ISSN / UDK 7 (5) Matica srpska. journal for fine arts 45

Transcription

1

2 ISSN / UDK 7 (5) Matica srpska journal for fine arts 45 Editorial board ALEKSANDAR KADIJEVIĆ, editor-in-chief (University of Belgrade Faculty of Philosophy) KOKAN GRČEV (Eastern Mediterranean University of Famagusta Department of Architecture) MIODRAG MARKOVIĆ (University of Belgrade Faculty of Philosophy) LIDIJA MERENIK (University of Belgrade Faculty of Philosophy) NENAD MAKULJEVIĆ (University of Belgrade Faculty of Philosophy) IVAN STEVOVIĆ (University of Belgrade Faculty of Philosophy) RUDOLF KLEIN (Szent István University, Budapest) BISSERA PENTCHEVA (Stanford University, USA) ALEKSANDAR IGNJATOVIĆ (University of Belgrade Faculty of Architecture) SRĐAN MARKOVIĆ (University of Nish Faculty of Arts) DRAGAN DAMJANOVIĆ (University of Zagreb Faculty of Philosophy) NOVI SAD 2017

3 ISSN / UDK 7 (5) Зборник Матице српске за ликовне уметности 45 Уредништво АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ, главни и одговорни уредник (Универзитет у Београду Филозофски факултет) КОКАН ГРЧЕВ (Источномедитерански универзитет Фамагуста Одељење архитектуре) МИОДРАГ МАРКОВИЋ (Универзитет у Београду Филозофски факултет) ЛИДИЈА МЕРЕНИК (Универзитет у Београду Филозофски факултет) НЕНАД МАКУЉЕВИЋ (Универзитет у Београду Филозофски факултет) ИВАН СТЕВОВИЋ (Универзитет у Београду Филозофски факултет) РУДОЛФ КЛАЈН (Универзитет Сент Иштван, Будимпешта) БИСЕРА ПЕНЧЕВА (Универзитет Стенфорд, САД) АЛЕКСАНДАР ИГЊАТОВИЋ (Универзитет у Београду Архитектонски факултет) СРЂАН МАРКОВИЋ (Универзитет у Нишу Факултет уметности) ДРАГАН ДАМЈАНОВИЋ (Свеучилиште у Загребу Филозофски факултет) НОВИ САД 2017

4 МАТИЦА СРПСКА Одељење за ликовне уметности MATICA SRPSKA Department of Fine Arts Copyright Матица српска, Нови Сад, 2017

5 ЗБОРНИК ЗА ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ МАТИЦЕ СРПСКЕ је покренут године као научни часопис Одељења за ликовне уметности Матице српске у Новом Саду. У њему се објављују радови из историје српске и југословенске, али и светске уметности средњовековног, нововековног и модерног раздобља. Отворен је и за расправе из музеологије, херитологије, студија визуелне културе и теорије ликовних уметности. Међународна редакција прихвата само необјављене чланке који у истоветном облику не могу бити понуђени другом издавачу. За све научне радове објављене у часопису редакција из круга угледних домаћих и страних научника обезбеђује најмање две независне рецензије. Чланци, расправе и прилози имају сажетке, кључне речи, резимее на страним језицима по избору аутора и УДК број по међународној библиотечкој класификацији. Часопис излази редовно једанпут годишње у обиму до 50 ауторских табака. Сваки број садржи именски и географски регистар, а доспева разменом у око 100 светских библиотека. Излажење часописа финансијски помажу Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије и Покрајински секретаријат за културу и информисање Аутономне Покрајине Војводине. Индексиран је на ЕРИХПЛУС и ЕСЦИ Томпсон Ројтерс листама међународних на учних часописа. Бесплатан приступ интернет издању часописа у ПДФ формату омогућен је на сајту: -srpske-za-likovne-umetnosti/ MATICA SRPSKA JOURNAL FOR FINE ARTS was founded in 1963 as the journal of the Department of Fine Arts of the Matica srpska in Novi Sad. It publishes papers related to the history of Serbian and Yugoslav art, as well as art heritage from medieval, New Age and modern periods from all parts of the world. It also welcomes discussions in the field of museology, heritology, studies of visual culture and theory of fine arts. The journal accepts only previously unpublished papers which cannot be simultaneously offered in the same form to another publisher. Аll articles will be subject to double-blind peer reviewing, given by prominent Serbian or foreign scholars. Articles, discussions and contributions should include abstracts, keywords, summaries in a foreign language of choice of the respective authors, as well as a UDC by International Library Classification. The journal is published annually in up to 50 sheets of copyright. Each issue contains a name and geographic index and is distributed through exchange to close to 100 libraries worldwide. The Journal is financialy supported by the Ministery of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and Provincial Secretariat of Culture and Information of the Autonomous Province of Vojvodina. The publication of the journal is financially supported by the Ministry of Education, Science and Technological Development of the Republic of Serbia and the Provincial Secretariat for Culture and Public Information of the Autonomous Province of Vojvodina. It is indexed in ERIHPLUS and ESCI Thompson Reuters lists of international scientific journals. Free access to the online edition of the journal in PDF format at the following website: -srpske-za-likovne-umetnosti/ 5

