, и н и је т р а јек т о ри ја, 2 т ј. п у т а њ а к р е т а њ а фи зи ч ког т е л а. Ф и к т и в но к р е т а њ е п ри к а з а но је зи ч к и м с р ед с т ви ма у ис п и т а ном у з о р к у не 2 У к и немат и ц и с е под т р а јек т о ри јом под р а з у ме в а г е о ме т ри ј ско ме с т о т а ча к а у п р о с т о ру кроз ко је ма те ри јал ни обје кат сук це сив но про ла зи у про це су кре та ња.

6 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У 137 оп и с у је р е а л н у по ја ву у в а нјези чком ок руже њу је р с е не од но си на п р о ме н у по ло ж а ја не ког о бјек т а у од но с у на р е ф е р ен т н у т ач к у и л и р е ф е р ен т но т е ло, ка ко је то слу чај код кре та ња у фи зич ком сми слу. Нај че шће се ра ди о прик а з и м а с т а њ а м ир ов ањ а која о бух в ат ај у од м е р а в а њ е п у т а њ е о с т в а р и в о г кре та ња, огра ни ча ва ње визуелне путање двема тачкама и оријентације једног објек та у од но су на дру ги или у од но су на окру же ње Ана ли за кор пу са Ема на ци ја. Први и нај општији тип фик тив ног кре та ња је сте емана ци ја (енгл. e ma na t ion). О в а вр с т а фи к т и в ног к ре т а њ а по ч и в а на оп и си в а њу не чег не ма те ри јал ног и нео пи пљи вог, као да оно на ста је из не ког из во ра и има за ми шље ну пу та њу чи ја је крај ња тач ка на не ком дру гом објек ту (Talmy 2000: ). Ову вр сту кре та ња да ље ће мо опи са ти у окви ру под вр ста Пу та ње ори јен та ци је (енгл. orien ta tion paths). Ши ра под вр ста емана ци је је су пу та ње ори јен та ци је. По и ма ње ових пу тања заснива се на замиш љ е ној не п р е к и д ној л и неа рној п ут ањи која пол аз и од неког о бје кт а и од ње г а се уда ља ва. У овој фи к т и в ној п у т а њи до м и н и ра п ред ња с т ра на објек т а ко ји се по сма тра, а ко ја се од ре ђу је или на осно ву аси ме три је ко ја по сто ји у об ли ку са мог објек та или та ко што се за ми шља да би се са том стра ном ис тур е ном на п р ед т ај о бје к ат к р е т а о по з а м и ш љ е ној п у т а њи. Код о бје к а т а ко ји има ју ма су и за пре ми ну пред ња стра ни ца је ли це, а код обје ка та ко ји има ју ду жи ну, пред ња стра на је врх, ши љак и слич но. Пре ма то ме да ли обје кат има врх или ли це и да ли је фик тив но кре та ње по пу та њи осо вин ско или боч но, Тал ми (Talmy 2000: 107) де ли пу та ње ори јен та ци је на сле де ће вр сте: (а) Пу т а ње в и д и ка (енгл. pro spect paths), које о бух в ат ају о бјект е л ицем окре ну те пре ма дру гом објек ту у око ли ни; про стор ни од нос два ју обје ка та опи су је се као да из ме ђу њих по сто ји пу та ња. У узор ку смо утвр ди ли да се ов а в р с т а п у т а њ е у с рп ском је зи к у п ри к а з у је гл а г о лом г л е да т и, у зна че њу би ти окре нут или усме рен ка не че му, и упо тре бља ва се са не жи вим ен ти те тима ко ји ма чу ло ви да ни је свој стве но, па ова упо тре ба од сту па од при мар ног зна че ња гла го ла. При ме ри из срп ског је зи ка су сле де ћи: (1) У ход ник су гле да ла тво ја вра та (РСЈ); Со ба је гле да ла у дво ри ште (РСЈ); Прозо ри гле да ју на ули цу (РСЈ); С бал ко на, ко ји гле да у да љи не гра да, бро јим звије зде (РСЈ);...то је она иста бо ја зи до ва, про зор што гле да на ке стен у дво ри шту, па тос пре бо јен уља ном бо јом за по до ве, и пла ви ча ста та ва ни ца... (Ка пор, Најбо ље го ди не и дру ге при че, АСК). Упо т р еба глаг ола г ледат и рад и п рик а зи в а њ а п у т а њ е ви д и к а у с рп ском је зи ку ве за на је за ен ти те те као што су вра та, про зор, со ба и бал кон. Ови ен т и т е т и су не по м и ч н и, а л и с е у р ечен ицама њихов полож ај одр еђује п р ема з а м и ш љ е н и м п у т а њ а м а ко ји м а би с е он и к р е т а л и у п р а вц у који одр еђује пред лог. Са ког ни тив ног гле ди шта, ове пред ста ве се за сни ва ју на то ме што се из да те тач ке про јек ту је ствар но кре та ње од вра та или из со бе, или пра вац по гле да са про зо ра или бал ко на. Да ти пра вац се од ре ђу је пред ло зи ма у и на. Пре ма Д. Кли ко вац (2000: 209), пред лог у у ов а к ви м с л у ча је ви ма у по т р е б е са гла го ли ма г л ед ат и и п ог л ед ат и има зна че ње у прав цу не ко га/не че га, а исто за кљу чу је мо и о упо тре би пред ло га на у да тим ре че ни ца ма.

7 138 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ Што се фик тив но сти ти че, код ових пу та ња је зич ке пред ста ве се ре ално т и ч у с т а њ а м и р о в а њ а и п р о с т о р н и х од но с а д в е ју т а ча к а: по че т не т ач ке фи к т и в не п у та ње и ње не к рај ње тач ке. Пу та ње ви д и ка у с рп ском од сл и ка ва ју поло ж а је е леменат а с т а мб еног п р ос т ор а, к а к ви с у п р о з ор и ба л кон, с а ко ји х с е по гле дом мо же о б у х в а т и т и оно ш т о је к р ај њ а т ач к а фи к т и в не п у т а њ е, и вра та или ход ник, са ко јих се мо же усме ри ти кре та ње у прав цу крај ње тач ке фи к т и в не п у т а њ е. У п р вом сл учају рад и с е о п ут ањи која с е п рат и визуе лно, тј. по гле дом се пра ти пу та ња од про зо ра до ули це у при ме ру Пр о з о р и г л е - да ј у н а ул и ц у, а у дру гом слу ча ју о пу та њи ко ја се мо же пре ћи кре та њем, на при мер из со бе до ход ни ка у ре че ни ци У ход ник су гле да ла тво ја вра та. Ка да го во ри мо о кон струк цијама које се у енглеском језику могу употре - би ти у при ка зи ва њу ове врсте путања, може мо да за при мер узме мо Тал мијеву р е че н и ц у The cliff wall fa ces to ward/a wa y f ro m /in to/past the val ley (Talmy : 108). К а ко с е и з ов е р е че н и це ви д и, ен гле ск и је зи к до п у ш т а у по т р е бу разно врсн и х п ред ло га са гла г о лом fa ce, ко ји је ек ви ва лента н с рпском глаг ол у г ле да т и у се кун дар ном зна че њу ко је смо опи са ли у ве зи са узор ком. Срп ски узо рак је по ка зао да су са на ве де ним срп ским гла го лом у упо тре би са мо предло зи ко ји по к а зу ју усме ра в а њ е п р е ма д ру г ом о бјек т у, а не уда љ а в а њ е од т ог о бјек т а, к а ко је т о мог уће у енглеској р ечен иц и The cliff wall fa ces away from the val ley, и л и м имоилажење д вају објекта, н п р. у ен гле ском The cliff wall fa ces past the val ley (Talmy : 108). У с рп ском је зи к у не п ри р од но с т р е че н и ца *Сте на гле да од до ли не и *Ст ен а г л еда п оре д/м им о д ол ине ука зу је на то да се фик тив на пу та ња ви ди ка у срп ском ви зу а ли зу је од пр вог објек та до друг ог, и не до п у ш т а уда љ а в ањ е погледа од д руг ог о бјект а н ит и м имоилажењ е са дру гим објек том. (б) Путање равнања (енгл. аlignment paths) од но се се на не по ми чан објек ат ко ји и ма п ра во л и н и ј ск и обл и к са ист урен и м врхом. У језик у се ов а врс т а пу та ње при ка зу је као да кре ће од осе ко ја иде од вр ха тог објек та до дру гог објек т а, у п ра в ц у ко ји од ре ђу је п ред ло ш ка кон с т ру к ц и ја. Ка ко на во д и Та л м и (Talmy 2000: 108), у ен гле ском је зи ку за сту пље не су две вр сте кон струк ција са овом пу та њом: она ко ја при ка зу је да је ис ту ре на стра на пр вог објек та нај бли жа дру гом објек ту, нпр. The sna ke is lying to ward the ligh, и она ко ја при ка зу је да је та стра на уда ље на од дру гог објек та, нпр. The sna ke is lying away from the light. Уз о р а к ко ји смо ис п и т а л и по к а з а о је да кон с т ру к ц и је ко је од с л и к а в а ју ов а к в е п у т а њ е у с рп ском н и с у уо би ча је не. При ме ри ко је смо у по р е д и л и с а ен гле ск и м п римерима су (1) На источној с т ра ни, до не к ле и з дво је но од ју жног уг л а ка с т е л а, п р у ж а се ка и с т о к у к р у ж н о уз в и ш е ње, ч и ја в и с и н а н а д м а ш а пла то ка сте ла (Ар хе о ло шки пре глед 1964) и (2) Зид, чи ја је осно ва при ближно луч ног об ли ка, пру жа се пре ма за па ду... (Ар хе о ло шки п ре г лед 1979). Ка ко ови п ри ме ри са д р же п ред ло ш ке кон с т ру к ц и је са и ме н и ца ма з а с т ра не све т а, ко је за пра во ни су објек ти, не мо же мо сма тра ти да за ми шље на пу та ња има крај њу тач ку, ка ко је на при мер у на ве де ним ен гле ским ре че ни ца ма та тачка сун це. За то, у срп ским ре че ни ца ма гла гол пру жа ти се, у свом се кун дарном зна че њу про тег ну ти се у ду жи ну, слу жи са мо да опи ше про стор ко ји за у- зи ма нек и објекат, док п ред ло ш ка кон ст ру к ц и ја са ка и п рема одређује п равац у коме с е о бјек ат п р о т е же, б е з п р е ц и зи ра њ а к рај њ е т ачке. Зб ог т ог а можемо