6

7 САДРЖАЈ CONTENTS ЧЛАНЦИ, РАСПРАВЕ, ПРИЛОЗИ ARTICLES, TREATISES, CONTRIBUTIONS 1. Olga Z. Špehar, HOME FOR ETERNITY. A POSSIBLE INTERPRETATION OF THE LATE ROMAN TOMB PAINTINGS FROM BEŠKA Олга З. Шпехар, КУЋА ЗА ВЕЧНОСТ. МОГУЋА ИНТЕРПРЕТАЦИЈА ЗИДНОГ СЛИКАР- СТВА КАСНОАНТИЧКЕ ГРОБНИЦЕ ИЗ БЕШКЕ Branka Č. Vranešević, RETHINKING DECORATION: ORNAMENTS ON EARLY CHRISTIAN FLOOR MOSAICS Бранка Ч. Вранешевић, ПРЕИСПИТИВАЊЕ ДЕКОРАЦИЈЕ: ОРНАМЕНТИ НА РАНО ХРИ- ШЋАНСКИМ ПОДНИМ МОЗАИЦИМА Милош M. Ћипранић, АРХИТЕКТОНСКЕ ЕКФРАСЕ И ТОПОС НЕИЗРЕЦИВОСТИ Miloš M. Ćipranić, ARCHITECTURAL EKPHRASES AND THE TOPOS OF INEFFABILITY. 4. Иван Д. Стевовић, КОТОР У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ: АУТОРИТЕТ ТРАДИЦИЈЕ ИЛИ МАГЛИНЕ ИСТОРИЈЕ? Ivan D. Stevović, KOTOR IN THE EARLY MIDDLE AGES: AUTHORITY OF TRADITION OR MISTS OF HISTORY? Татјана А. Стародубцев, ОГЛЕД О СЛИКАНИМ КАЛЕНДАРИМА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ СРБИЈИ И ЊИХОВИМ ПИСАНИМ ИСТОЧНИЦИМА. ПРИМЕР МЕСЕЦА СЕПТЕМБРА Tatiana А. Starodubtsev, A STUDY ON SERBIAN MEDIEVAL PAINTED CALENDARS AND THEIR WRITTEN SOURCES. AN EXAMPLE OF THE MONTH OF SEPTEMBER Jелена Б. Ердељан, МОТИВ ЧАСНОГ КРСТА И ДРВЕТА ЖИВОТА У ВИЗУЕЛНОМ ИДЕН- ТИТЕТУ БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ У СТУДЕНИЦИ Jelena B. Erdeljan, THE MOTIF OF THE HOLY CROSS AS THE TREE OF LIFE IN THE VISUAL IDENTITY OF THE CHURCH OF THE VIRGIN IN STUDENICA Софија В. Мереник, ВЛАДАРСКИ ПОРТРЕТИ У ЗИДНОМ СЛИКАРСТВУ СРПСКЕ ВЛА- СТЕ ЛЕ У ДОБА НЕМАЊИЋА Sofija V. Merenik, ROYAL PORTRAITS IN WALL PAINTINGS OF SERBIAN NOBILITY AT THE TIME OF THE NEMANJIĆ DYNASTY