8 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У 139 р е ћ и д а с е ло к а ц и ја не по м и ч ног и з д у же ног о бје к т а не оп и с у је у с р п ском је зи к у т а ко д а с е кон цеп т уал из ује фи кт и в н а п у т а њ а ч и ја је по че т н а т ач к а ис ту ре на стра на тог објек та, а крај ња тач ка обје кат пре ма ко ме је та стра на окре ну та, осим што се за ори јен та ци ју у слич ним слу ча је ви ма узи ма стра на све та, за ко ју сма тра мо да ни је тач ка, већ пра вац. (в) По ка зне пу та ње (енгл. de mon stra ti ve paths), ко је об у хва та ју пра во - ли ниј ски обје кат са вр хом од ко га по ла зи за ми шље на пу та ња чи јом се ду жином усме р а в а по сма т р а че в а па ж њ а. О ри јен т а ц и ја да т ог о бјек т а мо же би т и (1) с р ед с т в о по мо ћу ко г а с е не ч и ја па ж њ а усме ра в а у од р е ђе ном п ра в ц у и л и (2) сред ство по ка зи ва ња прав ца у ко ме не ко тре ба да по гле да или да се кре ће. За п р в о на в е ден и с л у чај Та л м и ( Talmy : 10 9) и з енглеског језик а нав од и р е че н и ц у I/The ar row on the sig npost po in ted to ward/a w a y f r o m /in to/past the town, а з а д ру г о на в е де н и с л у чај р е че н и ц у I p o in te d /di rec ted him to ward/past/ away from the lobby. Из срп ског узор ка из два ја мо сле де ће при ме ре: (2) Под о фи ц и р по к а з у је к а уском с е о ском п у т у, по п ло ч а ном к а ме ном... ( Че р ке з, Ор ло ви и ву ци); Ok, let s go ка же на по кон, уз је два чу јан уз дах, и ру ком пок а з у је к а у л а з у, п р е ја ко св е с т а н с оп с т в е не, п а ж љи в о од а б р а не оде ће... (А р с е - н и је ви ћ, Пр е д а т о р); З а т и м је по к а з а л а п р с т ом н а св о ју п у д л и ц у и н а п р а ви л а по крет ру ком, ти па њам-њам (Ка пор, Бе л е ш ке је д н е Ан е, АСК); Глу по сти. Ако ће мо пра во, ја сам по ка зао пр стом са мо на ону ве ли ку гру пу ги бо на. И? Н и ш т а с е н и је де си ло ( Д а ви чо, Цр но на бе ло); Кад су чу ли бол ни ме кет ов це Аје и ра за бра ли уз не ми ре ност ко ја је ишла од ста да до ста да, чо ба ни су иза брали из ме ђу се бе дво ји цу мла дих и сме ли јих и по сла ли их у шу му да по тра же и з г у б љ е но не по с л у ш но ш и љ е же (А н д ри ћ, Аска и Вук). Нај з а с т уп љ ен ији глаг ол и у овој в рс т и п у т а њ е је су п о ка за т и, у зна че њу усме ри ти не чи ју па жњу на не што, и п о с л а т и, ко ји има зна че ње упра ви ти у не ком прав цу. Пр во на ве де н и гла г ол ос т ва ру је фи к т и в но к ре т а ње са п у т а њом усме р е не па ж њ е, а д ру г о на в е де н и п у т а њу ко јом би с е л ице у п ућено у неком прав цу тре ба ло да кре ће. По ка зне пу та ње од ре ђе не су тач ком ко ја је у српским ре че ни ца ма онај ко ји по ка зу је пут, и од ко га пу та ња по ла зи (Под о ф и - ц и р п о ка з у је...), и тач ком ко ју чи ни оно на шта не ко усме ра ва не чи је кре та ње или па жњу (...к а у с ко м с еос ко м п ут у, п оп л о ч а н о м к а м е н о м). Н ај ч е ш ћ а је п у т а ња усме ра ва ња па ж ње, ко ју онај ч и ја се па ж ња усме ра ва ви зу ел но п ра т и од оно га ко ји по ка зу је до оно га на шта се по ка зу је (За т и м је п о ка за ла п р с том н а с в о ј у п у дл и ц у). Гла гол п о ка з а т и ни је гла гол кре та ња, већ озна ча ва гест не би ли се па жња или кре та ње усме ри ли ка дру гом објек ту, тј. у прав цу ко ји с е од р е ђу је п р ед ло зи ма ка и на. Као и код пу та ња ви ди ка, и у овој вр сти пу та ња гла го ле у срп ском у зор к у п ра т е п ред ло ш ке кон с т ру к ц и је ко је у к а зу ју на к рет ање п рема д руг ом објек ту, а не на уда ља ва ње од ње га, на су прот ен гле ској ре че ни ци T h e a r row on the sig npost po in ted away from the town (*Ст ре л и ц а н а з н а к у је п о ка з и в а л а од гра да), и л и м и мо и ла жењ е с а т и м о бјект ом, насуп р о т р ечен иц и The ar row on the sig npost past the town (*Стрелица на знаку је показивала поред града). (г) Пут ање ус меравања (енгл. ta r get ing path s), код ко јих вр ши лац рад ње по ста вља обје кат та ко да за ми шље на пу та ња иде од тог објек та и пра ти жеље ни пра вац пре ма не че му што се на ла зи у окру же њу. Вр ши лац рад ње предв иђ а д а ћ е с е т о м з ам иш љ ен о м п ут ањ о м о с т в а р и т и р е а л н о к р е т а њ е и л и

9 140 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ к рета ње мо же би т и за п ра во фи к т и в но. Као п ри ме р из ен гле ског је зи ка Та л м и (Talmy 2000: 109) да је кон струкције I pointed/ai med (my gun/ca me ra) in to/past/ away from the li ving ro om, у ко ји ма се ви ди да би ме так из пи што ља оства рио фи зич ко кре та ње, али да ка да се не што фо то гра фи ше, из објек ти ва до онога што се же ли усли ка ти за ми шља се пу та ња ко јом се ни шта опи пљи во не к р е ће. Из узор ка на во ди мо сле де ће при ме ре: (а) са гла го ли ма у п ра в и т и, у п е р и т и и ок ре н у т и уз име ни це за оруж је, а у зна че њу на ни ша ни ти у не ком прав цу; у т а к ви м кон с т ру к ц и ја ма п р а в а ц одређује п утању којом би се мета к к ретао, а п редлош ка конс т ру кц ија сад рж и име ни цу за обје кат ко ји је крај ња тач ка те пу та ње, тј. за обје кат ко ји је узет на ни шан; на при мер: (3) Из ва ди...ре вол вер... и упра ви га на Га ји ћа (Каш. 2, РМС; РСЈ); Ње го ва ру ка у од р е ђ е ном ч а с у зн а у пе ри т и см р т о но сн и р е в о л в е р у не п ри ја т е љ а ( М а т к. М.1, РМС; РСЈ); Сеј ме ни су ски ну ли пу шке и окре ну ли их пре ма го ми ли (Се лим. 5, 282, РСЈ); (б) са гла го ли ма ни ш а н и т и и уп р а в и т и уз име ни це (фо то)а п а р а т и ре фл е к т ор: (4) Фо то ре пор те ри [су] бе стра сно шкљо ца ли, из у зев... Гру ча... ко ји је ле гао у једну ло кву на пу ту, и ни ша не ћи апа ра том бр да пред со бом, стр пљи во че као да по ве т а ра ц на т ера у објект и в бел и облач и ћ на л и к на је д ри ло ( Да ви чо 1, 47, РСЈ ); Ш вај ца ра ц у п ра в љ а на њи х свој ре флек т ор и он да у гле да мо бу б њ а ре и њи хо ве п р а т и о це з а с е њ е н и х оч и ју ( Пе т р о ви ћ, Афр и ка, АСК). Пу т а њ е усме р а в а њ а је с у оне ч и ја по че т на т ач к а је с т е о ру ж је ко ји м с е ни ша ни или апа рат ко јим се не што же ли усли ка ти. Пу та ња се за ми шља од оруж ја до ме те (Из в а д и... ре в ол в е р... и у п ра в и га н а Га ји ћ а) и од апа ра та до оно га што се же ли усли ка ти (... и н иш ане ћ и ап а ра т ом б р да п ре д с о бом...). К а ко с е ви д и и з ен гле ског п ри ме р а ко ји смо п р е т ход но на в е л и, у ен гле ском је зи к у је мо г у ћ а п р ед с т а в а п у т а њ е ви д и к а ко јом би с е уда љ а в а ло од д ру г ог о бјек т а и л и с е с а њи м м и мо и л а зи ло. Та к в е кон с т ру к ц и је у с рп ском је зи к у н и смо з а б е ле ж и л и, т е би р е че н и це *Упе рио сам апа рат од днев не со бе или *Упе рио сам апа рат по ред днев не со бе би ле не п ри р од не. (д) Пу т а ња оп а жа ња (енгл. li ne of sight), ко ја се т и че зам иш љене п утање ко ја по ла зи од чу ла ви да. Ова пу та ња се мо же у је зи ку оства ри ти не са мо гла го ли ма по сма тра ња, ка кав је гла гол г л е д а т и, већ и гла го лом ка кав је ок ре н у т и се. У при ме ри ма I slowly tur ned/look e d /I slowly tur ned my ca me ra to ward the do or/aro und the ro om/aw ay from the win dow/from the pa in ting/past the pil lar/to th e ta p e st r y, ко је да је Тал ми (Talmy 2000: 111), ви ди се да се ра ди о боч ном кре та њу, не осо вин ском, јер се не ме ња раз да љи на ко ја по сто ји из ме ђу два ју обје ка та. Срп ски узо рак са др жи сле де ће при ме ре: (а) с а кон с т ру к ц и јом у п ра в и т и оч и у зна че њу по гле да ти, са пред ло гом на, ко јим се спе ци фи ку је крај ња тач ка пу та ње, а то је оно пре ма че му се усмер а в а по глед: (5) Из та ме но ћи... све тлу ца очи ју без број упра вље них на ме (Панд., РМС; РСЈ); Упра ви... на уја ка... ли је пе очи (Фран геш И. 1, РМС; РСЈ);

10 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У 141 (б) са гла го лом п о г л е да т и, ко ји не пра ти пра ви обје кат, већ пред ло шка кон с т ру к ц и ја с а п р ед ло зи ма у, ко ји м с е од р е ђу је к р ај њ а т ач к а п у т а њ е, к а о и п ред ло зи ма кроз и низ, ко ји са ми по се би ука зу ју на кре та ње објек та ло кали за ци је, п ри че м у се у сл у чају п редлога кроз ра ди о кре та њу с јед не на дру гу с т р а н у ло к а л и з а т о р а (Кли ко вац 2000: 236): (6) Де вој ка би за стај ки ва ла и по гле да ла час у не бо, час у сво је ру ке (Ан дрић, РМС; Р СЈ ); Њи х д в о је с е с а ш а п т а в а ју, чо в е к з а м и ш љ е но к л и м а гл а в ом по гле д а ју ћ и по вре ме но кроз отво ре на вра та кри шом и тмур но у Ве ру (Ти шма, Уп о т р е б а чо ве ка); А кад је ушао у ули цу, про ду жио је до Ка ле мег да на, по гле дао низ Пил суд ско ву, окре нуо се и осмо трио на го ре (Да ви чо, Пе с м а); (в) са гла го лом ок ре н у т и се, са пред ло гом п ре м а, ко јим се пре ци зи ра ка че му се окре та њем гла ве усме ра ва по глед, што је крај ња тач ка пу та ње, или вр ло рет ко са пред ло гом од, ко ји ка зу је од че га се по глед од вра ћа: (7) С вра та, при из ла зу, Ак са ков се окре нуо пре ма ме ни, обра тив ши ми се бла жен и м т о ном... ( Радов