8 8. Andrijana I. Golac, THE REPRESENTATION OF SAINT NICHOLAS THE MONK AND FORMER SOLDIER IN THE MONASTERY OF ZRZE Андријана И. Голац, ПРЕДСТАВА ПРЕПОДОБНОГ НИКОЛЕ МОНАХА И БИВШЕГ ВОЈ- НИ КА У МАНАСТИРУ ЗРЗЕ Горан Ж. Комар, НОВООТКРИВЕНИ СРЕДЊОВЈЕКОВНИ ЋИРИЛИЧКИ НАТПИС У ПОДРУЧЈУ НАСЕЉА СЕЛА КОД КАЛИНОВИКА Goran Ž. Komar, NEWLY DISCOVERED MEDIEVAL CYRILLIC INSCRIPTION IN THE AREA OF SELA NEAR KALINOVIK Марко Ж. Катић, ТИПОЛОГИЈА ИКОНА ЈЕРУСАЛИМА Marko Ž. Katić, THE TYPOLOGY OF THE SO-CALLED JERUSALEM PAINTINGS Љиљана Н. Стошић, O БОКОКОТОРСКИМ ИКОНАМА ИЗ НЕКАДАШЊЕ ПРИВАТНЕ КОЛЕКЦИЈЕ ДР БЛАЖА КУСОВЦА Ljiljana N. Stošić, ABOUT THE ICONS FROM BOKA KOTORSKA FROM THE FORMER PRIVATE COLLECTION OF DR. BLAŽO KUSOVAC Марина Љ. Матић, ИКОНА БОГОРОДИЧИНОГ ПОКРОВА ИЗ МАНАСТИРА САВИНА Ма ри на Љ. Ма тић, И КО Н А ПО К РО ВА БО ГО РО Д И Ц Ы ИЗ МО НАСТЫРЯ СА ВИ НА Marina Lj. Matić, ICON OF THE PROTECTION OF THE MOTHER OF GOD FROM THE SAVINA MONASTERY Вук Ф. Даутовић, О АНТИМИНСУ АРХИЕПИСКОПА БЕОГРАДСКОГ И МИТРОПОЛИТА СРБИЈЕ МИХАИЛА (ЈОВАНОВИЋА) Vuk F. Dautović, ON THE ANTIMENSION OF THE ARCHBISHOP OF BELGRADE AND METROPOLITAN OF SERBIA MIHAILO (JOVANOVIĆ) Ана M. Самарџић, МОТИВ ВИЛЕ ИЗМЕЂУ КЛАСИЧНЕ И НАЦИОНАЛНЕ СИМБО ЛИЧ- НЕ ФИГУРЕ У СРПСКОЈ УМЕТНОСТИ XIX ВЕКА: НАСЛОВ НА СТРАНА ЧАСОПИ СА НЕМАЊА ИЗ ГОДИНЕ Ana M. Samardžić, MOTIVE OF A FAIRY BETWEEN CLASSICAL AND NATIONAL SYM- BOLIC FIGURE IN NINETEENTH CENTURY SERBIAN ART: COVER OF NEMANJA MAGAZINE FROM Јована М. Николић, МИТОЛОШКЕ ТЕМЕ У СЛИКАРСТВУ ГИСТАВА МОРОА Jovana M. Nikolić, MYTHOLOGICAL THEMES IN PAINTING OF GUSTAVE MOREAU Marija К. Pokrajac, DANILO VLADISAVLJEVIĆ: AN ARCHITECT AT THE TURN OF THE 19 TH TO 20 TH CENTURY Марија К. Покрајац, ДАНИЛО ВЛАДИСАВЉЕВИЋ: АРХИТЕКТА НА ПРЕЛАЗУ ИЗ XIX У XX ВЕК Aleksandar Đ. Kadijević, ABOUT TYPOLOGY AND MEANING OF THE SERBIAN PUBLIC ARCHITECTURAL MONUMENTS (19 20 TH CENTURIES) Александар Ђ. Кадијевић, О ТИПОЛОГИЈИ И ТУМАЧЕЊУ СРПСКИХ ЈАВНИХ СПО- МЕНИКА (XIX XX ВЕК) Игор Б. Борозан, ПОЛИТИЧКА ИКОНОГРАФИЈА И СКУЛПТУРА У СЛУЖБИ МЕМО- РИ САЊА НАРОДНОГ КРАЉА: СПОМЕНИК КРАЉУ ПЕТРУ I КАРАЂОРЂЕВИЋУ У БИ Ј Е ЉИ Н И Igor B. Borozan, POLITICAL ICONOGRAPHY AND A SCULPTURE SERVING THE MEMORY OF THE FOLK KING: MONUMENT TO KING PETAR I KARAĐORĐEVIĆ IN BIJELJINA