анови ћ, Пов е с т о с п и с у Ра ј м он д а Ли л а, ПР); А он си ро мах му ца и кри је по глед од ње. Ка жи, или сад ћу да се на љу тим? ве ли му она мр го дећи се и окре ћу ћи се то бож љу ти то од ње га (Стан ко вић, Пр ва су за, ПР); (г) са гла го лом освр ну ти се, са пред ло зи ма на и ка, ко ји ма с е од р е ђу је оно на шта се усме ра ва по глед: (8) Ма ло да ље пред на ма за ба вља се је дан чо век Он се не освр те на нас; ми се освр то смо на ње га (Нен. Љ. 26, 109, РСЈ); За трен се освр ну ла ка сво јој ку ћи, али ред гу сти ша на оба ли за кла њао ју је од по гле да (Кне же вић, За кла на у Лап и с Ла з у л и ј у, ПР). Уз на в е де не гл а г о ле с т о је о ба в е зно и п р ед ло ш ке кон с т ру к ц и је ко ји ма се пре ци зно од ре ђу је пу та ња пер цеп ци је, тј. обје кат на ко ји се по глед усме - ра ва, и тај обје кат је крај ња тач ка пу та ње. На да тој пу та њи тач ке су не помич не, а пу та ња је ви зу ел на, јер се ра ди у усме ра ва њу по гле да пре ма не ком објек т у (Уп ра в и... на уја ка... ли је п е очи). Ни по чет на тач ка, тј. онај ко ји опа жа, ни ти крај ња тач ка, тј. оно што се опа жа, не кре ће се. Узев ши у об зир ен глеске п ри ме р е ко је смо п р е т ход но на в е л и, у в е зи с а кон т р а с т и в н и м од но с ом с рп ског и ен гле ског је зи к а можемо р ећ и д а р а зл ике поч ив ају н а у пот р еби п р ед ло г а, ко ји с у у ен гле ском ра зно в р сн и ји у је зи ч к и м п ри к а зи ма ов е в р с т е п ут ањ а, док с рпск и корп ус пок азује да су у у пот р еби п р ев а сходно п р едлози ко ји по ка зу ју усме ре ност по гле да ка објек ту, а не од објек та или ми мо ње га Пу та ње ра ди ја ци је (енгл. ra di a t ion path s). Ово је дру ги ши ри тип ема на ц и је. У је зи к у се ове п у т а ње п ри ка зу ју ка о п у т а ње з ра че ња којe и де од из во ра енер ги је и од ње га се уда ља ва, све до озра че ног објек та. На пу та њи зра че ња углав ном се то зра че ње мо же и ви де ти, као што је то слу чај са светлом, али се за пра во не мо же при ме ти ти да се оно за и ста кре ће. Тал ми (Talmy 2000: 112) да је при мер из ен гле ског је зи ка The sun is shi ning in to the ca ve/on to the back wall of the ca ve, у ко ме је при ка за но ка ко све тлост из ви ре из сун ца, п у т у је п р а в о л и н и ј ск и и о св е тљ а в а пе ћ и н у. Та л м и ( Talmy 2000: 112), ме ђутим, об ја шња ва да је ов де у пи та њу фик тив но кре та ње, јер, иа ко је у на у ци по зна то да фо то ни за и ста пу ту ју, то људ ско око не мо же да ре ги стру је.

11 142 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ У с рпском у з орк у п римет ил и смо да с е ов а п ут ањ а п рик азује с ледећ и м је зи ч к и м с р ед с т ви ма: (а) и з р а з ом з р ац и п ад ај у с а п р ед ло г ом на, који одр еђује мес т о које је о ба сја но: (9) К р о з п р о з о р је в и д е о к а ко з р а ц и с у н ч а н и п а д а ј у, ко с о, н а ж бу њ е ја с м и н а... ( Ц р њ а н с к и, С еоб е (к њиг а д р у г а), АСК); Али, чим пр ви зрак сун ца па де на сте ну он за дрх та и по ђе ка оба ли (Олу јић, Не бе с ка р е ка и д р уге ба јке, АСК); (б) гла го лом з ра ч и т и, у зна че њу ода ва ти све тлост: (10) Њ е г о в е р а ш и р е н е з е н иц е у г л ед аш е д ол е у в од и н еш т о к а о з ап аљ ен у в ат р у, п л а м е н у б ак љу која је з р ач ил а г ор е, п р ем а њ ем у, од које м у н ам а х п ос т ад е т о п л и је... ( Ра до в а но ви ћ, Ле т о п и с Те ш њ а р с к и, ПР). Поме нути глагол у српском јези ку уоби ча је но не пра ти пред ло шка конс т р у к ц и ја, ко јо м с е п о к а з у је п р а в а ц з р а ч е њ а, т е с у о в ак в е ко нс т р у кц ије в р ло р е т ке. У на ве де н и м п ри ме ри ма п ри ме т и л и смо да су најчеш ће оп ис ане п у т ање светло сне и т оп ло тне ене рг ије, ч ија је по че т на т ач к а и з вор све тло с т и и то п ло те, а к рај ња тач ка осве тље н и и л и ог ре ја н и обје кат. Пу та ње ра д и ја ц и је су фик тив не јер кре та ње че сти ца ни је ви дљи во људ ском оку, па се све тлост опа жа као млаз, а не као кре та ње или та ла са ње елек тро маг нет них че сти ца. У пор е ђ е њу с а п р е т ход но по ме н у т ом ен гле ском р е че н и цом, у ко јој гл а г ол shi ne п р а т е п р едлози који пок аз ују п р ав а ц у ко ме з р а ц и п у т у ју, у с рп ском је гла гол о ба с ја т и, ко ји је ек ви в а лен т а н да т ом ен гле ском гл а г о л у, п р е л а з а н и не упо тре бља ва се са пред ло зи ма, па се њи ме не би од сли ка ла фик тив на пу та ња, јер би се њи ме па жња усме ри ла са мо на то да је обје кат оба сут светло шћу, а не и на из вор све тло сти Пу та ње сен ке (енгл. sha dow paths) при ка зу ју се у је зи ку као крет ање сен ке једног објект а к а површ ин и д ру г ог објект а. Примери и з енглеског је зи к а ко је д аје Та л м и ( Talmy 2000: 114) су The tree threw its sha dow down in to/ac ross the val ley и The pil lar cast/p ro je c te d a sh a d ow o n t o/aga inst the wall. Узо рак об у хва та сле де ће при ме ре: (11) Све тлост по по днев ног сун ца сра ме жљи во се про би ја ла кроз на ву че не, из ве - з е н е з ав ес е, б ац ај ућ и с а п р едм ет а у њихов ој с п ав аћ ој с об и т оп л е, п р ија тн е сен ке на под и зи до ве (Скро бо ња, На ко т, ПР);...ан тич ки ки по ви дуж Ме се, н а ф о р у м и м а, п р и р е т к и м б л е с ц и м а Ме с е ц а А к в а д у к т б а ц а с в о ј у с е н к у н а до л и н у Л и к у с а ( Пе т ко ви ћ, С а в р ш е н о се ћа ње на смрт); С у р е л и т и це б а ц а ле с у м р ачн у с е н к у н а в о де ко је с у з а п љу ск и в а ле с т е њ е п ри о б а љ а ( Ра до в а но ви ћ, По вест о спи су Рај мон да Ли ла, ПР). У да тим реченицама засту пљен је израз бацати сенку са пред лош к и м кон с т ру кц ијама са п редлогом на, које сад рже и мен ице за објекте на чи ју се по вр ши ну про јек ту је сен ка. Пу та ња кре та ња сен ке је фик тивна јер се за право креће објекат који пројект ује сенку или извор светлости. По ред то га, сен ка је нео све тље на област не ког про сто ра, па та ко у рече ни ци Су ре ли ти це ба ца ле су мрач ну сен ку на во де л и т и це за к ла ња ју све тлост на од ре ђе ној по вршини воде, ко ја постаје тамнија због положаја сун ца у од но су на ли ти це. У кон тра стив ном по гле ду, код овог ти па путања постоје знатне подударности између срп ских и ен гле ских при ка за.

12 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У Сен зор не пу та ње (енгл. sen sory paths) об у хва та ју два објек та оно - га ко ји не што опа жа и оно што се опа жа. Тал ми (Talmy 2000: 115) го во ри о два слу ча ја: у јед ном се опа жај тре ти ра та ко да по ти че од оно га ко ји по сматра с на ме ром да опа зи не ки обје кат, као у ен гле ској ре че ни ци The enemy can see us from whe re they re po si ti o ned, а у дру гом као осо би на ко ја по ти че од неког објек т а и до п и ре до оно г а ко ји опа жа и с т и м у л и ше визуелн и дож ив љај, к а о у р е че н и ц и The enemy can see us from whe re we re stan ding. Оба слу ча ја ва же и за дру ге чул не пер цеп ци је. Тал ми (Talmy 2000: 116) та ко ђе да је и при мер ен гле ске ре че ни це са глаг о лом lo o k : I lo o k e d in t o/t owa rd /past/away from the val ley, ко ји се удру жу је са п р ед лош к и м кон с т ру к ц и ја м а ко је с а д р же р а з л и ч и т е п р едлог е и пок аз ују п р а в а ц п ут ањ е. Ек ви в а лен т а н ов ом гл а г о л у је с т е с рп ск и гл аг ол п ог л едат и, ко ји је нај у че ста ли ји у узор ку. На во ди мо сле де ће при ме ре из узор ка: (а) ре чен ице са гла г о лом п о г ле да т и, ко ји п ра т е п ред лош ке конс т ру кц ије с а п р ед ло зи ма на, ка, п ре м а и п ре ко, ко ји ма се пре ци зи ра пра вац у ко ме је поглед упра вљен; оно што је погледом обухваћено јесте крајња тачка сензор - не пу та ње: (12) Стао је ис пред ку ћер ка, го то во исто вет ног оном у ком и сам жи ви, удах нуо ду бо ко и погле дао у ве дро не бо (Филиповић, Злат на књи га, ПР); Сви у про стори ји по гле да ше пре ма ви со ком, круп ном чо ве ку у мр кој уни фор ми, са пи што - љем о опасач у (Ск р об оњ а, На ко т, ПР); По том су сва тро ји ца по гле да ла ка се лу ко је се већ сур ва ва ло са мо у се бе као да је ва тра на ле гла на кро во ве... (Пе тро вић, Пан кра т и он, ПР);...оба се при ја те ља тр го ше, пре ки ну ти у ко зна ка квим ми слима, и по гле да ше ка не ја сној п ри л и ц и ко ја по ред ре ке п ро м и ца ше из ме ђу вр ба (Јан ко ви ћ Бе л и, Бле да ме се че ва све тлост, ПР); Ви дев да је сам на бре жуљ ку, са ко њи ма, он по че ша п у та т и сво ме, а д р м у са т и д ру гог и по гле да још јед ном п ре ко ре ке, спази в ш и на д ру гој оба л и фран ц у ске п ред ст ра же (Ц р њан ск и, Се о бе, АСК); Док је то сик тао кроз зу бе, Гар су ли се био окре нуо, да још јед ном по гле да на утри ну, где је био полк оста вио (Цр њан ски, Се о бе (књи га дру га), АСК); (б ) р е че н и це с а гл а г о лом в и де т и и п ри ло ш к и м од р ед ба ма (ода тле, из с в