9 19. Злата M. Вуксановић Мацура, Ангелина Ж. Банковић, ПЛАНИРАНИ И ГРАЂЕНИ БЕОГРАД: ЗБИРКА ПЛАНОВА МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА Zlata M. Vuksanović Macura, Angelina Ž. Banković, PLANNED AND BUILT BELGRADE: MAP COLLECTION OF THE BELGRADE CITY MUSEUM Синиша С. Прванов, ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ВИЈЕТНАМСКЕ КУЋЕ У НИЗУ Siniša S. Prvanov, CONTRIBUTION TO THE STUDY OF VIETNAMESE ROW HOUSE Драган Д. Чихорић, ПРИЛОГ ПРОУЧАВАЊУ ЛИКОВНЕ ПЕДАГОГИЈЕ ДВАДЕСЕТИХ: РУЖИЧКИНА ПИСМА ТАБАКОВИЋУ Dragan D. Čihorić, CONTRIBUTION TO THE STUDY OF FINE ART PEDAGOGY IN THE 1920S: RUŽIČKA S LETTERS TO TABAKOVIĆ ( ) Iva S. Glišić, THE CRAZE AND MADNESS OF RUSSIAN FUTURISM Ива С. Глишић, ЗАНОС И ЛУДИЛО РУСКОГ ФУТУРИЗМА ПРИКАЗИ REVIEWS 1. Дубравка М. Прерадовић, Giovаnni Gasbarri: Riscoprire Bisanzio. Lo studio dell arte bizantina a Roma e in Italia tra Ottocento e Novecento Јасмина С. Ћирић, Cecily J. Hilsdale: Byzantine Art and Diplomacy in an Age of Decline Марко Ж. Катић, Ermeni ve Rum Kültür Varlıklarıyla Kayseri / Kayseri with its Armenian and Greek Cultural Heritage Ekaterina Iu. Staniukovich-Denisova, Юлия Клименко: Архи ек оры Москвы. И. Э. Грабарь. 5. Ангелина Ж. Банковић, Angelina Milosavljević-Ault: Prezentacija i legitimacija vladara u deko raciji renesansnog studiola Мирјана З. Ротер Благојевић, Дубравка Ђукановић: Архитектура римокатоличких цркава Војводине od do године / Architecture of Roman Catholic Churches in Vojvodina from 1699 to Владана Б. Путник Прица, Изложба Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба Тијана С. Борић, Срђан Марковић: Факултет уметности у Приштини Звечан Ликовни одсек Небојша М. Антешевић, Zlatko Karač, Alen Žunić, Iva Körbler, Hela Vukadin-Doronjga i Toni Bešlić: Branko Kincl Александар Ђ. Кадијевић, Aleksandra Stupar: Grad. Forme i procesi ИМЕНСКИ РЕГИСТАР ГЕОГРАФСКИ РЕГИСТАР УПУТСТВО ЗА АУТОРЕ РЕЦЕНЗЕНТИ РАДОВА

10 UDC 378.6:73/76( ) 1973/2013 (049.32) 73/ ( ) 19/20 (049.32) Ср ђан Мар ко ви ћ, Фа кул тет умет но сти у При шти ни Зве чан Ли ков ни од сек, Ко сов ска Ми тро ви ца, По во дом че ти ри де це ни је по стојања и рада Факулт ета у ме т но с т и Ун и ве р зи т е та у При ш т и н и, ис то ри чар у ме т но с т и д р С р ђ а н М а р ко ви ћ, р е дов н и п р о ф е с о р и д у г ог о д и ш њи п ре да вач по по зиву у овој и нс т ит уц ији, обја вио је обимн у моног рафију под називом Фак ултет уме тнос т и у Пр и ш т и ни Звечан Ликовни од сек (и з д а њ е Фа к у л т е т а у ме т но с т и Ун и в е р зи т е т а у При шти ни Ко сов ској Ми тро ви ци тј. Зве ча ну, Ко совска Ми т ро ви ца 2015, 265 ст ра на са и л у ст ра ци ја ма ISBN ). Про мо ци ја књи ге ко ја је ујед но би ла и пр во пред ста вља ње Фа кул те та умет но сти Ко - с о в с к а М ит р ов иц а З в еч а н у Б е о г р а д у, од р ж а н а ј е 1. мар та го ди не у скло пу из ло жбе ра до ва студе н а т а у Га ле ри ји б е о г р а д ског Ф а к у л т е т а л и ков н и х у ме т но с т и. Мо но гра фи ја ко ју пред ста вља мо ре зул тат је ау то - ровог ве ликог познавања и ду го го ди шњег не по средног и з у ча ва њ а са вре ме ног л и ков ног ж и во т а Ко с о ва и Ме т о х и је к р оз ви ше де це н и ј ско ра д но ис к у с т во у овој и н с т и т у ц и ји и с у ж и в о т с а с т в а р а о ц и м а н а п р о с т о ру Кос о в а и Ме т о х и је и њи хо ви м де л и ма. Н а с лов к њи г е ја сно из ра жа ва ам би ци о зни по д у х ват да се по п р ви п у т св е о бу х в а т но п ри к а ж у зн а ч ај и до ме т и н а с т а в но -у ме т н и ч ке и н с т и т у ц и је т о ком њ е ног у з бу д љи в ог по сто ја ња про те кле че ти ри де це ни је ко је да ле ко пре ва зи ла зи ис кљу чи во пе да го шко -про свет ну уло гу. Пр е по зн а тљи в ау т о р ск и пе ч а т ме т о до ло ш к и п р е ц и зног и од г о в о р ног ис т р а ж и в а ч а ви д љи в је од п р ви х с т ра н и ца. На кон п ред г о во ра Реч уна пред у по гла в љи ма Увод (стр. 9) и Из во ри (стр. 11) ау тор н а с у по зн а је с а по л а зи ш н и м п ри с т у пом св ог р а д а н а с т у д и ји и н а ч и н и м а п р е в а зи л а же њ а б р ој н и х про бле ма ко ји су се пред ис тра жи ва ча не ми нов но на ме та ли по себ но у све тло сти ак ту ел них по лит и ч к и х р а з м и ри ц а, д ру ш т в е н и х и е ко ном ск и х п р е п р е к а, о ск уд н и м р а с по ло ж и ви м ч и њ е н и ц а м а и фи зич ким уни ште њем умет нич ких де ла. Ка ко би пре ва зи шао не у го дан про блем не по сто ја ња и не - ц и ви л и зо ва не де ва с т а ц и је п ри мар н и х и з во ра п ред ме т а свог и з у ча ва њ а, ау т ор ода би ра си с т е ма т и ч но т ра г а ње к р оз фра г мен т ар но са ч у ва н у до к у мен т ар н у г ра ђу, п ре све г а но ви н ске ч ла н ке д нев ног, а к а- сн и је не де љ ног л и с т а Је д и н с т в о, по т ом пе д а н т н и п р е глед п р е о с т а л и х м а т и ч н и х к њи г а и с ед н и ц а већа Факулте та, те по тра гу за не ста лим пре глед ним ка та ло зи ма из ло жби и све до чан стви ма о осво - је н и м н а г р а д а м а и п ри зн а њи м а п р о ф е с о р а и не к а д а ш њи х с т у де н а т а. У ис т ра ж и в ач ком п р о це с у п р о ф. Ма ркови ћ с т ав љ а појмов е Фак улт ет а у ме тнос т и и с ав р еменог л и ков ног ж и в о т а По к р а ји не у не р а з де љи в р е в е р зи би л н и си с т е м. С т а в ом д а је Ф а к у л т е т у ме т но с т и ж и в о б и ћ е, а к т и в н и ч и н и л а ц ж и в о т а и св е до ч а н с т в о к у л т у р е јед ног пе ри о д а и н а р о д а кон к р е т ног п р о с т о р а, С р ђ а н М а р ко ви ћ не д в о см и с ле но с т а в љ а д а зн а њ а з а и н т е р е с о в а ном ч и т а о ц у д а же л и д а 338