и х да љи н а), ко је пре ци зи ра ју ме сто ода кле се по сма тра, тј. по чет ну тач ку с ен з о р не п у т а њ е: (13) Ода тле је мо гао да ви ди чак и се ло, ко је је, пре, би ло тур ска Ма ха ла, а сад би ло н а с е љ ено њ е г о ви м Ра с ц ијан им а ( Ц рњ а нск и, Сеобе (к њиг а д р уг а), АСК); Три то по ле су тре пе ри ле та мо на ве тру и он их је ја сно ви део, из свих да љи на ( Ц р њ а н ск и, Се о б е, АСК). У овом, дру гом, слу ча ју пред лог из о с т в а ру је зна че њ е ко је Д. К л и ко в а ц (2000: 2014) озна ча ва као по ти ца ње. (в) р е че н и це с а гл а г о л и ма в и де т и се [бити видљив], чу ти се [допирати до слуха] и осе ти ти се [одавати мирис], ко ји ма се од сли ка ва сен зор на пута ња чи ја је по чет на тач ка у оно ме што се чу ли ма спо зна је, што сти му ли ше ч у л а ; у на в е де н и м р е че н и ца ма с а д р ж а не с у и п ри ло ш ке од р ед б е ко ји ма с е од р е ђу је ода к ле т а с т и м у л а ц и ја до п и р е: (14)... при шао је и не ко вре ме је хо дао по ред нас, а ње го ва ша ре на ко шу ља мо гла је да се ви ди с два ки ло ме тра раз да љи не (Олу јић, Гла сам за љу бав, АСК);

13 144 ВИ О Л Е ТА С Т О Ј И Ч И Ћ И Д У Ш А Н С ТА М Е Н КО ВИ Ћ (2) По гле да на ону стра ну, ода кле се чуо шу шањ (До ман., РМС; РСЈ); Дру жи се са чо ве ком ко ји се осе ћа по за да ху на пет ме та ра (Сек., Књиж. 2, 181, РСЈ); (г) р е че н и це с а гл а г о лом д о п и ра т и, у ко ји ма је са др жа на пред ста ва о објек ту ко ји де лу је на чу ло слу ха и о тач ки из ко је сен зор на пу та ња кре ће, ко ју од р е ђу је п ри ло ш к а од р ед ба: (15) Са [улице] до пи ра ше ја ка вре ва и ви ка (До ман. 2, 5, РСЈ); Из да ле ка, не гдје иза бр да шца до пи ра ше ла веж па са (Леск. 3, 37, РСЈ); Та ко они пре кра ћу ју време у раз го во ру, док дан про ла зи и рад ња на пре ду је та мо на мо сту, са ко га до њи х до п и р е ш к ри па ко л и ца и л у па ма ш и не ко ја ме ша це мен т и пе с а к (А н д ри ћ, На Д р и н и ћ уп р и ја); Гр а ђ е ви н а с е см ањил а и п р ет в орил а у д руг у г р ађ евин у, и з ко је је до пи ра ла ви ка де це (Пе кић, Ат л а н т и д а). У свим на ве де ним ре че ни ца ма у окви ру ове гру пе пред ло зи из и са означа ва ју по ре кло зву ка, а на сли чан на чин они мо гу да озна че и по ре кло светло сти или ми ри са (Кли ко вац 2000: 217). Код с ен з о р н и х п у т а њ а, оно ш т о с е кон цеп т у а л и з у је к а о п у т а њ а је с т е пут ко јим пу ту је или опа жа ње од чу ла до опа же ног, нпр. По том су сва т ро ји ц а п о г ледал а ка сел у или опа жај од опа же ног до чу ла, нпр. Пог леда н а ону стра ну, ода кле се чуо шу шањ. Пу та ња је фик тив на јер се у оба слу ча ја ра ди о на дра жа ји ма чу ла и при ма њу спољ них ути са ка пре ко ор га на чу ла. Ка ко је по ка зао узо рак, у срп ском је зи ку нај че шће је опи са на ви зу ел на пута ња, тј. ути сци при мље ни чу лом ви да. Срп ски узо рак ука зао нам је на знат не слич но сти у лек сич ком и структ у р ном по гле д у с а ен гле ск и м кон с т ру к ц и ја ма ко је да је Та л м и ( Talmy 2000: ). Што се ти че по врат них гла го ла ко је смо ана ли зи ра ли под (в), са њи ма мо же мо у по р е д и т и енглеске р ечен ице The old wall pa per shows thro ugh the pa int (срп. Ста ри та пет се ви ди кроз фар бу), у ко јој би гла гол show од гов ара о гла г о л и ви ди се, док би па сив не кон струк ци је can be he ard/smel le d/seen од г о в а р а ле гл а г о л и ма чу је се, осе ћа се и ви ди се. Што се ти че еманације, уопштено го во ре ћи, основ ни ког ни тив ни принцип ко ји Тал ми (Talmy 2000: ) де фи ни ше је сте прин цип на ко ме се засн ива кон цепт уал изац ија једног објекта као извора еманац ије (ен гл. source), а дру гог као ци ља (енгл. goal). Тај прин цип се на зи ва прин цип ак тив но сти и де т е рм инат и в но с т и (ен гл. a c t i ve - de te r mi n a t i ve pr in ci ple), и он под ра зу ме в а да се обје кат ко ји се схва та као ак тив ни ји од два ју обје ка та на пу та њи прик а з у је к а о и з в о р ем а н а ц и је. О в ај п ри нц и п мо же мо и л у с т р о в а т и н а о сно ву п р е т ход но ис п и т а н и х с рпск и х п ример а, а в а ж и у пе т т и по в а ем а н а ц и је, а оне су сле де ће: (а) Пу та ње ра ди ја ци је је су оне пу та ње код ко јих све тлосна или топлот - на енер ги ја пу ту је од не ког из во ра и усме ра ва се ка дру гом објек ту; ка ко се ви д и и з с рп ског у з о р к а, нај че ш ће је оп и с а но ем и т о в а њ е св е тло с т и, а з а т и м то пло те, из из во ра ка кви су сун це, ба кља, огањ, све тлост, и слич но. У пу тањ ама ем ит овањ а ене рг ије а кт и вн ији објек ат је онај ко ји ем и т у је т о п ло т у и л и све тлост, јер има ве ћу енер ги ју од дру гог објек та, па је за то он као из вор ема на ци је по чет на тач ка пу та ње. (б) Пу та ње сен ке су пу та ње код ко јих сен ка не ког објек та пу ту је од тог објек т а до пов рш и не д ру г ог, а к т и в а н е ле мен т п у т а ње н и је сен к а, већ обје к ат