11 п р е в а з и ђ е једнос т р ано с т и с ув оп а рно с т ф а кт ог р а фс ког м ет од а д од а тном конт е кс т уал из ац ијом и сме шта њем де лат но сти ин сти ту ци је у ши ри ре фе рент ни си стем, чи ме се она схва та као огле да ло сло - же н и х п ул си ра ју ћ и х фе но ме на ко ји се к р оз ње не а к т и в но с т и п ре по зна ју, и н т е г ри ш у и су бл и м и ра ју. Од а б р а н и п ри с т у п з а в р е ђу је по с е б а н р е спе к т бу д у ћ и д а с е у п р ко с сви м р е а л н и м не по в о љ но с т и м а ра ди ло о све сној, про фе си о нал но уте ме ље ној од лу ци ко ја је под ра зу ме ва ла му ко тр пан по ду хват ре - кон с т р у к ц и је у м е т н и ч к и х д о г а ђ а ја к у л т у р н о г ж и в о т а По к р ајин е и п р еп оз н ав ању њ ег ов и х г л а вн и х а к т е р а. Ис т о ри ја у з бу д љи ви х т р а н с ф о р м а ц и ја од Л и ков не а к а де м и је, п р е ко А к а де м и је у ме т но с т и до Фа кул те та умет но сти Уни вер зи те та у При шти ни око сни ца је сту ди је проф. Мар ко ви ћа ко ја је раз рађе на у х р о но ло ш к и ко ри сно оде ље н и м по гла в љи ма Вре ме с т ва ра ња Ли ков не ака де м и је у Пр и ш т и н и (17 66), Поново на почетку (68 98) и Сеобе (99 112). Упркос историјској важности, моћном симбо - л и ч ном ка п и т а л у и и ден т и т е тском знача ју које Косово и Мет ох ија и ма у свес т и с рпског народа, аут ор у ви ђа п ро бле ме и т у ма ч и ра з ло ге због ко ји х је овај п ро стор д у го оста јао мар г и на л и зо ван и спо ро нап р едов а о н а п у т у п р е р а с т а њ а у к р е а т и в но и у ме т н и ч ко с р е д и ш т е С р би је и не к а д а ш њ е Ју г о с л а ви је. На и ме, низ не по вољ но сти од рат них стра да ња, пре ко еко ном ске за о ста ло сти и дра стич них де мо граф - ск и х п р о ме н а це н т ри р а н и с у к а о к љу ч не коч н и це у ме т н и ч ке п р о г р е си в но с т и ко ја је в е ћ у в е л и ко з а х в а т а л а м но г е око л не р е г и о не п р о с т о р а не к а д а ш њ е Ју г о с л а ви је. К а о и н и ц и ја л н у к а п и с л у и оч и- гле д а н з н а к р е ше но с т и д а с е т а к в о s t a t u s q u o с т а њ е п р о ме н и, ау т о р о з н а ч а в а р е а л и з а ц и ју и де је о отва ра њу Шко ле за при ме ње ну умет ност у Пе ћи го ди не, као и при лив ли ков них ства ра ла ца шко ло ва них на ака де ми ја ма у Бе о гра ду, За гре бу и Љу бља ни то ком ше сте де це ни је XX ве ка. Он исто - в р е ме но у к а з у је д а је н а усме р а в а њ е ф о к у с а и н т е р е с о в а њ а к у л т у р не е л и т е т а д а ш њ е д р ж а в е п р е м а по тенцијалима ко сов ско ме то хиј ског умет нич ког жи во та значајно допринела истовремена квалит е т н а по з о ри ш н а, и з д а в ач к а и м у зи ч к а п р о д у к ц и ја у По к р а ји н и, ч и ме с е а к т и в но по че ло р а д и т и н а о сн и в а њу на с т а в но - обра зов не ус т анове која ће форм ират и у ме тн ике по најсавремен ији м педаг ош к и м стан дар ди ма. У на став ку чи та ња го ре на веде них по гла вља проф. Мар ко вић от кри ва број не ма ло по - зна т е ч и ње н и ч не по дат ке о на по ри ма, ба ри је ра ма и и н т е р вен ц и ја ма у ко је је мо ра ла би т и у к љу че на ч и т а в а з а јед н и ц а к а ко би у де це м б ру г о д и не о т по че л а с а р а дом А к а де м и ја л и ков н и х у ме т но - с т и у При ш т и н и. О н а по с т р о фи р а ч и њ е н и ц у д а је При ш т и н а би л а че т в р т и г р а д у с о ц и ја л и с т и ч кој Ју г о с л а ви ји у ко ме је о сно в а н а Л и ков н а а к а де м и ја, ч и ме је нед в осм ис лено м ап ир ан а к а о ист а кн ут а тач ка на кул тур ној ма пи, на ко ју се озбиљ но ра чу на ло. Рад Ака де ми је ни је мо гао оста ти имун на чи тав низ про во кација које је наметала нимало лагодна ре а л нос т п ро с т о ра ко ји и дана с пот ресају најт еж и ж иво тн и и зазови. Храбро и доследно пош т ујућ и п ри н ц и п о ба в е з у ју ће не п ри с т р асно с т и, аут ор је у ме т но с т до в е о у и н т е р а к т и в н и од но с с а а к т у е л ном на си л ном ре а л но ш ћу, по зи ц и о н и ра ју ћ и је к а о ре ле ва н т а н од ра з у к у п н и х по л и т и ч к и х т у р бу лен ц и ја. Он опа жа је дин стве не ли ков не до ме те и те о риј ски про ду бљу је спе ци фич но сти ли ков не прак се По - кра ји не уз ну жну исто риј ску кон тек сту а ли за ци ју. С тим у ве зи, књи га из но си на ви де ло сва она ствар а л ач к а п р о м и ш љ а њ а и л и ч не од г о в о р е н а св а ко д не ви ц у ко ји п р е р а с т а ју у д р а г о це н а св е до ч а н с т в а о т по р а у ме тн и к а п р е м а с у р о в о с т и и кон т и н у и р а н и м ц и ви л из ац и јск и м с т р а нп ут иц ам а. Ч ит аоц у с е да ље о т к ри ва ч и т а в н и з у з бу д љи ви х де т а љ а у ве зи са бр ој н и м о т по ри ма са ко ји ма су у ме т н и ц и Ко - со ва и Ме т о х и је и ма л и да се и з бо ре и м у д ри м на ч и н и ма ко јима су своји м с т варалаш т вом над илазил и по л и т и ч ке а п с у рд но с т и ч в р с т о в е ру ју ћ и у би т но с т с оп с т в е ног де л а њ а у д ру ш т ву и где је и н с т и т у- ци о нал ни оквир у ви ду Ака де ми је би ти сао као од суд на по др шка. Пр о ф е с о ри и с т у де н т и Ф а к у л т е т а у ме т но с т и Ун и в е р зи т е т а у При ш т и н и о с т а ви л и с у в а ж а н траг и уне ли сна жан под сти цај не са мо на ло кал ној ли ков ној сце ни, већ и на мно го ши рем кул тур ном п р о с т о ру. По р ед б р ој н и х по д а т а к а ко је и ш ч и т а в а мо у р е до ви м а и п ри ло же н и м ф о т о -до к у ме н т и м а г о р е н а в е де н и х по гл а в љ а, в а ж а н де о мо но г р а фи је с а ч и њ а в а с е г ме н т До д а ц и ко ји ч и не Б и о г р а ф и је про фе со ра ( ) са при ло же ном илу стра ци јом јед ног ра да и Спи ско ви сту де на та ко ји су ди плом и р а л и ( ), м а г и с т ри р а л и ( ) и з а в р ш и л и м а с т е р а к а де м ске с т у д и је ( ) у од р е - ђ е н и м пе ри о д и м а. 339