14 КОН Ц Е ПТ УА Л И З А Ц И ЈА И К А Т Е Г О РИ З А Ц И ЈА ФИ К Т И В НОГ К РЕ ТА ЊА У С РП С КОМ Ј Е ЗИ К У 145 ко ји ба ца сен ку, јер сен ка и њен по ло жај за ви се од по ло жа ја тог објек та и из во ра све тло сти. Обје кат од ко га по чи ње пу та ња сен ке је, сто га, из вор емана ци је, и он за кла ња од ре ђе ни про стор та ко да у ње га не про ди ре све тлост, што ства ра сен ку. (в) Сен зор не пу та ње на ла зи мо у слу ча је ви ма код ко јих је из вор ема наци је ен ти тет ко ји опа жа, чак и у слу ча ју ка да се опа жај при ка зу је као на дражај ко ји по ти че од не ког објек та и сти му ли ше ор ган ви да, јер је онај ко ји опа жа а кт и вн ији од опа же ног. У ре че н и ца ма ко је смо п ре т ход но а на л и зи ра л и у ве зи са овом пу та њом из вор ема на ци је је увек жи ви ен ти тет, људ ско би ће, чак и у ре че ни ца ма са гла го лом до п и ра т и, у ко ји ма из вор ема на ци је ни је поме нут, јер је су бје кат из о ста вљен, али се под ра зу ме ва. (г) Пу т а њ е усме ра в а њ а су п ут ањ е код ко ји х је а к т и в н и фа к т ор, а с а м и м тим и из вор ема на ци је и по чет на тач ка пу та ње, ли це ко је упе ру је оруж је, усме ра ва ка ме ру или ре флек тор у од ре ђе ном прав цу; (д) По к а зне п у т а њ е п р ед с т а в љ а ју п у т а њ е код ко ји х је и з в о р ема на ц и је и по чет на тач ка пу та ње ли це ко је не ко га упу ћу је у из ве сном прав цу Пу та ње обра сца (енгл. pat tern paths) обух ват ају концепт уал изац ију не ке кон фи г у р а ц и је у п р о с т о ру. До с лов но зна че њ е р е че н и ца с а ови м т и пом пу та ње од сли ка ва кре та ње неке материје у од ре ђе ном рас по ре ду дуж од ре - ђе не пу та ње. Ов де се фик тив ност оства ру је, на и ме, кроз низ или ша ру у ко ју с е ма т е ри ја р е ђа. И з ен гле ског је зи к а Та л м и ( Talmy 2000: 129) да је при мер As I pa in ted the ce i ling, pa int spots slowly pro gres sed ac ross the flo or, ко ји прика зу је ка ко се сва ка кап фар бе кре ће пре ма по ду, где ства ра ша ру ко ја се привид но кре ће са ма по се би. Тал ми (Talmy 2000: 129) ис ти че да је, за раз ли ку од п у т а њ а ема на ц и је, код ов ог т и па п у т а њ е по т р е б но је с т в а р но по к р е т а њ е да би се оства ри ло фик тив но кре та ње. У с рп ском у з о р к у н и смо з а б е ле ж и л и п ри ме р ко ји с а д р ж и п р ед с т а ву о то ме да не ка ква ша ра има од ре ђе ну пу та њу кре та ња. Овој пу та њи мо же сличи ти низ су за ко је ли ју јед на за дру гом, у ре че ни ци Ст а р ц у се н и з а х у с у з е з а с у з а м а (Јов. Ј. 4, 154, РСЈ), али оне кре та њем не ства ра ју низ ни ти ша ру ко ји би де фи ни са ли пу та њу кре та ња, већ се на сво јој пу та њи гу бе Кре та ње у од но су на окру же ње (енгл. frame - relative motion) по смат ра ча п ри к а зу је к а о не по м и чног, а оно ш т о г а ок ру ж у је п ри к а зу је у по к р е т у, у за ви сно с т и од по сма т ра чеве пе рспект иве. У ен гле ском је зи к у т а к а в п ри ме р је I sat in the car and watched the sce nery rush past me (Talmy 2000: 132). У ов а к ви м кон с т ру к ц и ја ма фи к т и в н и су и не по м и ч но с т посмат рача и к р ет ањ е п р е де л а. У ре че ни ца ма из узор ка за па жа мо да се ова пу та ња пред ста вља уз помоћ глаг ола п р о м и ц а т и, чи је зна че ње је бр зо про ћи по крај не ко га, не че га, на п ри ме р: (16) Ушла је у во зи ло, док је ње на бе би ца мир но по сма тра ла ка ко ве ли ки број очев а и м а јк и с а м а л о м д е ц о м у н о с и љ к а м а и л и у н а р у ч ј у, једн ако н ес в ес н и х и к а к в е ме ђус о б не с л и ч но с т и и л и в ез е, п у н и аут обус и чек а да т а r а шт и мов а н а г р до си ја по з а т в а р а в р а т а и к р е не п р е м а д ру г ом к р а ју г р а д а. Же н а с е д р ж а л а чвр сто и по сма тра ла ка ко на по љу про ми чу ви ше спрат ни це на чич ка не дуж но - во бе о г ра д ск и х бу ле ва ра (Ск р о б о њ а, На ко т, ПР); Све те ку ће ко је су из ра ња ле