12 У вре менима у којима је актуе лизо ван проблем суживота мултиетничких и мултиконфесионалних за јед ни ца са те шко по мир љи вим ди ја ме трал но су прот ним кул тур ним мо де ли ма и са гле да ва њим а ж ив о т н и х п р а кси и св ет а уопш т е, је д а н пок уш ај с убл им ир ањ а дос ад аш њи х с азн ањ а, о тк рив ањ а но ви х спо зн а ја и п р е св е г а де це н т ри р а н и х по гле д а н а с а в р е ме не п у т е в е с т в а р а л а ш т в а ко с ов ско ме - т о х и ј с ког к у л т у р ног п р о с т о р а у з у в а ж ав ањ е д р у г о г з н а ч а ја н је к в а л и т е т к њи г е. К а о де ло ау т о р а н е с у м њи в е ко м п е т е н ц и је у д о м е н у и з у ч а в а њ а и к р и т и ке с ав р ем ен е л ико вн е с ц ен е, к њиг а п р о ф. Ср ђа на Мар ко ви ћа вре дан је на уч ни до при нос исто ри ји мо дер не умет но сти од пре суд ног и под стицај ног зна ча ја свим бу ду ћим ис тра жи ва чи ма за да ља ту ма че ња и ин тер пре та ци је са вре ме не умет но - сти овог под не бља. Ти ја на С. Бо рић Уни вер зи тет у Ни шу, Фа кул тет умет но сти Де парт ман за при ме ње ну умет ност t i ja n a b o r i h o t m a il.c o m 340